Page images
PDF
EPUB

па при

a

tulae gends.

Клинчић, m. dim. p. Клин.

мјери палицом од Клиса до коња, и Клинчорба, f. Die Zageljuppe Ser Anet. колико буде паліца, онолико броји Dote, jusculum claveum (?). Припови

коња. Кад већ изиграју онолико једају да је дошао солдат баби у коња, уколико су погодили да се пућу, и искао да му да штого, да играју, онда им (онима што трле) једе, а она му казала да не ма ни баци Клис припупі скоња, шта у кући за јело; онда солдап Слони палицу уз коња ме је они рече: ,,А ти дај ми барем ангањ и обарају клисом; ако и у та при мало воде, да начиним Клинчор пупа не утрле конс, или не погоде бу.” Баба му по да, а он узме пи њим у коња и не оборе паліцу, онгањ и мене у њега гвозден клин,

да им баци последњи пуп. опет нэ па налије воде и метiне надвапру; руке, јалицу: па онда ће падне кад се вода угрије, а он заишле од клис, онђе узјашу ови оне што су бабе мало соли (и баба му да) ше надінграни, и јашу и до коња. 3) гі» је посоли; над вода у заври,

ne Art Dachichindei (für Kirchen), sciон заиште мало брашна (баба му да и по: само да види од чуда Клисање, р. бав Клис - fpielen, ludi каква fе по бити клин чорба)

genus. те саспе у ону воду и замеппе; по- клісаписе, амce, v. г. impf. игралитом заиште једно јаје, те и њега ce kauca, Kliß · spielen, ludo KANC. разбије у онај скроб, онда зание Клісили , им, v. pf. дареr fpringer (mic још мало маст е оно замасти, ein klip), exsilio : клиси лисица испа онда скине с варе и клин изва

под кладе. ди на поле, а клинчорбу изједе. Клісница , f. Зав сфnmeifen (. 3. без Knün, m. die Maisåhre, spica zeae : Aaj Wolfs, Fuchsel) vor Schređen , caca

ми једну врећу клипова ; продао tio prae metu. кукурузе у Клиповима.

Клисура, f. 1) беr Bergpap, Sie stiffura , Кліпак, пка, m. ein boljpeuget, fustis 2) uom. propr. (у Бугарској?): (minor); теглитисе клипка (с ким), „Уз Клисуру испод Качанина ein Spiel.

Клићи (говорисе и кликнути), кликKaúc, m. 1) das Hölzchen, das in dem HEM , V. pf, rufen wie die Vile, clamo nach ihm benannten Spiel in die Ferne

'ut dryas : geschlagen wird. 2) das Spiel selbst. y

„Кличе вила из горе зелене игри клису има коњ (дрво " као Кліца, f. Der Reim, cyma. шпап), палица (као пола шпа

Клічае, ва, во, човек, беr аnfängt, па), клис (дрво мало краће од graue Haare fu bekommen, incanesчеперка , зађељано са свечетири спіране) и трлица (шумната Клинчевац, вца, т. 1) ein Beta бei Baграна). Играчи се подијеле на двије

љево. 2) ein Berg an деr Orita : стране, па се ватају у піан која

„Са Кличевца од града Костура fе спирана играти ; онда ударе

3) Кличевац, село у Браничеву. коња у земљу, па један, од спра

Клічица , f. dim. p. клица. не они шпо играју, баца клис од Кличо. . човек који је кличав, der коња и одбија палицом, а они дру

grau wird, incanescens, ти син (од оне друге стране) чу- клобук, т. бie 31afe bев fiеѕеntеn 23af. вају по далеко с юрлицама и прле

sers, bulla aquae bullientis. (п. і сметају клис да не иде да- клобук, т. 1) die Müße (Hut ohne леко,

и гледају не били га како Жестре). 2) град близу Црне горе: увалили прије него падне на зем. „Љупа гуја Шеовик Османе му), па одонуд погађају клисом „из клобука града бијелога — (с онога мјеспла ђе падне клис) Клобу чина, f. 1) augm. p. клобук. 2) бев у коња; а онај, што баца клис,

Filz, coactile. чува палицом да не погоде у коња; Клобу чић, m. dim. 9. клобук. кад који погоди у коња, или над Клонӧп, m. Bas Beräuf 'оев bеrреtѕ клис докера ближе коња, него што fprudelnden Wassers, sonus aquae scaје палица дугачка, или кад га упі р

turientis. ме (п. і увате док није пао на Клокотање, . дав беrроrguegeln bев земљу), онда они, што су шрлили, Wasser8, scaturitio cum strepitu. дођу пе играју, а овия иду me Клокоптапти, коћем, т. іmрt. berpotпірле; кад се не погодні у коња, не sprudeln, bervorrausden. го клис падне даље од коња него блокоҷика, т. vie pimpernup, staphyles што је палица дугачка, онда онај pinnata Linn.

cens.

у

ма

Клокочиков , ва, вo, von Pimperпив, Кључ, m. ) беr еф1uffel, clavis. 2) бев e staphylea pinnata.

Haken, zum Heuraufen,' uncus foeno Клокочиковина, f. дав фоlѕ per Time extrahendo. 3) das Herporwallende des pernuß, liguum slaphyleae pinnatae siebenden oder überhaupt sprudelnden Lipp.

93affers: избија кључ. 4) бie krümə Клімпав, ва, вo, vide Клемпар. mung des Flußes, curvatura fluminis Клонитисе, имce, v. г. impf. кога, (као н. п. код Кладова). cf. крајина

van vera, einen (etwas) meiden, vito. Негониинска. 5) град у Ерцеговини. Блонупін, нем, v. pf, jinten, labor, K» чаница, f. Der Riegei, pessulus. inclinor.

Кључање, п. бав Cieven, aufmalen, Kaola, f. eine Art Falle für die kleinen aestus.

Зgel (6. 3. Reifen) meijt aив einem K.чао, чала, лo, fieдent, bulliens :
Sürbis gemacht, decipula avicularum. полио га кључалом водом.
Клоцање , в. дав $$лirfфеп, Жnirren, Кључар, т. беr Зеfwliеffеr, claviger,
freudor.

(in den Klöstern). Кліцали, ам, т. impf.

tnirren,

Кључарев, ва, во, бев БеfФliejer,

frendo, Клацнутии, нем, v. pf. 7

Кључаров, ва, во, clavigeri. Kaina, f. die Banf, scamnum,

Кључарскія , ка , ко, 1) 5efwlieffeen cia Клу аяца, dim. 9. клупа.

gen , clavigerorum. 2) adv, wie ein Bes Клуаво (gen. pl, клубака), p. Der Snaul idhliesser, more clavigeri. (Radul), glimus.

Къчалий, чa , v. impf. н. п. вода, Фа. Бл: пче, чепа, р. vіdе клупко.

len , aestuo. К. урчић, m, dim. 9. клопко.

Кључић, m, dim. p. кључ. Kbākak, ba, bo, an der Hand perstům: Këm; m. der Aldermain (3), honestus met; manu mutilus.

agricola. у сваком селу имају по Kváko, m. ein an der Hand verstümmels два , по три (у великим селима и ter, manu mutilus.

Више) кмета : кнез се мора с њиKhacm, ma , mio, vidе кљакав.

као са старјешинама сеосKvysáze, n. das Piden der Henne, mor. Кни, договарати за свашто. sus gallinae.

Кметица , f. Vie stаи бев кмеп, uxor Kbysamu, pyjem, v. impf. picken, has kmeti. den, rostro luudo, mordeo.

Кметов, ва, во , бев кмет, kmeti, Кљув рина, f. рђаво кљусе, Веr аut, Кмеловање , дав $metfepn, honor cabalus. cf. курада.

kmeti. kbýk, m. die zerdrückten Trauben, uyae Kiemcbamı, myjem, v. impf. 1) nocompressae.

првене кукурузе, или другу, какву Кәукање, р. раѕ еtopfen, fartura, sa nomipy, eiticheiden, abidhiben, aestiginatio.

mo litem. 2) befehlen, den Herrn (piss Коукали, ам, у. impf. н. п. гуску,

Ten : немој піи мени ту кметовали. die Gans stopfen, farcio, sagino.

Кмеmовсііі, ка , но,

der Smeten eigen, Kvý, m. der Schnabel, rostrum.

kmetorum. Къўна, f. (@terr. Bеr franipen), harpa- Кметски, кa, кo, 2) vidе кметовginis genus.

CKI. 2) adv. nach Simeten Urt, more Кь унапі, та, по, qefфnöbelt, rostratus. kneti. Kojuuk, m. dim. Das Sonäbelthen, Kua", Art Färbepulver für die Haare,

rostellum. Къунути, нем, у. pf. piden, rostro Кнегиња (говоре и књeгнња), f. 1) bie peto, tundo.

Frau des Sneß, uxor knesí. 2) Frauens Köycka, f. (coll.) die Pferde (als Gat: name, nomen feminae. tung), equi, jumenta.

Кнегињин, нa, нo, Der кнегиња, knezi Кљусе , сепna , m. Pa® Pfers (bie at: uxoris.

Кнежев, ва, во, бев &nеfеп, кезі, Кљусина, f. augm. p. кљусе.

Кнежење, т. да #пев : rufen, appella. Къўцало, m. Bеr раtеr, pier, qui

tio knesi vocabulo. cultro, securi tundit: cməни ти кљу- Кнежина, f. Бав ®ebiet еіnев #nefen,

WAO, sagt die Mutter zumn Siinde, daß provincia knезі: у Србији је свака mit dem Messer auf den Tisch haçt. наија раздијељена на неколике кне. p. dim. p. кљување.

жине, н. п. Мачва је једна кнежilКљуцали, ам, y. dim. p. кљувати.

ні пабачке наије, Потерина друга п. vіdе кљуцање.

а Tавнава прећа; тако су кнежи : Кљуцкали, ам, vidе кљуцали.

неЗворничке нанје Јадар, Рађеви. в» уцнупци, нем, dim. p. кљунупін, на и т. д. За владања Црнога Бор

fuci genus.

ting), equus.

Кљуцање, Кљуцкање,

tem.

[ocr errors]

cursus:

као

фија био је по један војвода у Књижарев, ва, вo, vidе књижаров. свакој кнежини, тако је, н. п. Књижарница, f. Die ЗифbanDIung uno Стојан Чупић био војвода у Мач die Buchbinderen, officina libraria. ви, Милош Стоићевић у Поцери- Књижаров, ва, во, оё8 књижар, liн ни и т. д. Кнежине се опет раз

brarii. дјељују на срезове (cf. срез). Књижевая , вна, но, literarifф, gelebrt, „Он Турчину не да у кнезкіну,

eruditus. „Кад Турчина у кнежини нађе Књижевник, m. Ber giterator, Der Bes Кнежитн, им, v. impf. als Sneg tіtus 1ebrte, eruditus, literatus. liren, appello knezum.

Књижeтина, f, augm. p. Књига. Кнёжиписе, имce, v. r. impf. Яф зит Књижица, f. бав фlein, libellus.

Sne в тафеn, fitpiefen 2 amen an: Књижурина, f. vіdе књижeтина. maßen , arrogare' sibi korsi dignita- Kø, kora, 1) wer? quis ? 2) wir, qui;

ко што ла, па Belieben, ut lubet, Киеѕ, m. 1) Sürt, priceps , н. п. Кнез utruin praeplacet (sprüchwörtlich, feit

Лазар. 2) кнез хилајетски, обор ber 2ndepote). Србљи приповиједају кнез, башкнез, велики кнез (у Ер како је некакав Турчин код Нијемацеговини и војвода), л. і.. по ца у ропству ранно звми свиње, главар над једном кнежином (или па ўсуо врућу међуу корно ; кад над чалавом наијом), деr nев, се свињче опржи, а оно поmрчи ко: 3tis. Такови кнезови понајвише брже боље са сурлом у снијег, он(особито по Ерцеговини, куд се ни да Турчин помисли да оно јесу претресали због ратова) има снијега, него меће, па рече, „Ко ју царске берапе, и зову се бе. ш л ола." раплије, као што су н. п. сад К66, f. сусрет, бie Begegnung, осКараџићи у Дробњацима,

добра коб (говоре по краЗимоњићи у Гацку,

јинн Неготинској кад се срешу шimo су били Рашковићи у двојица). Старом Влау, и Караланг и- Коба, f. hyp, p. кобила. һи украјини Hero пп инској. кобасица, f. Die Burfi , farcimen, boТаково кнешпіво оспаје од оца tulus. сину:

кобасичар, m. 1) Ser, 23rft maфer, far„Кнеже Јањо од Сријема главо! tor. %) der Liebhaber von Würften, „Колико ми имаде година?

amans farciminum. (питао некакав паша Бијоградски кобасичарев, ва , во , бев кобасичар, Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кобасичаров, ва , вo, j fartoris, botuкнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски larii. (као шпіо су сад сви у Сријему, кобац, пца, m. Ber Зperber, nisus. у

Вачк. у Бан.) ein Dorfines, Torfriф. Кобацање , п. бав Єфаrеn mіt реn $й» ier, Dorfschulze, magister vici.

fen, strepitus pedum. Кнезовање, н. дав певiсуi, imperium Кобацаписе, амсе , knesi habeo.

den Füßen scharren , strepo pedibus. Кнездвати, зујем, Ү. impf. Янев Геоп, Кобељање , в. дав 23äljen, Roden , impero ut knezus.

volutio. Кнезовскій, на, но, 1) Enejifф, knезо- Кобељали, ам, т. impf. tolen, rolro.

rum, 2) adv. wie ein Кнез, more knезі. Кобила, f. 1) bie &tute, equa. 2) У Кнештво,

дав
Knesthum, knezi

казинчаре воденице она гредица , dignitas.

што на њој споји коло. 3) vide Кненчић, m. dim. . Кнез.

кобилица 2. Књегнња, f. vіdе кнегиња.

Кобилемина, f. augm. p. кобила. Књеженье, п. бай бRiene maфen sum Кобилин, на, но, беr еtute, equae.

Beinen (ofterr. das Raunzent). Кобилица, к. 2) dim. p. кобила. 2) 2а Књезитисе, имce, v. г. impf. Riene Brustbein, der Vögel, os sterni avium.

machen zum Weinen (österr. raunzen). Konsa raaba, f. ein Berg in der Hers Kbira, f. 1) der Brief, literae, episto zegowina.

la. 2) дав Зum, liber: даліt дијете Кобилії, ља, ље, беr еtіtte, equae. на књигу, ит Btutieren; жучно Кобнпи, им. v. impf. кога, т. і. слукњигу, bаt gan; auBitutiert.

Коме да га

нестане, Кіњигоноша, ш. беr griefträger, tabel, Untergang abnden, larius.

tum : Књижip, m. Bеr Вифbinler uno Зифа „Сви су коњи .зопцу позобалл, binder, librarius.

А мој доро није ни пакнуо:

у.

г. impf. mit

Д.

[ocr errors]

den praesagio inter la

[ocr errors]
[ocr errors]

nae.

ник.

„Ногам бије, а упнима спіриже ,

остао код куће ; Код соде. 2) код „Често гледа на Кошац планину: новаца гладује; код коња иде пје„Или коби мене, или себе

шице; код жене иде. неопран и т. д. Кобљење, р. дав 24nen, praesagitio, Кодо пе (н. п, куће), tatt код пе, Ков, т. 2) коњски, бав @erät, gum bei, ad.

22fеrѕеbеfф!ageп. 2) косни, бав Ве. Кожа, f. :) bie paut, cutis. 2) Зав tät, gum Dengeln per Genfe. 3) акенс Fell, pellis. 3) das Leder, corium. ли, vidе уковица.

Кожан, жна, но, pon кожа, соriaceus. Koca, f. der Schöpfeimer, urceus. Кожење, р, бав Berfen Ber giege, parКована, f. Srauenname, pomen femi

tus caprae.

Кожешина, f. augm. p. кожа. Кованлук* (кожанлук) т. vіdе уља- Кожина, f. (у крајини Неготинској

vidе кожа. Кованција*, м. Set Sieneпparter, Кожица, f. dim. p. кожа. apiarius.

Кожу, жуа, m. Der Pels, vestis pellicea, Кованцијин, на, но бев Bienenware pellis villosa. ters, apiarii.

Кожуap, m. Per Sirfфnet (Pelger), pellio. Кованийјнка, f. Die Srаи бев Siemens Кож уарев, ва, во, бев реlѕеrѕ, pelwärters, uxor apiarii :

дih уров, ва, во ,j lionis. „Да субаше љубе кованијнке, Кожурина , f. vide кoжeтина. „A aнције младе спанарице

Қожурица, f. Die bautförmige Cate Ковање, п. Сав сфmieben, cusio. oder Rinde (8.B.des Spede, des Apfels) Ковати, кујем, v. impf. fфmieben, cortex.

cudo. 2) коња, Вав Рfero bеflagen, Кожушина, f. augm. b. кожу. mupio pedes equi soleis ferreis : Кожушчић, m. dim. p. кожу. „Те јунаци коње кују

Коза, f. Die Siege, capra. Ковач, m, Der ©фniep,

faber.

Kozáp, m. der Ziegenhirte, caprarius. Ковачев, ва, во, бев ефniepes, fa- Козара, s. Bеr рlав, що ріе зіеgеn gе. bri.

dhlachtet werden, macellum caprarium. Ковачина, f. .) бie &ifenfpane, stri- Козарев, ва, вo, vide козаров.

сturae ferri. 2) augm. b. Ковач. Козарина, f. Dав зіеgеngels (filt дел Kobaynija, f. die Schiniedin, uxor fabri: Hirten), pecunia pro. capra páscenda. „Ковач кује, ковачица преде

Козирица, f. :) bеr giegenitali, stabuКовачки, кa, кo, 2) деr &фтіеве, fa lum, 2) die Ziegenkirtin, capraria.

brorum. 3) adv. nach Art eines Somies Kosápos, ba, Ba, des Ziegenhirten, 'des, more fabri.

caprarii. Kobalunya, f. die Schmiede, fabrica Kozápcků, ka, no, 1) der Ziegenhirten, ferraria,

caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegens Ковиљ, m. (млоги говоре Ков іпље), birt, mоrе caprarii ; говори козарски, 2) намасмир на лијевом бријегу cine 21st Rothmcifф : крдокрѣи крме, Дунава (близу Карловаца). 2) село крни, пі. ј. дођи мени; Крдокрнеблизу мог нама спіпра.

крси крвокрде, ш. ј. донеси воде Ковиље, n. stipa pennata Linn.

и пт. д. „Лепа Пава у Ковиљу спава,

Козиции, им, т. impf. Derfen, pario „њој се Раде кроз ковилье краде

(von der Ziege). Ковница, f. Die Rüизе (дав 22 insbацв), Козилисе, знce, v, impf. Werfen (von moneta.

der Ziege) pario, Коврчаст, па, пo, traus, crispus.

Козица, f. dim. p. коза, Коврџак, т. бie cylinerift Rükе tеr Козја брада, f. Der Boвbart, tragoMänner in Bosnien, mitra cylindrica pogon pratensis Linn. virorum,

Козја пица (и пичица), f. delphinium Ковча, f. Зав беftel, fibula.

consolido Linn. Ковче, f. pl. Die jeftet, fibulae. Козјевина, f. Das giegenileift, cara Ковчег , m. (у Ерц.) бie fifte, grube, caprina. arca, cista.

Козій, зја, зje, Siegeni, caprinus. Ковчежић, m. dim. p. ковчег.

која, m. (Рес. и Срем.) vide кojo. Коечица, f. dim. ковча.

Којадико ! припијевасе bешшо упjес. Когод, когагод, (Рес, и Срем) vide мама, н. п. кого.

„сі: колико је уз море градова, Кого, когаrоk, (Ерц.) феr іmmеr, quis

oj ! којадико уз море градова, quis,

„ој ! у сваки сам јунак долазио , Код, а.) bei, apud: сједи од мене і Ој! Бојадико јунак долазно

којаснутисе , немсе, т. г. pf, fit fe. бенитја, а у српједи мало шупља ;

heu iaisen, grüßen, praeteriens sa па кад се сrtiaнe мoмaти на молно. luto,

вило, онда се почне изнутра. 3) Којешта, којечега (и којешта), aІ. чипава језгра из ораа, per gange

lerley, was immer, varia, quidquid Nußlern, nucleus integer. in buccam venerit.

Кокошкe, adv. кад се двојица рву , Којн, која, које , рефеr, quі.

па падну обадва на ребра пако, Којигод, којагод, којегод, (Рес. и да се не зна који је кога оборно, Cpem.) vide kojuroh.

онда се каже: пали су кокошке . Којигоф, којагођ, којего), (Ерц.) wer gleich falen (im Ringen), ohne Ent: immer, quicunque, quisquis.

Tcheidung; daher der Kampf von neuein којиму драго, којега му драго , mer angeht, aequaliter. inmer, quisquis.

Кокошчица , f. augm. p. кокош. Kojo, ш, (Ерц.) һур. р. Коста. Kna, v. pl. der Bagen, plaustrum. Kojuh, m. Mannsname , nomen viri. Кола, f. hyp. 9. колач: да ли мајка Кока, f. hyp. p. кокош. Види моја ока, умијесн колу (жене говоре Беци).

ће се пече кока. Нека је кока шарена, Колајна, f, cas Repailon, grоjfe Dent. па макар и не снијела јајема (пі. ј. münze, numus memorialis major. нека је лијепа (жена или ћевојка), Колалом лалом! припијевасе на бапа макар ништа не знала).

6nhama, ein Refrain der Wochenbetts Кокало, m. Der ко fagt, qui protulit ко : Lieder, vox accipi solita in carminibus А. Ко је по рекао?

ad puerperas. Б. Кокало (оu felbit).

Колан *, m. Der Cattelgurt, cingulam Кокан, m. a) in Bem 'ёpriфwоrtе: не sellae equariae.

ма кола без кокана , Вав іt pabei Колар, m. per Bagner, plaustrarius. unentbehrlich, hoc carere non possis. 2) Konapes, ba, Bo,

vide

Коларов. cf. чалабрцнуті.

Колірница, f. Die Wagnere, Bert. Кокање, в, дав Зraten (@ften) бев stätte des Wagners, oficina plaustra. Kukuruz in Aiche, tostio fructus zeae ria. mais Linn.

Коларов, вa вo, bes 213 ager8, plauКокали, ам, v. impf. н. п. кукурузе,

strarii. braten (den Kukuruz), torreo.

Коласт, па , то, шарен на кола, қокица, f. 1) dim. p. кока. 2) gerüftete rundgefledi, maculosus

Kukuruzkörner, grana zeae mais tosta. у скуп свилен коласпе аздије Кокот, ш. 1) рав аdern per penne, Колац, коца, m. Ber Pod, Pfab,

garritus gallinae. 2) (cm.) vide nuje palus. пар:

Konâu, m. 1) eine Art radförmiges Brot „Куд с' не чује ватике ни кокопа panis genus. 2) ein kleiner Laib Brot, Кокоmање, п. Зав &actern, gаrrіtіо. den die Mutter für das Kind, bei Gelea Кокстати, коћем, v, iinpf. gаtеrn, genheit des Baden, mitbädt. 3) ein garrio.

Paió Bror bei fenerlichen Gelegenheiten, Кокопитное, имсе, т. г. impf. ftosit:

н. п. крснiн колач ; зла колача ! ren, wie in payn, superbio ut gal- Колачара, f. игла, што има на глаlus.

ІІІ као колачић (по Србији и по Босни Кокош, f. Die бenne, gellina.

за капама), eine 21st Kokouấp, m. i) der Hühnerstall, gal Samudnadel, Haarnadei, acus.

linariuin, 2) Der pupnеrmani, galli- Колачи, м. р. кад отиду просцnarius.

да прстенују ћевојку (век нси . Кокошињак, m. 2) Ser putnеritаu, gal процену) и да уговоре кад ће је во

linarium. 2) der Hunnerinist, stercus дити, онда се каже (на неким мјеgallinaceum.

спима, као н. п. у. Јадру: о пиКокошињії, ња, ње, фüyners, galli

колаче (ићи ћемо на naceus.

колаче ; били смо на колачима и Кокощица, f. dim. p. кокошг.

п. д.); на неким мјеспіима говоре : Кокошј, шја, шје, vide кокоши оп н ішли на прс пен, на неким

на уговор, а на неким на јабуКокошка, f. г) і. 4. кокош. 2) ein ву (на неким мјеспима, као н. п.

Knäuel robes Garn, glomus filorum у Бачкој, иду најприје на прстен, crudorum: мотпа пређу, на кокошку; па на јабуку, па на уговор). намопала велику кокошку.

Ова Колачина , f.

augm, p. колач. кокошка није округла, као друго колачић, т. dim. p. колач. Алупко, него је дугуљаспа као лу. Колачићil, m, pl. cf. уштвцақ

носе және

шли

на

њГ.

« PreviousContinue »