раз ђија био је по један војвода у свакој кнежини, тако је, н. п. Стојан Чупић био војвода у МачБи, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. Кнежине се опет Дјељују на срезове (cf. срез). Он Турчину не да у кнежину, „Кад Турчина у кнежини нађе Кнежити, им, v. impf. als ines titu firen, appello knesum. Кнежитисе, имсе, v. r. impf.зит Янев тафеn, fih biefen ramen an. maßen, arrogare sibi kusi dignita ,, " tem. 11 као y Киез, т. 1) ürff, princeps, н. п. Кнез Лазар. 2) кнез Еилајетски, оборкнез, башкнез, велики кнез (у Ерцеговини и дојвода), т.ј. поглавар над једном кнежином (или над чиплавом наијом), дег Киев, кези. Такови кнезови понајвише (особито по Ерцеговини, куд се нијесу претресали због ратова) имају царске берате, и зову се беРашлије, као што су н. п. сад Караџићи у Дробњацима, Зимоњићи у Гацку, піто су били Рашковићи Старом Влау, и Карапанџићи у крајини Неготинској. Таково кнештво остаје од оца сину: „Кнеже Јањо од Сријема главо! "Колико ти имаде година? (питао некакав паша Бијоградски Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски (као што су сад сви у Сријему, Вачк. у Бан.) сіп Dorffnes, Dorfrim. ter, Dorfschulze, magister vici. Кнезовање, н. да певеци, imperium knesi habeo. Кнезовати, зујем, v. impf. Янев fen, impero ut kneзus. Кнезовски, ка, ко, 1) Ene, киезоrum, 2) adv. wie cin кнез, more knesi. Кнештво, n. das Knesthum, kneзi dignitas. Кнешчић, m. dim. у. Кнез. Књегиња, f. vide кнегиња. Књежење, п. даš Riene maфen zum Weinen (österr. das Raunzen). Књезишисе, имсе, v. r. impf. Mine machen zum Weinen (österr. raunzen). Књига, f. 1) ber Brief, literae, episto1a. 2) дав Виф, liber: дали дијете на књигу, um tubieren; изучио књигу, bat ganz austudiert. Књигоноша, m. ber Briefträger, tabel larius. Књижар, m. ber ифрändler uло Зиф binder, librarius. Књижарев, ва, во, vide књижаров. Књижарница, f. діе Вuddhan Mungun Књижаров, ва, во, без књижар, lidie Buchbinderen, officina libraria. brarii. Књижеван, вна, но, literari, gelehrt, eraditus. Књижевник, m. der Literator, der Se lehrte, eruditus, literatus. Књижица, f. дав 2ühlein, libellus. Књижешина, f. augm. v. књига. Књижурина, f. vide књижетина. Ko, Kora, 1) wer? quis? 2) wer, qui; ko шmo лâ, nach Belieben, ut lubet, utrum praeplacet (fprüchwörtlich, seit ber inebote). Србљи приповиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропству ранно зими свиње, па усуо врућу мећу у корито; кад ce свињче опржи, а оно потрчи бржебоље са сурлом у снијег, онда Турчин помисли да оно ВОЛИ снијега, него меће, па рече, „Ко што ла." Кобац, пца, m. ber Sperber, nisus. den Füßen scharren, strepo pedibus. v. r. impf. mit Кобељање, п. дaв Bäljen, Холеп, volutio. Кобељаши, ам, v. impf. collen, volvo. Кобилин, на, но, ber tute, equae. tum: „Сви су коњи зопцу позобали, equae. „Ногам бије, а ушима стриже, "Често гледа на Кошшац планину: „Или коби мене, или себе Кобљење, п. дав 2, praesagitio, Ков, т. 1) коњски, да% Beräth zum Дедебе!деп. 2) косни, дав Зе. räth zum Dengeln der Genfe. 5) женски, vide уковица. Kosa, f. der Schöpfeimer, urceus. Кована, f. Srauennime, nomen femi nae. Кованлук* (кованлук) m. vide уља НИК. Кованџија*, m. der Bienenmärter, apiarius. Кованџијин, на, но без Bienenmar= tere, apiarii. Кованџијнка, f. bie Brau bes Bienen. wärters, uxor apiarii : „Да субаше љубе кованџијнке, „А анџије младе станарице Ковање, п. дав фтіедеп, cusio. Ковати, кујем, v. impf. mіеден, cudo. 2) коња, дав Wferò befhlagen, munio pedes equi soleis ferreis : „Ђе јунаци коње кују Kовâч, m. der Schmied, faber. Ковачев, ва, во, дев Ефтіедев, fаbri. Ковачина, f. 1) bie Æifenfpäne, stri cturae ferri. 2) augm. . Ковач. Ковачица, f. bie mіедіn, uxor fabri: „Ковач кује, ковачица преде Ковачки, ка, ко, 1) ber mіеdе, fаbrorum. 2) adv. na 2rt eines фтіе. des, more fabri. Ковачница, f. bie фтіеðе, fabrica ferraria, Кобил, т. (млоги говоре Ковиље), 1) намасмир на лијевом бријегу Дунава (близу Карловаца). 2) село близу тог намастира. Ковиље, n. stipa pennata Linn. "Лепа Пава у ковиљу спава, ,, Њој се Раде кроз ковиље краде Ковница, f. діе Müne (дав Тирaus), moneta. Коврчаст, та, то, Fraus, crispus. Ковча, f. дав Seftel, fibula. Ковчежић, m. dim. . ковчег. Когод, когагод, (Рес. и Срем.) vide когођ. Когођ, когагођ, (Ерц.) wer immer, quisquis. Код, 1) беі, аpud; сједи код мене; остао код куће; код соде. 2) код новаца гладује; код коња иде пјешице; код жене иде неопран и т. д. Кодо ше (н. п. куће), flatt код me, bei, ad. Кожа, f. 1) bie Saut, cutis. 2) баз Кожешина, f. augm. 5. кожа. vide кожа. Кожушина, f. augm. 9. кожу. schlachtet werden, macellum caprarium. Козарев, ва, во, vide козаров. Козарина, f. baš Siegengelo (für дел Hirten), pecunia pro capra pascenda. Козирица, f. 1) ber ini, stabulum, 2) die Ziegenhirtin, capraria. Козаров, ва, во, без Biegengirten, caprarii. Козарски, ка, но, 1) ber Biegenit caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegenbir, more caprarii; говори козарски, sine irt Hothymelfh: крдокрђи коме, крни, ш. ј. дођи мени; крдокрие коси крвокоде, ш.ј. донеси воде и т. д. Козити, им, v. impf. werfen, paris (von der Ziege). Козитисе, зисе, v. impf. werfen (von der Ziege) pario, Козица, f. dim. 9. коза. Козја брада, f. ber Во вbart, tragopogon pratensis Linn. Козја пица (и пичица), f. delphinium consolido Linn. Козјевина, f. дав Biegenfleifh, cara caprina. Козји, аја, зје, Siegen, caprinus. Која, m. (Рес. и Срем.) vide Којо. Којадико! припијевасе ђешто у прес мама, н. п. „Сј! колико је уз море градова, Ој! којадико уз море градова, „Ој! У сваки сам јунак долазио, Ој! Бојадико јунак долазио Који, која, које, welcher, qui. Којигов, којагођ, којегођ, (Ерц.) те Којо, т. (Ерц.) һур. . Коста. Кокање, и, дав Braten (xöften) бев Кокали, ам, v. impf. н. п. кукурузе, 'mao : беница, а у сриједи мало шупља; Кокошчина, f. augm. 9. кокош. умијеси колу (жене говоре ђеци). Колајна, f. čа Теда йоn, groine Dente münze, numus memorialis major. Колалом лалом! припијевасе на бабинама, ein Refrain der Benbett. Lieder, vox accini solita in carminibus ad puerperas. Колан*, m. ber Sattelgurt, cingulam sellae equariae. Колар, m. ber Bagner, plaustrarius. ria. Колац, коца, m. Der Plod, Diablo "У скут свилен коласте аздије palus. носе жене Колач, т. 1) еіne 2let rabförmiges Brot panis genus. 2) ein kleiner Laib Brot, den die Mutter für das Kind, bei Gele genheit des Backens, mitbäckt. 3) ein Laib Bror bei feyerlichen Gelegenheiten, Колачара, f. игла, што има на глан. п. крсни колач; Зла колача ! ви као колачић (по Србији и по Босни за капама), eine let Schmucknadel, Haarnadel, acus. Колачи, m. pl. кад отиду просца да прстенују ђевојку (већ иси прошену) и да уговоре кад ће је водити, онда се каже (на неким мјеспима, као н. п. у Јадру): отишли на колаче (ићи ћемо на колаче; били смо на колачима и т.д); на неким мјестима говоре: отишли на прстен, на неким на уговор, а на неким на јабуку (на неким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, па на јабуку, па на уговор). Колачина, f. augm, у. колач. Колачић, m. dim. у. колач. Колачићи, m. pl. cf. уштипак Колачки, adv. wie einen Pfab (in bie tio. Колебатисе, амсе, v. r. impf. [man= ten, vacillo, fluctuo. Колевка, f. (Рес. и Срем.) vide колијевка. Коледа, 1. Приповиједају да су отприје ишла момчад у очи Божића од куће до куће, те играла и пјеВала некакве пјесме од коледе, т..готово уза сваку ријеч говорили суколедо! Ја се мало опомињем из такове једне пјесме, како пјевају да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека, да оку. пају малога Бога: "Да окупам, коледо! "Малог Бога, коледо! "И Божића, коледо! Момчад она, што играју и пјевају, зовусе колеђани. Читава коледа (реку и сад кашто кад виде млого људи заједно ђе иде). Колеђани, m. pl. cf, коледа. Колено, п. (Рес. и Срем.) vide ко Колиба, f. дiе Sütte, casa. Колибаш, m, ber Quarantänesiener, (eigentlich Der einer колиба voriteht, н. п. у Земуну), servus publicus qui Pestis caussa separatos observat. Колибица, f. bas Hüttchen, casula. Колијевка, f. (Ерц.) діе Bege, cunae. Колијер, т. (Ерц.) ber Sragen, limbus collaris (?) franz. le collier. Колик, ка, ко, 1) mie groß, quantus. 2) als groß, quantus. Колико, 1) mie viel, quantum. 2) 0 viel, quantum. Коликогод, (Рес. и Срем.) vide коликогођ. Коликогођ, (Ерц.) 1) foviel immer, quantumcumque demum. 2) foviel im. mer, quamtumvis. Колица, п. pl. dim. . кола. Количак, (количак), чка, ко, augm. у. Колик. Колишан (колишан), шна, но, dim. у Колик. Koлo, n. 1) das Rad, rota. 2) der Kreis, orbis. 3) der Kolotang, choreae genus. Ко се у коло вата, у ноге се узда. 4) Die Reifungszeit. z. B. der Kürbije, Коловрта, Ғ. чија реда по говеда, коловота наврта и т. д. fprehen die Hirten, indem sie, einander zählend, durch diese Art Los entscheiden, wer von ihnen z. B. das Vieh von da oder dort wegtreiben soll, formula pa storum, quis rejiciat pecus. Колотуре, f.pl. на разбоју оно, о чеМу Бисе нити. Колубара, f. Gluß in der Ваљевска наија. Колут, т. 1) bie heibe, surffhei be, discus (wird auch so gespielt, wie der dioxos). 2) der Reif, Ring, orbis, circulus. Колутање, п. дав Spielen mit de Kobe, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahl. werk, pali. Кољено, п. (Ерц.) 1) дав nie, genu. -- die Generation (das Geschlecht), der Stamm, gens: све до дебет кољена; девето кољено може се узети; „Проклето му племе и коље но Кољеновић, m. (у Ерц.) ein Reni von gutem altem Hauje, von Familie (кољено), illustri loco natus. cf. плеМић, оџаковић. Кољенце, п. dim. у. кољено 1. Кољиво, n. gefohter Beisen, der bet бет Ходенmаlе (на даћи) итд аm Matrons tage (на слави) vom Drieffer gefegnet, und von den Gästen verkostet wird (triticum) silicernium. Koмáд, m. (tà xopμátio») das Stück, frustum. О свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) і. е. даš täglidhe Brot (ause kommen). Комадање, п. 1) дав erfitcen, dissectio. 2) das Orzüruen, iracundia. Комадара, 1 ракија од кукуруза, или од Другог каква жита, or Hornbraunt= wein, vinum ustum frumentis. Србљи такову ракију овако пеку: намијесе доста љеба и испеку, па и скомадају у кацу и налију водом; кад то ускисне и преври, онда пеку ракију, Комадаши, ам, v. impf. jerflien, disseco in frusta. Комадатисе, амсе, v. г. impf. fih er. 3úrnen, irascorг. Комадина, f. augm. y. комад. на комидбу, као на мобу, један Комилац, миоца, m. čer (Ruturuz=) Комин, m. ber Haudhfang, hornftein, Комадић, m, dim. vaš tüdhen, fru- Комина, f. 1) bie Zreber, stulum. Комар, т. (ст.) vide комарац: • Игра коња комар момче младо Покрај Кошка козје џигерице Комарац, рца, m. òіе Тифе, culex, Комарица, f. [empis Linn, Комарник, m. дав Жев, одет ber Bor. Комендат, m. ber Sommenbant, dux. ten, imperantis. Комендијаш, m. ber Romöòiant, со- scenice. Комендирање, п. даš Commandiren, recremen. tum.2) GA opaa, die grüne Schale der Nuß, cortex nucis. Комити, им, v. impf, 1) abblatten, demo folia. 2) auslösen (den Kukuruj) solvo sortice. } Комшијнски, ка, ко, 1) па$lid Комшијски, ка, ко, vicinorum, 2) adv. nachbarlich, more vicini. Комшилук*, m. Die Кафbarihaft, vi cinia. Кона, f. bie Mahbarin, vicina (hyp.. коншијница): „Кона кону преко площа звала Кона, m. (Рес. и Срем.) vide коно |