Page images
PDF
EPUB

раз

ђија био је по један војвода у свакој кнежини, тако је, н. п. Стојан Чупић био војвода у МачБи, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. Кнежине се опет Дјељују на срезове (cf. срез). Он Турчину не да у кнежину, „Кад Турчина у кнежини нађе Кнежити, им, v. impf. als ines titu firen, appello knesum. Кнежитисе, имсе, v. r. impf.зит Янев тафеn, fih biefen ramen an. maßen, arrogare sibi kusi dignita

,,

"

tem.

[ocr errors]

11 као

y

Киез, т. 1) ürff, princeps, н. п. Кнез Лазар. 2) кнез Еилајетски, оборкнез, башкнез, велики кнез (у Ерцеговини и дојвода), т.ј. поглавар над једном кнежином (или над чиплавом наијом), дег Киев, кези. Такови кнезови понајвише (особито по Ерцеговини, куд се нијесу претресали због ратова) имају царске берате, и зову се беРашлије, као што су н. п. сад Караџићи у Дробњацима, Зимоњићи у Гацку, піто су били Рашковићи Старом Влау, и Карапанџићи у крајини Неготинској. Таково кнештво остаје од оца сину: „Кнеже Јањо од Сријема главо! "Колико ти имаде година? (питао некакав паша Бијоградски Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски (као што су сад сви у Сријему, Вачк. у Бан.) сіп Dorffnes, Dorfrim. ter, Dorfschulze, magister vici. Кнезовање, н. да певеци, imperium knesi habeo.

Кнезовати, зујем, v. impf. Янев fen, impero ut kneзus. Кнезовски, ка, ко, 1) Ene, киезоrum, 2) adv. wie cin кнез, more knesi. Кнештво, n. das Knesthum, kneзi

dignitas.

Кнешчић, m. dim. у. Кнез. Књегиња, f. vide кнегиња. Књежење, п. даš Riene maфen zum Weinen (österr. das Raunzen). Књезишисе, имсе, v. r. impf. Mine machen zum Weinen (österr. raunzen). Књига, f. 1) ber Brief, literae, episto1a. 2) дав Виф, liber: дали дијете на књигу, um tubieren; изучио књигу, bat ganz austudiert. Књигоноша, m. ber Briefträger, tabel larius.

Књижар, m. ber ифрändler uло Зиф binder, librarius.

[blocks in formation]

Књижарев, ва, во, vide књижаров. Књижарница, f. діе Вuddhan Mungun Књижаров, ва, во, без књижар, lidie Buchbinderen, officina libraria.

brarii. Књижеван, вна, но, literari, gelehrt, eraditus. Књижевник, m. der Literator, der Se lehrte, eruditus, literatus. Књижица, f. дав 2ühlein, libellus. Књижешина, f. augm. v. књига. Књижурина, f. vide књижетина. Ko, Kora, 1) wer? quis? 2) wer, qui; ko шmo лâ, nach Belieben, ut lubet, utrum praeplacet (fprüchwörtlich, seit ber inebote). Србљи приповиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропству ранно зими свиње, па усуо врућу мећу у корито; кад ce свињче опржи, а оно потрчи бржебоље са сурлом у снијег, онда Турчин помисли да оно ВОЛИ снијега, него меће, па рече, „Ко

што ла."

[blocks in formation]

Кобац, пца, m. ber Sperber, nisus.
larii.
Кобацање, п. дав harren mit ben ü
Кобацатисе, амсе,
Ben, strepitus pedum.

den Füßen scharren, strepo pedibus. v. r. impf. mit Кобељање, п. дaв Bäljen, Холеп,

volutio.

Кобељаши, ам, v. impf. collen, volvo.
Кобила, f. 1) bie tute, equa. 2) у
кашичаре воденице она гредица,
што на њој стоји коло. 3) vide
кобилица 2.

Кобилин, на, но, ber tute, equae.
Кобилетина, f. augm. v. кобила.
Кобилица, f. 1) dim. 9. кобила. 2) дав
Köбиьâ глава, f. ein Berg in der Herz
Brujibein,ber Gögel, os sterni avium.
Кобиљи, ља, ље, der Stute,
zegowina.
Кобити, им. v. impf, кога, т. ј. слу-
лиши коме да га нестане, den
Untergang ahnden, praesagio interi

tum:

„Сви су коњи зопцу позобали,
"А мој доро није ни шакнуо:

equae.

„Ногам бије, а ушима стриже, "Често гледа на Кошшац планину: „Или коби мене, или себе Кобљење, п. дав 2, praesagitio, Ков, т. 1) коњски, да% Beräth zum Дедебе!деп. 2) косни, дав Зе. räth zum Dengeln der Genfe. 5) женски, vide уковица.

Kosa, f. der Schöpfeimer, urceus. Кована, f. Srauennime, nomen femi

nae.

Кованлук* (кованлук) m. vide уља

НИК.

Кованџија*, m. der Bienenmärter, apiarius.

Кованџијин, на, но без Bienenmar= tere, apiarii.

Кованџијнка, f. bie Brau bes Bienen. wärters, uxor apiarii : „Да субаше љубе кованџијнке, „А анџије младе станарице Ковање, п. дав фтіедеп, cusio. Ковати, кујем, v. impf. mіеден, cudo. 2) коња, дав Wferò befhlagen, munio pedes equi soleis ferreis : „Ђе јунаци коње кују Kовâч, m. der Schmied, faber. Ковачев, ва, во, дев Ефтіедев, fаbri.

[ocr errors]

Ковачина, f. 1) bie Æifenfpäne, stri

cturae ferri. 2) augm. . Ковач. Ковачица, f. bie mіедіn, uxor fabri: „Ковач кује, ковачица преде Ковачки, ка, ко, 1) ber mіеdе, fаbrorum. 2) adv. na 2rt eines фтіе. des, more fabri. Ковачница, f. bie фтіеðе, fabrica

ferraria, Кобил, т. (млоги говоре Ковиље),

1) намасмир на лијевом бријегу Дунава (близу Карловаца). 2) село близу тог намастира. Ковиље, n. stipa pennata Linn.

"Лепа Пава у ковиљу спава, ,, Њој се Раде кроз ковиље краде Ковница, f. діе Müne (дав Тирaus),

moneta.

Коврчаст, та, то, Fraus, crispus.
Коврџак, т. діe cylindrifhe Muse ter
Männer in Bosnien, mitra cylindrica
virorum,

Ковча, f. дав Seftel, fibula.
Ковче, f. pl. bie Deftel, fibulae.
Ковчег, т. (у Ерц.) діе іде, Zruhe,
arca, cista.

Ковчежић, m. dim. . ковчег.
Ковчица, f. dim. у ковча.

Когод, когагод, (Рес. и Срем.) vide когођ.

Когођ, когагођ, (Ерц.) wer immer, quisquis.

Код, 1) беі, аpud; сједи код мене;

остао код куће; код соде. 2) код новаца гладује; код коња иде пјешице; код жене иде неопран и т. д. Кодо ше (н. п. куће), flatt код me, bei, ad.

Кожа, f. 1) bie Saut, cutis. 2) баз
Fell, pellis. 3) das Leder, corium.
Кожан, жна, но, уоп кожа, coriaceus.
Кожење, п. даš Berfen ber Siege, par-
tus caprae.

Кожешина, f. augm. 5. кожа.
Кожина, f. (у крајини Неготинској)

vide кожа.

[blocks in formation]

Кожушина, f. augm. 9. кожу.
Кожушчић, m. dim. 9. кожу.
Коза, f. De Biege, capra.
Kosap, m. der Biegenhirte, caprarius.
Koзapa, f. der Plak, wo die Ziegen ge

schlachtet werden, macellum caprarium. Козарев, ва, во, vide козаров. Козарина, f. baš Siegengelo (für дел

Hirten), pecunia pro capra pascenda. Козирица, f. 1) ber ini, stabulum, 2) die Ziegenhirtin, capraria. Козаров, ва, во, без Biegengirten, caprarii.

Козарски, ка, но, 1) ber Biegenit

caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegenbir, more caprarii; говори козарски, sine irt Hothymelfh: крдокрђи коме, крни, ш. ј. дођи мени; крдокрие коси крвокоде, ш.ј. донеси воде и т. д.

Козити, им, v. impf. werfen, paris (von der Ziege).

Козитисе, зисе, v. impf. werfen (von der Ziege) pario,

Козица, f. dim. 9. коза. Козја брада, f. ber Во вbart, tragopogon pratensis Linn.

Козја пица (и пичица), f. delphinium consolido Linn.

Козјевина, f. дав Biegenfleifh, cara caprina.

Козји, аја, зје, Siegen, caprinus. Која, m. (Рес. и Срем.) vide Којо. Којадико! припијевасе ђешто у прес

мама, н. п.

„Сј! колико је уз море градова,

Ој! којадико уз море градова, „Ој! У сваки сам јунак долазио, Ој! Бојадико јунак долазио

[blocks in formation]

Који, која, које, welcher, qui.
Којигод, којагод, којегод, (Рес. и-
Срем.) vide којигођ.

Којигов, којагођ, којегођ, (Ерц.) те
immer, quicunque, quisquis.
Којиму драго, којега му драго, wer
immer, quisquis.

Којо, т. (Ерц.) һур. . Коста.
Којчин, m. Mannšname, nomen viri.
Кока, f. һур. ч. кокош. Види моја ока,
ђе се пече кока. Нека је кока шарена,
па макар и не снијела јајеша (m. j.
нека је лијепа (жена или ђевојка),
па макар ништа не знала).
Кокало, m. ber ко fagt, qui protulit ко:
4. Ко је то рекао?
Б. Кокало (ди felb]1).
Кокан, m. 1) in dem Spri$worte: не
ма кола без кокана, дав і давеі
unentbeli, hoc carere non possis. 2)
cf. чалабринути.

Кокање, и, дав Braten (xöften) бев
Kukuruz in Asche, tostio fructus zeae
mais Linn.

Кокали, ам, v. impf. н. п. кукурузе,
braten (den Kukuruz), torreo.
Кокица, f. 1) dim. , кока. 2) geröfte
Kukuruzkörner, grana zeae mais tosta.
Кокот, ш. 1) baš Sadern ber Дение,
garritus gallinae. 2) (cm.) vide пије-

'mao :

[blocks in formation]

беница, а у сриједи мало шупља;
па кад се стане мотати на молю
вило, онда се почне изнутра. 3)
читава језгра из ораа, òer ganje
Nußkern, nucleus integer.
Кокошке, adv. кад се двојица рву,
па падну обадва на ребра тако,
да се не зна који је кога оборио,
онда се каже: пали су кокошке.
gleich fallen (im Ringen), ohne Ent-
scheidung; daher der Kampf von neuem
angeht, aequaliter.

Кокошчина, f. augm. 9. кокош.
Кла, ц. pl. ber Bagen, plaustrum.
Кола, f. һур. у. колач: да ти мајка

умијеси колу (жене говоре ђеци). Колајна, f. čа Теда йоn, groine Dente münze, numus memorialis major. Колалом лалом! припијевасе на бабинама, ein Refrain der Benbett. Lieder, vox accini solita in carminibus ad puerperas.

Колан*, m. ber Sattelgurt, cingulam

sellae equariae.

Колар, m. ber Bagner, plaustrarius.
Коларев, ва, во, vide коларов.
Коларница, f. bie Bagneren, Ber
stätte des Wagners, officina plaustra-

ria.

[blocks in formation]

Колац, коца, m. Der Plod, Diablo "У скут свилен коласте аздије palus.

носе жене

Колач, т. 1) еіne 2let rabförmiges Brot panis genus. 2) ein kleiner Laib Brot, den die Mutter für das Kind, bei Gele genheit des Backens, mitbäckt. 3) ein Laib Bror bei feyerlichen Gelegenheiten, Колачара, f. игла, што има на глан. п. крсни колач; Зла колача ! ви као колачић (по Србији и по Босни за капама), eine let Schmucknadel, Haarnadel, acus. Колачи, m. pl. кад отиду просца да прстенују ђевојку (већ иси прошену) и да уговоре кад ће је водити, онда се каже (на неким мјеспима, као н. п. у Јадру): отишли на колаче (ићи ћемо на колаче; били смо на колачима и т.д); на неким мјестима говоре: отишли на прстен, на неким на уговор, а на неким на јабуку (на неким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, па на јабуку, па на уговор). Колачина, f. augm, у. колач. Колачић, m. dim. у. колач. Колачићи, m. pl. cf. уштипак

Колачки, adv. wie einen Pfab (in bie
Höhe heben, und niederpflanzen, im
Ringen), ut palum defigo.
Колашин, т. град у Ерцеговини.
Колебање, п. дав dhmanten, fluctua-

tio.

Колебатисе, амсе, v. r. impf. [man= ten, vacillo, fluctuo.

Колевка, f. (Рес. и Срем.) vide колијевка.

Коледа, 1. Приповиједају да су отприје ишла момчад у очи Божића од куће до куће, те играла и пјеВала некакве пјесме од коледе, т..готово уза сваку ријеч говорили суколедо! Ја се мало опомињем из такове једне пјесме, како пјевају да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека, да оку. пају малога Бога: "Да окупам, коледо! "Малог Бога, коледо! "И Божића, коледо!

Момчад она, што играју и пјевају, зовусе колеђани. Читава коледа (реку и сад кашто кад виде млого људи заједно ђе иде). Колеђани, m. pl. cf, коледа. Колено, п. (Рес. и Срем.) vide ко

[blocks in formation]

Колиба, f. дiе Sütte, casa. Колибаш, m, ber Quarantänesiener, (eigentlich Der einer колиба voriteht, н. п. у Земуну), servus publicus qui Pestis caussa separatos observat. Колибица, f. bas Hüttchen, casula. Колијевка, f. (Ерц.) діе Bege, cunae. Колијер, т. (Ерц.) ber Sragen, limbus collaris (?) franz. le collier. Колик, ка, ко, 1) mie groß, quantus. 2) als groß, quantus. Колико, 1) mie viel, quantum. 2) 0 viel, quantum. Коликогод, (Рес. и Срем.) vide коликогођ.

Коликогођ, (Ерц.) 1) foviel immer, quantumcumque demum. 2) foviel im. mer, quamtumvis. Колица, п. pl. dim. . кола. Количак, (количак), чка, ко, augm. у.

Колик.

Колишан (колишан), шна, но, dim.

у Колик.

Koлo, n. 1) das Rad, rota. 2) der Kreis, orbis. 3) der Kolotang, choreae genus. Ко се у коло вата, у ноге се узда. 4) Die Reifungszeit. z. B. der Kürbije,

[blocks in formation]

Коловрта, Ғ. чија реда по говеда, коловота наврта и т. д. fprehen die Hirten, indem sie, einander zählend, durch diese Art Los entscheiden, wer von ihnen z. B. das Vieh von da oder dort wegtreiben soll, formula pa storum, quis rejiciat pecus.

Колотуре, f.pl. на разбоју оно, о чеМу Бисе нити.

Колубара, f. Gluß in der Ваљевска наија.

Колут, т. 1) bie heibe, surffhei be, discus (wird auch so gespielt, wie der dioxos). 2) der Reif, Ring, orbis, circulus.

Колутање, п. дав Spielen mit de
Burffcheibe, disci lusus.
Колушашисе. амсе. v. r. impf. die
Scheibe werfen, discum mitto.
Колушић, m. dim. v. колут.
Колчак*, т. 1) angenähter led, pan-
nus assutus. 2) der Muff, manicae
genus.

Kobe, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahl. werk, pali.

Кољено, п. (Ерц.) 1) дав nie, genu.

--

die Generation (das Geschlecht), der Stamm, gens: све до дебет кољена; девето кољено може се узети; „Проклето му племе и коље но Кољеновић, m. (у Ерц.) ein Reni von gutem altem Hauje, von Familie (кољено), illustri loco natus. cf. плеМић, оџаковић.

Кољенце, п. dim. у. кољено 1. Кољиво, n. gefohter Beisen, der bet бет Ходенmаlе (на даћи) итд аm Matrons tage (на слави) vom Drieffer gefegnet, und von den Gästen verkostet wird (triticum) silicernium. Koмáд, m. (tà xopμátio») das Stück, frustum. О свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) і. е. даš täglidhe Brot (ause kommen).

Комадање, п. 1) дав erfitcen, dissectio. 2) das Orzüruen, iracundia. Комадара, 1 ракија од кукуруза, или од

Другог каква жита, or Hornbraunt=

wein, vinum ustum frumentis. Србљи такову ракију овако пеку: намијесе доста љеба и испеку, па и скомадају у кацу и налију водом;

кад то ускисне и преври, онда пеку ракију, Комадаши, ам, v. impf. jerflien, disseco in frusta.

Комадатисе, амсе, v. г. impf. fih er. 3úrnen, irascorг.

Комадина, f. augm. y. комад.

на комидбу, као на мобу, један
другоме, те коме и пјевају и при-
повиједају.

Комилац, миоца, m. čer (Ruturuz=)
Schäler, exeorticator.

Комин, m. ber Haudhfang, hornftein,
fumarium, cf. димњак, it. il cammino.

Комадић, m, dim. vaš tüdhen, fru- Комина, f. 1) bie Zreber,

stulum.

Комар, т. (ст.) vide комарац:

• Игра коња комар момче младо Покрај Кошка козје џигерице Комарац, рца, m. òіе Тифе, culex, Комарица, f. [empis Linn,

Комарник, m. дав Жев, одет ber Bor.
hang gegen die Zudringlichkeit der Mü-
den, plaga ad arceudos culices.
Комарчев, ва, во, ber Múce, culicis.
Комбост, m. eine Speife von getodh=
ten Sauerkraut, cibi genus, e bras-
sica acida: исијечесе кисео купус
на проколе па се скува; потом се
извади из чорбе те се олади, па
се онда залучи бијелим луком (или
поспе слачицам), и тако се једе
(уз пост).

Комендат, m. ber Sommenbant, dux.
Ова ријеч није била позната у
Србији до године 1804, него су је
потом пренијели одовуд (из Сри-
јема и из Бачке) писари којекакви;
cf. поглавар, управитељ:
,,Та Јакова Српског комендата -
Комендатов, ва, во, деё оттендап.

ten, imperantis.
Комендатски, ка, ко, 1) Commen.
Danten, imperantum. 2) adv. wie ein
комдендам, more imperantis.
Комендија, f. (mit дет Кріпевти) діе
Komödie, comoedia.

[blocks in formation]

Комендијаш, m. ber Romöòiant, со-
moedus.
Комендијашев, ва,
anten, comoedi.
Комендијашица, f. bіе Коmöviantin,
1 comoeda, (mima, mulier scenica).
Комендијашка, ка, ко, 1) tomorian=
tisch, scenicus. 2) adv. komödiantisch,

scenice.

Комендирање, п. даš Commandiren,
Commando, imperium.
Комендирати, ам, v. impf. foттан
Diren, (gebieten), impero. cf. управ-

[blocks in formation]

recremen.

tum.2) GA opaa, die grüne Schale der Nuß, cortex nucis.

Комити, им, v. impf, 1) abblatten, demo folia. 2) auslösen (den Kukuruj)

solvo sortice.

[blocks in formation]

}

Комшијнски, ка, ко, 1) па$lid Комшијски, ка, ко, vicinorum, 2) adv. nachbarlich, more vicini. Комшилук*, m. Die Кафbarihaft, vi

cinia.

Кона, f. bie Mahbarin, vicina (hyp.. коншијница):

„Кона кону преко площа звала Кона, m. (Рес. и Срем.) vide коно

« PreviousContinue »