Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

се

BOAH

cursus :

и

као

İто

фија био је по један војвода у Књижарев, ва, вo, vidе књижаров. свакој кнежини, тако је, н. п. Књижарница, f. Die BubbanTung un Стојан Чупић био војвода у Мач- die Buchbinderen, officina libraria. ви, Милош Споићевић у Поцери- Књижаров, ва, во, оё8 књижар, ни и т. д. Кнежине се опетлі раз

brarii. дјељују на срезове (cf. срез). Књижевая , вна , но, literarif, gelebrt, „Он Турчину не да у кнезкіну, eruditus.

„Кад Турчина у кнежини нађе Књижевник, m. Ber giterator, Der Bes Кнежитн, им, т. impf. al& Жnes tіtus lebrte, eruditus, literatus, liren, appello knezum. .

Књижeтина, f. augn. p. Књига. Кнёжиписе, имce, v. r. impf. Я зим Књижица, f. дав 23üфlein, libellus.

$ne в тафеn, fi, biefen 27 amen an: Књиж урина, f. vіdе књижeтина. maßen , arrogare' sibi kocsi dignita- kò, kora, 1) wer? quis? 2) wor, qui

; tem. .

KO Wmo na, nach Belieben, ut lubet, Киез, т. 1) Siirft, priceps , н. п. Кнез utrum praeplacet (sprüchwörtlco, feit

Лазар. 2) кнез хилајетски, обор- Ber 24netBote). Србљи приповиједају кнез, башкнез, велики кнез (у Ер- како је некакав Турчин код Нијемацеговинн и војвода), л. і по- ца у ропспіву ранно зими свиње, главар над једном кнежином (или па усуо врућу мекуу корнто; кад над чіпавом наијом), деr knев, свиње опржи, а оно потрчи ко: 3tis. Такови кнезови понајвише брже боље са сурлом у снијег , он(особито по Ерцеговини, куд се ни- да Турчин помисли да оно јесу препресали због ратова) има- снијега, него меће, па рече, „Ко ју царске берапе, и зову се бе.

ш пі ола. раплије, као што су н. п. сад К06, f. сусрет, бie Begegnинд, осКараџићи у Дробњацима,

добра лоб (говоре по краЗимоњи и у Гацку,

јини Негопііинској кад се срешу су били Pa iшковићи у двојица). Старом Влау, и Карапаніі и- Коба, f. Һур. р. кобила. ћи и украјини Него п инској. кобасица, f. Die Burfi , farcimen , boТаково кнешпіво остаје од оца

tulus. . сину:

Кобасичар, m. 1) Bet, Burjimaфer, far„Кнеже Јањо од Сријема главо! tor. 2) der Liebhaber von Würsten, „Колико ми имаде година ?

amans farciminum. (пишао некакав патша Бијоградски кобасичарев, ва, во, бев кобасичар, Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кобасичаров, ва , вo, j fartoris, botuкнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски larii. (као шпіо су сад сви у Сријему, кобац, пца, m. Ber Зperber, nisus. у Вачк. у Бан.) ein Dorffnes, Dorfeit. кобацање , п. бав ефaren mit Ben $us ter, Dorfschulze, magister vici.

Ben, strepitus pedumn. Кнезовање, н. дав Жnefcy it, imperium Кобацатисе, амсе ,

v. t. impf. mit kuesi habeo.

den Füßen scharren , strepo pedibus. Кнезівати, зујем, т. impf. Янев feyn, Кобељање , в. дав 23äljen, Xolet , impero ut knczus.

volutio. Кнезовский, ка, но, 1) Enejift, kne30- Кобељапій, ам, т. impf. rplen, volvo.

rum, 2) adv. wie ein Кнез, more knезі. Кобила, f. 1) бie @tute, epua. 2) У Кнештво, das finestbum, kuesi

Кајинчаре воденице она гредица , dignitas.

што на њој споји коло. 3) vide Кненчић, m. dim. 2. Кнез.

кобилица 2. Књеніња, f. vіdе кнегиња.

Кобилемина, f. augm. p. кобила. Књежење, п. Сав хіепе тафен зит Кобилин, на, но, беr еtute, equae.

Weinen (oterr. das Raunjen). Кобилица, f. 2) dim. p. кобила. 2) раз Кње зимисе, имce, v. г. impf, Riene Bruitbein. der Bögel, os sterni avium.

machen zum Weinen (österr. raunzen). Köhnsâ raaba, f. ein Berg in der Hers Књига, f. 1) Ser Brief, literae, episto- 3egovina. .

la. 2) дав Зиф, liber: далі дијете Кобилії, ља, ље, tеr еtute, equae. на књигу, 8um etuvieren; жучно Кобити, им. v. impf. кога, м. ј. слукњигу, bаt уаng au& ftutiert.

коме да га нестане,

den Киьигоноша, ш. беr griefträger, tabel, Untergang abnden, Jarius.

tum : Књижар, m. Bеr Вифbinler ипо Зиф. „Сви су коњи зопцу позобалл, binder, librarius.

2,4 мој доро није ни шакнуо:

д.

[ocr errors]

praesagio inter le

Кн, vide

nae.

ник.

m.

„Ногам бије, а упнима спіриже ,

остао код куће ; Код воде. 2) код „Често гледа на Кошшац планину: новаца гладује; код којња иде пје„Или коби мене, или себе

шице; код жене иде неопран и т. д. Кобљење, р. дав 2nen, praesagitio, Кодо пе (н. п, куће), tatt код пе, Ков, m. 1) коњски, бав @erät sum bei, ad.

Фferbeбefф.agen. 2) косни, бав Фе. Кожа, f. 1) bie paut, cutis. 2) бав rat, gum Dengeln per Genfe, 3) женс- Fell, pellis. 3) das Leder, corium. уковица.

Кожан, жна, но, pon кожа, согiaceus. Koba, f. der Schöpfeimer, urceus.

Кожење, п, дав Веrfеn per 3iege, parКована, f. Trauenname, pomen femi

tus caprae.

Кожешина, f, augm. 5. кожа. Кованлук* (кожанлук) т. vіdе уља- Кокина, f. (у крајини Неготинској

уіdе кожа. Кованција*, Bet Sienenwärter, Кожица, f, dim. p. кожа. apiarius.

Кожу, жуа, m. Der Pels, vestis pellice, Кованијин, на, но бев Siemenmars pellis villosa. ters, apiarii.

Koxyap, mn. Der Kürschner (Pelzer), pellio. Кованцијнка, f. Die Srаи Без Віспеда Кожуарев, ва, во, бев Pelgers, pelwärters, uxor apiarii :

ад: уров, ва, но, lionis. „Да субаше љубе косанијнае, Кожурина, f. vіdе кожешина. „A aнције младе спанарице

Koxypnya, f. die hautförmige Schale Ковање, п. Вав ефmieben, cusio. oder Rinde (8.3.des Spede, des 2pfels) Ковати, кујем, у. impf. fф mіебеп, cortex.

cudo. 2) коња, дав Рfero befФlagen, Кожушина, f. augm. p. кожу. munio pedes equi soleis ferreis : Кожушчић, m, din. p. кожу. „Те јунаци коње кују

Коза, f. Die Siege, сарга. KoBâu, m. der Schmied, faber. Ko3@p, m. der Ziegenhirte, caprarius. Ковачев, ва, во, бев ефmieces, fa- Козара, . Der plat, mо bie зіеgеn gе. bri.

chlachtet werden, macellum caprarium. Ковачина, г. ) Die Gifenfpane, stri- Козарев, ва, во, vide

Козаров. сturae ferri. 2) augm. p. Ковач.

Козарина, f. Dав зіеgеngelo (file беа Ковачица , f. Die Сф mieдin, uxor fabri: Hirten), pecunia pro capra pascenda. „Ковач кује, ковачица преде

Козирица, f. :) bеr giegenitali, stabКовачки, кa, кo, 1) беr ефmiebe, fa

lum, 2) die Ziegenbirtin, capraria. brorum. 2) adv. nach Art eines Somie: Kosápos, ba, 30, deb Ziegenhirten, des, more fabri.

caprarii. Rotaunija, f. die Schmiede, fabrica Kozápckú, ka, NO, 1) der Ziegenhirten, ferraria,

caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegens Ковиљ, m. (млоги говоре Ков ilље), birt, mоrе caprarii ; говори козарски,

2) намасмир на лијевом бријегу cine 2rt Xothwelfф : Крдокрђи крме. Дунава (близу Карловаца). 2) село крни, п. ј. дођи мени; крдокрне близу мог намастира.

крси крвокрде, п. н. донеси воде Ковиље, n. stipa pennata Linn.

и т. д. „Лепа Пава у Ковиљу спава,

Козни, им, т. impf. wеrfеn, pario „њој се Раде кроз ковилье краде (von der Ziege). Ковница, f. Die 2јайпе (дав Хизраив), Козинтисе, зисе, v, impf. wеrfen (von moneta.

der Ziege) pario, Коврчаст, па, пo, traus, crispus.

Козица, f. dim. 2. Коза. Koopyak, m. die cylindrifce Müße der Kozja 6paga, f. der Bodsbart, trago

Banner in Bosnien, mitra cylindrica pogon pratensis Linn. virorum, .

Козја пица (и пичица), f. delphinium Ковча, f. Зав беftel, fibula.

consolido Linn. Kobye, f. pl. die Heftel, fibulae. Козјевина, f. Фав 3iegenfleift, cara Ковчег , m. (у Ерц.) pie fifte, grube, caprina.

Козји, зја, зје, 3iegeni, caprinus. Ковчежић, m. dim. p. ковчег.

h ja, m. (Рес. и Срем.) vide Kojo. Kдечица, f. dim. ковча.

Којадико! припијевасе bешто у пресМогод, когагод, (Рес. и Срем) vide мама, н. п. когођ.

„сі! колико је уз море градова, Кого, когаго, (Ерц.) wеr іmmеr, quis- Ој! којадико уз море градова, quis.

„ој! У сваки сам јунак долазно, Код, 2) bei, apud: сједи вод мене і Ој! ѕојадико јунак долазио

[ocr errors]

arca, cista.

[ocr errors]

којаснутисе , немсе, т. г. pf, jih fe. беннија, а у сриједи мало шупља ;

heu ialfen, grüßen, praeteriens sa- па кад се сrtiaнe мoмaти на молно. luto,

вило, онда се почне изнутра. 3) Којешта, којечега (и којешia), al. читава језгра из ораа, per gange

lerley, was immer, varia , quidquid Nußlern, nucleus integer. in buccam venerit.

Кокошкe, adv. кад се двојица рву, којип, која, које , meler, quі.

па падну обадва на ребра піано, Којнгод, којагод, којегод, (Рес. и- да се не зна који је кога оборно, Cpem.) vide Kojuroh.

онда се каже : пали су кокошке . Којиго, којагођ, којего), (Ерц.) wер gleich fallen (im Ringen), ohne Ent: immer, quicunque, quisquis.

scheidung; daher der Kampf von neuern којиму драго, којега му драго , wer angeht, aequaliter. inmer, quisquis.

Кокичина , f. augm. p. кокош. Kojo, m. (Ерц.) һур. р. Коста. Kina, v. pl. der Bagen, plaustrum. Koja, m. Mannsname , nomen viri. Кола, f. hyp. 9. колач: да ли мајка Кока, f. hyp. p. кокош. Види моја ока, умијесин колу (кене говоре bеци).

ње се пече кока. Нека је кока шарена, Колајна, f. сав гераіlon, grоjfe Dent. па макар и не снијела јајелia (п. ј. munge, numus memorialis major. нека је лијепа (жена или ћевојка), Колалом лалом! припијевасе на бапа макар ништа не знала).

611hama, ein Refrain der Wochenbetts Кокало, m. Der ко fаqt, qui protulit ко : Lieder, vox accini solita in carminibus А. Ко је то рекао ?

ad puerperas. Б. Кокало (ди jelbj1).

Колан*, m. Der Cattelgurt, cingulam Кокан, т. ) iin tem Gрrіvоrtе: не

sellae equariae. ма кола без кокана, дав іt babei Колар, m. Der Bagner, plaustrarius. unentbebeli, hoc carere non possis. 2) Коларев, ва , вo, vide ноларов. cf. чалабрцнуті.

Колірница, f. Die aguere), деrt. Кокање, и, раз Braten (tüften) бев stätte des Wagners, oficina plaustra

Sukuruz in Aliche, tostio fructus zeae ria. mais Linn.

Коларов, вa вo, Bes 213 ager, plauКокали, ам, v. impf. н. п. кукурузе,

strarii. braten (Den Lukuruz), torreo,

Коласт, па , то, шарен на кола, Кокица , f. 1) dim. p. кока. 2) gerüftete rundgefledi, maculosuso:

Kukuruzkörner, grana zeae mais tosta. „у скуп свилен коласпе аз дије Кокопі, ш. 1) рав 8atern per penne, клац, көца , m. Bеr рrоd, Pfast,

garritus gallinae. 2) (cm.) vide nuje. palus. тао :

Koray, m. 1) eine Art radförmiges Brot „Куд с' не чује ватике ни кокота — panis genus. 2) ein kleiner Laib Brot, Коктање, р. бав аtеrn, gаrrіtіо. den die Mutter für das Kind, bei Gele: Кокстан, коћем, v. inpf. gadfern, genheit des Badene, mitbädt. 3) ein garrio

Laib Brot bei fenerlichen Gelegenheiten, Konómimice, umce, v. r. impf. storzio

:

н. п. крсни колач ; зла колача ! ren, mie cin pch, superbio ut gal- Колачара, f. игла, што има на глаlus.

EII као колачић (по Србији и по Босни Kokou, f, die Henne, gallina.

за капама), eine 21st Kokonap, m. 1) der Hühnerstall, gal- Samudnadel, Haarnadei, acus.

linarium, 2) Der рuynermann, galli- Колачи, m. p. кад отиду просцnarius.

да прстенују ћевојку

(век нсн . Кокошињак, m. a) Ser pubnerital, gal

процену) и да уговоре кад ће је воlinarium. 2) der innerinist, stercus дипи, онда се каже (на неким мјеgallinaceum.

стима, као н. п. у. Јадру): опиКокошињії, ња, ње, фüyners, galli

колаче (ићи ћемо на naceus. .

колаче ; били смо на колачима и Кокошнца, f. dim. p. кокош..

лі. д); на неким мјеспима говоре : Кокошјil, шја, шје, vide кокоши- от и шли на прс пен, на неким

на уговор, а на неким на јабуКокошка, f. г) і. 4. кокони. 2) ein ну (на неким мјеспима, као н. п.

Knäuel cohes' Gari, glomus filorum у Бачкој, иду најприје на прспен, crudorum: мотпа пређу, на кокошку; па на јабуку, па на уговор). намотала велику кокошку.

Ова Колачина , f. augm, p. колач. кокошка није округла, као друго колачић, т. dim. p. колач. Алупко, него је дугумасша као лу. Қолачићil, m, pl. cf. ушпівпақ.

носе

және

шли

на

[ocr errors]

вала

Фено.

Konatků, ady. wie einen Pfahl (in die Relone, н. п. прво коло, друго

Höge heben, und niederpflanzen, im Коло, и т. д.
Ringen), ut palum defigo.

Konoboha, 1) der Anführer im Kolotang,
Болатиин, m. град у Ерцеговини. choragus, 2) fia. der Anführer über:
Колебање, п. бав ефwаnten, luсtuа- haupt, dux, choragus.
tio.

Коловоз, m. пут куда иду кола, рав Колебаписе, амce, v, r. impf. fфwaits Geleise, orbita. ken, vacillo, fluctuo.

Коловрап, m, Der Bajfermirbel, vorКолевка , f. (Рес. и Срем.) vidе коли- tex. . јевка.

Коловра, f. чија реда по говеда, Коледа , f. Приповиједају да су оп- коловрта наврпа и т. д. fpreden

прије ишла момчад у очи Божића die Hirten, indem sie, einander zähод куће до куће, те играла и пје. lend, durch diese Art los entideiden,

некакве пјесме од коледе, wer von ihnen z. B. das Vieh von da п.јгопово уза сваку ријеч говорили oder dort wegtreiben roll, formula

pa: су коледо! да се мало опомињем storum, quis rejiciat pecus. из макове једне пјесме, како пје- Кольптуре, f. р. на разбоју оно, о чевају да им краве буду млијечне, да

му висе нити. намузу пун кабао млијека, да оку. Колубара, f, Slug in per Ваљевска пају малога Бога:

наија. „Да окупам, коледо!

Koným, m. 1) die Scheibe, Wurffitheis „Малог Бога, коледо!

be, discus (wird auch so gespielt, wie „и Божића, коледо !

· der 16xos). 2) der Reif, Ring, orМомчад она, што играју и пје. bis, circulus. вају, зовусе колеѣ ани. Чи тава Колупање, n. Вав Сpielen mit be коледа (реку и сад канто кад Wurfscheibe, disci luşus.

виде млого људи заједно ђе иде). Колуматисе. амсе. v. r. impf. die Колеђани, m. p. cf. коледа.

Sheibe werfen, discum mitto. колено, р. (Рес. и Срем.) vidе ко. Колупнi, m. dim. p. колуп.

Колчак*, м. 1) аngеnаbter Sled, panКоленце , п. dim. 2. колено.

nus assutus. 2) Der Muff, manicae Колёp, m. (Рес. и Срем). vіdе коли.

gepus. јер.

Köse, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahl. Колечке , f. pl. pie Räдеr am Pfluge, werf, pali. rotulae aratri.

Кољено, в. (Ерц.) 1) бав Жnie, genu. колиба, f. Die pütte, casa.

2) die Generation (das Geschlecht), der Kontaw, m. der Quarantänediener, etai, gens: све до девет коље

(eigentlich der einer koanoa vorsteht, на; деветто кољено може се узети; н. п. у Земуну), servus publicus qui „Проклето му племе и коље но

Pestis caussa separatos observat. Кољеновић, т. (у Ерц.) ein Xeni) клибица , f. Tag рutter, casula. von gutem altem þauje, von Familie Колијевка , f. (Ерц.) дie 28iege, canae. (кољено), illustri loco nаlus. cf. плеКолијер, ш. (Ерц.) деr fragen, lim- мић, оцаковић.

bus collaris (?) franz. le collier. Бољенце, п. dim. p. кољено 1. Колик, кa, кo, 1) mie grор, quan- Кољтво, п. gefochter 115eigen, деr bеі бет tus. 2) als groß, quantus.

Todtenmale (ha Aaku) und am Patrons Колико, 1) wie piel, quantum. 2) fo? tage (на слави) vom priefter gejegnet, viel , quantum.

und

den Gäjien verkojiet Коликогод, (Рес. и Срем.) vidе коли- wird (triticum) silicernium. кого).

Комад, m. (со 10 y.i:10») Bag etücf, Коликого, (Ерц.) 2) fovie im ner, fruѕtum. о свом комаду my ba ro

quantumcumque demum. 2) soviel im. веда чувати. Дан и комад н. п. mer , quamtumvis.

има) і. е. dab täglide brot (uus. болнца, . pl. dim. p. кола.

kommen). Количак, (количак), чка, кo, augm. 4. Комаданье, п. 2) сав 3eriftitchen, dis

sectio. 2) das Orgüruien, iracunda. Колишан (колишан), шна, но, dim. Kомадара, 1 ракија од кукуруза, или од

другог каква жита, Оer for:brari its Komo, 11. 1) das Rad, rota. 2) der Kreis, wein, vinnin ustuin - frumentis. Cphan

orbis. 3) der Kolotanz, choreae genus. такову ракију овако пеку: на 11Ко се у коло ваmа, у ноге с€ узда. јесе доста љеба ниспеку, па 4) die Reifungszeit. 3. B. der Kürbille, комадају укацу и налију водом;

[ocr errors]

Колк.

[ocr errors]

нс

camera.

кад по ускисне и преври, онда пе- на комидбу, као на мобу, један ку ракију,

другоме, ще коме и пјевају и приКoмaдaпiн, ам, т. impf. 3erftüФеп, повиједају. disseco in frusta.

Комилац, миоца, m. Ver (&uturu32) Кoмaдaнсе, амсе, у. г. impf, jih er» Schäler, exeorticator. zūrnen, irascor.

KOMÂH, m. der Rauchfang, Schornstein, Кома дина, f. augm. p. комад.

fumarium, cf, димњак. it. il cammino. Комадић, m, diш. да@Cйффеn, fru- Комина, f. 1) бie Creber, recremenstulom.

tum.2) OA opaa, die grüne Schale der Комар, m.(ст.) vide комарац :

Nuß, cortex nucis. „Игра коња комар момче младо Котипи, им, v. impf, 1) abblatten, Покрај лошка козје цигерице

demo folia. 2) auslösen (den Kukuruz) Комарац, рца, m. Die nude, culex, solvo eortice. Комарица, f. ) empis Linn. Комљење, p. 2) бав 266latten, demКомарник, m. Вав їet, oper Der Bor. tio foliorum, 2) das Auslösen, excor

bang gegen die Zudringlichkeit der Müs ticatio.

den, plaga ad arcendos culices. Комнен, т. Эann&name, pomen yiri Комарчев, ва, вo, Der Rücte, culicis. (oom grіефіfфеn xopУТус; ?) Комбосп, m. cine Среife pon gеtоф. Комненија, f, Trauename, pomen femi

ten Sauerkraut, cibi genus, e bras- nae (Anna Comnena). sica acida: исијечесе кисео купус Комов , ва , вo, pon grebern, e recreна проколе па се снува ; потом се

mentis. извади из чорбе те се олади, па К. мовача, f. vіdе комовица, се онда залучи бијелим луком (или Комотица, f, Ser Treberbranntein, lora поспе слачицам), и тако се једе usta, . (уз пост).

Коменика, f. Ser Beifup,

artemisia Комендап, m. Ver Commentant, dux. vulgaris Linn. (wird in der Batsuka

Ова ријеч није била позната у als Feuerschwamm gebraugt). Србији до године 18o4 , него су је Комора, f. 1) (у Сријему, у Бачкој и потом пренијели одовуд (из Сри- у Банату) бie Rammer, јема и из Бачке) писари којекакви; 3) (у Србији, Босни и Ерцеговини) cf. поглавар, управитпељ:

das Felofuhrwesen, die Lebensmittel. „Та Јакова Српског комендата commeatus : отишли да носе комоКомендатов, ва, во, бев Commenoans ре; јон нам нијесу коморе дошле. ten, imperantis.

Коморица, f. dim. p. комора 1. Комендатски, ка, но, 1) Commen- Коморција*, m. Der Subter eines Pad:

danten s, imperantum. 2) adv. wie ein pferdes, der Packnecht, commeatuum комдeндап, more imperantis.

ductor,

,agaso: Комёндија, f. (mit бет Хрinевти) vie „И погуби девет коморција Komödie, comocdia.

Компа, f. (у Новом саду) pie Sabre, Комендијаш, m, per Romöviant, co- ponto. moedus.

Комушање, п. Зав Сфülen (ber 2?йife). Комендијашев , ва, BO, des Komödi:

escorticatio. anten, comoedi.

Кому шашн, ам, у. impf, н. п. opae, Комендијашица, f. Die Roтoдiantin, schälen, excortico. | comoeda, (mima, mulier scenica). KOMÝWha, f. die Blätter des Rukuruj. Комендијаішні, кa, кo, 2) tomjoiana kolbens nach der KOMNAba, folia zeat

tisch, scenicus. 2) adv. komödiantisch, rejесta. cf, овина. scenice.

Комшија*,

m. der Nachbar, vicinus. Комендирање, п. Зав Commantiren, Комшијин , на , но, бев 2xabbat, viCommando, imperium.

cini. Комендiрапи, ам, v. impr. Pommate Комшијница, f. Die 9Хафbarin, vidiren, (gebieten), impero. cf. yopas. cina.

Комшијнски, кa, кo, 1 ) пафbarli „Прво јесте Лазаревић Луко, Комшијскій , кa, кo,

vicinorum , %) „Који Шапцем комендира градом —

adv. nachbarlich, more vicini. Комидба, Фав ньЫlatten bir futuru #ol. комшилук *, m. Die Saabaridaft, viben, wobei ein Nachbar dem andern cinia. hilft, demtio foliorum a fructu zeae. Koha, f. die Nachbarin, vicina (hyr. 6. у Србији понајвише беру кукурузе коннијница): с комутиином, па послије (код ку- „Кона кону преко плота звала -ће, или у пољу на рпи) ноћу иду Кіна, m. (Рес. и Срем.) vide кoнo

[ocr errors]
« PreviousContinue »