Конагџија *, m. der Quartiermaher, designator hospitiorum. Кінак *, т. дав Quartier, діе воб nung, habitatio, hospitium: примио нас на конак; отишао да ГОМОБИ конак: у владичину конаку. Конаковање, п. baš pie, Цебег nachten, pernoctatio. Конаковати, кујем, v. impf. übernadh= ten, pernocto. Конакчија, m. vide конагџија. Кінац, нца, т. 1) ein mirnfaben, ber wirn, filum. 2) дав иде, finis (али се ријешко говори, н. п. томе не ма ни краја ни конца ; Све му каза од краја до конца). Конда (Конда), f. Grauenname, nomen feminae. * } Кончић, m. dim. . конац. Коншија m. vide комшија. Коншијин, на, но, vide комшијим. Концијница, f. vide комшијница. Коншинска, ка, ко, vide комшијски. Коншијски, ка, ко, 1 Комшилук m. vide комшилук. Kom, m. 1) das Pferd, equus. 2) der stes hende Stab im Kanc spiel. 3) der MaßНа ім клис. чид im прстен. fpiel: два коња, при коња. 4) (аиф коњиц). ber Steg über der 2toline, ponticulus, с.коњиц. (pauch Frainifdh кобилица). Коњаник, m. vide коњик. Кожик, m. ber Heiter, eques. Коњина, f. augm, Y. Kolb. "Век Турчина Богом побратима „У Коњицу бега Али - бегаКоњичић, m. dim. у, коњиц.. Коњички, ка, ко, 1) Reiter», equitum: Дванаест коњички сата од Бијограда. 2) adv. mie ein Reiter, equi tum more. Коран, пна, но, [onelo, ubi solutae jam suut nives. Копања, f. cine hüffel, scutula, scutra. Копање, п. baš Graben, fossio. Копар, пра, m. Dill, anethum graveoleus Liun. Копати, ам, v. impf. graben, fodio: копати кукурузе, виноград, купус и т. д. Копач, т. дder Sraber, fossor. Копиле, лета, n. ein Kinò außer der stam aetatem. Копирати, ам, v. impf. wimmeln, scaturio. luh ein einziger Burт копира у рани. Копитњак, m. asərum europaeum Linn. Копљача, f. bie anenne, lancea signifera (?). Копље, п. діе lange, lancea, hasta. Послије боја копљем у трње. Одскочило (или искочило) сунце с копља. Копнети, им, (Рес.) vide копњети. Копнина, f. {hneelofer Dlas, locus nivibus vacuus. Копнити, им, (Срем.) vide копњети. Копња, f. дав Umgraben, Umhauen дев Weinbergs, des Kukuruzackers, fossio. Колњети, ним, v impf. (Ерц.) [mel. zen, liquesco (vom Schnee, aber auch vom Abliegen der reifen Wassermelone). Копоран*, m. eine let leideв mit Her. meln, vestis manicatae genus. Копрена, f. (ст.) Irt Ringes, annuli genus, (ðie Gängerin mußte eв nit zu erklären): „На руци му копрена од злата ,,С руке скиде копрену од злата, "С руке скиде па је мени даде: „На ђевојко копрену од злата "По чему ћеш мене споменути, „По копрени по имену моме Коприва, f. bіе Mefel, urtica. Копривица, f. дав Reffelchen, urticella. Копривњак, m. извор у Јадру (између села Тршића и Пасковца); ми. слим да би се тако звало мјесто, ђе расту коприве; али ја нијесам чуо: Корачиши, им, v. pf. freiten, gradior. Корбач, m. (по Рвапској и по Славонији) vide камџија. Кордован, m. дав огдиан=eber, aluta Cordubensis. Кордованџија*, m. ber Gorbuan = за britant, alutarius. Коре, f. pl. н. п. од ножа, или од књиre, 1) die Scheide, vagina. 2) das Heft des Taschenmessers. 3) der Einband, tegumentum. Корен, т. (Рес. и Срем.) vide коријен. Коренак, нка, m. hур. . корен: „Заспала девојка дренку на коренкуКоренита, f. Glug und Dorf imaat, (cf. Грнчара): „Коренита село и ти ли си? „Да ми није руде од лонаца, „Испод кућа чести воденица, ,,Не 6' се звала село, већ селиште. Корење, п. 1) (Рес. и Срем.) vide ко ријење. 2) біе Вormürfe, exprobratio. Kopnjeн, m. (Epu.) die Wurzel, radix. Коријенак, нка, т. һур. 4. коријен. Коријење, п. (Ерц. - coll.) се die Wurs zeln, radices. Корисан, сна, но, vide користан. Kopicm, f. der Nußen, das Gedeihen, utilitas. Користан, сна, но, дебей, salvus: користан ти во, крава. Кориша, п. pl. Balo in der Herzegowie na, saltus in Hercegovina: ,, Ударисмо кроз Корита равна, „Сва Кориша притиснула тама — Коришаст, та, то, аúsgehölt, troge artig, alveatus. Кориташце, п. да Zröglein, alveolus. Корито, п. дег Zrog, alveus. Кориши, им, v. impf. кога, einem Bor würfe machen, exprobro. Кориписе, имсе, v. r. impf. cinanter Vorwürfe machen, exprobrare sibi in vicem. Корњачица, f. dim. 9. корњача. Коров, т. дав Unfraut, herba inutilis; не ма га ни од корова. Корна, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима) vide кошарица. Коруна, f. bie Korana, Coruna flumen: "Да почува чардак на Коруни „Да не прође од Карловца бане Коршов, m. vide кочаг. Koc, m. die Amsel, merula. Коса, f. 1) діе Šenfe, falx foenaria. 2) bie Saare, capilli. 3) eine 2lrt Berge, montis genus: отишао уз косу; Танка коса, Дуга коса, Мићева коса (у Јадру у Тршићкој планини). Косана, f. Grauenname, nomen feminae. Косањица, f. dim. . коса 3. Kocam, ma, mo, langhaarig, comatus. Косац, сца, ш. 1) ber Mäher, Тäber, foenisex. 2) eine Art Insect, insecti ge біе А. 1389, на Видов дан (15. Gung) Serbiens Schicksal entschied), Campus merularum. Косовски, ка, ко, 1) on Косово, Cossovinus. 2) alt, noch von den Zeiten der Kossovo. Schlacht, Cossovinus (marathonius). Кост, f. дав Bein, os. Коста, m. (contr.) Konftantin, Constan tinus. Коста, т. һур. 9. Коста. Костадин, m. Konftantin, Constanti nus. Костајница, 1. варош у Рватској (код воде уне). Костајничанин, човек из Костајнице. Костајнички, ка, ко, оп Костајница. Костантин, m. Konftantin, Constan tinus. Костатин, m. vide Костантин. Костобоља, f. bie Siht, arthritis. Кострет, 1. (Рес. и Срем.) vide костријет. Коспірешење, п. (Рес. и Срем.) vide костријешење. Кострешитисе, имсе, (Рес. и Срем.) Костријешење, п. (Ерц.) baš firuppige дни говоре котлац) де Döhlung des Schlüsselbeins, jugulum. Котао, шла, m. čer Reffel, ahenum. Komap, m. 1) der Zaun um den Heuschober (um das Vieh abzuhalten), sepimentum circum metam foeni. 2) vide Котари: } „Брежи млада бијелу Котару Кошаранин, т. Котарац, рпа, т. човек из Котара: ,, Доке твоји Котарани дођу „Ал, не гледа Котарац Јоване Колари, m. pl. „Је си л чуо Машинско приморје, „Код приморја ришћанскеКошаре ,„Стојан оде у равне КотарeKomapuua, f. der Korb, corbis. Котаричица, f. baš Rorbhen, corbula. Котац, коца, m. ein fleiner Etal für Lämmer, Zicklein u. dgl., stabulum parvum. Плети котац, као ти и отац. Котити, им, v. impf. wetfen (von Der Hündin, Kage), pario. Комитисе, имсе, у. г. impf. werfene pario. Котларев, ва, во, бев Reßlers, ahe- Ко плача, f. vide гвоздењак (котао). Котлокопов, ва, во, Reffelfliđerßs, re- Котрљаши, ам, v. impf. collen, volvo. Котрљатисе, амсе, v. r. impf. tollen (fpielen), volvo, Котушкање, u, dim. 9. котрљање. Котушкатисе, амсе, dim. . котрљатисе. Беца се котршкају о гаскрсенију полупаним јаима (у Сри јему). Котур, т. 1) vide колут. 2) be а. stoc, glomus. volvo. Komypâme, n. das Rollen, volutio. се. Коцка, f. ber Bürfel, tessera, talus. rarum. Коцкар, т. деr Bücfclfpieler, lusor talorum. Коцкащисе, амсе, v. r. impf. würfeln, Кочак, m. vide кочина 2. rigae. феr, au Кочијащење, п. да$ Rutieren, aurigatio. Кочијашити, им, v, impf. tutfhieren, aurigor. Кочијашки, ка, ко, 1) Rutihers, auri- Koчuje, f. pl. der Bauernwagen mit zwet lechtwert, sta Коџамими човек (нијеси ти дијете, него -), ди bift fcin Kind, fonders ermachien, alt, gefcheut (матор чоКош, m. der Korb (3. 3. zum Kuturuj, век), homo adulrus. Коша, f. һур. 9, кошуља. zu Fischen, Fasolen), corbis. Кошар, m. ein кош зиm Bijdfange. Кошара, f. Stau von nassae majoris genus. bulum vimineum. Кошевина, f. eine свеn abgemänete Bin Кошење, п. дав Жађеn, messio. fe, pratum recens desectum. Кошија *, f. vide трка. Кошић, m. dim. ч. кош. Кошина, f. augm. . кош. Кошкање, n. ber Bortme fel, altercatio. Кошкатисе, амсе, v. г. impf. fin Кошница, f. der Sienenforb, alveare. ken, woctioechseln, altercor. Кошница, f. vide кошчица 2. Коштан, m. eine Pflanze, herbae genus, Коштац, 1) in ber Жеденвart: ували. Коштан, на, но, beinern, osseus. лисе у кошшац, ш. ј. у коспіи (кад се рву). 2) планина близу Црне горе: Коштуница копље. п. (ст.) „Често гледа на Коштац планину „Заиска му копље коштуницу — Коштую (ора), m. (сп.) vide кошту њавац: „Виш куће ми коштуњ ора, „Те сам зубе поломила Кошпуњав, ва, во, bart (3. В. діе Мир, aber auch der Mensch), durus. Коштуњавац, виа, щ. п. ј. ора, ба Коштурница, f. дав Beinhaus, ossate Nuß, nux dura. rium. Кошуља, f. да фето, indusium. Кошуљица, f. dim. 1) baš фетòфен, Кошуљетина, f. augm. 9. кошуља. indusiolum. 2) das Schafhäutchen (beim foebus), amnion. Koшyma, f. 1) die Hirschkuh, Hündin, cerva. 2) Frauenname, nomen feminae, Кошутица, f. 1) dim. v. кошута 2) e 3) ein Kuhname, nomen vaccae. ne Pflanzenart, genus plantae. Кошчица, f. 1) dim. bas Beinhen, osa siculum. a) der Kern (im Pflaum u. dgl.), nucleus. Крава, 1. діе Rub, vacca. Крављача, f. bie Belte, ber Reltlübel, Крављи, ља, ље, Ruh, vaecarum. Крадљив, ва, во, biebi, furax. Крадљивица, f. bie Stehlerin, діеіфев Краисав, т. Тапивате, поmen viri. "Бевојка сједи крај мора „Бевојка је крај горе стајала Kpaja, f. Frauenname, nomen feminae. Kρajan, ajшa, m. das Ende (von Tuch). Крајина, f. 1) bie Srenje, fines. 2) ber Krieg, bellum: „Ој крајино! крвава аљино, 3) Крајина Неготинска: је. јине и Кључа), и два намастира : Врашна и Букова (Букова је ма ли намастирић баш код Неготина). Од Царичине до Праова налазесе прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и распапали на планета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају, да је онђе погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југо-западње стране међиКрајина с Кључем (Кладовском наијом). У Кључу има око тридесет села, но данас не ма ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, Остров гол и т. д. У Кључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву; с горњу страну Кладова знаду се до воде некакве старе зДине, а ниже Кладова (око по сата далеко) знаду се на суву (особито из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још приповиједају којешта. Обадвије су ове кнежине султанијине, и зато су некако од старине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповијдају да су такови ферман од цара имали, да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је кнез сједно у Неголину, а од Кључа у Кладову (нигђе у Србији, ни у Босни, ни у Ерцеговини, не кнезују варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазио из Цариграда и сједио у Кладову, а бег је слао у Цариград; а сад, како су Карапанџићи оставили Крајину и већ готово сви изумрли, почео се и Крајински кнез мијењати (и остало се готово све промијенило). Крајна, на, но, vide крајњи. Крајници, ника, ш. pl bіе еdult der Ohrdrüsen, tumor parotidum. Крајњи, ња, ње, äußerft, extremns. Крајишник, m. ber Ingrenjer, confinis. Крајишнички, ка, ко, 1) деп (türfie |