Page images
PDF
EPUB

325

KOR

Коѣ

Коњ

Коп

326

[ocr errors]

nus.

Dae.

Жонагција*, m. See Диаrtіеrmaфer, de- Коњйц, m. (тос. Коњицу!) 1) dim. . siguator hospitiorum.

коњ (ст.): Rihak, m. das Quartier, die moh.

„Ја не гледам павној ноћи доба, пиад , habitatio, hospitium : примио „Ниш” мој коњиц мутној води брода нас на конак; отишао да готови „Или му коњиц орону? Конак: у владичину конаку.

„Коњ јунака оставио Конаковање, р. бав аbjteigei, uebers „На злу мјесту у Косову; natten, pernoctatio.

„Јунак коњу говорио: Конаковати, кујем, у. impf. übеrnаd: „Ој коњицу добро моје! ten, pernocto.

2) Name eines Insecte, insecti

genus. Конакчија , m. vіdе конагција.

3) на гуслама , vidе коњ 4. 4) град К. нац, нца, m. 1) ein Smirnfaбen, Ber у Ерцеговини : Zwirn, filum. 2) das Ende, finis (ank „Век Турчина Богом побратима се ријетко говори, н. п. томе не „У Коњицу бега Али - бега – ма ни краја ни конца ;

Коњичић, ni. dim. 2. коњиц.. „Све му каза од краја до конца). Коњички, кa, кo, 1) Xeite:», equitum : Жонда (Конда), f. Seauename, nomen дванаест коњички сата од Бијо. feminae.

града. 2) adv. pie eiii heiter, equiKusnja, f. Frauenname. nomcn feminae. tum more. Кондip, m. (сп.) Der Beфec, poculam: Коњскрадица, f. Der Фfertebieb, fur „Кондир вина од дванаест она —

equorum. . „Донеси мi кондир вина

Коњскій, кa, кo, 2) Рferoes, equinus. од три године

2) adv, wie ein Pferd, ut equus. Конђа , f. убрадач женски (особимо по Коњски камен, m. Daf lairpitriol.

Шумадији), eine Art wеibliфе Kopfbe. Коњувача, f. eine 2rt 2epfel, pomi gededung, vittae genus. Коно, т. (Ерц.) hyp, v. коншија. Коњушар, ш. бес Фfеrѕеbuter, custos Кінопад, пца, m, ein @trict port Sanf,

equorum. furis canoabiaus.

Коњушница, f. зидине у Поцерини, Конопља, f. Trazienname, nomen femi- cf. двориште.

Коњче, чепia, p. ein Roplein, equuКнопљан, на, но, panf. , cannabinus. leus. Конопље, паља, f. pl. per pauf, can- Коран, пнa, нo, fфnееlов, ubi sоlutae nabis.

jam suut nives. Көн.пљика, f. Die Sanfitanje, per panf: Копања, . eine bölgerne ефüjjel, scutan gel, capabis : піанка као коно- tula, scutra.

Копање, п. pas &raben, fossio. Конопљіше, п. Ort, mo фanf geftana Колар, пра, m. Oil, аnеthum grayeoben, ager, in quo caudabis fuit sata. leus Liun.

m. dim, p. конопац. Копали, ам, т. impf. graben, fоdio : Кінци, наца, m. p. per 3 witgi, fila. когати кукурузе, виноград, купус Кончање, p. pak Ctiten mit gmir, pi. и т. д. ctura acus et fili.

Konâu, m. der Graber, fossor. Кончали, ам, т. і mpf. н. п. чарапте, Копачев, во, ва, бев Braber, fossoris.

mit Zivira stiden, pingo acu filo mu- Копилад, f. (coll.) Die Bajtare, spurii. nita. .

Копилан, m. cin Cobn аuреr реr bе, Кончић, m. dim. p. конац.

6lius spurius. : m. vіdе комшија.

Қопиле, лела, п. ein kins auper Ber Коннијин, на, но, vide комшијим. der Ehe, spurius, spuria. Кони. јница, f. vіdе комшијница.

Копілилисе, имce, v. г. impf. träфе Коншјнски, кa, кo, vide комшијски.

tig werden in einem Alter von einem Конш нускія, кa, кo,

Jahre (vom Schafe, von der Ziege), , м. vіdе комшилук.

iugravidari ante justam aetatem. Komb, n. 1) das Pferd, equus. 2) der stes Koninna, f. ein vor der Zeit trächtiges

bende Stab im KANC-ipiei. 3) der Maß- Schaf, Ziege, ovicula gravida ante ju-
ftab in клис. упь іт прстен • fpiel : stam aetatem.
два коња, при котка. 4) (аиф коњиц). Koniiљан, m. vіdе копилан.
der Steg über der bioline, ponticulus, Konsultbe, n. das frühe Irugen, ingra-
cf. коњиц. (epau Frainifф кобилица).

vidatio aute aetatem.
тіdе коњик.

Копирање, п. Тав 28 immein cer 3ürә. Коньк, m. per keitet, eques.

mier, circumreptatio (scaturitio) verf. augш, р. коњ.

mium.

[ocr errors]

Кінопчић,

Кнішија

[ocr errors]

Конілук

[ocr errors]

коњаник,

Коњина ,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Копирали, ам, v. impf. mimmeln, sca- Корачити, им, v. pf. freiten, gradior.

turio. aud ein einiger Burm копи. Корбач, m. (по Pвапіској и по Славора у рани.

нији) vidе камција. Копитњак, т. asərum europaeum Lipp. Кордован, m. Вав Согдиаіt = geper, aluKonumo, n. der Auf, ungula.

ta Cordubensis. Копкање, п. dim. p. копајье.

Кордованција *, m. See Corpиan • $a. Копкапи, ам, dim. p. копати.

britant, alutarias. Копљаник, m. Ber gangenträger (ganə Коре, f. р. н. п. од ножа, или од књиcier), hastatus.

re, 1) die Scheide, vagina. 2) das Heft Könmaya, f. die Fahnenlanze, lancea sig- des Taschenmessers. 3) der Einband, nifera (?).

tegumentum. Копље, т. бie gange, lancea, hasta. По- Корен, m. (Рес» и Срем.) vidе коријен.

слије боја копљем у mpње. Одско- Корёнак, нка, m. hyp. p. корен :

чило (или искочило) сунце с копља. „заспала девојка дренку на коренкуКопнети, им, (Pec.) vidе копњети. Koperuma, f. Fluß und Dorf im Jadar, Копнина, f. fфneclofer Pla, locus ni

(cf. Грнчара): vibus vacuus.

„Коренита село и ти ли си? Копниши, им, (Срем.) vidе копњетти. „Да и није руде од хонаца, Копња, f. Das ungrabe, umbauen бев „Испод кућа чести воденица,

Weinbergs, des Kukuruzackers, fossio. „Не 6' се звала село, већ селиште. Колњети, ним, у inpf. (Ерц.) fфте: Корење, п. 1) (Рес, и Срем.) vidе ко.

zen, liquesco (vom Schnee, aber auch ријење. 2) bie Bormurfe, exprоbrаtiо.

vom Ubliegen der reifen Wassermelone). Kopnjeh, m. (Eph.) die Wurzel, radix. Копіран m. eine 21st #tein в mit der. Коријенак, нка, m. hyp. p. коријен. meln, vestis manicatae genus.

Коријење, п. (Ерц. coll.) die Wurs Копрена, f. (сп.) 24rt Ringeв, аnnuli feln, radices. genus, (Die Gängerin wuрte eв niФt Корисан, сна, но, vide

користан. zu erklären):

Kopúcm, f. der Nußen, das Yedeiben, „На руци му копрена од злата

utilitas. „С руке скиде копрену од злата, Кориспан, сна, но, дереiblіф, salrus: „С руке скиде па је мени даде:

користан и во, крава. „На ћевојко копрсну од злата кориша, р. р. 2Balo in per peregopia „По чему ћеш мене споменути,

na, saltus in Hercegovina : „По копрени по имену моме

„Ударисмо кроз Корита равна, Коприва, f. Die tejfel, urtica.

„Сва Корита притиснула пама — Копривица, ғ. дав 97 effelben, urticella. Корипаси , па , по, айёgeholt, trog• Копривњак, т. извор у Јадру (изме. artig, alveatus.

ђу села Тринһа и Пасковца); мн. корипашце, n. Das kröglein, alveolus. слим да бir ce пaко звало мјесто, конто, п. Веr grоg, alveus. фе расту коприве; али ја нијесам крити, им, v. impf. кога, einem 23ots чуо :

würfe machen, exprobro. „Коњ до коња, јунак до јунака , Кориписе, имce, v.

r. impf. einander „Од Медњака mе до Копривњака — Vorwürfe machen, exprobrare sibi inКопрцање, р. Da8 3appeln; palpitatio.

vісе. Копрцаписе , амсе, т. г. impf. зappeln, корица, f. dim. p. кора. palpito.

Корице, f. pl. dim. p. коре. Копун, т. беr Харап, саро.

Корјенчић, m. dim. 5. коријен. Копунитисе, имсе, v. r. impf. ftolzis KopMâh, m. das Steuerruder, guberna

ren, superbio, efferor. Копуњење, р. За8 Сfotsiret, super- Кормании, им, v. impf. fteuern, subitio.

berno. Копца, f. dim. p. коб:

Корманош, m. Ber Cteuermann, guber„Добра га је копца сукобила Коча, f. vіdе ковча.

Корматошев , ва, во, девеteuermann, Ко Іче, f. pl. vіdе ковче.

gubernatoris. Копчица, 1. dim. p. коніча.

Кормањење, п. дав еteuern, guberKopa, f 1) die Rindê, cortex. 2) die Rin. de, crusta.

Корњача , f. Die Chilfrite, testudo. керак, т. } der Schritt, passus.

Србљи приповиједају, да је човек Боракъај, m.

(пірије него је корњача на свијету Корачање, в. дав сфreiten, gressus. била) умијесио погачу инспекао коКорачаши, ам, y, inpf. (reite, gradior. кош, па сјео да једе, ау шај час

culum. cf. крма.

nator.

nato.

nus.

рупи кум његов на врата, а он он. Sie A. 1389, на Видов дан (15. Sunp) да брже боље метне кокош на по- Serbiens Schidsal entidied), Campus гачу па поклопи чанком, и пако

merularum. сакрије од кума. Кад кум отиде, Косовски, кa, кo, 1) оn Косово, Cosи он устане опет да довaти ко- sovinus. 2) alt, nod) von den Zeiten der кош и погачу да једе, али се оно Kossovo. Schlacht, Cossovinus (maraсве (кокош, погача и чанак) пре

thonius). творило у корњачу (што је сакрио кост, . дав Bein, os. од свога кума). й тако поспане Коста, m. (contг.) fontantin, Constanкорњача.

tinus. Кірњачин, на, но, tеr ефilberöte, te- Коста, m. hyp. v. Kоспа. studinis.

Костадин, ш. fontantin, ConstantiКорњачица, . dim. p. корњача. Коров, т. дав Иntrаut, herba inutilis ; Костајница, f.

варои у

Pватској (код не ма га ни од корова.

воде уне). Коспіајничанин, човек из Корна , f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. Костајнице. Костајнички, кa, кo, по варошима) vidе копарнца.

pon Костајница. Коруна , f. pie Korana, Coruna flumen : Костантин, m. Sonjtantin, Constan„Да почува чардак на Коруни

tinus. „Да не прође од Карловца бане Костатин, . vide Костантин. Корінов, т. vіdе крчаг.

Коспобоља , f. Vie Git, arthritis. Kộc, m. die Umsel, merula.

Коспреп, f. (Рес, и Єрем. ) vidе коKoca, f. 1) die Sense, falx foenaria. 2) стријеп.

bie paare, capilli. 3) eine 21rt Berge, Коспір-шење, п. (Рес, и Срем. ) vide moptis genus: опишао уз косу; Тан- костријешење. на коса, Дуга коса, мнева Кострёнлінсе, имce, (Рес, и Срем.) коса (у Јадру у Тршићкој пла- vide костријенциписе. нини).

Kicmpjeni, t. (Epy.) Ziegenwolle, lana Косана , f. Хrauennae, nomen feminae. caprina. Косањица, f. dim. p. коса 3.

Костријешење, п. (Ерц.) Das ftruppige Косат, ма, пo, Tangtaarig, comatus. Ausgeben, hirsutus aspectus. Косац, сца, ш. 1) Der 2über, 2ndler, Костријешинсе, имce, v. г. impf. дав foenisex. 2) eine Art Snfect, insecti ge- Haar sträuben, arrigo comam.

Kocmýp, m. nom. propr. einer Stadt: Косач, m. vіdе косатц 1.

„У завади с Нином од Костура Косидба, f. Die Rabo, foenisectio. „Са Кличесца од града Костура : Кссијер, т. (Ерц.) бав есептеffеr, Копалац, лца (или копаоца), ш. (је. falx vinitoria.

дни говоре котлац) Die poklung pe8 Косир, m. (Срем.) vidе косијер.

Schlüsielbeins, jugulum. Косипер, ш. (хаосієgos) дав Зіпn, stan. Kоmао, пла, m. cer Rejfel, ahennm.

Komáp, m. 1) der Zaun um den HeuschoК сили, им, т. impf. müben, meto, ber (um das Vieh abzuhalten), sepi. foepum seco.

mentum circum metam foeni. 2) vide Косипінсе, косисе, т. г. impf. н. п. Копіари : сукно, ft, abreiben, dеtеri.

„Бјежи млада бијелу Копіару — К, . . . коса.

, т
n. der Sensenstiel, manubrium Komapai, pra, m.

човек из Кошара: falcis.

„Доке твоји Копіарани дођу Косјерево, р. намаспир у Ерцеговини „Ал' не гледа Копарац Јохане

(може бити да је сад и пуст ?). Коліри, m. pl. Kocmâj, m. Berg in der Belgrader hauja: „Је си л чуо Латинско приморје, „Лала магла по голом Космају, „Код приморја ришћанскеќошаре — „Са Космаја на Јанкове дворе

„Спојан оде уравне Комаре „Од Космаја гн'језда соколова Кошарица , f. Bеr fоrb, corbis. Кісні, на, но, н. п. ков, гладили- кошаричица, г. pus Sorbaben, corbula. ya, Sensen: , falcis messuriae.

Kоmаіц, коца, m, ein Eleiner еtаl für Koco, Ichief, oblique.

Lämmer, Zidlein u. dgl., stabuluin par. Kocobuk, f. das junge der Amsel, pul

yum. Плети копіац, као му и опіац.

Kumunu, HM, v. impf. werfen (von der Косовља, ља, ље, Дmfel, merulae. Hüttidin, Kare), pario. Косово, р. (mit un ohne поље) дав

Копитисе, имce, y. г. impf. wеrfen, Amselfeld (berühmt durch die Schlacht, pario.

nus.

num,

lus merulae.

Котлар, m. Ber Rеffеlfbmies, ahena- Кочина, f. 2) vidе кочеп. ) BerfФlag rius.

(für Hubuor, Hunde, Soweine), 20Коліларев, ва , во, бев ReplerB, ahe- theca. Коларов, ва, вo, narii.

қочини, им, т. impf. реттеп, inhibeo, Коплац, m. vidе копалац.

Кочитисе, имce, v. г. impf. jteij tbun, Копача, f. vіdе гвоздењак (копао). fastum exerceo. Копина, f. augm. p. кошао.

Кочић, . dim. p. колатц. Котлић, m. dim. p. кошао.

Кочоперан, рна, но, 166aft, burtig, Komл кріп, m. Ser Stejjelfliter, aheno- strenuus. rum refector.

Коџамии човек (нијеси и дијете, Коплокрпов, ва, вo, Reffetfliders, ге. Hero ---), du bist kein Kind, sonders

fесtоriѕ ahenorum. Назимац кус копа erida chien, alt, gescheut (Mamop 40-
бус под копилокрповом кућом (ово век), homo adultus.
је некаква загонепіка, али не знам кош, т. деr goeb (. 3. ҙum RuEuru,
шта значи).

zu Firchen, Fajolen), corbis. Копобања, f. ) (у Србији) Ber Söhner: Коша, f. hyp. , кошуља.

loro, gallinarium (ad ova ponenda). Ta. Kouráp, m. ein Kou zum Fiidfange,
кове се колебање оплету од бије- nassae majoris genus.
ле лозе, па се објесе испод спiрее. Кошара, f. etай уоu ѕlефtert, sta-
2) (у Сријему) кукурузни кош, на- bulum vimineum.
лик на чардак, еіnе drt чардак зимт Кошевина, f. eine сhеn abaemäsete 28ie.
Kukuruz, Lurrei genus. .

se, pratum recens desectum.
Кому ьан, т. егурgium campestre Linn. Кошење, п. Зав Raben, mеѕѕiо.
Копрљање, р. рaв Xolen, Rodern (cia Кошија *, f. vіdе трка.
ete1), volutio.

Конина, f. augm. p. кони. Kompљати, ам, v. impf. tolen, volvo. Коцић, m. dim. p. кош. Копрљапінсе, амce, v. г. inpf. tolen Кошкање , n. Per 28ortwефfel, altercatio. (pielen), volvo,

Копикаптисе, амсе, у. г. impf, jiзап? Коmршкање, и, dim. p. котрљање. ken, woctioechseln, altercor, Копиркатисе, амce, dim. p. котр-кошница, f. See Biеnеutorb, alreare.

љаписе. Беца се копршкају ова- кошница, f. vіdе кошчица 2. скрсенију полупаннм јайма (у Сри- кошпан, m, eine PRange, herbae genus, jemy).

Кошан, на, но, beinern, asseus. Komýp, m. 1) vide konyn. 2) der Wachs: Kuumai, 1) in der Redensart: yeari. stock, glomus.

лисе у кошад, п. ј. у коспіи (ка Кошурање, п. Сав Roden, volutio. се рру). 2) планина близу Црне горе: Кош рапии, ам, v. inpf. roleil, volvo. . Чесліо гледа на контац планину Кому радінсе, амсе, vide колупіари- Коштуница копље. п. (см.)

„Зайска му копље коштуницу кцка, f. Der Biirfel, tessera, talus. Кошпуњ (ора), ш. (сп.) vidе кошту" Коцкање, р. дав 28ürfeln, lusuѕ tеѕѕе. њавац:

„Виш” куће мн коштую ора, Коцкар, m. See 23rfelfpieler, luѕоr ta- „Те сам зубе поломила lorum.

Қошпуњав, ва , вo, bart (3. 3. Sіе ??ир, Коцкаписе, амҫе, т. r. iinpf. Würfelt, aber auch der Mensch), durus. talis ludo.

Кошуњавац, вца, т. п. ј. ора, фаt Кочак, m. vіdе кочина 2.

te Nuß, nux dura. Кечење, а, 1) бав феnеп бев Жаве, Котипі урница, г. Тав Beinhauв, 0554iphibitio. 2) das Steifwerden, rigor.

rium, Кочеп, f. vіdе коспријеп.

кошуља, f. Das femb, indusium. Кочијаш, m. See &utfфеr, auriga. Кошуљелина, f. augm. p. кошуља. Коҷијашев, ва, во, бев Жutfфеев, au- Кошуљица , f. dim. 2) рав penomen, rigae.

indusiolum. 2) Das Schafhäutchen (beim Кочијащење, р. Bas &utfфіеrеn, auri- foetus), amnion. gatio.

Кошула, f. 1) bie Sirfфеи, фün it, Кочијашини, им, , impf. Eutfфіеrеп. corva. 2) Frauenname, nomen feminae, aurigor,

3) ein Kuhname, nomen vaccae. Кочијашки, ла, ко, :) Rutfфеrѕ, auri- Қоінулица , f. 2) dim. p. кошума: 2) сі.

garius. 8) adv. nach Kutscher Art, more me Pflanzenart, genus plantae. aurigae.

Кошчица, f. 1) dim. Dai Beinmen, 08Koyuje, f, pl. der Bauernwagen mit zwet siculum. a) der Sicon (im Pflaum u. dgl.), Pierden, currus.

nucleus.

[ocr errors]

се.

rarum,

Bae.

99

Крава, f. Die Ru), уасса.

јине и Кључа), и два намастира : Крава, f. hyp. 6. крава.

В рапна и Букова (Букова је макравелина, f. augm. p. крава.

ли намаспирик баш код НеготиКравин, на, но, беr &ub, уассав. на). Од Царичине до Праова налаКравица, f. dim. p. крава.

зесе прокопи испод земље, куда је KpaB.baya, f. die Gelte, der Melelübel, некад вођена вода на праово; mulctra. .

људи онуда приповнједају, да су до Крављи, ља, ље, Жиб-, yaecaram. скора налазили и чункове од олова Кравурина, f. vіdе кравенна.

и распапали на піанета пушчана. Kparýı, m. Mannsname, nomen viri. Ниже 1Царичине имају зидине од Крагујевац, вца, m. варош у Србији. некакве старе цркве: онуда људи Крагујевачкі, ка, ко; bon Крагује. приповиједају, да је оне погинуо вац. Крагујевчанин, човек из Кра. Краљевик Марко (кад су се гујевца.

Турци били с Власима), и да му је Крадљив, ва, во, diebisch, farax. она црква била начињена на гробу. Крадљивац, вца, m. Biebijer Renfф, Од југо-западње стране међиКраfurax.

јина скључем (Кладовском найКрадљивица, f. Die Steylerin, piecifфев јом). у Кључу има око придесеп Beib, fur, femina furax.

села, но данас не ма ни једнога Срп. Kpaha, f. der Diebstahl, furtum.

ског, него су све Влашка, а имена Краисав, м. Лаппвпате, поmеn viri. села сва су Српска, н. п. ГрабоКрансава, f. Seauеплате, поmеn femi- вица, Каменица, Врбица, о

стров гол и пi. д. Ў Кључу је Kpâj, m. der Rand, das Ende, der Saum; варош имали градић Кладово на Die Segen: крај од мараме; отишао Дунаву; с горњу страну Кладова на крај свијета ; у нашем крају по- знаду се до воде некакве спаре 31!га не ма; од краја до конца.

дине, а ниже Кладова (око по са. Kpai, am Ufer, bei

mа далеко) знаду се на суву (осо„Бевојка сједи крај мора

било из Влашке стране) зидине од „Бевојка је крај горе спајала

Трајанова моста, окојему људи Kpaja, f. Frauenname, nomeu feminae. онуда joiu приповиједају којегипта. Крајац, ајца, m. дав &nce (von Xum). Обадвије су ове кнежине суллани

јине, и зало су некако од стариКрајина, f. 1) bie Brenje , fines. 2) бес

не остале те у њима нијесу судилік Krieg, bellum : „ој крајино! крвава амино,

Турци, него Српскі кнезови (при„Крвав бно, ко пе завргао.

повијдају да су такови ферман од 3) Крајина Него ті инска: је.

цара имали, да не смије Турчин с

потікованим коњем наступици на дан комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкије плани

ту земљу). Крајински је кнез сједио на. украјини (онуда људи не ка

у негопіну, а од Кључа у Кладожу Крајина Неготинска, него само

ву (нигђе у Србији, ни у Босни, ни

у Ерцеговини, не кнезују варошакрајина: зашто они и не чују да има Крајина и у Босни, као ни Бо

ни сељацима, до пу). Крајински је

кнез бивао од кољена Карапаншњаци што не чују за ову Краји

цића, а од Кључа се мијењао че. ну) има око педесет села, но није.

сто. Ти су кнезови купили порезе су сва Српска, него има и Влашкије. Србљи у Крајини говоре : зајац,

и остале данке, па су новце (ко

лико је било одређено да се даје оца п, жељезо, грнат, дрее (аљине), граjапи (мјесто гово

сулпанији) давали бегу, који је долазно из Цариграда и сједно у

Кла. рити), кожина (мјестю кожа),

дову, а бег је слао у Цариград; а ни мјесто нам, н. п. да ни си ми жив господару (мјесто да си нам

сад, како су Карапанџићи остави. ми жив) и т. д. украјини је ва.

ли Крајину и већ готово сви изурош (и мали градић, што је зидао

мрли, почео се и Крајински кнез Пасманија) Неготин (два сапа

мијења (и остало се готово све -од Дунава и од Тимока), спаре зи- Крајна, на, но,

промијенило).

vidе крајњи. дине Праово (на Дунаву), извор крајніци, ника, m. pil: бie ®efф mult Царичина (од прилике са ни по од Дунава, и мало мање од Него

der Ohrdrüsen, tumor parotidum. пина), ријека Замна, мала варо

Крајњ1, ња, ње, äuperit, extremаs. шица (са отарим зидинама) Брза Крајишник, m. See 2ngrenger, confinis. паланка (на Дунаву, на међи Кра. Крајишничків, кa, кo, 1) Ben (türfi.

[ocr errors]
« PreviousContinue »