Без, овие, sine.

Без*, m. vide платно 1.

Безазлен, на, но, ohne Hrg, arglob. unschuldig, innocens.

Безазленост, f. bie unful, innocentia.

Безаконик, т. ein Menfd ofne Relie gion, carens religione.

Безаконица, f. Grauenzimmer обпе Ке ligion, mulier carens religione. Безакоње, п. (сп.) bie Streligion, impietas:

"У Инђији тешко безакоње:

Не поштује млађи старијега Безбожан, жна, но, gottlo, atheus. Безбожник, m. cin Sottlofer, atheus, Безбожница, f. bie Sottlofe, athea. Безбрижан, жна, но, forgloß, forgena frey, solutus cura, securus. Безводан, дна, но, wafferloß, carens

Безимена неђеља, f. beißt bie britte Woche der großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се неђеља зове чиста, друга пачиста, трећа безимена, четврта сре допосна, пета глува, шеста цвјетна, седма велика. Безимени, на, но, патентов, обе Па men, anonymus.

Безјак, m. Zölpel, stolidus: иди безјаче један, fagt 8. B. ber Bater jum Sohne, der etwas dumn gethan oder gefagt hat, (cf. Безјак in den ruberi. schen Vorreden um A. 1560).

Безобразан, зна, но, mamlo, impudens.

Безобразник, m. ber Shamlofe, impudens.

Безобразница, f. діе фamlofe, impudens femina,

Безуман, мна, Но,

demens.

unvernünftig,

Безумље, п. Иnvernunft, dementia : „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

91

„Немој дати умље за безумље — Бекавица, f. 1) срицање у буквару, das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blökerin (z. B. Schaf), balatrix; нађо село манишије људи, и напрое си смо векавица и триста бекавица (у приповијетки). Бекељење, п. baš malfetchen, rictio. Бекељитисе, имсе, v. r. impf. на ко

ra, das Maul fletschen, ringor. Бекнути, нем, v. pf. blöten, balare. Бекута, f. Shimpfmort für ein [$фёф schlech. tes Taschenmesser, convicium in cultrum plicatilem obtusum, prayum. Бел, т. (Рес. и Срем.) vide бјел. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овој загонетки: Бела селу зове: дај ми бело бела леба испод бела скута (п. ј. овца и јагње).

Бела, f. (Рес. и Срем.) vide бијела. Белај*, m. ber Unfall, baš Unglücd, malum. cf. зло, биједа: белај те нашао; нуто белаја! ударио сам на белај.

Бела недеља, 1. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља.

Беланце, цепша, п. (Рес. и Срем.) vide бјеланце.

Беласање, п. (Рес. и Срем.) vide бјела

сање.

Беласатисе, асе, (Рес. и Срем.) vide бјеласатисе.

Белац, лца, m. (Рес. и Срем.) vide бијелац.

Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide Бијела црква.

Белега, f. (Рес. и Срем.) vide биљега. Белегија *, f. vide гладилица.

Бечлија, m. der Biener, Viennensis.
Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој
гори. 2) село близу шог намастира.
Бешеновачки, ка, ко, во Бешеново.
Бешика*, f. 1) vide колијевка. 2) діе
Blafe, vesica. cf. мијур.
Бешком, m. (ст.) некакав љеб (Вів.
fott ?), panis delicatior:

И бешкота љеба бијелога
Бештија, f. vide бестија.

Eu, Partikel, um den Optativ anzuzeigen, particula optativi, 3. 8. дао би,

Бивати, ам, v. impf. feyn, esse. Биво, вола, m. ber Büßel, bnbalus. Биволица, f. bie Buffelfuh, bubala. Биволски, ка, ко, н. п. кожа, Buffel haut, pellis bubalina.

Биволче, чета, п. даз Büffelfalo, bubalus vitulus.

Биједа, f. (Ерц.) unserbiente Bеhит

bigung, calumnia. Сачувај ме Боже биједе невидовне; нашла га биједа на субу путу.

Биједити, им v. impf. (Ерц.) кога, ungerecht beschuldigen, inique accuso. Bujehéне, n. (Ерu.) das ungerechte Bes femulbigen, accusatio iniqua.

Бијел (comp. бјељи), ла, ло, (Ерц.) weiß, albus.

Bujeлâ, f. in der anekdotischen Redens

art: Зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. Бијела неђеља, f. (Ерц.) (vie meiße o che) die Woche vor der großen Faste, Borfaste, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinctur, at non caseo, nec piscibus etc. Бијела црква, f. (Ерц.) 2) Städtchen im Banat.

Бијелац, лца, т. (Ерц.) ber himmel, equus albus.

Бијелити, им, v. impf. (Ерц.) 1) wei Ben, dealbo. 2) vide бијељеши. Бијелитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) 1) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß glänjen, albeo.

Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, Па me für eine weiße Henne, alba (gallina).

Бијело поље, п. (Ерц.) варош у Ерцеговини (код воде Лима).

Бијељење, п. (Ерц.), 1) дав Beißen, dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, albitudo.

Бијељети, лим, v. impf. (Ерц.) weiß werden, albesco.

Бијељина, f. Gtabt in ber наија von Зворник. Бијељинац (нца), човек из Бијељине. Бијељински, ка, ко, уоп Бијељина.

Бијес, т. (Ерц.) ðіс But, rabies: би

јес те сколио (говоре псетету); или је отишао у ајдуке од бијеса,

Бијесан (comp. бјешњи), сна, но, (Ерц.) 1) wütend, rabiosus. 2) übermüthig, superbus.

Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vide бијел. Бијоград, m. (Ерц.) Belgrað, Belgradum. Бијоградац, граца, т. (Ерц.) дег Bel. grader, Taurunensis :

„То гледају Турци Бијограци Бијоградски, ка, ко, (Ерц.) 1) Belo graber, belgradinus. 2) adv. belgra. disch, more belgradino. Бијограђанин, m. (Ерц.) vide Бијогра

рошима) vide нена.

"У Турака с врло добри коњи, „И на коњма Турци бињаџије Бињашче taufenò, mille (иљада). Је. дан је рекао бињашче, а други биРашче, па су се опет погодили biete immerhin! Бињиш*, m. ein фагӀафтаntel, pal

lium purpureum.

Бир, т. оно жито, што људи дају попу сваке године, діе сollectur bes Pfarrers, collecta parochi.

Бирање, п. дав lauben, gefen, lectio Бирање, п. дав lbrichten, condocefa

ctio.

Бирати, ам, v. impf. flauben, legere. Бирати, ам, v. impf. н. п. коња, abs richten, condocefacio.

Вирач, рча, m. Gegenò in Boßnien, ober Зворник.

Бирашче*, cineš, unum (један). сf. би

њашче.

Биковиш, та, то, н, П. БО, Stier

Ochs, bos taurus.

Бикуље, f. pl. vide вишице.

Било, и. ber Puls, bie

hlagaver, arteria.

Биља, f. Паme für eine weiße Biege, capra alba.

Биља, m.

Name für einen weißen

fen, bos albus.

dj.

Бирташица, f. vide крумарица.
Бирташки, ка, ко, vide крчмарски.
Бірцауз, т. (Birth haus) vide крчма.
Бирчанин, т. човек из Бирча :
„Док погубим Бирчанин Илију
Бисаг, m. (највише се говори у млож.
броју : бисаге) ber Querfad, mantica.
Bicep, m. die perle, margarita.
Бисерни, на, но, н. п. зрно, Werlen.,
Бисеров, ва, во, margaritarum.
Бисерче, чета, п. (ст.) діе liebe fleine
Perle, margarita :

-

„Ја јој реко добар вече дилберче! ,,Она мене: дођ' довече бисерче Bucкaше, n. das Läusesuchen, Lausen, pediculorum lectio.

Бискати, биштем, v. impf, кога, сіпст Läuse suchen, legere pediculos. Бистар, тра, po, tlar, limpidus.

Бастрина, f. діie Slarbeit, limpitudo.
Бистрица, 1. ријека :

Док начини високе Дечане „У приморју код воде Бистрице Битанга, 1. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) 1) ленивац, скитница, der gaulenger, qui uil agit, qtiator. 2) кљусе, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије је, дав herrenloje Pierd, equus domino carens. Битанжење, п. vaš Saulenjen, cessatho, otiatio.

Бишанжитисе, имсе, v. г. impf. faul=

engen, cessare,

Биліи, бијем, v. impf. 1) кога, $lagen, verberare. 2) (бити, будем) fen, esse, cf. jecam.

Битисати, ишем, v. pf. vergehen, praeterlabor: било и битисало, п. ј.

било, па и прошло. Битисе, бијемсе, v. r. impf. 1) і flagen, coufligo. 2) бијусе рибе, он der Begattung bе f, coo (de piscibus).

Emka, f. die Schlacht, pugna,

Bun, an. Die Peitsche, flagellum, scutica. Бичаље, п. ber peitfenfiel, mauubri

Бјегунац, ица, т. (Ерц.) ber Flüht= ling, fugitivus.

Бјежан, 1. (Ерц.) lichende, fugientes. Б) жан, m. (Ерц.) Der gern ficht, fuг. Бежанова мајка пјева, а Стозанова плаче.

Бежање, п. (Ерц.) дав lieben, fuga. Бежати, жим. v. impf. (Ерц.) Неп, fugio.

Бјел, т. (Ерц.) eine Battung Siche, quercus genus.

Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : Бјела бјелу зове: дај ми бјело бјела љеба испод 6'јела скута (т. ј. овца и јање).

Бјеланце, п. (Ерц.) дав Simeiß, albumen, Бјеласање, п. (Ерц.) дав Beiglich fenn, Slisen, albicatio.

Бјеласатисе, cace, v. r. impf. (Ерц.) maßlich seya, albico,

Бјелило п. (Ерц.) 1) мјесто ђе се бијели платно, біе і, дer Sleich. plas, locus insolandis hnteis. s) діе weiße Schminke, cerussa.

Бјелов, ва, во, (Ерц.) son ber бјел = i che, quercinus.

Бјеловар, т. (Ерц.) Start in Sroas tien. Бјеловарац (рца), човек из Бјеловара. Бјеловарски, ка, ко, топ Бјеловар.

Бјеловина, f. (Ерц.) ihenol, lignum quercinum.

Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) без weißen Диндев, canis alti.

Вјелогрли, ла, ло, (Ерц. ст.) weiß= balfig, colli albi:

,, Град градила бјелогрла вила — Bjeлors, m. Weißarsch, clunibus albis. Бјелолик, ка, ко, (Ерц.) weißbadig, facie alba.

Бјелонога, f. (Ерц.) біe Seißfrißige, femina pede albo: ришћанице бје

AоHOгa! (in der Anekdote vom Mönche.) Бјелопољац, љца, ш. човек из Бијелог

поља.

Бјелоцрквански, ка, ко, (Ерц.) von Бијела црква.

Бјелуг, м. (Ерц.) даš meiße (männlidhe) Schwein, porcus albus.

Бјелуга, f. (Ерц.) die meiße Cau, sus alba. Бјелугов, ва, во, (Ерц) дез теіси Schweines, porci albi.

Бјелушак, шка, ш. (Ерц.) дег Suar Quarzum Linu.

Бјеља, m. ein Танивнате, nomen viri. Бјесноње, п. (Ерц.) баз Rafen, furor. Бјеснило, п. (Ерц) vide бјесноћа. Бјесниши, им, v. impf. (Ерц.) 1) ой. tend werden, rabiosus fio: нешmo бјесне пси обе године. 2) cafen, toben, müten, furere. Бјесноћа, f. (Ерц.) діе But, furor,