Page images
PDF
EPUB

Коллар, т. бer Rеffеlfmieb, ahena- Кочина, f. 1) vidе коҷепт. 2) BerfФІag rius.

(für Hübnor, Hunde, Schweine), zoКотларев, ва , во, бев Replers, ahe theca. Коларов, ва, вo, narii.

Кочин, им, v. impf. реттеп, inhibeo, коплац, m. vidе копалац.

кочитисе, имce, v. г. impf. jteif thun, коплача, f. vіdе гвоздењак (кошао). fastum exerceo. Копина, f. augm. p. Копао.

Кочић, п. dim. p. колац. Котлић, m. dim. p. кошао.

Кочолеран, рна, но, lеbbaft, burtig, Komaokpo, m. der Kesselflicker, aheno. strenuus. rum refector.

Коџамии човек (нијеси и дијете, Коплокрпов, ва , вo, Reffeiflidеrѕ, rе. Hero —), du bist kein Kind, fordera

fесtоriѕ ahenorum. Назимац кус копа eridachien, alt, gescheut (Mamop 40 бус под коплокрповом кућом (ово век), homo adultus. је некаква загонетка, али не знам кош, т. деr korb (3. 3. 3um RuEurn, шпа значи).

şu Firchen, Fajolen), corbisa Копі бања, f. ) (у Србији) Ser бüknerКоша, f. hyp. , кошуља.

foro, gallinarium (ad ova poneoda). Ta. Kouráp, m. ein kow zum Fischfange, кове се колебање оплету од бије nassae majoris genus. ле лозе, па се објесе испод спiрее. Кошара, f. CtaЙ pon 81ефіреrt, sta2) (у Сријему) кукурузни кош, на bulum vimineum. лик на чардак, eine Art чардак gum Кошевина, f. eine eбen agemähete 28ies Kukuruz, horrei genus.

se, pratum recens desectum. Котељан, m. eryngium campestre Linn. Кошење, п. Вав Raben, messio, Копрљање, р. дав Хоlеn, kodern (ein Кошија *, f. vіdе пирка. ertei), volutio.

Конина, f. augm. p. кони. Копрљари, ам, v. impf. rollen, volvo. Korunk, m. dim. 0. kow. Копрљансе, амсе, т. г. inpf. evlen Кошкање , т. per Boetwebfel, altercatio. (pielen), volvo,

Копикапінсе, амce, v. г. impf, jih janКоmршкање, п. dim. . котрљање. ken, wortioechseln, altercor. Копирикалисе, амce, dim, . котр-кошница, f. Der Bienenfort, аlrеаге.

љаписе. Теца се копирішкају о ва- кошпица , f. vіdе кошчица 2. скрсенију полупаним јаима (у Сри. Коштан, m, eine PRange, herbae genus jemy).

Кошман, на, но, beiner, asseus. Komýp, m. 1) vide xoaym. 2) der Wachs: Kỹumail, 1) in der Redensart: yeami. stock, glomus.

лисе у коumад, м. ј. у кости (кад Коп урање, р. бав Roden, volutio, се рву). 2) планина близу Црне Горе : Кот рали, ам, v. impf. roleit, volvo. „Чеспіо гледа на Конпац планинуКому расе, амсе, vidе колупапа- Кошпиуница копље. п. (сп.)

„Зайска му копље коштуницу — кцка, f. Der Bütfel, tessora, talus. Коштую (ора), m. (сп.) vidе кошту» Коцкање, п, дав 20ürfein, lusuѕ tеѕѕе. њавац:

Виш” куќе ми коштую ора, Коцкар, m. Ser 2Bürfelfpieler, luѕоr ta „Те сам зубе поломила forum.

Қошпуњав , ва , вo, bart (3. B. Sіе 21 up Коцкаписе, амҫe, v, г. iinpf. WürfeInt, aber auch der Mensch), durus. talis ludo.

Кошпуњавац, вца, т. п. і ора, фан Кочак, m. vіdе ночина 9.

te Nuß, nux dura. Кочење, а, 1) дав $emmеn бев забе, Кошні урница, f. дав Beinқаив, 0554

iphibitio. % das Steifwerden, rigor. rium, Кочеm, f. vіdе коспријепі.

Кошуља, г. да феm, indusium. Kounjaw, m. der Kutscher, auriga, Кошуљепина, f. angш. р. кошуља. Коҷијашев, ва, во, бев Жutfфеrе, au- Кошуљица , f. dim. 2) Das pemoфen, rigae.

indusiolum. 2) das Schafhäutchen (beim Кочијащење, п. баѕ mutfфіеrеn, auri foedus), amnion. gatio.

Кошупia, f. 1) bie birjФИub, puntin, Кочијашини, им, v, impf. Eutfфieren, corva. 2) Fraueaname, pomen feminae, aurigor,

3) ein Kuhname, nomen vaccae. Кочиijaшкі, ка, ко, :) Яutfфеrѕ, auі- Қошуптица, к. 2) dim. э. кошуппа: 3) сі

garius. s) adv. nach Kursder Art, more ne Pflanzenart, genus plantae. aurigae.

Кошчица, f. 1) dim. pas Beinmen, osa Koyuje, f, pl. der Bauernwagen mit zwei siculum, 2) der Kern (im Pflaum u. dgl.), Pierden, currus.

nucleus.

ce.

rarum,

Dae.

Крава, f. Die Sub, vacca.

јине и Кључа), и два намастира : Крава, f. hyp. p. крава.

В рапна и Букова (Букова је маКравелина, f, augm. 2. крава.

ли намаспирик баш код НеготиКравин, на, но, беr &ub, уассав. на). Од Царичине до Праова налаКравица, f. dim. p. крава.

зесе прокон испод земље, куда је Крављача, f. pie Welte, Ser Reletübet, некад вођена вода на Праово; mulctra.

људи онуда приповиједају, да су до Крављи, ља, ље, Suba, yaecaгom. скора налазили и чункове од олова кравурина, f. vіdе кравепина.

и распапали на панепа пушчана. Kpary, m. Mannsname, nomen viri. Ниже Царичине имају зидине од Крагујевац, вца, m. варош у Србији. некакве старе цркве: онуда људи

Крагујевачкії, кa, кo, von Крагује. приповиједају, да је онђе погинуо вац. Крагујевчанин, човек из Кра. Краљевић Марко (кад су се гујевца.

Турци били с Власима), и да му је Крадљив, ва, вo, biebija, forax. она црква била начињена на гробу. Крадљивац, вца, m. Biebijфеr Renfф, Од југо-западње стране међuКраfurax.

јина скључем (Кладовском найКрадљивица, f. Die Steblerin, Biebifфев јом). у Кључу има око придесет Beib, fur, femina furax.

села, но данас не ма ни једнога Срп. Kpaha, f. der Diebstahl, furtum.

ског, него су све Влашка, а имена Краисав, м. Лаппвпате, nomen viri. села сва су Српска, н. п. ГрабоКраисaвa, f. Seauеплате, nomen femi Вица, Каменица, Врбица, О.

стров гол и пi. д. укључу је Kpâj, m. Der Rand, das Ende, der Saum; варош и мали градић Кладово на Die Segent: крај од мараме ; отишао

Дунаву; с горњу спрану Кладова на крај свијета ; у нашем крају по знаду се до воде некакве спаре з]!га не ма; од краја до конца.

дине, а ниже Кладова (око по саKpaj, am Ufer, bei

mа далеко) знаду се на суву (осо„Тевојка сједи крај мора

бито из Влашке стране) зидине од „Бевојка је крај горе спајала

Трајанова моста, окојему људи Kpaja, f. Frauenname, noinen feminae. онуда јоји приповиједају којешта. крајац, ајца, m. Вав &nse (von Sum). Обадвије су ове кнежине султани. Крајина, f. 1) bie Breitge, fines. 2) бер

јине, и заліо су некако од стари

не остале ме у њима нијесу судили Krieg, bellum: „Ој крајино! крвава амино,

Турци, него Српскіх кнезови (при„Крвав био, но те завргао.

повијдају да су такови ферман од 5) Крајина Негот инска: је.

цара имали, да не смије Турчин с

полікованим коњем наступитии на дан комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкије плани

ту земљу). Крајински је кнез сједио на украјини (онуда људи не ка

у негопінну, а од Кључа у Кладожу Крајина Неготинска, него само

ву (нигђе у Србији, ни у Босни, ни

у Ерцеговини, не кнезују варошаКрајина: зашто они и не чују да има Крајина ну Босни, као ни Бо

ни сељацима, до пу). Крајински је

кнез бивао од кољена Карапаншњаци што не чују за ову Краји

цића, а од Куча се мијењао че. ну) има око педесет села, но није.

сто. Ти су кнезови куттигли порезе су сва Српска, него има и Влашкије. Србљи у Крајини говоре : зајац,

и остале данне, па су новце (ко

лико је било одређено да се даје оцап, жељезо, грнац, дрее (аљине), грајами (мјесто гово

султанији) даваля бегу, који је до. рити), кожина (мјеслю кожа),

лазно из Цариграда и сједио у Кла

дову, а бег је слао у Цариград; а ни мјесто нам, н. п. да ни си ти жив господару (мјесто да си нам

сад, како су Карапанџићи остави• и жив) и т. д. у Крајини је ва.

ли Крајину и већ готово сви изурош (и мали градић, што је зидао

мрли, почео се и Крајински кнез Пасманција) Неготин (два сапта

мијењати (и остало се готово све од Дунава и од Тимон.), спаре зи- крајнiп, на, но,

промијенило).

vidе крајњи. дине "Праово (на Дунаву), извор крајници, ника, m. pl: бie gefф mult Царичина (од прилике сал и по од Дунава, и мало мање од Него

der Dyrdrüsen, tumor parotidum. поина), ријека Замна,

Крајњп, варо

, ња, ње, äuperit, extremаs. шица (са отарим зидинама) Брза Крајишник, m. Der 2ngrenger, confinis. паланка (на Дунаву, на међи Кра. Крајишничкі, ла, ко, 1) Pen (tirfi.

мала

[ocr errors]

fchen) Grenzern gehörig, confinis. 2) око свега кола, и дођу опет сваки на ady, wie die Grenznachbarn, more con своје мјесто и почну наново играtinium.

пи. Најприје започну од краљеве Kpajočep, m. der Sonitter am Rande, куће; и прва пјесма, шпіо пред messor ab extremo latere.

сваком кућом пјевају, заповиједа Крајобера, f. Die фnetеrіn аm mana домаћину, или домаћици, да изне

de, femina metens ab extremo latere. су краљици столицу, па онда 30Kpajuny, m. Mannsname , nomen viri. почну пјевани редом свима (муKpak, m. ein lunges Sein · (österr. die шкоме и женском, маломе и Ев. Haksen), crus longum.

ликом), који се налазе у кући (ако кракат, ла, mo, Tangheinig, longis fe и колико бипи, оне fiе свакоме cruribus.

особито и према њему припјеваKpâb, m. der König, rex.

пи). Краљичке су пјесме све од 6 Краљев, ва , во, бев Sonig€, regis. слогова, и у пјевању се свака врста краљева гора,

f. планина у

Босни. (осим прве и последње) по припул Краљевина, f. Bеѕ könig в“ gano, Pas говори, и други се пуш додаје на Konigreich, , regnum.

крају лељо! н. п. Краљевић, m. per königdfon, filius regis.

(Бевојчи) Краљево, п. варош у Влашкој(frajowa). Овде нама кажу, Краљевскій, ка, но, 1) toniglid, re Овде нама кажу лељо! gius, regalis. 2) adv. königlich, regie.

Мому не удапту, Краљевство, п. 1) бав Rönigtbuin (Bür: Мому не удапту,

de des Königs), reguum. 2) das König, Мому не удапу лељэ! reich, regnum.

Јал' је ви удајте , Краљић, пи. дав $öniglein, regulus. Јал' је ви удајте , Краљић (Марко), m. (ст.) vide Кра

Јал” је віг удајте лељо ! љевић:

Јал' je нaмa дajnie, — дели Краљић Марко — Краљица, f. Die xonigin, rеgіnа.

Јал” је нама дајпе,

Јал” је нама дајте лељо! Краљице, f. pl. Десеті, до петнаесті, Да је ми удамо и т. д.

лијено обучени и накитени ђевојака, које иду о пројичину дне од куће Будући да у свакоме селу не ма до куthе піе ні рају и пјевају. Једна полико одабраније ћевојака, да би се ћевојка (која мора бити лијепа могле краљице начинии, и средњега раста) међу њима зове иду и из једнога села у друго; и краљица, друга кра, треба да би им слободније било, прате барјактар, а четврта двор два, или три, оружана момка. Киња. Краљица се покрије бије. Краљице играју у данашње врилим пешкиром по глави и по лицу;.. јеме по Србији од Цера и од мефедкраљ има на глави клобук искћен ника до Тимока, и по Славонији цвијећем и у руци мач, а барјактар код Срба Римскога закона; по сриноси на копљу барјачић бијел и цр јему, по Бачкој и по Банату, игравен. Кад дођу пред чију кућу, он ле су до скора, па су нови свештенида краљица сједе на малу столи ци забранили и искоријенили (причицу (какове су обично іо Србији повиједају жене, које су љевојкама и по Славонији) а дворкиња стане биле у Краљицама, да су иис бавише ње, а остале hевојке уваше тинама ћерали и разгонили по сеоко ње коло као срп, па се окрећу лу). на лијево ступајућн по двије спо Краљнчин, нa, нo, Ser Sönigin, гепе унапредак и пјевајући. Краљ ginae. слојн на лијевом крају кола, а бар. Краљички, кa, кo, н. п. пјесме, дет јакпар на десном, но они се не ва Königinen, regiuarum.

шају за коло, него краљ сам за се. крамар, m. bet фаиріfеафter, деr bie бе, с лицем окренутим коловофи, Fracht für fich und seine Gesellschafter једнако игра узма ујући мачем и bedingt, vecturarius primarius. измнчући се натрашке, а барјактар Крањац, њца, m. per krainer, Car(с лицем окренутим заврћколи) с piolanus. барјаком у руци игра пред колом. Краљица , f. Die Reainerin, Carniоlаnа. Поигравши піако мало, окрену се крањска, f. Srain, #rainlano, Cario: краљ и барјаклар по једном сваки . la, Carnia. на своме мјеспу, па онда олширче Крањсііі, кa, кo, trainifф, carniоlади.

замо оне

[ocr errors]

cer.

[ocr errors]

гірі.

Краса, f. Србљи приповиједају, да се 2) die Blutwurst, botulus cruore farзмија звала краса док није била Је. ctus. ву преварила.

Крвављење, пбав Зlutigmaфen, ad. Красан (красан), сна, но, fфön, pul spersio cruoris , cruentatio.

Kpoumice, umce, v. r. impf. blutig gans Красипти, им, т. impf. fфтӣen, orno. fen, cruentor, Kpacoje, m. Mannsname, nomen viri. Kpb.bene, 1. das Blutigzanken, rixa Kpacoma, f. die Schönheit, pulcritudo. cruenta, краса, f. .) бie Blatter, pustula. 2) Крвни, на, но, Бlutiq (61ufbergiepens),

der Grind, crusta , vide kpacme. cruentus : учинио крвно Бело. Красав, ва , вo, grinsig, crustis ple- Крвник, m. Der 2Xorijфultige , occisor. nas.

Крвнина, ғ. бав Зutgelo, pretium sanКраставац, вца, m, Bie durte, cucu

guinis. у Турској је крв Турска 1000 mis.

гроша а Србска (и свакога другог Краставица, f. vіdе краставац. ришћанина) 100 грош (лако приКрастање, п. бав Writobeёритеn, in

ітовиједају). Крвнину не плаћа само 'fectio crustarum.

онај, који је учинио крв, него све Крастапи, ам, v. impf. mit Brins anə

оно село (а кашпо и вине оближ. fteden , scabie inficio.

њи села заједно) ђе је крв учињена Краспаптисе, амсе, v. r. impf. den (кад се крв учини у вароши, онда sopfgrind bekommen, porrigine cor и Турци морају плаћапи крвнину).

Крвнина се не плаћа само над чоKpacme, f. pl. Pocken, Blattern, variolae. век убије човека, него и кад човек Красми, адем, v. impf. tuhlen, furor.

умре на путу од зиме, кад се уКраспица, f. dim. p. краспа.

попи у воду, кад падне с дрвета, Красоња, ш. дer Brintige, porrigi. или с коња е сломи врат; или ода ginosus.

шта му драго он умръо, само кад Крішак (comp. крали), шка, кo, Eurs, га нађу на путу или у пољу мртва brevis.

(пакови се човек не смије прије саКрі мељ, m. некаква болест, cine (fa. ранипи, док не дођу Турци да га belvaste) Krankheit, ärger als die Pest, чине кеш). Турци слабо траже die in einer Nacht tödtet. Der Todte крвника , него ишну крвнину: заhat einen Fuß kürzer als den andern по крвник доста пупа утече у

(daber der Name, von Kpaniak turg). другу наију док људи планіе крвниКріпитн, им, y, impf. 1) Ёürgen, bre ну и мало позабораве, па пос

ослије 10. 2) ја не кращим, іt babe nibt8 опет дође напiраг, и нико му се dawpider, per me licet.

не чини ни вјешт осим рода онога, кога је он убно (а с родом мо

ра да се мири: зашто fіе убили и Kakábbe, n. das Kürzerwerden, bres они њега). viatio.

Крвница, f. Die Rörserin, interfectrix. Кріали, ам, у. impf. н. п. дан , tür. Крволок, m, vidе крвопилац. jer merden, breviari.

Креопислац, лца, m. Ber Зlutfauger, Kpakebe, n. das Kürzen, breviatio. sanguisuga. Крашење, п. дав еф miiten, оrnatio. Крвоточина, f. Зав эIutkarnen, minКрбава , f. Die koreawa, Corbaria,

ctio cruenta. крбањ, m. vіdе врг.

Крвца , f. dim, p. крв : крбањина , f. augm:. 2. крбањ.

„Јер је крвца из земље проврела Крбањић, m. dim. p. крбањ.

Кревељење, д. Вав: 23 einen mit per303 Прбуља, г. као кошарица од сирове

genem Munde,

fletus

genus, Боре с млада дрвенia (н. п. joвoвa, Кревељитисе, имce, v. г. impf. mit липова). Крбуље понајвише граде verzogenem Munde weinen, leo ore ђента за јагоде.

obliquo. крв, f. ) бав Зlut, sanguis, cгиог. 2) Кревет, m. (grabatus, храватеs), дас "Roro, caedes : учинио крв; крв пла.

Bett, lectulus, grabatus. піно на свом дому! (Slut in per pers Кревеmuk, m. dim. p. кревет. gegowina).

кредa, f. Sie #reihe, creta, Крвав, ва , вo, blutig, cruentus. Крезуб, ба, бо, зарпlutiq , edеntulus. Крвавипи, им, v. impf. blutiq maфen, Kрезубица , f. Die Зафnlitige , edencruore maculo.

tula. Крвавица, f. a) bei ben Pferen eine Креја, Г. vіdе крeшeлица.

Blutbeule, tuber cruentum equorum, Kpéjuu, ha, no, des Häbers, graculi.

Kpamb fa, in die Kürze, brevitas.

[ocr errors]

coaxo.

Крзница, f. дав Taufbетте, бав $aufКријење, о. Рав Berbergen, occultаtiо.

Beye, einen weißen Fleck (wie Flügel)

babend, notam (quasi alarum) habens.

Крека, f. Тав Befrer (Kre, Kre) ber dig (Gerd), qui debet, debitor: ja Hühner, Frösche, clamor gallinae, ra сам теби нешто крив.

Кривадак, шка , ш. дав" geFrammtе gеng Брекетање, п. бав диaden, coaxatio, (8. B. eine schlechte Flinte, Pistole). Крекетапи, кећем, у. impf. quaten, Криваја, f. 1) село у Поццерини. 2) ри

јека упом селу. 3) намастир на Крекептуша, f. Die диаdеrіn, coaxa по ријеци. 4) (ст.) ријека у Босни. Irix (i. e. der jrofФ).

cf. Basyka. Крёкнути, нем, v. pf. Pre, frе frерет, Кривак, т. :) ein Siebebnertüd, пи

clamo cre, cre (ut gallina, graculus). mus septendecim cruciferorum. 2) fig. K pemer, m. der Feuerstein, pyrites. mеntula (curvata, von крив). Кременчић, m. dim, v. кремен.

Крівање, р. бав Reigen auf eine Beite, Кремёње, р. (coll.) бie Seuerteine, ру incurvatio, inclinatio. ritae.

Кривати, ва, т. impf. ft, neigen auf Кремичак, чка, m. vіdе кременчић. eine Seite, inclinor: Кренути, нем, v. pf. forthemegen, ria „Објеси га Шарцу с десне стране, den, moveo.

„А с лијеве пешку потузину, Кресање, п. 1) ба в XeuerfФІagen, ex Да не крива ни памо ни амо

cussio ignis. 2) die Ubåstung, abscissio Kpúbau, Bija, m. der Schuldige, Vera ramorum arboris.

brecher, nocens. Кресапи, решем, т. impf. Sener Крівача, f. Das Reummbols (als cin

schlagen, excutio ignem. 2) die efte Spottname für den Säbel), curvus abhnuen, abscindo ramos.

acinaces. Кресиво, п. Бав $euetseug, таѕ ignia. Кривда, ғ. бав nеефt, injaria. Ако rium.

правда не поможе, кривда не ќе Крескање, т. dim. . кресање.

помоћи. Крескапи, ам, dim. v. кресаптir.

Кривина, f. Die Rrüm nie, curvitas. креснути, нем, v. pf. einen Gфlag кривити, им, т. іmрt. 1) шло, trim

führen, um Feuer aufzuschlagen, sili men, curvo. 2) кога, bеfфulligea, cem tundo chalybe.

accuso,

incuso. Креспа, f. vіdе обер.

Кривиптисе, имсе, т. г. impf. Drule Крёлање, п. Зав pon - Ser: @tele = prints (wie der DB), auch vom Kinde, gen, motio.

clamo. Kpemam, ekem, v. impf. von der Stel. Kpiekaba, f. das Brüllen (des Rings Te bringen, moveo.

biebe8), muѕitus : споји га кривКреч *, m. Der Sale, calx. Кречана *, f. Der Walofen, pie saihüt. Крив оврат, па, то, frummbаlig, te, calcaria.

incurvicervicus. Кречање, п. Вав $reseфeepen bеr pen. Кривоглав , ва, вo, trummtopf, incurne, clavgoris genus.

viceps. Крычапіп, чим, v. impf. Pres frepen, Кривогуз, за, 30 , Яrummarfф, carri clango.

podicis. Кречёње, п. Вав 28eigen mit safe , ili- кривдхур, pa , po, penis incurri. Има tus calcis , dealbatio.

и као и кривокури Тапара. Кречипи, им, v. impf, mit ѕаlе wеі. Кривоног, га, гo, erummbeinig , fen, illino calcem, dealbo.

vipes. Кречні, на , но, н. п. камен, беr Sal. Кривопизда, f, femina 4. tein, calcarius.

der Anekdote. Крешево, п. бав ветebel, magna cae- крив удање, а. Таа ефlängeIn, sina

des : читаво крешево. cf. ограшје. Крешпелица, f. Der giber, graculus.

Кривудании, ам, т. impf. flän» Крепеличји, чја, чје, реbеtѕ, gra

geln, sinuor. culorum.

Крижање, п. бав ефneiben, scissio. Kpsaapara", m. Frauenhüter, Oberber. Kprimamu', am, v. impf. Pithneiden, disa

Tchnittene, eunuchorum praefectus : „и својега агу крзларагу.

seco, н. п. лубеницу, јабуку, дуtismale.

Криласті, та, то, н. в. свињче, гоКрйв (comp. кривљй), ва, вo, z) Erumm,

curvus. 2) iduldig (eines Verbrechens), reus. 5) (може се чупљенито) фut. Крiледi, mа, то; genigelt, alatus

[ocr errors]

њава.

cur

d. curvicanpa in

atio.

2

ван.

[ocr errors]

2

« PreviousContinue »