Краљ, m. ber Rönig, rex. Краљев, ва, во, без Konigs, regis. Краљевић, m. ber Königšfohn, filius Краљево, п. варош у Влашкој($rajoma). gius, regalis. 2) adv. Föniglich, regie. Краљевство, п. 1) дав Königthum (Bür= de des Königs), regnum. 2) das Königreich, regnum. Краљић, т. дав Königlein, regulus. љевић: дели Краљић Марко Краљица, f. De Konigin, regina. Краљице, f. pl. Десет, до петнаест, лијепо обучени и накићени ђевојака, које иду о пројичину дне од куће до куће те играју и пјевају. Једна се ђевојка (која мора бити лијепа и средњега раста) међу њима зове краљица, друга краљ, трећа барјакшар, а чепіврта дворкиња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу;. краљ има на глави клобук искићен цвијећем и у руци мач, а барјактар носи на копљу барјачић бијел и црвен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљица сједе на малу столичицу (какове су обично по Србији и по Славонији) а дворкиња стане више ње, а остале ђевојке увате око ње коло као срп, па се окрећу на лијево ступајући по двије стопе у напредак и пјевајући. Краљ споји на лијевом крају кола, а барјактар на десном, но они се не вашају за коло, него краљ сам за себе, с лицем окренутим коловођи, једнако игра узмаујући мачем и измичућисе натрашке, а барјактар (с лицем окренутим заврћколи) с барјаком у руци игра пред колом. Поигравши піако мало, окрену се краљ и барјактар по једном сваки на своме мјесту, па онда оппірче око свега кола, и дођу опет сваки на своје мјесто и почну наново играши. Најприје започну од краљеве куће; и прва пјесма, што пред сваком кућом пјевају, заповиједа домаћину, или домаћици, да изнесу краљици столицу, па онда започну пјевати редом свима (мушкоме и женском, маломе и ве ликом), који се налазе у кући (ако ће и колико бити, оне ће свакоме особито и према њему припеваши). Краљичке су пјесме све од 6 слогова, и у пјевању се свака врста (осим прве и последње) по припуш говори, и други се пут додаје на крају лељо! н. п. (ђевојци) Овде нама кажу, Овде нама кажу лељо! Будући да у свакоме селу не ма толико одабраније ђевојака, да би могле краљице начиниши, зато оне иду и из једнога села у друго; и да би им слободније било, прате и два, или три, оружана момка. Краљице играју у данашње вријеме по Србији од Цера и од Међедника до Тимока, и по Славонији код Срба Римскога закона; поријему, по Бачкој и по Банату, играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приповиједају жене, које су ђевојкама биле у Краљицама, да су и исбатинама ћерали и разгонили по сеКраљичин, на, но, ber Königin, гелу). Краљички, ка, ко, н. п. пјесме, бес ginae. Крамар, m. ber Dauptfrahter, ber die Röniginen, reginarum. Fracht für sich und seine Gesellschafter Крањац, њца, m. der Krainer, Carbedingt, vecturarius primarius. Diolanus. Крањица, f. bie Rrainerin, Carniolana. Крањска, f. Srain, rainland, Carniola, Carnia. Крањски, ка, ко, traini, carniolanus. Краса, 1. Србљи приповиједају, да се змија звала краса док није била Јеву преварила. Красан (красан), сна, но, фол, pul cer. Красити, им, v. impf. fhmüden, orno. Kpacoje, m. Mannsname, nomen viri. Kpacoma, f. die Schönheit, pulcritudo. Kpacma, f. 1) die Blatter, pustula. 2) der Grind, crusta, vide красте. Крастав, ва, во, grindig, crustis ple nus. Краставац, вца, m. bie GurFe, сиси mis. in Краставица, f. vide краставац. Крастање, п. дав Brinobelomтеп, fectio crustarum. Красташи, ам, v. impf. mit Grind and fleden, scabie inficio. Крастатисе, амсе, v. r. impf. ben Kopfgrind betommen, porrigine corгірі. Epacme, f. pl. Pocken, Blattern, variolae. Красти, адем, v. impf. ftchien, furor. Крастица, f. dim. v. краста. Крастоња, ш. ber Grindige, porrigigiuosus. Кратак (comp. краћи), шка, ко, Eur3, brevis. Кратељ, т. некаква болест, eine (fa belhafte) Krankheit, ärger als die Pest, die in einer Nacht tödtet. Der Todte hat einen Fuß kürzer als den andern (baber ber čame, von кратак turg). Кратити, им,, impf. 1) türgen, bre 10. 2) ја не крашим, і habe nit dawider, per me licet. Краткост, f bie üre, brevitas. Краткоћа, f. Kpahane, n. das Kürzerwerden, bres viatio. Кракати, ам, v. impf. н. п. дан, tüt, Крбава, f. bie Korbama, Corbavia, Kos, f. 1) das Blut, sanguis, cruor, 2) Того, caedes: учинио крв; крв плашио на свом дому! (gluh in der Ser. zegowina). Крвав, ва, во, lutig, cruentus. Крвавити, им, у. impf. blutig тафеп, cruore maculo. Крвавица, f. 1) bei ben ferben eine Slutbeule, tuber cruentum equorum, Kрвнй, на, но, blutig (blutvergießend), cruentus: учинио крвно ђело. Крвник, m. ber orbulbige, occisor. Кренина, 1. дав Blu gelo, pretium sanguinis. У Турској је крв Турска 1000 гроша а Србска (и свакога другог ришћанина) 1001 грош (тако приповиједају). Крвнину не плаћа само онај, који је учинио крв, него све оно село (а кашто и више оближе њи села заједно) ђе је крв учињена (кад се крв учини у вароши, онда и Турци морају плаћати крвнину). Крвнина се не плаћа само кад човек убије човека, него и кад човек умре на путу од зиме, кад се утопи у воду, кад падне с дрвета, или с коња те сломи врат; или ода шта му драго он умръо, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (такови се човек не смије прије саранити, док не дођу Турци да га чине ћеш). Турци слабо траже креника, него ишту крвнину: зато ковник доста пуша утече у другу наију док људи плапіе крвнину и мало позабораве, па послије опет дође натраг, и нико му се не чини ни вјешт осим рода онога, кога је он убио (а с родом мора да се мири: зашто ће убити и они њега). Ковница, f. bie Mörberin, interfectrix. Коволок, m, vide крвопилац. Креопилац, лца, m. der Blutfauger, sanguisuga. Крвоточина, f. дав Blutharnen, minctio cruenta. Крвца, f. dim. 9. крв: „Јер је крвца из земље проврела Кревељење, п. даš Beinen mit veros genem Munde, fletus genus, Кревељишисе, имсе, v. r. impf. mit verzogenem Munde weinen, leo ore obliquo. Kpesem, m. (grabatus, xpabatos), das tula. Креја, f. vide крештелица. Крејин, на, но, дев äher, graculi. des Kрéчaже, n. das Kre - Schreyen der Hen: ne, clangoris genus. Кречати, чим, v. impf. Fre = [$reyen, clango. Kрeчême, n. das Weißen mit Kalk, illitus calcis, dealbatio. Kречиши, им, v. impf. mit Kalk weis Ben, illino calcem, dealbo. Кречни, на, но, н. п. камен, ber Kalt. stein, calcarius. Kpéшeso, n. das Gemekel, magna caеdes: читаво крешево. cf. ограшје. Kрeшmeлnga, f. der Häher, graculus. Крештеличји, чја, чје, Деђеr, gra culorum. dig (Geld), qui debet, debitor: ja сам теби нешто крив. Кривадак, шка, m. даš gefcümmte Jeug (3. B. eine schlechte Flinte, Pistole). Криваја, f. 1) село у Поцерини. 2) ријека у том селу. 3) намастир на тој ријеци. 4) (ст.) ријека у Босни. cf. Baзyka. Kрuвâk, m. 1) ein Siebzehnerstück, anmus septendecim cruciferorum. 2) fig. mentula (curvata, von крив). Kрúваше, n. das Neigen auf eine Seite, incurvatio, inclinatio. Kриваши, ва, v. impf. sich neigen auf eine Seite, inclinor: „Објеси га Шарцу с десне стране, „А с лијеве тешку топузину, ,, Да не крива ни тамо ни амо Kρвад, ва, m. der Schuldige, Bers brecher, nocens. Kpвaчa, f. das Krummholz (als ein Spottname für den Säbel), curvus Kривудаши, ам, v. impf. sich schlän. geln, sinuor. Kрижае, n. das Schneiden, scissio. Kрúжamи, aм, v. impf. schneiden, disseco, н. п. лубеницу, јабуку, ду ван. Kρujêже, n. das Verbergen, occultatio. Kрiлaн, m. Mannsname, nomen viri. Криласт, та, то, н. п. свињче, гоBeчe, einen weißen Fleck (wie Flügel) habend, notam (quasi alarum) habens. Kpiлam, ma, mo, geflügelt, alatus. Крка (Крка ?), f. cf. Керка. Kрbabe, n. das Braufen dee stedenden Кркљати, ља v. impf, н. п. лонац, FORмeina, n. pl. vide зулови. Kpмчnk, m. dim. v. кρмак. nicht ganz, mutilus, z. B. ein Mensch mit abgeschnittenem Ohr, u. dgl. Kpopor, ra, ro, horngestümmelt, mu tilus cornu. Kpe, m. das Dach, tectum. Кровнат, ша, то, н. п. кућа, mit Kpsyшa, f, eine Art Flugfisch, piscis Kрóвачa, f. Strohhütte, casa. Кровуљина, f. augm. v. кровина. } т. ј. кроз њега. Kpoj, m. der Schnitt, sectum. Kpojáч, m. Der Schneider, sartor, vestificus. Kроjáчев, ва, вo, des Schneiders, sar toris. Kpojeme, n. das Zuschneiden des Kleids, sectio ad formulam. Kроjиmи, ям, v. impf. zuschneiden', scco ad formulam. Kропиши, им, v. impf. sprüßen, aspergo. ропьéже, n. das Sprügen, aspersio. Kроmaк, mка, ko, jahm, mansuetus, cicur. Кромак као јагње. Kpomócm, f. die Zahmheit, cicuritas, mansuetudo. Крочити, им, v. pf. не може крочи ́mu, er (der Kranke) kann nicht gehen nicht auf die Füße, non potest ince dere. Крошње, f. pl. (у Сријему и у Бачк.), consarcinatio. Koneлe, f. pl. die Verbindungsstange der Копешина, f. augm. . крпа. Копити, им, v. impf. flicten, pannum adsuo.. Копица, f. dim. 9. крпа. Копљење, п. дав lien, reparatio. zum Hauspatron qehörig, pertinens ad јусе и пјевају до неко доба ноћи; потом сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже свакоме на пооду: "Дођите и сјутра на чашу ракије." И тако и сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а пријатељи већ онђе и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, па мало доц. није на ручак. Прије ручка, или на ручак, треба да дође и поп Да прекади и да очати кољиво. Кад већ буде око пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те устану у славу: помолесе Богу, једу кољиво, обреде се вином (напијајући: „За славе небеске, која може да нам поможе“) и ломе (дома. Кин с попом, или с ким другим кад не ма попа) крсни колач (који мора бити од шенична брашна у кисело умијешен и нашаран поскурњаком; једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици, а двије они једу; а како се ломи крсни колач, ја то не уМијем описати, него би требало измоловаши) и пјевају (два и два) у славу : "Ко пије вино за славе Божје, Потом сједу опет, и пијући и Славе |