Page images
PDF
EPUB

Крилапицца, m. Der Befugelte, alatus, Kрме, мета, п. Вав Єфwein, sus.

ales, per peІь Реља Крилатица. Komed, f. der Eiter in den Augen, grak puau, m. der Adlerthaler, thalerus mia. cum aqaila (loco crucis).

Крмељање, п. Вав Зriefen, lippitude Кріло, р. 1) Der Slüget, ala, 2) Set oculorum. Офор, sinus.

Крмељапи, ам, v, impf. triefen, lippio. Кріло, m. cin крилася назимац, por- крмељив, ва , вo, triefäugig, lippus. 'cellus alarum notam gerens.

крменција (крменција), f. vіdе мацаКраілоња, m. ein Jфв, беr am Baube рија.

ideiß ist (ale hätte er ein Portuch), bo- Könemana, f. das Schweinfleisch, care vis nomen.

suilla, Кргілдша. f. ein am Bauфе wеіgев Крмелаци, Кака, m. pl. (fфеrshaft)

Somein, sus alba circa alvum. опанци од крмеће коже. Кридце, п. dim. p. крило.

Kpmekî, fa, ke, Soweings, suillus. Крас, т. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) крмешце, целта, р. сав ефweiафсп. der Gries, glarea frumenti.

sucula, suculus. Крии, ријем, v. impf, verbergen , ос- Крмипи, им, v, impf. чим, lеntеn, re= culto.

gieren, rego. cf. управљати. Кричање, р. Вав 23orpretіgеt, admoni-. Крмљење , п. бав сеntеn, Regieren, gei. tio molesta.

ten, rectio. Крйчаяти, чим, v. impf. borprepigen, Kрмци, мака, m. pl. Die ефwеine, admoneo ut caveat.

sues, porci. Кришка , f. eine Odynіtte, segmentum. Kрмчић, m. dim. p. крмак. трішкара, f. eine 21st 22üве, mitrae Kрнупи, нем, v. pf. flagen, percutiо. clavis distinctae genus.

коња, m. (Рес. и Срем.) vidе крњо. Крішчица , f. ein &фnittheit, parrum Крњав, ва , во, грlіttеria, fissitis. segmeutum.

Крњење, р. Вав Сplittern, dіffіѕѕіо. Крка (Крка ?), f. cf. Kерка.

Крњипін, им, v. impf. 3erfplittern, dіtіоdо. кокача , f. . н. п. носити дијеле на крњо, р. (Ерц.) fplitterіg, dilissus,

кркаче, дав 8ino auf pem Rufen (bu. nicht gang, mutilus, g. B. ein Mensch depač) tragen, so daß es seine Hände mit abgeichnittenem Ohr, u. dgl. om den sals des Tragenden schlingt, Kpmopor, ra, ro, borngestümmelt, mugesto in dorso.

tilus corpu. Кркљанье, в. дав Зraufen Bee ftеделдеп кебе, ш. 248 Баф, tectum. Wasier's,

Кровина, f. flеtев, ипgeniepбares Кркљапи, ља v. impf. н. п. лонад, Heu (was zum Dachdecken nur zu ges купус у лонцу, braufen (im fitеделдеп brauchen iväre). Topfe): fremo.

Кръвнат, па, по, н. п, кућа, mit Кркмепа, п. р. vіdе зулови.

Stroh, Heu bededt, tectus stramine. Кркуша, f, cine Art $luр fift, piscis Кровњача, f. etrobbütte, casa. genus.

кровуљина, f. augm. p. кровина. Кркушица, f. dim. b. кркуша.

Кріз, 1 диф, per: кроз воду; кроза Крва, f. vіdе крпељ.

Кроза, ј ме; кроза пе.
Кроза,
крозањга, )

} т. і, кроз њега. крљадић, dim. p. крљад.

Kpôi, m. der Schnitt, sectum. Kna, f. (cm.) das Steuerruder, guber- Kpoján, m. Der Schneider, sartor, Daculum :

stificus, „На галији стотина Турака Кројачев, ва, во, бев ефneiser, sar„Од стотина Турскнје градова,

toris. „А на крми Кичик Усенне

Кројење, п. бав Зufфneisen be8 Жleibв, KpvấA, k. (coll.) die Schweine, sues, sectio ad formulam. porci.

Кројити, им, v. impf. Bufфneisen, seкрмак, мка, m. Вав (männtiфе) ефwein, co ad formulam. porcus.

Кропипи , им, v. impf. Грейфеn, aspergo. Армача, f. 1) bie Bau, porca. 2) cin кропљење, п. бав 'prӣ веn, aspersio.

pirtenfelel : (trainifф, ашф свинька). Кролак, шка, кo, jasm, mаuѕuеtus, Комаче'лина, f. augn. 5. крмача.

cicuг. Крошак као јагње. комачин, на, но, беr Gau, porcae. Kpomôcm, f. die Zabmheit, cicuritas, Крмачина (крмачина), f. ашgn. . кр

mansuetudo.

Крдчипи, им, v, pf. не може прочиКрмачыцца, f. dim. , крмача,

DU, er (der franke) kann nicht gehen,

[ocr errors]

2

Kobái, m.} ein Blog Holz, candex.

үе.

мача,

Свакоме на

nicht auf die Füße, non potest ince јусе и пјевају до неко доба ноћи; dere.

попіом сељаци отиду сваки својој Крдиње, f. pl. (у Сријему и у Бачк.), кући (домаћин каже на два савијена дрвета испрепле пооду: „Дођипе и сјутра на чамано узицама, піе се у њему носи шу ракије.“ и пиако и сваки дан слама (једній говоре праље), eine позива од вечере на доручак, а од Art Heutrage , feretrum.

доручка на рӯчак), а пријатељи Крпа, f. 1) ein Sled ($ut, Beinman5), већ онђе и остану. Сјутрадан до. "lacinia. 2) крпа планина, ein Otud ђу рано на доручак, па мало доц.

Leinwand, von 20 Elen, massa lintea. није на ручак. Прије ручка, или Kprex, m. das Flickwerk; die Flickeren, на ручак, треба да дође и поп consarcioatio.

да прекадни да очати кољиво. Kpnene, f. pl. die Verbindungsstange der Кад век буде око пола ручка, он

Jochpaare Ochsen am Pfluge, jugi pars. да запале воштану свијећу, доKoneb, m. 1) eine Scaflaus, ricinus. несу памјана и вина, те успі ану 2) vidе кригуз.

у славу: помолесе Богу, једу Крпетина; f. augm. p. крпа.

кољиво, обреде се вином (напијакрпигуз, m. quirlförmiger Fennich, pa јући: „За славе небеске, која моnicum verticillatum.

• же да нам помо:ке“) и ломе (дома. Крпипи, им, v. impf. Kiten, pannum

һин споном, или ским другим adsuo.

кад не ма попа) крсни колач Крпица , f, dim. p. крпа.

(који мора бити од шенична брашКрпљење, р. бав liten, reparatio. на у кисело умнјешен и нашаран Крпурина, f. vіdе крпепина.

поскурњаком ; једну четвршину од Крсман, m. Xannвпате , поmеn viri, пога колача даду попу, једну доКрсні, на, но, н. п. колач, свијека, маћнци, а двије они једу; а. како zum Hauspatron gehörig, pertinens ad се ломи крсни колач, ја по не у

diem patrono coeliti sacrum, luralis (?). мијем описали, него би требало Крсно име, п. Сваки Србин има по и змоловапи) и пјевају (два и два) један дан у години, кога он слави, у славу: и по се зове крсно име, све

„Ко пије вино за славе Божје, ми, свемб, и благ дан. До „Помоз” му Боже и славо Божја. малин се стара и преправља за ци

А шпа је љепше од славе Божје јелу годину како ќе исчим fe И од вечере с. правдом спечене? прославили крсно име. Кад буде у Полом сједу "опепт, и пијући и очи крснога имена пред ноћ, онда једући разговарајусе и пјевају до зађе један из куће (обично млађи) мрака (домакин не сједа за спіо, по селу пе зовне (на крсно име)

него споји гологлав и служи тосве сељаке, који по крсно име не стима вино и ракију). Тако славе славе ; тај пред сваком кућом ски при дана (само што не устају не капу и обично овако

више у славу; други се дaн крсног „Божја кућа и ваша! поздравио је имена зове пој у парје, а трећн оптац (или брапі) да дођелге довече уставци), а пријатељи одлазе чак на чашу ракије: да се разговори четврти дан. и најгорн сирома мо и да мало ноћи попкратимо ; треба да прослави своје крсно што буде свети Никола (или који име, макар продао какво живинче, буде) донијо, не Кемо сакрипти :

или друго шо из куће, пше купио дођипе, немојте да не дођеме.“

ракије (ако своје не ма) и остало Кад буде у пече, онда неком опи шпо му вала. Понајвише де домаћин, неком пошље сина , Никољ дан, Јовань дан ; Бурђев Дан, неком најамлика (жене у вече сла

Аранђелов дан и п. д. и по се не бо иду) или другога кога из куће.

мијења, него остаје од кољена на Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре:

ђаци сви, који славе једнога свеца. „Добар вече и честипто пи свето! крст, m. 1) сав Хreus, crux. 2) не на славио га млого љета и година у

га у крспу, feines Bleiфеи gibts nit здрављу, и у весељу! „Бекоји по in der Christenheit, non invenies pa несу и јабуку, или (по варошима) rem in christianis. 3) крспи на небу, лиугун, пе даду домаћину кад му ein Gestirn, astrum. 4) Aeçem kpema назову добар вече. А пријатељи насадно на гувну, vidе крспінна ?? из другије села дођу и незвани, па Kocma, n. pl. das Kreuz, als ein Theil у сви вечерају, пију, разговара

des Körpers, regio sacra, lunbus.

почне:

Славе

кољено: зало се сма

мапирају као ро

Sus.

Kocma, m. Mannsname , nomen viri, Круница, f. dim. 9. круна. крстал, па, то, н. п. барјак, Die Круњење, р. ба в рlüеп, сагрtiо.

Kreuz. Fahne, signatum cruce, vexil- Kpýna, f. 1) der Hagel, die Graupen, lum cruciatum.

grando. 2) намаслиир у Далмацији. Крсташ, m. 1) крсташ палијер, беr Крупан, пнa, нo, grоb, crassus : кру

frontbaler, thаlеruѕ. 2) крсташ о. пна со, брашно; човек, риба; новpao, der Kreuzadler (?), aquilae genus. ци (у силно се не десило, а у круп3) крсташ барјак, бie sreugjayne, но не мам). vexillum cruciatum.

Крупањ, пња, m. Gtast in Ser PaКрсташица, f. Bеr babe frontbaler; ђевина. аф беr pierte theil Defelben, thаlе- Крупањскія , кa, кo, bom Крупањ.

ri cruciati dimidia, et vel quarta pars. Kpŷnugja, f. m. j. coau, die Graupe, das Крсин куме дете (у Сријему), tri Stüc, frustum, fragmentuin. folium reptans Linn.

Крупник, m. eine 2rt Betreicepfanse, Крстина, f. 1) augm. p. крст. 2) etli. die in der Herzegowina gebaut wird.

фе Barben, Die auf Dem Sele beiјата Круш (comp. круһі), mа, що, бid, men liegen, mergitum cumulus.

crassus. Крстилін, им, v. pf. taufen, baptizo. Крупуљав, ва, вo, titlib , , subcras

"Ја га крстим, а он прди. Крстилисе, имсе, т. т. inpf. 2) ge. Крукіна , f. Die Oite, crassіtіеѕ. tauft meroen, baptizor. 2) fik taufen Крушац, шца т. п. і. соли, ein Broa Taffeп. 3) кога, чега; од кога, или den Salz, frustum salis. од чега, jih befreugen, cruce siguo, Крушевац, вца, m. Otast (uno Rui. Крстић, m. dim, p. крст.

nen) an der Morawa. крсто, m. hyp. р. Крста.

Крушевачкі, кa, кo, pon Крушевац. Крстов дан, ва дне , m. Вав Set бев Крушедол, m. 1) намаспир у фруKreuzes, deren es zwey gibt, den 5. шкој гори. 2) село кoд пoг намаJan. u. den 14. Sept. festum S. cru спира. Крушедолац (лца), човек cis.

из Крушедола. Крушедолски, ка, Крстоноше, f pl. cf. завјелина. ко, уса Крушедол. кўп, та, то, ) feft, frmus, durus: Крушење, і. сав Зröteln, carptio.

крпо месо, р. і. крпина. 2) јprəде, Крушиши, им, v. impf. brödeln, carunbiegfani, durus, н. п. дрво , спа

ро, н. п. со. Кло.

Крушка, f. .) беr 23irnbaum, bie Birn, Крпина (и кртина), ) f. Bas Bleif, mit pirus. 2) die Birn (Frucht), pirum.

Ausschluß des Fetis , carnes, excepto KpyluKOB, Ba, Bo, Birn., piracius, e адіре. 2) vidе критица.

piro. крпница, f. Der 20i auImurf, talpa. Крушковац, вца, m. Birientat, bакрпичњак, т. дer Xaulmurj@biigel, culus piracius.

Maulwurfsbaufen, cumulus terrae a Kpyukobaya, f. der Birkenstock, fustis talpa aggeratus.

piracius. Крпіог, m. Der Vitrath ; Sie unpronung Крушковина, f. Вав Sirnbols, lіgnux

im Zimmer, confusio supellectilis in piri. cubili.

Крушковица, f. Bicnbrannt pein, yiКрmожење, п. баз Иnortnung = maфen num ustum e piris. im Zimmer.

Крушчик, m. dim. 2. крушац. Кртожити, им, v. impf. Иnornung Крушчић, m, dim. ein" eleiner Dirna machen im Zimmer, sordes spargere

bauni, pirus parva. per cubiculum.

Крушчица, f. dim. p. крушка. Kpyr, m. eine Scheibe, discus. Крцање, п. Das &nафел (auffnafen), кру нa, f. Die frone,

fractio, elisio. круна, f. hyp. р. Крунија.

Крцали, ам, у. impf. Enacten (8. 3. Кр, насл, па, піо, н. п. кокош, ge: Rulle), dentibus frango. front, coronatus.

Крчаг, m. Der Rrug, urceus. Крунија, f. Srauenname, pomen femi- крчало, п. am Pluge ein bölgerner Ber»

bindungsnagel clavus ligneus aralri: Крунијца, f. dim. p. Крунија.

„Узе Марко рало за крчало крунин , им, v. iinpf. " brotein, pfliї. Крчање, п das Geräulich einer spre: đen,

, сагру, н. п. кукурузе, суво chenden Menge,' strepitos, susurrus цвијеће (н. п. да се из њега сјеме loquentium. извади);

Крчати, чим, v. impf. fummen (von „Бул се круни ше ђевојку буди - pieren Redenden), susurro.

corona.

дае.

nae.

eruo ,

Nлож:

yiyo, ago:

Крчевина, f. Das Rovelano, terra sil- Кети (у Сријему, у Бачк и у Бан) vis liberata, novale. Не ма очевине

vide memn. без крчевине.

ККерана, f. Trauennant , Domen femiкрчење, в. дав Хотеп, sylvae caesio. крчидба, г. Тав ходеп, erutio sylvae. Kh-рин, на, но, беr офter, filiae. ајдемо на крчидбу.

Кли", кћери, f. Die Софter, flia, ct. Крчипти, им, v. impf. кодеп,

4 Жер ипо шки. caedo silvam.

Кубе , ema, p. (у Србији) vide руло. крчма, f. 1) Die eфente, cauроnа. 2) на кубура, f. Ber" eummerliфе Зujiane, њему је остала крчма, еr yat po8

angustiae. lepre Glas ausgetrunken, und muß daber Ky6ýpâu, m. Hajewue ce robopa y frischen Wein nachholen lassen. 3), npo.

броју кубурашн, п. ј. пишдане на крчму, el ein meife, en detail,

пољи, што се носе у кубурама, де Крчмір, р. Ber Birth, сайро.

Sattelpistolen. Крчмарев, ва , вo, vidе крчмаров. Kyhype*, f. pl. die Scheide im Sattel крчмарица , f. Die Birtbina, uxor cau. für die Pistolen. ponis.

кубурење, п. бав еümmertime geben, Крчмаричин, нa, нo, per Birtbin,

vita angusta. сорае.

қубурити, им, v. impf. Pummerli Крчмаров, ва, во, бев Birthd, cau Teben (rein Geschäft treiben) anguste

popis, Крчмарскія, а, но, беr 98irtbe, cau- Кубурлија*, f. vіdе кубураш : ponum. 2) adv. wie ein Wirth, more

"Он потеже пушку кубурлију — cauponis.

Кување, р. Вав "soфen, coctio. Крчмипи, км, v. impf. 1) аввуфеn: Кувар, m. der Koch, coqaus. ten, singulatim vendo vinum. 2) н. п. Куварев, ва, во ,

vide

луваров. јабуке, 21epfel eleinweife реrtаufen, ку варица , f. Die Riфin, coqua: minutim vendo poma.

Куваричин, на, но, деr tофіп, со. Крчмљење, п. 1) бав ивfфеntеn, ven

quae. ditio vini. 2) das Eleinweise Verlaufen, KyBapka, vido KyBapnija. venditio minuta.

Куваркин, нa, нo, vidе куваричин. Kow, m, das durch ausgetretenes War: Kybapob, ba, Bo, des Kodis, coqui.

rec Angelmwemmte, adluvio (?). CHH- Kybainu, am, v.impf. 1) kochen, coquo. јела вода шушањ па начинила крш

2) љеб (у Србији), Brot aптaфen, pin(кад ко каже да је свим род, а не знaсе по чему).

• coquo panen (i. ч. мнјесипін). Кувалисе, амсе, т.

r. impf. kochen, Кршан, шна, но, water, trеflib, bo

steden , coqui. nus, praeclaras.

Кувеждин, п. намастир у фрушкој Kpiuêbe, n. das Brechen, fractio, ruptio.

гори. Кувеждинац (нца), калуђер кршипи, им, v. impf. Dreфen, frango. крушкање, n, dim, p. кршење.

из Кувеждина. Кувеждински, ла, ко,

pon Кувеждин. криками, ам, dim. p. кршилт. куга, f. Die Pet, pestis. Срби Баяу Кршљав, ва, вo, im 2Ваф&tbum gua

да је куга жива као жена (по осоrückgeblieben, qui non juste excrevit.

било доказују они, који су лежали Крштена, на, но, н. п. кум, Xauf= од ње). Млоги кажу да су је виђели

Pathe ; baptismalis.
Крштење, n, pie Saufe, baptismus.

ђе нде завјешена" бијелом маракршћавање, о. Рав зацfen, baptiza

мом; а ђекоји приповиједају да су

је и носили, п. і. она нађе човека tio.

у пољу, или cреме ће на пуппу (а Кршћавати, ам, v. impf. taufen, Бар

Беком дође и у кућу), па му каже: tizo. Кришћење , п. vіdе крштење.

ја сам куга, већ ајде да ме но

сиш тамо (куд она оке).” Онај је Кръање, р. 1) бав 3erbreфen, fractio.

упрпи на кркаче драговољно (заш2) Das Husten des Pferdes, tussitio

по већ њему и његовој кући не equi.

ће нам ща учинити) и однесе і кръаm*, m. 2/et arabifфеn Фfеrvев,

без сваке муке (зашто није пиешequi arabis genus :

ка нн мало) куд му каже. Куге „Кудгоѣ иде он кръата јаше —

ју преко мора своју земљу (ѣе саи кръата коња у копито

мо оне живе), па и Бог пошље амо Кръати, ам, у. impf. 1) breфen, fran

(кад људи зло раде и млого гријево : 3. праш. 3) buten (vom Pferpe), ше) и каже им колико ће tussio.

морилни ; но и њи млөго пропадне

$0

има

људи по

Conorum

norum,

од паса: зашто се врло боје эл- кулина, f.. (у сријему; у Бачк. и у је паса.

Бан.) pie füфе, culina. cf. кућа.. Кад куга мори, онда јој слабо го. Куинскӣ, кa, кo, Rüфеn , culinariusворе куга, него кума (као да би је кујa, f. vіdе кучка. с ним умилостивили) ; нишн смију Кујунија

ш. vіdе златар, увече оставити неопране судове : Кујунџијин, на , HO, des Bold : und зашто она дође ноћу у кућу пе Silberarbeiters, aarificis, argentarii, гледа јесу ли судови опрани, па Кујунийјница, f. pie BolbjФmiebin, ако не буду опрани, а она све ка uxor argentarii. шике и чанье изгребе и опрује (ђе- Кујунџијнский, ка, ко,.) golf mіера ком однесе куга и сланину с па. Кујунџијскіі, на, кo, jargeafагії. 2) вана). — Купи као куга фецу. — Не nach Art des Goldidmieds, niore argenизбива као куга из Сарајева. и tarii. до сад је куга морила, ал' није у Кујунџилук*, м. bie Wolfфniepetuaft, тузицу згађала.

aurificis ars. Кугла, і. (у Сријему у Бачк. и у Бан.) Кук, ш. бав фuftbein, os coxae. die Sagel, globus.

Кука, f. Der pagen, uncus. Куглана, f. See Regelplas, bie &egel, кўкавац, вца, m. per u#ди, cuculus: bahn, der Regelplan, area

што ћу кукавац сињи ! lusui destinata.

Кўкавица, f. Bеr &utgu, cuculus : подКуглање, и. деr ѕеgеlfфиб, lusus co Meke као кукавица јаје. Србьи

приповиједају да је кукавица била Кугламінсе, амce, v. r. impf. Kegel жена и имала брата, па јој брап ichieben, ludo conis.

умръо и она за њим тако млого kiya, wohin? mo vorbei, quo? qua? ужила и кукала, док се није

претворила у пицу једни кажу Кудaгoд, (Рес. и Срем.) vide кудагођ. да се брату досадило њено кукаБудагођ, (Ерц.) vide кудго.

ње и јаукање, па је он проклео пie Kytâ my Aparo,, wohin immer, quocun. се претворила улицу, а једник que, quo libuerit.

опелі кажу, да се Бог на њу раКудгод, (Рес. и Срем.) vide кудгођ. срдно, што је тако млого пубудго, вр.) mobin immet, quocun ягила за братом, кога је он био

узео, па је препіворио улицу); заКудеља, f. (Рес. и Срем.) vidе куђеља. то готово свака Српкиња, којој Кудељица, f. din. . кудеља.

је брат умръо, и данас оплаче, Кудељізите, р. (Рес. и Срем.) vide кад чује кукавицу ђе кука. Кад куђељиште.

кукавица изиђе рано пе кука по Будемніі, да, но, (Рес. и Срем.) vide црној шуми, онда кажу да ће билуђељни.

піи зло (оне године) за ајдуке; али Kyaumn, HM, v. impf. übel reden von кад кукавица кука по зеленој шуми, cinem, calumnior.

онда су ајдуци весели: Код му драго, vide куда му драго.

„Лисшај горо кукај кукавицо: кудрав, ва, вo, Prauї, crispus.

„Нек се чини ора за ајдуке Куђеља, г. (Ерт) ) vide конопље. 2) кукавичић, m, bir junge висt gut, cudie Portion Flachs, 'Hanf, oder Baum's

'culi pullus. bоlе, bie auf einmal auf Bem Xoten кукавичнца, f. dim. p. кукавица. it, pepsum (?) : дај ми једну куђе- кукавичја, чја, чје, Вев шguts, cu

culi. Куђељица, f. dim. p. куђеља. кукавичји коњиц, m. cine 24rt Boget, Куђељишпе, п. (Ерц.) vide конопљи.

Кукавни, нa, нo, traurig, moestus. hуbељий, на, но, (£рц.) vide кoнo- Кукање, р. вав вићgus fagen foto obt pom

Guckgua, ais aud von Wehklagenden: Kykenik, m, der Tadler, vituperator, куку мене и до Бога! ululatus cucuin dem Sprüchmorte: kaa Aoke cy

li et moerentium. феник, нек изједе говно куђеник. Кукаст, па, пo, baterfürmig, unciКуђење, и. дав уierläumpeit, calum

кулаши, ам, v. impf. gud, gud fфера Бужан, жна, но, bоn bеr реt anqes en, ciamo cu, cu.

itedt, perpeitet, pestulentus, pestifer. к. Кнца, f. dim. p. кука, cf. кучица. Кужнік, п. Ber Pejifrar: #e, pestіlеntiа кукњава, г. Тав даmunеrgеfфеер (сая correptus.

куку - мене fiage 1), ejulаtіо,

que denum.

љу вуне.

'avis geuus.

iunie.

[ocr errors]

natus.

natio.

« PreviousContinue »