Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Крсташ, т. 1) крсташ талијер, бес ronthaler, thalerus. 2) крсташ оpao, der Kreuzadler (?), aquilae genus. 3) крсташ барјак, діе Sreusfahne, vexillum cruciatum.

Крсташица, f. ber babe Sronthaler; quh der vierte Zheil be felben, thaleri cruciati dimidia, et vel quarta pars. Кости куме дете (у Сријему), trifolium reptans Linn.

Крстина, f. 1) augm. . крст. 2) etli. de Garben, die auf dem Felde beisam men liegen, mergitum cumulus. Крепити, им, v. pf. taufen, baptizo. Ја га крешим, а он прди. Крститисе, имсе, v. г. r. impf. 1) ge. fauft werden, baptizor. 2) taufen laffen. 3) кога, чега; од кога, или од чега, i belreußen, cruce signo. Костић, m. dim, . крст. Крсто, т. һур. у. Крета. Костов дан, ва дне, m. дав Teft beš Kreuzes, de ren es zwey gibt, den 5. Jan. u. den 14. Sept. festum S. cru

cis.

[blocks in formation]

Круница, f. dim. 9. круна. Круњење, п. дав Фlüden, carptio. Kpýna, f. 1) der Hagel, die Graupen, grando. 2) намастир у Далмацији. Крупан, пна, но, grob, crassus: крулна со, брашно; човек, риба; новци (у ситно се не десило, а у крупно не мам). Крупањ, пња, m. ђевина. Крупањски, ка, ко, от Крупањ. Крупица, f. m... соли, фіе гаире, даб Stüd, frustum, fragmentum. Крупник, m. eine Wrt Setreičeрнае, die in der Herzegowina gebaut wird. Kpŷm (comp. круki), mą, mo, dick,

crassus.

tačt in der Pa

Крушуљав, ва, во, bidlidh, suberas

sus.

Крућина, f. bie Dide, crassities. Крушац, шца т. п. ј. соли, еіп го den Gals, frustum salis. Крушевац, вца, m. Stadt (und Xui. nen) an der Morawa. Крушевачки, ка, ко, von Крушевац. Крушедол, m. 1) намастир у фрушкој гори. 2) село код шог намастира. Крушедолац (лца), човек из Крушедола. Крушедолски, ка, ко, усп Крушедол.

Крушење, п. даś Brödeln, carptio. Крушиши, им, v. impf. brödeln, carро, н. п. со.

Крушка, f. 1) ber Birnbaum, bie Birn, pirus. 2) die Birn (Frucht), pirum. Kрушков, Eа, Bо, Birn, piracius, e

piro.

Крушковац, бца, m. Birtenfab, baculus piracius. fustis Крушковача, f. ber Sirfenff, piracius. Крушковина, f. дав Sirnbols, lignum piri. Крушковица, f. Birnbranntivein, vinum ustum e piris.

Крушчић, m. dim. 9. крушац. Крушчић, m, dim. ein' fleiner Birn baum, pirus parva. Крушчица, f. dim. 9. крушка. Kpiane, n. das Knacken (ufknacken), fractio, elisio.

Крцати, ам, v. impf. Enađen (3. 8. Rune), dentibus frango. Крчаг, м. деr rug, urceus. Крчало, п. аm luge einholzerner Beга bindungsnagel, clavus ligneus aratri: „Узе Марко рало за крчало Кучање, п das Geräuch einer spre: chenden Menge, strepitas, susurrus loquentium.

Крчати, чим, v. impf. fummen (von vielen Redenden), susurro.

Крчевина, f. дав Robeland, terra sil. Ктети (у Сријему, у Бачк и у Бан.)

vis liberata, novale. Не ма очевине без крчевине.

Крчење, и. дав Ходеп, sylvae caesio. Крчидба, f. baš Roben, erutio sylvae. ајдемо на крчидбу.

Крчиши, им, v. impf. røden, erio,

caedo silvam.

Крчма, f. 1) діе фente, caupona, 2) на њему је остала крчма, er hat bo leste Blas ausgetrunten, und mußbaber frifhen Betn nad holen laffen. 3) продає на крчму, tlein meife, en détail, Крчмар, т. дer Birth, caupо. Крчмарев, ва, во, vide крчмаров. Кримарица, f. bie Birthinn, uxor cauponis.

Крчмаричин, на, но, ber Birthin, Сорае.

Крчмаров, ва, во, без Birtha, cauponis, Крчмарски, ка, ко, der Birthe, cauponum. 2) adv. wie ein Wirth, more cauponis.

Крумити, им, v. impf. 1) anêfфen= Ten, singulatim vendo vinum. 2) н. п. јабуке, lepfel Pleinweife vertaufen, minutim vendo poma.

Крчмљење, п. 1) baš lubfenten, venditio vini. 2) bab fleinweife Bertaufen,

venditio minuta.

Крш, т, дав burh ausgetretenes 234f= fer inge[wemmte, adluvio (?). Снијела вода шушањ па начинила крш (кад ко каже да је с ким род, а не знасе по чему).

bo

Кошан, шна, но, mađer, trefflich,
nus, praeclarus.
Кршење, п. даѕ Brееn, fractio, ruptio.
Кршити, им, v. impf. brechen, frango.
Кошкање, п. dim, . кршење.
Кршками, ам, dim. . крши.
Кршљав, ва, во, im Bašthum gu=
rückgeblieben, qui non juste excrevit.
Крштена, на, но, н. п. кум, Zauf=
Mathe, baptismalis.

Крштење, п. bie Zaufe, baptismus.
Кршћавање, n. baš Zaufen, baptiza-

[blocks in formation]

vide мети.

[blocks in formation]

angustiae.

Кубураш, т. највише се говори у млож броју кубураши, т. j. пиш. шољи, што се носе у кубурама, Sattelpiftolen.

Кубуре*, f. pl. bie heibe im Cattel für die Pistolen.

Кубурење, п. дав tümmerlie Leben, vita angusta.

Кубурити, им, v. impf. Fümmerlid Teben (sein Geschäft treiben) anguste vivo, ago.

Кубурлија*, f. vide кубураш:

Он потеже пушку кубурлију —Кување, п. дав Кофен, coctio. Кувар, m. ber Rod, coquus. Куварев, ва, во, vide кубаров. Куварица, f. bie öhin, coqua: Куваричин, на, но, ber Romin, со

quae.

Куварка, vide куварица.
Куваркин, на, но, vide куваричин.
Куваров, ва, во, без Kodis, coqui.
Кувати, ам, v.impf. 1) fohen, coqno.
2) љеб (у Србији), Brot anmaфen, pin-
SO , coquo panem (i. д. мијесити).
Куватисе, амсе, . r. impf. kochen,
sieden, coqui.

Кувеждин, m. намастир у фрушкој гори. Кувеждинац (нца), калуђер из Кубеждина. Кувеждински, ка, ко, von Кувеждин.

лежали

Куга, f. bie Фей, pestis. Србљи кажу да је куга жива као жена (то осо бито доказују они, који су од ње). Млоги кажу да су је виђели ђе иде завјешена бијелом марамом; а ђекоји приповједају да су је и носили, т.ј. она нађе човека у пољу, или срете ђе на путу (а ђеком дође и у кућу), па му каже: ја сам куга, већ ајде да ме носиш тамо (куд она оће)." Онај је упрти на кркаче драговољно (зашто већ њему и његовој кући не ће ништа учинити) и однесе је без сваке муке (зашто није тешка ни мало) куд му каже. Куге ју преко мора своју земљу (ђе саМо оне живе), па и Бог пошље амо (кад људи зло раде и млого гријеше) и каже им колико ће морити; но и њи млого пропадие

људи

има

по

1

од паса: зашто се врло боје элије паса.

Кад куга мори, онда јој слабо говоре куга, него кума (као да би је с шим умилостивили); ниши смију увече оставити неопране судове: Зашто она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли судови опрани, па ако не буду опрани, а она све кашике и чанке изгребе и отрује (ђеком однесе куга и сланину с тавана). — Купи као куга ђецу. - Не избива као куга из Сарајева. до сад је куга морила, ал није у гузицу згађала.

И

Кугла, 1. (у Сријему у Бачк. и у Бан.) bie Rugel, globus. Куглана, f. Der Regelplaß, bie Regel bahn, der Regelplan, area conorum lusui destinata.

Куглање, и, der Regelfhub, lusus co

norum.

Куглатисе, амсе, v. r. impf. Regel ichieben, ludo conis.

Куд,

куда, ohin? wo vorbei, quo? qua? Кудагод, (Рес. и Срем.) vide кудагођ. Будагов, (Ерц.) vide кудгођ.

Куда му драго, mohin immer, quocunque, quo libuerit.

demum.

Кудгод, (Рес. и Срем.) vide кудгођ.
Кудгођ, (Ерц.) mohin immer, quocun-
que
Кудеља, f. (Рес. и Срем.) vide куђеља.
Кудељица, f. dim. . кудеља.
Кудељините, п. (Рес. и Срем.) vide
Буђељиште.

Кудељни, на, но, (Рес. и Срем.) vide
Буђељни.

Кудиши, им, v. impf. ûbel reben von cinem, salumnior.

Куд му драго, vide куда му драго. Кудрав, ва, во, Fraus, crispus. Куђеља, f. (Ерц) 1) vide конопље. 2) die Portion Flachs, Hanf, oder Baums mole, vie auf einmal auf dem Roden ift, pensum (?): дај ми једну куђе

[blocks in formation]

Куина, f. (у Сријему, у Бачк, и у
Бан.) діе яйфе, culina. cf. кућа.
Куински, ка, ко, Яйфел, culinarius.
Куја, f. vide кучка.
Кујунија *', m. vide златар,
Кујунџијин, на, Ho, des Gold - und
Silberarbeiters, aurificis, argentarii.
Кујунџијница, f. діє Golòіmіедіn,
uxor argentarii.
Кујунџијнски, ка, ко, 1)
Кујунџијски, ка, ко, √ argentarii. 2)
nach Art des Goldschmieds, more argen-
tarii.

Кујунџилук*, т. діе Bolb[hmiebetunft, aurificis ars.

[ocr errors]

Кук, m. baš Süftbein, os сохае. Кука, f. ber aten, uncus. Кукавац, вца, m. der Sudqud, cuculus: што ћу кукавац сињи! Кукавица, f. čer Sudgud, cuculus : подMeke као кукавица јаје. Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умръо и она за њим тако млого тужила и кукала, док се није претворила у шицу (једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео ше се претворила у лицу, а једни опет кажу, да се Бог на њу расрдио, што је тако млого тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у лицу); зано готово свака Српкиња, којој је брат умръо, и данас оплаче, кад чује кукавицу ђе кука. Кад кукавица изиђе рано ше кука по црној шуми, онда кажу да ће бити зло (оне године) за ајдуке; али кад кукавица кука по зеленој шуми, онда су ајдуци весели:

[ocr errors]

„Листај горо кукај кукавицо: „Нек се чини ора за ајдуке Кукавичић, m. der junge Gugud, cuculi pullus.

Кукавичица, f. dim. . кукавица. Кукавичји, чја, чје, Deš judguds, cu

culi.

Кукавичји коњиц, m. eine let Bogela avis geuus.

Кукавий, на, но, traurig, moestus. Кукање, в. дав Sudgus fagen fomobl vom

Guckguck, als auch von Wehklagenden s куку мене и до Бога! ululatus cuculi et moerentium.

Кукаст, та, то, hatenförmig, unci

[blocks in formation]

Кукољ, m. bie Biden, agrostenima githago Linn. Куконосаст, та, то, batennafig,

naso adunco.

Куку мене (мени)! weh mir, hei mihi, me miserum.

Кукуљица, f. eine let Kappe, cucullus. Кукурек, т. (Рес. и Срем.) vide кукуријек.

Кукурекање, п. (Рес. и Срем.) vide кукуријекање.

Кукуреками, речем, (Рес. и Срем.) кіде кукуријекати.

Кукурекнути, нем, (Рес. и Срем.) vide кукуријекнути.

Кукуријек, m. (Ерц.) біe Rießmurg, helleborus.

Кукуријекање, п. (Ерц.) дав £ifecifi. f renen, galli cantus.

Кукуријекати, јечем, v. impf. (Ерц.) Fiterifi Fräben, cano kikeriki. Кукуријекнути, нем, v. pf. (Ерц.) ein. mal kikeriki schreyen, dico kikeriki (e. g. in aurem).

Kуkyруз, der Kukuruz, türkisches Korn,

zea mais Linn.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Куљање, п. дав errormallen (3.5. be Rauchs), provolutio.

Куљати, ља, v. impf. Бесbormallen, provolvi, н. п. дим из пећи, челе из кошнице.

Кум, т. 1) крштени, бес Zaufpathe, sponsor baptismalis. Кум се зове и онај, који први пут стриже косу ђешешу; такови кумови бивају и Турци нашим људма, и наши људи Турцима (по Босни) :

„О] Турчине за невољу куме! „Не кумим те што ја кума не мам2) вјенчани, ber Seiftano bei der Eran ung, testis conjugii. Образ ваља, кум ће доћи. Пред кума (т.ј. штогођ тако добро, да би се могло пред кума изнијети)! Зацрвенно се као Да је пред кумом прднуо.. Ни ти мени кум, ни ја теби стари сват. Ако ниђе кума не нађем, ти ћеш ми бити кум.

Kýma, f. 1) die Pathin, Gevatterin, commater (?). 2) die Pathin, puella cui sum commater. 3) Euphemismus für kyra. cf. куга.

Кумак, мка, m. hур. ч. кум. Куман, m. vide кумашин. Кумање, п. даš gegenfeitige Beqrüljen alt кум, salutatio kumi vocabulo. Куматисе, амсе, v. г. impf. с ким, fich als Gevatter begrüssen, salutare se invicem cumi vocabulo. Кумача, f. cf. дружичало. Кумашин, m. augm. v. кум. Кумбара *, f. vide лубарда. Кумбараџија*, m. Ser Bombardier, py

robolarius.

[blocks in formation]

ini

Кумић, Bevatterhen, dim. v. кум. Кумица, f. dim. v. кума. Кумљење, п. даš Sevattermerden, 'tio necessitudinis cumatus. Кумов, ва, во, дев Bepatters, ad testem baptismi pertinens. Кумовање, п. дав Sevatter phen, cumatus (?).

Кумовати, мујем, v. impf, коме, и Gevatter stehen, sum testis baptismi aut conjugit.

Кумовски, ка, ко, 1) бет Bevatter h steheno, quod decet testem baptismi aut conjugli. 2) adv, wie ein кум, що re testis baptismi.

[blocks in formation]

Кумрија *, f. 1) eine Urt Zurteltaube, turturis genus. 2) ein Frauenname, nomen feminae. Meitens gibt man ibn čen Befangenen, Кумрија робиња: „Код колевке Кумрија робиња, „Она њија два банова сина Кумсал*, m. vide пијесак. Кумство, п. діe

evatterfaft, munus

testis baptismi aut conjugii. Кумче, чета, n. ber Wathe (дав Rinð), ilius baptismalis. Умре кумче, покварисе кумство (дав Kind it getor ben, die Gevatterschaft hört (also) auf). Куна, f. Der Marber, mustela martes Lion.

Кунадра, f. 1) оно од пређе, што се увати у нишима као памук, діе lo đe, floccus. 2) палацка од рогоза кад се ишчупа као перје, діе Канеп vom Rietgras.

Кундак, m. ber Shaft (ber $linte), lig

num tormenti bellici. Кундачење, п. дав häften, munitio tormenti bellici.'

Кундачити, им, v. impf. н. п. пушку,
(die Flinte) schäften, munio ligno.
Кундачић, m. dim. . кундак.
Куница, f. dim. 9. куна.
Кунор (планина), m.

[ocr errors]

"Оде беже у Кунор планину Купа, f. 1) vide чаша. 2) вода у Рватској.

Купа, f. гомила од четири ораа. Такове гомиле намјесте ђеца (свако по једну) у ред према себи, па бију редом ојнаком с једнога мјеста ше и обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узме; ако један обори све у један пуш, он и све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију од онуд с онога мјеста, ђе се кога ојнак уставно; ако и тада остане још која купа необорена, а они онда Домепіну опет сваки још по једну, па на ново бију. Sin Kinderfpiel mit Nüssen, lusus nucum.

Купање, п. дав Заден, lavatio.
Купати, ам, v. impf. Бадen, lavo.
Купатисе, амсе, v. r. impf. баден, П
baden, lavor.

Купац, пца, m. ber Räufer, emtor:
А. По што је то?

Б. Ко је купац ?

А. Ја сам. Купилац, пиоца, m. ber Cefer (Hufles fer, lauber), lector, collector (v. g. foeni, prunorum, pomorum),

Купина, f. 1) ber Brombeertraudh, rubus fruticosus Linn. 2) die Stachelbeere, bacca grossulariae. 3) Frauenname, nomen feminae.

Купити, им, v. pf. Faufen, emo. Купити, им, v. impf. auflefen, colligo. Купитисе, имсе, v. г. impf. fiufam. menziehen, contrahor, (von der Armee, cougregor).

Купица, f. 1) dim. 4. купа. 2) ber dröpfa topf, cucurbitula, cucurbita. Купљење, п. дав Lefen (Muflefen), lectio, collectio.

Куповање, п. дав îaufen, emtio. Куповати, пујем, v. impf. Faufen, emo Куповий, на, но, н. п. гуњ, леб, де fauft, emtus (Gegensaß vom zu Hause Erzeugten).

Kynyc, m. der Kohl, brassica oleracea capitata Linn. Доста је купуса изјео (er ist ein alter Mann). Купусара, f. н. п. каца, дав quer kraut Geschirr (der Krautbottich), vas in quo olus acidum adservatur. Купусина, f. augm. . купус. Купусиште, u. Uder, wo einfi ohi gebaut morben iff, ager olim olera rius.

Купусий, на, но, н п. лист, каца, Kraut-, Kohl, olerarius, olitorius. Кура, f. һур. . курац.

Кураж, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Courage, der Muth, animus, animus fortis. cf. слобода.

Куражан, жна, но, muthig, animosus. ст. слободан.

Куражење, п. даš infeuern, Muth ma chen, animi additio. Куражити, им, v. impf. anfeuern, animum addo, facio. Куражишисе, имсе, v. r. impf. Mut machen, seipsum incendere. Кураш, та, mo, 1) mcntulatus, penitus. 2) bene mentulatus.

Курац, рца, m. òaš männliche lieb,

penis, mentula.

Курбан*, m. дав ©hlahtopfer, victima (bei den Türken). Курва, f. 1) діе Mute, impudica, mere

trix. 2) auch als Schimpfwort gegen Männer, mendax, perfidum scortum. Курвање, п 1) дав ucen, scortatio. 2) (курвање) дав burenartige Bепер= men auch von Männern, mores meretricii.

Курвар, m. der Surer, scortator. Курварев, ва, во, vide курваров. Курварица, f. Eomiiche und zmeičeutige Berbunung Der куварица, comice pro куварица.

Курваров, ва, во, дев Sucers, scorta

toris.

M

« PreviousContinue »