Благо, п. фаß, Belò, pecunia: благо небројено ; три товара блага ; „Ни је благо ни сребро ни злато ,,(Ни' су благо гроши ни дукати), „Већ је благо што је коме драгоБлаго мени! благо тебя! благо њему, mchl mir! beatum me! Благо ли си мени! Благовест, f. (Рес. и Срем.) vide бла. говијесм. Благовијест (говориме и благовије. сmи. pl.), f. (Eрn.) das Fest Mariä Ver kündigung (den 25. März), annunciatio B. M.V Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чено бијелога лука да никне до благовијести, па да та зађене за капу на благовијест кад пође цркви, онда би познао све жене које су вјешпице : све би се купиле око њега да му отму, или украду оно чено (тако припо. виједају). Благодаран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима и по намастирима fammt alen ubleitungen) dankbar, gratus. Благодарење, п. Daš Danten, gratiarum actio. Благодариши, им, v. impf. Danten, gratias ago. Благодарност, f. Dantbarteit, gratus animus. Благодат, f. Der Gegen, favor, salus, incrementum: благодат Божја пада на земљу (кад иде киша). Благоје, m. Жann name, nomen viri. Благос, љање, п. Das Gegnen, benedictio. Благосиљати, ам, v. impf. fegnen be nedicere. Благослов, m. Der Gegen, benedictio. Благословина, f. fomiid) in Der unef= 𐐨ote, Еј мужан! ђе не увати за осовину и за благословину, него за оно, што се смиче и намиче. Благословити, им, v. pf. fegnen, be nedico. Благочастиви Рим, m. (пас éUTEPRS) fromm, rechtgläubig, Gott recht vers ehreno, pius, orthodoxus: Србљи кажу: први је Рим био благочастиви, па ке бити и последњи. Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. блажена Марија. Блажена измицајушчи (јако ти умекоша), Pomiid als altflaviide rovie der Biblijden Geligteiten: elig sind, die sich davon machen —, beati subducentes (se). Блажење, п. дав Gifen von guten (b. i. Fleiid:) Speifen, im Gegenfabe деб Jaftent, epulatic. blaterare. Блебетуша, f. bab laubermaul, blaterator, blateratrix. Блед, да, до (Рес. и Срем.) vide блијед. Бледеми, дим (Рес.) vide блијеђеми. Бледити, им (Срем.) vide блијеђеши. Бледоћа, f. (Рес. и Срем.) vide бљедоћа. Блејање, п. 𐐨аз Blöten, balatus. Блејаши, јим, v. impf. 1) blöten, balo. 2) gaifen, Miaulaffen feil haben, hio. Блек", m. Der löflaut bes Gdafs, ba latus : макар блек не остао, m.j. да би ни једна овца не остала. Блека, f. до8 Hlofen, balatio: cmojn блека оваца. balare. Блекнути, нем, v. pf. blöten, stultus.. Блесан, m. Dummbart, Ближњење (близнење), n. Die Geburt von 3millingen, partus geminorum. Близанац, нца, m. 3miling, geminus. Близаница, f. Die gwilingsfd mejter; ge mella. Близнад, f. (coll.) vide близнови. Блијање, п. Der Dur fall, profusio alvi. Блитва, f. цвекла, Die сothe Kübe, Бљед ћа, f. (Ерц.) òie leice Farbe, Бъхнути, нем, v. pf. bremen, evomo. Боба, í. m. j. рачја, Rreberoggen, ova cancri. Ба бара, f. Боборац, рца, m. er xoggenttebs, can cer femina, ova ge stans. Бобарица, f. Бобија (мала и велика), f. Berge in ber Рађевина. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници; и му се свраћају црквари о великим годовима (љеши кад је лијепо вријеме) ме се одмарају, пију и играју. Бобов, ва, Бо, н. п. лист, 2ohnen, fabae. Бог, м. Cott, Deus; Daber 1) зао Бог, in Der Kedengart, g. 3. тешко до зла Бога, vesteufelt fdiper, vehemen2) јаој мени до Бога милога! 3) на права (или на права правцима) Бога. ter. Бога, m. hур. у. Бог: карасе Бога (кажу ђеци кад грми); мили Бого! Eoras*, m. der Engpaß, fauces : Друштва мало, а и то невјешто, „Не познаје смаза ни богаза Богазлук*, m. у лисице оно бијело испод грла, деr Eheil bes Jud balges unter bem Salfe, faux pellis vulpis. Богáь, m. Der Kruppel, saucius, mutilus. Богаљасм, мa, mo, \ruppelhaft, mu tilatus. Boracmвo, n. Reichthum, divitiae. Богам, ма, mo, reid, dives. Богатство, n. vide богаство. Богдан, m. Dannsuame, nomen viri. Богдана, f. ein fravenname, nomen feminae. Богел, m. ein Mann name, nomen viri. Боговетни, на, но, in Der Revengart, сваки боговешни дан, јеvеn Zая. Богојављенска водица, f. ein 2eiba Богојављеније, n. vide Богојављење. wasser, das am Feste der h. drey Köniz ge (auf ein Jahr lang) geweihet wird, aquae lustralis genus. Богојављење, п. (vas felt Der 1. Sсер Könige) epiphania domini. Србљи приповиједају, да се ноћу уочи Богојављења сваке године оБора небо, и да ће онда Бог дами свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Ђекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли виђели кад се небо отВОРИ, НО то не може сваки виђеши. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се не би међутим затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; но у ономе страy и у њи мјесто мога рече : „дај ми Боже од „осмак главу.“ у тај час постане му глава колико осмак; тако да је није могао кроз онај прозор увуЋи у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор веки. Млоги се наБогојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а онн пробију лед). Boroje, m. ein Mannsname, nomen viri. Богољуб, m. Жаппôname, nomen viri. Богомоља, f. црква, Botteshaus, Bethhaus, Kirche, templum. Богомољац (богомољац), лца, m. ether (z. B. vom Mönche), precator. Богоносац, сца, m. (na Dem gried). (EOQóPOS) н. п. Игњат богоносац, Janatius theophorus. Богоносни, на, но `((хорóроз), н. п. оци. Богорадими, им, v. impf. искати Бога ради, бetteln, mendicare. Богорађење, n. Das Betteln, mendicatio. Богородица, f. (GEOTćxOS) Bottesgeba= rerin, dei genitrix. Богородичин, на, но, Der Gottešgeba: retin, genitricis dei. Богосав, m. ein Mannôname, nomen viri. Боднути, нем, vide боцнути. Божидар, m. Mannšname, nomen viri. У очи Божића, пошто се бадњаци унесу укућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а за њом ђеца пијучући) проспре по соби, или по кући, ако не ма собе. Потом узму неколика ораа и баце по слами. Послије вечере пјевају и веселесе. Кад у јутру устану најприје отиде једно те донесе воде, но понесе жима ме поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијеме чесницу и налију ручак те приставе. Кад се поолу сједу за ручак. Но прије него сједу за ручак, избаце по неколике пушке (тако и у јутру рано кад усману) па се онда скупе сви око софре ше се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у рукама) и мирбожају се, м. . изљубесе сви редом говорећи: „Мир Божји „Риспос се роди, ва исмину роди, „поклањамосе Рисму и Ристову рожанству.” Потом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковеш и у сади у жито, које стоји на софри у каквој карлици, или у чанку (свакојако жито помијешано заједно ; у том житу стоје и колачи којекакви), ме онђе мало погоре на и угасе оним житом. Оно жито послије дају және кокошима да носе јаја. Кад почну ручами, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу хареник, но ракије млогн не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у славу и доме колач какогођ и о крсном имену, само мри, пошто намире стоку, онда што не ма кољива. На Божић се обично руча с вреће (простресе празна трећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (ниши се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико ни ком не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се опити и побљубаши није никакове срамоте (ако сам се опила, Божић ми је дошао ; ако сам се открила, према свом ђеверу). На неким мјестима (као по Босии и по Ерцеговини) сјачу на Божић, m. ј. домаћин рано у јутру виче: сјај Боже и Божићу нашему, или нашој (по имену свим кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србљин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу „мн шенице, али ако оћеш један „пуш и мени сјакнуши.” Србљин казао да оке, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. До малог Божића говорисе, кад се двојица срему на пушу, или кад који ком дође у кућу, , рисмос се роди (мјесмо добро јутро, помоз, Бог и добар вече), и одговараме в а н с м ни у роди; мако и кад се пије, мјесто спасујсе и на здравље. Божићко, m. Тапиsname, nomen viri. Божићни, на, но, н. п. ражањ, свиjeka, Weihnachts-, festi natalis Christi. Божиковање, п. дав Severn Der Beil. nachten, celebratio festi natalis Christi. Божиковати, ћујем, v. impf. te ei nachts Feyertage zubringen, agere diem Божица, f. Frauenname, nomen feminae. sia abrotonum Liun. Божји, жја, жје, göttli, divinus. der Tag nach Weihnachten, dies primus men viri. Божогробац, пца, м. калуђер из Је- nia officinalis Linn. Боин, m. ein Mannšname, nomen viri. bera: умръо од боја. он мисли бојаги да ми то не знамо. Бојазан, зна, но, furdtfam, timidus. Бајак, бојка, m. dim. v. бој : „Бојак бише и помиришесе Бојана, f. 1) ein Srauenname, nomen feminae. 2) ријека шшо мече поред Скадра. Боја лисе, jumce, v. r. impf. 1) fürdten. timeo. 2) бојимсе ће доћи, id) vet- Бојаџија*, m. Der Fürber, tinctor. impf. färben, tingo. Боља, f. hyp. 9. бол. Бољар, м. бег Bojar (Groge), magnas, optimas, in den ungrischen Chroniken bojeroues. f. Бәјня, на, но, н. п. копље, а дло, Боларкиња,г. } bie Bojarin, uxor bojate Schlacht, Krieges, bellicus. Бојо, ш. (Ерц.) hyp. 5. Богић. Бучета, ш. Mann name, nomen viri. Бок, м. дiе Seite, latus. Бокал, ш. (it, il bocale) Beфer, po culum. Eosap, m. eine Kanne von Feyance, bвдa, f. der Wegerich, plantago. Бокор, м. das Büschel, die Staude, fasciculus, caulium ejusdem herbae. Боворић, m. dim. 5. бокор. Бокмер, m. 𐐨er Кафtmädter (öfterr. Bachter), vigil nocturnus. Бол, m, Der Gamerg, dolor. Болан, болна (говорисе и бона, боно), но, 1) frant, acgrotus. 2) traurig, tristis: шта то учини болан брате! „Што је болан слуго Милушине! „Зар издаде цара на Косову? Болезања, f. (cmi.) vide болест : ,,А Бог пусти мешку болезању, „Болезању, страшну срдобољу Болесан, сна, но, vide болестан. Болесник, m. Der Kranfe, aegrotus. Болесница, f. Die Krante, aegrota. Болест, f. Die Kranheit, morbus. Болестан, сна, но, Frant, aegrotus. Болети, боли (Pec.) vide бољети. Болећи, ка, ће, mitleidig, gefühlvol, theilnehmend, qui movetur alterius malo. Das Gprim mort не ма болећега hat folgende Erzählung zum Grunde: Разбољеласе жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру ; муж јој каже: „, Бог с тобом жено! om„куда сад букова мезгра? Сад бук„се пуцају од мраза." А она му од. говори: „Е! мој човече! не ма 60„лећега, а он би наложио ватру ,,око букве, па би се буква откравила и било би мезгре." Болешљив, ва, во, fränflid, valetudi narius. Болушчина, f. augm. . болест. Болиши, боли, (Срем.) vide болети. Боловање, п. 𐐨aš grantfepn, aegrotatio. Боловами, лујем, v. impf. frant fenu, aegrotare. Бољарски, ка, ко 1) bojarifd, optimatum. 2) adv. mie ein болар, more bojeronis. Бољеши, боли, v. impf. (Ерц.) fdmers jen, doleo. Бољетица, f. рана каква на телу, діе Wunde, vulnus. Бољи, ља, ље, i) befjet, melior. 2) 60ље! [auf! curre. Болма, еffеr, melius. Bop, m. die Föhre, (Kiefer) pinus silvestris Linn. Боравиши, им, v. impf. 1) leben, ago, dego: како боравиш? ђе боравиш сад? 2) (сп.) санак боравими, ф[ = fen, dormio: „И под јелом санак боравио „Леже јунак санак боравиши Боранија, f. bie nod grünen Fifolen, phaseoli virides, immaturi. Борања, f. планина у Рађевини. Борба, f. бес Streit, pugna, certamen. Борење, п. дas Rämpfen, certatio. Борије, f. pl. (см.) ein mufic. Inftrument : „Ударише зиле и борије Борищисе, имсе, v. r. impf, Eampfen, certare, aud бори се с душом, се liegt im Zoveštampfe, agonizat. Борје, n. (coll.) Kieferwald pinetum. Борна сукња, f. (cm.) faltenreid), plicarum plenus, cf. cаборим: ,,Коши реза борну сукњу? Боров, ва, во, jöhren, pineus, epino silvestri. Боровина, f. Lieferholy, lignum pini sil vestris. Боровица, f. 1 аdolver, juniperus Боровница, f. communis Linn. Борогово, п. планина у Босни : ,,И Папраку близу Борогова Бороје, m. ein Mann name, nomen viri. Бос, боса, со, barfug, nudipes. Босанац, нца, m. vide Бошњак: „Јер Босанци Турци млидијау Босанка, f. 1) Die bognierin, femina Bosnensis. 2) м. ј. чушура, иrt чуmypa, vasis vinarii genus. Босанлија *, m. vide Бошњак: ..Да не удре Турци Босанʌије Босански, ка, ко; 1) боgnifd, bosnicus; 2) adv. bognisch, bosnice. Босиљак, лка, m. (једни говоре и 6 0спок) Bafilienfraut, ocimum basilicum Linn. Босиље, n. vide босиљак : то је смиље и босиље. tums, basilici. Боснок, m. vide босиљак. ,, А ђевојка седам бошчалука, „Ним су ткани нити су предени, ,,Ни у ситно брдо увођени, Већ од чиста злата саљевани — Босна, 1) ber Fluß Зовна; 2) bas ganb Брабоњак, њка, п. ein sugeфen Зie. Boßnien: да „Те је шаље на Босну поносну ,,И честиму Босну полазиши ,,Од честиме Босне камените Тосоног, га, го, у једну ногу обуБен, а у другу бос, nue auf einem Fuße bekleidet, altero pede nudus. Босомиња, f. Barfüfigteit, pedum nu ditas. Босман*, m. 1) Melonengarten, hortus peponum; 3) Mtelonen feibft. pepones et anguriae. Босманишмe, n. Det, mo ein Dielonents garten gewefen, locus ubi olim pepones sati erant. Босманов, ва, во, н. п. сјеме, Melos nenz, peponum. Босманџија*, m. Der Melonengartner, hortulanus. Босманџији краставце продавати. Бести, бодем, v. impf. Пефеn, pungo. Босум, m. 1) вода у Сријему (утјече У Саву ниже Раче). 2) село на умо ку те воде у Саву. Boyja, f. eine Flasche (Bouteille), lagena. Bona, f. eine stechende Pflanze, plantae pungentis genus. Боцање, n. dim. 9. бодење. ben, pungo. f. }vide Бош*, празно, leer, vacuus (im Mings {piel). cf. прстен. Бошарија*, vide исјечак. Бошкање, n. cf. прстен. Бошкаши, ам, v. imp. cf. прстен. Бошко, m. ein Mannoname, nomen viri. Бошнуши, нем, v. pf. cf. прощен. Бошњак, м. 𐐨er Bognier, Bosnus homo. Бошњакиња, vide Босанка 1. Бошњакуша, f. Бошњанин, m. Der Hognier, Bosnus : „Јанко гледа Рељу Бошњанина Бошњачки, ка, ко, 1) Дес Bognier, hosnorum, 2) adv. nach Art der Boßnier, more bosnorum. Бошча*, 1) ideltud, involucrum 2) Schürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium. 3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus optimum. Бошчалук*, м. Befcent von деть, Hosen, Strümpfen, donum amictus: Rügelden gentoth, globulus stercoris caprini. ,,Стара баба у брабоњке гашıа: ,ЖИБ ми синци, све су гола говна. Брабоњање, п. baš Viiften Der Biege. caprae cacatio. Брабоњати, ам v. impf. misten (von der Ziege) caco (de capra). ьрâв, m. Schafvich, ohne Rücksicht aufs. Geschlecht, oder Alter, pecus, oves. Брава, f. 08 Golof, serra. Бравање, п. дег daf gang, incessus, ut ovis ést. Брадаш, та, тo, bärtig, barbatus. Брадати, дају, v. impf. m. ј. кукурузи. , Ерадва, f. Зimmerart, ascia. Брадвелина, f. augm. 9. брадва, Брадвица, f. dim. 5. брадва, Брадвурина, f. vide брадветнна. Браделина, f. augm. 5. брада. Брадићи, m. pl. 1) само у овој заго нешки: нађо шиће брадиће, виш брадића усточике, виш усточика носочиће, виш носочића гле дочиће, виши гледочића челочиће, виш, челочика Гојко крике враћа (м. ј. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Брадица, f dim. 9. брада, Bärtlein, barbula. |
