Page images
PDF
EPUB

жашче.

(Ruthwіlе , Иebermuth), или од не „Четрдесет коња доведоше, воље ?

„Све Турскије добрије бињака — Бијесан (comp. бјешњі), сна, но, (Ерц.) Біњација“, m. der gute Reiter, 'aptus

2) wütend, rabiosus. 2) übermüthig, eques : superbus.

„у Турака с врло добри коњи, Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vidе бијел. „И на коњма Турци бињације Бијоград, m. (Ерц.) Belgraь, Belgradum. Бињашче*, taufeno, mille (иљада). Је. Бијоградац, граца, m. (Ерц.) See Bel. дан је рекао бињашче, а други би. grader , Taurunensis :

рашче, па су се опет погодили, „То гледају Турци Бијограци

biete immerhin ! Бијоградский, на, ко, (Ерц.) 2) Bel, Бињйш*, m. cin Gфаrlафтаnte, palgrader : , belgradinus. 2) adv. belgra.

lium purpureum. disch, more belgradino.

Бир , m, оно жило, што људи дају Бијограђанин, ш. (Ерц.) vide Бијогра попу сваке године, бie Collectur pes дац.

Pfarrers, collecta parochi. Бијограмка, f. (Ерц.) бie Belgraдerin, Бирање, и. дав Тайбеn, gefen, lесtiо. mulier Belgradina.

Бирање, о, бав 21briФten, condocefaБијеграче, чета, р. (Ерц.) cin junger ctio. Belgrader :

Бирали, ам, у. impf. Elauben, lеgеrе. „Што ќе мени момче Бијограме, Бiраты , ам, у. impf. н. п. коња, аб. „Кад ми може запаспі' Сарајевче. richten, condocefacio. Бијоце, р. vіdе бјеланце.

Вирач, рча, m. Wegens in Bognien, Бијочуг, m.vidе алка.

обеr Зворник. bik, m. der Stier, taurus.

Биратиче*; cineв, unum (један). cf. биБіка, m. vіdе бик. Біка, f. (у. Босни, особито по ва- Біріп, бири! #aut um bie jungen rut. рошима) vidе нена.

bühner zu rufen, sonus vocandi pullos Бикови, ла, то, н, п. во, Stier : gallinae indicae. Офв, bos taurus.

Бnpha, (у Бачкој) 24rt Офafe, oris Бікуље, f. pl. vіdе вишице.

genus. Било, . беr рuts, pie Clagaver, arteria. Бірманац, нца, т. Ber ginienfolbat, búna, f. Name für eine weiße Ziege, iniles justus, continuus : yeamuan ra y

бирманце. Guma, m. Name für einen weißen Odjo Súpos, m. der Unter • Knes im Dorfe, fen, bos albus.

genus magistri vici. Биље, п. Жräuter, herbae.

Бировљев, ва, во, бев Birom, sculteti. Бііљera, f. (Ерц.) 2) Senneiben, nota. Бирпаш, т. vіdе крчмар.

2) Ziel, meta; Zielscheibe, scopus. Биромашев , ва, во, без Birthв, сайБіљежење, п. (Ерц.) бав Весіфаел, pouis. notatio.

Бирлашење, р. бав ефеntеn, caupopaБиљежити, им, v. impf. (Ерц.) бе tio. zeichnen, notare.

Бирлашиши, им, т. impf. Birth fey: Біљин, на , но, der weißen Ziege, cam cauponor.

Бирпіашица , f. vіdе крчмарица. Біљнн, на, но, бев meipen Objen, bo. Бирпанкій, на, кo, vidе крчмарски. vis albi.

Брцауз, m. (2Birt)#baue) vidе крчма. Білка, f. Ver palm, calamus : нема Бирчанин, т. човек из Бирча :

дрва ни једне биљке; сув као биљка. „Док погубим Бирчанин Илију — Биљ ур* , m. 1) дав Зrennglaw, vitrum Бисаг, m. (највише се говори у млож.

ustorium. 2) das Krystallglas, vitrum 6pojy: 6ncare) der Quersad, inantica, crystallinum.

Бисер , m. Sie Perle , margarita. Бімбаша *, m. ein Commencant von Бисерни , на , но, н. п. зрно, Perlens,

10oo mann, chiliarchus. cf. војвода. Бісеров , ва, во, margaritarum. Бімбашин, на, но , бев бимбаша, Бисерче, чепка, р. (сп.) бie liebe fleine chiliarchi.

Perle, margarita : Бина*, f. бав Webäube, aedificium. „Ја јој реко добар вече дилберче ! Gunuja *, f. der Balken an der Thür, in „Она мене: дођ довече бисерче

den der Riegel hineingestoßen wird, brickarbe, n. das Läußesuchen, Tausen, wenn man sie schließt, trabs recipiens pediculorum lectio. repagulum.

Біскапи, бишем, 7, impf. кога, cine Бињак*, m. Sa® Reitrop, equus equita

Läuse suchen, legere pediculos. torius :

Бісшар, шpa, po, tlar, limpidus.

capra alba.

prae albae.

[ocr errors]

Баспирина, f. Die Starbeit, limpitndo. Бјелиља, f. (Ерц.) Sie Sleiberinn, insoБистрица, f. ријека :

Tatrix. Док начини високе Дечане

Бјелина, f, (Ерц.) Sie Beige , albedo. „У приморју код воде Бистрице Бјелица, f. (Ерц.) н. п. шеннца, јабука, Битaнгa, f. (у Сријему, у Бачк, ну трешња, дie 28etke, alba, (а18 21р»

Бан.) 1) љенивац, скитница, бес position). Saulenger, qui ml аgit, qtiator. 2) кљу- Бјеллічасці, па , то, (Ерц.) weiflik, се, које се нађе у селу или у пољу, albidus. а не зна се чије је, дав berrerniloje Бјелобрк, т. (Ерц.) er einen blonven Pferd, equus domino carens.

Schnurbart har, ahenobarbus (?) Билтанжење, п. бав $aulengen, cеssa- Бјелов, т. (Ерц.) ein wеіgеt ѕипу, to, otiatio.

canis albus. Биманиписе, имce, y. г. impf, faulа Бјелов, ва, во, (Epig.) von Der бјел : &і. enjen, cessare,

che, quercinus. Біліи, бијем, т. impf, .) кога, јФlagen, Бјеловар, m. (Ерц.) Ctakt іn frоа.

verberare. 2) (білін, будемі) feyn, esse, tien. Бјеловара (рца), човек из Бје. cf. jecavi.

ловара. Бјеловарски, кa, кo, pen Билисали, ишем, v. pf. bergeben, prae Бјеловар.

tеrlаbоr: било и биписало, п. і. Бјеловина, f. (Ерц.) &іфenbolj, lіgnum било, па и прошло.

quercinum. Батисе, бијемсе, т. г. impf. ) fіф Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) дей meipert

fblagen, confligo. 2) биjусе рiбе, pon Huudes, canis alti. Ber Begattung per Sife, coeo (de pi. Bјелогрли, ла, ло, (Ерц. ст.) wеiga scibus).

баljig, colli albi: Bumka, f. die Schlacht, pugna,

„Град градила бјелогрла вила B14, in. die Peitsche, flagellum, scutica. bjekorys, m. Beifarrch clunibus albis. Евчаље, п. беr peitfфеи ftiel, manubri- Бјелолик, на, но, (Ерц.) wеіgаtіg, am scuticae.

facie alba. Биче, чепа, п. Зав etierlein, taurulus. Бјелонога, f. (Ерц.) дie 913 eiffujige, Бичић, m. dim. р. бик.

ferioa pede albo : puuhahme 6eБjer, m, (Ерц.) дie slut, fuga, Бјези nonora! (in der Anekdote vom Mönche.)

су срамни, ал' су пробирачни. Бјелопољац, љца, m. човек из Бијелог Бјега, f. (Ерц.) само у овој загонет

ки: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи Бјелоцркванск г, кa, кo, (Ерц.) von чуча те увати бјегу (m. ј. мачка

Бијела црква. и миш).

bjeaýr, m. (Epy.) das weiße (männliche) Бігане, р. (Ерц.) vidе бјежање. Schwein , porcus albus. bjeramu, am, v. impf. (Ep.) vide 6je- bjenyra, f. (Epy.) die weiße Sau, sus alba.

Бјелугов, ва, во, (Epiy) Фев meibet Бјегунац, нца, m. (Ерц.) Der Sluta Schweines, porci albi. ling, fugitivus.

Бјел так, тка, п. (Ерц.) Ber guari, Бјежан, f. (Ерц.) Sliebense, fugientes.

m. (Epu.) der gern flieht, fu- bjera, m. ein Mannsname, nomen viri. glor. Бјежанова мајка пјева, а Спо- Бесн"ње , п. (Ерц.) раз хаfen, Kuror. јанова плаче.

Бјеснило, п. (Ерц ) vidе бjecнofa. Бежање, р. (Ерц.) бав $lieben, fuga. Бјеснили, им, v. 1npf. (Ерц.) 1) тӣ, Бін жан, жим. у. impf. (Ерц.) flieben, tend werden, rabiosus fio: Heumo fugio.

бјесне си ове године. 2) cafen, Бјел, m. (Ерц.) eine Battung $іфе, toben, wüten, furere. quercus genus.

Bjechoka, f. (Epu.) die Wut, furor, Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : rabies, Бјела білу зове: дај мн бјелоб'јела Бјесомучан, чна, но, (Ерц.) біто: љеба испод 6°јела скута (п. ј. овца и nisch , daemoniacus. јагње).

Бјешњење, п. vіdе бјеснење. Бјелінце, а. (Ерц.) Вав Qiweip, albumen. Благ, га, го, н. п. млијело, gut, fü р. Бјеласање, р. (Ерц.) дав 23eijlish fерп, bonus, dulcis : Slisen, albicatio.

„Погнбе им оца из Стамбола, Бјеласаписе, сасе, т. г. impf. (Ерц.) „Који благе рјечи говораше, freßlich ferit, albico,

„Ког је царе био опремно Бјелило п. (Ерц.) 2) мјесто ђе се би „Да по земљи блаrе звори р'јечи;

jeau maamho, die Bleiche, der Bleich: „Не бил” како земљу у мирно plas, locus insolandіѕ іntеis. :) vie Благ дан, га днс , п. 1) .. ч. крсно weiße Schminke, cerussa.

UME. 2) großer Feyertag, dies festus.

[graphic]

поља.

[ocr errors]

.quarzum Lion.

[ocr errors]
[graphic]

и у

Благо, п. Єфав, Bel, peculia: благо Блажити, им, т. impf. (доље преко

небројено ; при повара блага ; Мораве) fo viel al8 мрсии 1. „Ни је благо ни сребро и злато Блапан, ина, но, fothiѕ, mоrаtіg,

(Ни” су благо гроши ни дукати), lutosus. „Већ је благо шло је коме драго — Блало, . Roth, lotup. Благө мени ! благо теби ! благо њему, Блашко, m. ein Ranuname, nomen

mobt mir! beatum me! Благо ли си мени! viri. Благовестi, f. (Рес, и Срем.) vidе бла. Блашко ли си мени ! wohl mit, beaговијесп.

tum me! Благовијест (говорисе и благовије. „Мене веле да ожене

спи. pl.), f. (Ерт.) бав $eft mariq Ber: Блашко ли си мени kündigung (den 25. März), annunciatio B. „Али жена љеба оfe, М.V Благовијест приповијест (што Тешко ли си мени. се тиче зиме). Да човек убије гују Блебетање, п. Вав plappert, blateприје благовијести, па да усади у ratio. њезину главу чено бијелога лука Блебетали, бекем, у. impf. plapper, да никне до благовијеспи, па да blaterare. та зађене за капу на благовијесп Блебептуша, ғ. бав рlаuѕеrmаui, ba. кад пође цркви, онда би познао

terator, blateratrix. све жене које су вјешпице: све би Блед, да, до (Pec. и Срем.) vidе блијед. се купиле око њега да му опму, Бледети, дим (Pec.) vidе блијеђеши. или украду

оно чено (ако пригіо- Бледипи, им (Срем.) vidе блијеђети. виједају).

Бледоka, f. (Рес. и Срем.) vide" бље. Благодаран, рна, но, (у Сријему, у доба.

Бачі. Бан. по варошима и по на- Блејање, п. баs Bliten, balatus. Macmupama sammt allen Ableitungen) beejams, jum, v. impf. 1) blöten, balo. dankbar, gratus.

2) gaffen, Maulaffen feil haben, hio. Благодарење, р. рав даnten, gratiarum Блёк, m. Der Blütlаut бев Єфаfѕ, bаactio.

latus : макар блек не оспао, т.ј. да Благодарипои, им, т. impf, баnten, би ни једна овца не остала. gratias ago.

Блека, f. Рав Sloten, bаlаtiо: стоји Благодарност, f. Daneбarteit, gratus

блека оваца. animus.

Блёкнупи, нем , v. pf. blöten, bаlаrе. Благодат, f. See Cegen, favor, salus, Блесан, т. Dummbart, stultus. ,

incrementum : благодат Божја пада Ближњење (близнење), и. дie Weburt на земљу (кад иде киша).

von Zwillingen, partus geminorum. Haaroje, m. Mannsname, nomen viri. Близанац, нца, m. Зmiling, geminus. Благосљање, р. Вав Сеgnen, benedictio. Близаница , f. Die Smilingdfфweiter; geБлагосiљашн, ам, v. impf. fegne, be

mella. nedicere.

Близнад, f. (coll.) vidе близнови. Daaroca B, m. der Segen, benedictio. Inîshe, ema, n. der Zwilling, geminus Благословина , f. Pomijd in Der 24net. (siue discrimine sexus). Spte, Eј пужан! bе не ували за Близнење, р. vіdе ближњење. осовину и за благословину, него за Блізни, f. pl. кад се уведу у брдо оно, што се смиче и намиче.

двије њице мјесто једне, и тако Благосле выпи, им, v. pf. fegnen, be остану у планіну. nedico.

Близпиписе , имce. v. impf. Зmilinge Благочастиви Piм, m, (natootpis)

gebären, geminos pario. fromm, rechtgläubig, Gott recht ver: Близнови , m. pl. 3wіlіnge, gemini. epreux, pius, orthodoxus: Србљи ка. Близу, пabe, prope. жу: први је Рим био благочасиви, Блијање, в. реr Ourfall, profusio alvi. па ќе бити и последњи.

Блијали, ам, v. impf. Diinn mitеnt, деп Блажен, на, но, felig, beatus , н. п. Durchfall haben, fluit alvus (pecori). блажена Марија.

Блијед (comp. бљ'ђа), да, до, (Ерц.) Блажена измицајушчи (јако ти уте bleid, pallidus.

коша), Pomij ale altflavifфе Фа. Блиједити, им, v. itapf. (Ерц-) rodie der Biblischen Seligleiten: Selig banjehemu, 6anje ANM, ) bleich werden, sind, die sich davon machen

, beati

pallescere. subducentes (se).

Блитва , f. цвекла, бie rothe Rube. Блажење, . дав ffen von guten (b. і. beta.

$leifфу») Сpeifen, "im Begеnjафе бев Бливен, на, но, н. п. лист, сјеме Fastens, epulatio.

von der rothen Rübe, betae.

Бог даних

Бъедia, f. (Ерц.) бie bеіфе Sarbe, den der liebe Gott gegeben, omnis pallor.

omnino. Бъување, п. Зав Зreфen, vomitus. Богојављеније, п. vіdе Богоје љење. Бъчвати , љујем, у. inpf. Dreфen, yото. Богојављенска водица, f. ein 23eihБа уволинне , f. pl. Вав 28eggebroфene, wasser, das ain Feste der 5. drey Könia vomitus (auch fig.)

ge (auf ein Jahr lang) geweihet wird, Бь нути, нем , v. pf. Oreфen, evomo. aquae lustralis genus. БЉупав, ва , во , абgefфтаdt (von Opei• Богојављење, п. (сав Ўeft bеr 6. Зrep

fén), fastidii plenus, nullius saporis. Könige) epiphania domini. Бъупак, пка, кo, vidе бљулгав.

Србљи приповиједају, да се ноћу 5:6, m. Bobne, faba.

уочи Богојављења сваке године оБоба, f. . ј. рачја, Srebroggen, oya твора небо, и да fie

онда cancri.

свакоме који што заишпіе (само да Б'бара, f. der Roggenkrebs, can не ише више него једно). Бекојих Бобарац, рца, m. cer femina, ova ge стоје на полу по цијелу ноћ не би Бобарица, f. stans.

ли виђели кад се небо отвори, но Бобија (мала и велика), f. Serge in Ser по не може сваки виђети. Тако се

Рађевина. Мала је Бобија на путу некакав догодио у соби кад се небо Кад се иде од намаспира Троноше отворило, и не имајући кад изиік к Дрини и Лозници; и ту се свра на поље (да се не би међултим заћају црквaри о великим годовима творило), промоли главу кроз про(ен кад је лијепо вријеме) не се зор да рече: дај ми Боже осмак одмарају, пију и играју.

блага; но у ономе страу ну ишњи Бобов , ва, во , н. п. лист, Зоқnent: , мјесто пога рече: „дај ми Боже од fabae,

„осмак главу.“ у мај час постане bór, m. Gott, Deus; daber 1) sao bor, му глава колико осмак; тако да in per Repen&art, 3. 3. пешко до је није могао кроз онај прозор увузла Бога, ре:teufelt fфiper, vehemen ћи у собу дон нијесу људи дошли ter. 2) јаој мени до Бога мило са сјекирама и начинили прозор вега! 3) на права (или на права прав.

ћи. Млоги се наБогојављење у јуліру диша) Бога.

прије сунца купају у потоку или у Бога , m. hyp. 2. Бог: карасе Бога (ка ријеци (ако је вода смрзла, а онн жу Ђеци кад грми); мили Бого!

пробију лед). Богаз*, м. деr &ngpap, fauces : Boroje, m. ein Mannoname, nomen viri. „Друштва мало, а и по невјешто, Богољуб, т. XannBпате, поmеn viri. „Не познаје спаза ни богаза

Богомоља, f. црква, Bottedbau, BetbБогазлук*, m. у лисице оно бијело haus, Kirche, templum.

испод грла, беr theil бев Ўиф#balgев Богомољац (богомољац), љца, m. Bea

unter dem Halse, faux pellis vulpis. ther (z. B. vom Mönche), precator. borád, m. der Krüppel, saucias, mutilus. Borohocay, cia, m. (nad dem griech. Богаљасп, па, по , früppelhaft, mu Өвооброѕ) н. п. Игњал богоносац, tilatus.

Ignatius theophorus. boracmbo, 1. Reichthum, divitiae. Богоносні, на, но (Өсорб ро; ), н. п. Богат, та, то, rei, dives.

оци. Богатство , p, vidе богаство. Богорадити, им, 7. impf. искапи Богдан, м. Хаппвиате, поmеn viri. Бога ради, betteln, mendicare. Богдана, f. ein Srаtеппате, uomen Soropáhere, n. das Betteln, mendicatio. femidae.

Богородица, . (@sottxos ) Bottegebq= bores, m. ein Mannsname , nomen viri. rerin, dei genitrix. Боги душа, п. ј. Бог и душа. Богородичин, нa, нo, Der Bottegeba Богњав, ва, вo, vidе оспичав.

rerin, genitricis dei. Богиње, f. р. vіdе oспице.

Borocab, m. ein Mannsname, nomen Boruk, m, ein Mannsname, nomen viri. viri. Богмање, р. Зав Бог ме! fagen, tеѕtа- Бод, m. 21rt Stiherey, genus picturав.

tio deorum, juratio per deos. Богматнсе, амce, v, r. impf. mit Бог Бодац, боца , m. н. п. вo, Sфа, дее. Me betheuern, deum testor.

im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. Біг ме, bei Bott, me dius fidius. Бодач, m, н. п. вo, ein itöpiger Офв, bos Бог вађа, f. намастир у Ваљевској

petulcus. наији.

Бодење, п. Das eteen, punctio. Боговетній, на, но, in Ber RepenBart, Бодљив , ва, во, н. п. права, ftефено, сваки боговени дан, јебеп дая, pungens,

[graphic]

ope acus.

[ocr errors]

Боднути, нем, vidе боцнути.

Божић ми је дошао ; ако сам се отБођани, m. р. намастир у Бачкој. крила, према свом ђеверу). На неБођански , кa, кo, von Бођани.

ким мјестима (као по Босни и по Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо. Ерцеговини) сјачу на Божић, п. ј. Божана, f. Srauenname, nomen feminae, домаћин рано ујутру виче : сјај Божанство, р. Die &Bottweit, divinitas : Боже и Божићу на шему, или има ли у тој књизи шпогођ од бо. нашој (по имену свим кућанима жанства ?

редом). Приповиједају да је отишао Божидар, m. Лаппвпате, поmеn yiri. некакав Србљин свом бегу у Скочић Божишњи, ња, њe, vidе божиќни. (ниже Зворника) да иште шенице Божић, m. (dim, p. Бог) Beihnate, за чесницу, а бег му казао: „даћу Festum nativitatis Christi.

тн шенице, али ако океш један у очи Божића, пошто се бадња

„пуш и мени сјакнути.” Србин ци унесу укућу и наложе на вапіру,

казао да оke, узео шеницу и сјакузме домаћица сламе и квочући (а

нуо му,на Божић: сјај Боже и за њом феца пијучући) простре по

Божићу и на шему бегу на соби, или по кући, ако не ма собе.

Скочи ғу. До малог Божића гоПотом узму неколика ораа и бајце

ворисе, кад се двојица срещу на по слами. Послије вечере пјевају пулпту, или кад који ком дође у и веселесе. Кад у јутру устану нај

куку, ристос се роди (мјесто прије отиде једно mе донесе воде,

добро јутро, помоз' Бог и добар вено понесе жита ме поспе воду (као

че), и одговарасе ва истии урополази је) пад к њој дође. Том во

ди; тако и кад се пије, мјесто дом умијесе чесницу и налију ру- Божићно, m. Rannѕnате, воmеn viгi.

спасуice и на здравље. чак піе приспаве. Кад се поодуу, Божићни, на, но, н. п. ражаю, свипри, пошто намире споку, онда сједу за ручак. Но прије него сједу Божиковање, й. Тав $epern per sei).

jeha, Weihnachts-, festi natalis Christi. за ручак, избаце по неколике пушке (шако и у јутру рано кад успану)

nachten, celebratio festi nalalis Christi. па се онда скупе сви око софре Божиловапи , Кујем, v, impf. Die Beib. Тие се моле Богу (држећи свако по nachts Feyertage zubringen, agere diem једну воштану свијећуу рукама) и

festum natalis Christi. мирбожају се, п. "ј изљубесе Божица, f. Seauenname, nomen feminae. сви редом говорећи: „Мир Божји Божје дрвце, п. бie etabouri, artemi„Ристос се роди, ва истину роди,

sia abrotonum Linn. „поклањамосе Рису и Риспіову ро. Божји, жја, яje, göttli, divinus. жанству." Поліом домаћин пок упи Божји дан, т. први дан по Бойжку, све оне свијеfіе у једну руковепи и у

Der Tag nach Weihnachten, dies primus сади у жито, које спојн на софри post nativitatem Christi. у каквој карлици, или у чанку (сва- Бежо, т. (Ерц.) ein RannBname, noкојако жиio пoмијешано заједно ; у men viri. пом жилпу слоје и колачи којена - Божогробац, пца, т. калуђер из Јекви), пе онђе мало погоре па и PyCannma, ein Mönch vom h. Grabe, угасе оним житом. Оно жито по

inonachus sancti sepulcri. слије дају жене кокошима да носе Божур, т. bie Ponie, Wiktrofe, paeoјаја. Кад почину ручати, неки нај

nia officinalis Lion, прије окусе сира, нећи печенице, а Боин, т. еіn XannBname, nomen viгi. неки (као по ёријему и по Бачкој) Боица, m. RannBname , Domen viri. прије свега срчу тареник, но ра- Бој, ш. 1) vide битка. 2) ефläge, verкије млoгн не пију први дан због hera : умръо од боја. врућице. Око пола ручка устану у Боја*, f. Die Sarbe, coloг. славу и ломе колач какого, и о Боја, f. 1) һур. у. Богдана. 2) hyp. у. крсном имену, само

Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо. кољива. На Божић се обично руча Бојаги (као, рекао биi), еtma, fortаѕѕе : с вреһе (простресе празна река он мисли бојаги да ми то не знамо. мјесто чаршава, или по чаршаву), Бојазан, зна, но, furtfam, tіmіdus. и софра се не диже (нити се кућа Бјан, бојка, м. dim. р. бој: чиспіи) за піри дана. Први дан Бо „Бојан бище и помиришесе жића нико нн ком не иде у кућу, Бојана , f. 1) cin Srauenname, nomen осим полажајника. о Божићу feminae. 2) ријека шшо пече поред се опита и побљуван није ника Скадра. кове срамоте (ако сам се опила, Бојаллисе, јамсе, ү. r, impf. 1) fürtei ,

LUTIO

не Ма

« PreviousContinue »