Page images
PDF
EPUB

cf. куга.

кукою, m. Sіе Riden, agrostedraa gi- Куљање, п. Фав беrроrmаlen (3. 3. бев thago Linn.

Rauchs), provolatio. Куконосаст, па, по, баtеnnаjig, куљати, ља,

Куљати, ља, т. impf. реrроrmаnеn, naso adunco.

рrоvоlvі, н. л. дим из пећи, челе из Куку мене (мени)! web mir, hei mihi , Кошнице. me miserum.

Кум, m. 1) крштени, Bee Saufpatbe, Кукуљица, f. eine 21st #appe, cucultus. sponsor baptismаlіs: Кум се зове и кукурек, т. (Рес. и Срем.) vidе ку онај, који први пупі стриже қосу куријек.

ђепету; такови кумови бивају и Кукурёкање, п. (Рес. и Срем.) vide Турци нашим људма, и наши људи кукуријекање.

Турцима (по Босни): Кукурками, речем, (Рес, и Срем.) vi „ој Турчине за невољу куме ! de кукуријекати.

„Не кумим те што ја кума не мам — Кукурёкнути, нем, (Рес. и Срем.) vi 2) вјенчани, беr Beijtano bei per $ran de кукуријекнупи.

ung, testis conjugii. Образ ваља, кул Кукуријек, m. (Ерц.) Die Siepmuri, ќе доби. Пред кума (п. ј. штoгok helleborus.

пако добро, да би се могло пред Кукуријекање, п. (Ерц.) бав жіtеriti. кума изнијети)! Зацрвенио се као schreyen, galli cantus.

да је пред кумом прднуо.. Ни ти Кукуријекати, јечем, v. impf. (Ерт.) мени кум, ни ја теби стари свап. riferiti krähen, cano kikeriki.

Ако ниђе гума не нађем, ши кеш Кукуријекнути, нем, v. pf. (Ерц.) cins ми бяхои кум. 'mal riferiți creyen , dico kikeriki (e. Kýma, f. 1) die Pathin, Gevatterin, comg. in aurem).

mater (?). 2) die Pathin, puella cui sum Кукуруз, беr &uturus, türtifфев &oen, commater. 3), Euphemismus für kyra.

zea mais Linn. Кукурузан, зна, но, н. п. меб, брашно, кумак, мка, m. hyp. 6. кум. . Kukuruzi, e zea mais.

Куман, ш. vіdе кумашин. Кукурузнште, n. Ber 24ter, wo ebe #u• Кумање, п. бав gegenfeitige Segrüffen

furuz gebaut war, ager in quo zea mais als kym, salutatio kumi vocabulo. fuit sata.

Кумалінсе, амce, v. г. impf. ским, Кукурузница , f. бав Живи избrot, panis Tich, als Gevatrer begrüssen, salutare se

invicem cumi vocabulo. Кукурузовина (кукурузовина ), f. Фав Кумача, f. cf. дружичало.

Kukuruzstroh, stramen zeae mais. Кумашин, m. augm. v. кум. Кукурутчик, m. dim. е. кукуруз.

Кумбара *, f. vіdе лубарда. кукута (кукупа), f. 1) велика, conium Кумбарација *, m. әer Bombarbier, руmaculatum Lion. 2) мала, aethusa

су

robolarius, napium Linn.

кумин, на, но, рее кума ,

commatris Кукутање , п. dim. p. кукање.

et pestis. Кукупапти улем, dim. p. кукашин : Кумити, им, т. impf. кога, 3u Be» „Кукавица кукуће

patter bitten, advocare proteste bap„Радосаву виш куће ;

tismi aut conjugii. Кумићеш и Бугу „Радосав се обрће

да те умори. „Тражи жени обуће

Кўмитисе, имce, y. г. fr. с ким,

mit Kyna *, f. der Thurm, turris.

jemand Bevatter werden, кулаласт, па, то, н. п. коњ, таив: necessitudinein ineo.

farl, mausefarbig, colore murino. Kymuk, Gevatterchen, dim. v. KYM. кулача, f. п.

п. ј. колиба, еіnе gеltartige Кумица, f. dim. . кума. Hütte, tentorii genus.

кумљeњe, n. Pag depattermeren, Kyaâu *, m. ein niausfahles Pferd, e tio necessitudinis cum at us. quus coloris murini.

KÝMOB, Ba, Bo, des Gepatters, ad teкулин бан, m. in per Xeben&art: почео stem baptismi pertinens.

приповиједати којешта од Кулина Кумвање, п. бав Вераttеr fteben, си6ana, orditur ab ovo, er bolt weit ma tus (?).. аид.

Кумовами, мујем, т. impf. коме, і Kynn', m. Ruinen einer Festung an der Gevatter stehen, sum testis baptisni Mündung Der Morama.

aut conjugii. Кулунција *, m. (у Сријему, у Бачк. Кумовски, кa, кo, 2) рет ®epatter al

и у Бан. ) vide вујунџија; mit quen itebeno , quod decet testem baptismi Ableitungen.

aut conjugii. 2) adv. wie ein kyn, mua куља, f. vіdе качамак,

re testis baptisroi.

e zea.

[ocr errors]

cuma tais

ini

2

Кумпанија , f. die Sompagnie, certa mi. купина, f. 2) Оer 3rоmbeeritrаиф, rubus fitum turba, centuria.

‘fruticosus Linn. 2) die Stad)elbeere » Кумпанијскій , кa, кo, Compagnies, quod bacca grossulariae. 3) Frauenname, no'est centuriae.

men feininae. Кумрија *, f. 1) eine Art Surteltaибе, купипи, им, v. pf. kaufen, emo.

turturis genus. 2) ein Frauenname, no. KynumH, UM, v. impf. auflesen, colligo. men feminae. Meistens gibt man ihn Kỳnumuce, umce, v. r. impf. sich zusam. деп өefаngеnеп, Кумрија робиња : menziehen, contrahor, (von der ärmeen „Код колевке Кумрија робиња, congregor). „Она њија два банова сина

Купица, f. ) dim. 6. купа. 2) беr edröpf. Кумсал *, м. vіdе пијесак.

Kopf, cucurbitula , cucurbita. Kymcmbo, n. die Gevatterschaft, munus Kynsémbe, n. das lesen (Huflesen), lectestis baptismi ant conjugii.

tio, collectio. Кумче, чеrna , p. Ber Pathе (бав Rinp), Купівање, в. дав Raufect, emtio.

flius baptismаliѕ. Умре кумче, поква- Куповати , пујем, v, impf. Eaufen, emo рисе кумство (oaв Sino it gejtors Купівні, на , но, н. ін. гую, љеб, де.

tea, die Gevatterschaft hört (also) auf). tauft, emtus (Gegensaß vom zu Hause Kyma, f. der Marder, mustela martes Erzeugten). Lipn.

Купус, m. der Kohl, brassica oleracea Кунадра, f. 1) оно од пређе, што се capitata Lion. Доспа је купуса изјео увати у нипінма као памук, Die Slo= (er ist ein alter Mann). te, floccus. 2) палацка од рогоза Купуcapa, f. н. п. каца, дав CauerКад се ишчупа као перје, дie fügфеп kräut: Geschirr (der Krautbottich), vas vom Rietgras.

in quo olus acidum adservatur. Кундак, m. Der Caft (ber Slinte), lig- Купусина , f. augm. о. купус. num tormenti bellici.

Kyllyciwme, vi Ader, 'wo einst Kohl Кундачење, т. дав сфäften, munitio gebaut worden ist, ager olim oleratormenti bellici.'

rius. кундачиши, им, v. impf. н. п. пушку, купусни, на, но, н п. лист, каца,

(die Flinte) schäften, munio ligno. Kraut: , Kohl., olerarius, olitorius. Кундачић, m. dim. p. кундак.

кўра, f. hyp. 2. курац. куница , f. dim. 2. куна.

кураж, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) кунор (планина), m.

die Gourage, der Muth, animus, ani„Оде беже у Кунор планину

mus fortis. cf. слобода. Кула, f. .) vidе чаша. 2) вода у Рвам. Куражан, жна, но, mutbiq, animosus. ској.

cf. Слободан. Кула, f. гомила од четири ораа. Та- Куражење, п. Ваз 21nfeuern, 9/?uth та» кове гомиле намјесте Беца (свако

chen, animi additio. по једну) у ред према себи, па бију Куражипти, им, v. impf. anfereen, aniредом ознакомсједнога мјеста mum addo, facio. пе и обарају (играју се купе). Кад Куражитисе, имce, v. г. impf. ft Auth који коју купу обори, он је н узме; machen, seipsum incendere. ако један обори све у један пуп, куралi, пia, mo, .) mentulatus, peniон и све узме; ако одовуд не обо tus. 2) bene mentulatus. ре све купе, а они бију од онуд с курац, оца, . дав männliфе Bliev, онога мјеста , ђе се кога ознак

pepis, mentula. уставио ; ако и пизда остане још Курбан “, т. дав СФlatopfer, victiкоја купа необорена, а они онда ma (bei den Türken). дометiну опепт сваки још по једну, курва , f. 1) pie фиге, іmрudica, mеrе. па на ново бију. $in Xinterfpiel mit trix. 2) auch als Schimpfwort gegen Nüssen, lusus nucum.

Männer, mendax, perfidum scortum. кулање, п. сав Заве , lavаtiо.

курвaњe, ni 2) бав фuren, ѕсоrtаtiо. купали, ам, v. impf. бадеn, lavo. 2) (курвање) Das bureпartige Benebкупаписе, амce, v. r. impf. бадеп, і mien auch von Männern,' mores merebaden, lavor.

tricii. Купац, пца, m. Der Räufer, emtor:

Käufer.

Курваp, m. Bеr рurer, scortator. "А. Пo 1 што је то ?

Курварев, ва, вo, vidе курваров. Б. Ко је купац ?

курварица, f. Eomijde uno smeiseutige А. Ја сам,

Vernunjung der KyBapuya, comice pro купилац, пиоца., m. Der Befer (21uflе. куварица.

ser, Klauber), lector, collector (v. g. KypsapoB, Ba, Bo, de Hurers, scortafoeni, prunorum, pomorum),

toris.

M

л

cus.

Курварски, кa, кo, 2) бirenz, meretti. Курчевил, а, о, wie Ser hурац,

cius. 2) ady. wie ein Hurer, more scor ut mentala. tatoris,

Курчекања, п. augm. 9. курац. Курварство, n. bie puterey, scortatio. Кў рчење, п. Зав Хрип, mie per курар, Kypeamı, am, v. impf. wie eine Hure

imitatio penis. fi, betragen, lügen, meretricio more Курчина, f. vіdе курчекања. se gerere.

курчиписе, имce, v. г. impf. thun, wit курватонсе, амсе, т. г. impf. buren, ein kypail, penem imitor. scoi tor.

курчик, m. him. p. курац. Курсеміна, f. augm. 6. курва. Kýc, ca, co, gestußt, cauda truncala, kypeuk, m. der Hurenfohn, spurius, Кус пијетао пиле до вијека. nothos.

куса, f. куса кокош, gejkust, sina Курвица (у Сријему курвліца), f. dim.

'cauda. р. курва.

Кусало, п. у кашике оно што се ме. курдеъ, m. код плуга онај клин, што ke y ycma, der vordere Theil des Lóf:

је за њега запета гужва орачица. felé, pars cochlearis quae ori admô. Куре, рема, п. din. p. курац: свако vetur. Кусалом га закусује, а дршТуре своје куре вали.

ком му очи вади. Курс 'нце, цепа, р. dim. 9. куре. Kycan, m. geftußtes Pferd, equus cauda

curtata. куриков, ва , во, реп куриковина, е

certa arbore куриковина dicta. Кусање, р. баѕ &ffen mit bоlеm gifil, куриковинə, f. art poljeв, lіgni genus. cochlear plenum ori admoveo. кўрја! interjectiovituреrii : кад повичу Кусатак, шка, ш. беr еtіnimel, tran

људи на кога кура ! Кургак *, m. vіdе вук 1.

Kýcamı, am, v, impf, mit vollem Löffel Курјачина, f. vіdе вyчина.

essen, cochlear plenum ori admoveo. курјачић, m. dim. p. курјак.

Кусида, f. Stuр аn er Brenje gigen кургачица, f. vіdе вучица.

2Rontenegro. Кусидскі, кa, кo, pon Курічкі, кa, кo, 1 vіdе вучји. 2) аdу. Кусида: wie ein Wolf, more lupi.

„Код Кусиде студене водице, куруук *, ш. 1) Der Chang, cauda ; yi „У лијепим Кусидским лукама —

de рeп. 2) Ser 3opf, cauda capillo- куснули, нем», v. pf. eineii bolen gija гит. cf. ника, нлетеница. 3) деr Бря fel zum Munde tragen, cochlear pleden des Flintenlaufs, fundus teli glan. num in os ingero. darii (sclopeti).

Кусов, т. кус пас, деr Stushun), съ курјучење, n. Ba6 2nfrauben Ses Slin nis cauda truncala. tinbudens.

Кусовљев, ва, во, бев еtuрипдев Куріучити, им, v. impf. п. ј. пушку, canis curti. или цијев путичану, деп Зодеn бев кусоња, m. кус во, деr efugoфe, bos Flintenlaufs anschrauben.

cauda truncata. Да пуспе кусоњу куріучић, т. din. p. куруук.

под пласт (нарастао би му реп, Куроња, m. bene mentilatus.

кусоњин, на, но, бев еtuрофjcu, boКуропецање, в. сіз об'con = tomifфев

vis cauda truncata. ернет, ореr piefnmebe аnеrѕоtе раноа: кусуља, f. куса крава, die Stugkuk, куропец па и опепт —

Vacca cauda truncata. Курооёцаисе, амсе, у. г. impf. vіdе кусуљин, на, но, беr еtuрtus, hypornецање. .

cauda truncata. Курцање, п. ОсВ сребrauen бев (обісі. Кусур *, m. See Rutilano, rеѕіduun nen) Worte kypais, penis ereber usus

debiti. cf. ocmamas. in loquendo.

Kynı, m. der Winkel, die de, angulus. Курцаписе , амce, v. г. impt. Sав 28ort купао, пла, m. ein grореr eфopflоnаl

kypay im Gespräche oft gebrauchen : (um Wasser zu schöpfen), haustrum, немој се курчати, реniѕ vocabulo cochlear haustorium. abuti.

Kymuja *, f. die Schachtel, capsa. Курцван, цујем, v. impf, ein еlоКуп.iјца, f. dim. p. кутија. makismus für jeğamı :

күпілача, f. vide купіао. „Ајде баћа у каптане ;

Куплачица, f. dini. 2. купілача. „Доста пипи, доста јесли, кулић, m. dim. . купао. „За крајцару курцовати.

Купињак (кутњак), m. per еtоdѕаби, Kypyokpêm, m. ein komisches Wort für dens molaris.

тцеләр (4. d. excitans penem). Кутњй, ња, ње, но п. зуб, деr etod. Курчев , ва , вo, mentae,

zaby, dens molaris.

уассас

2

2

кумњи (кућнп), ња, ње (во ?), н. п. кучићи, m. pl. vіdе ішпенци 1. врата, раивя, domus.

кўчица, f. i) dim. p. кука. vіdе кулиа Kyka, f. 1). das Haus, domus. 2) die ца. 2) dimi. р. кучка. Rüde, culina:

кучка, f. Die puntit, canis femina» А. Бе ми је кућа?

Кучкодер, m, per puncefфineer, excoБ. Код собе.

riator canum: Kykanu, m. pl. die Hausgenossen, qui „Кад се жени кукодере Арсо

in eadem domo.habitant, familia (?). Kyuunga; f. der vaufe svunde, die einer Kykanak, m. der gute Hauchälter, bonus Täufigen Hündin folgen, turba canuni pater familias.

persequentium catulientem. hikaница, f. Die hauslike Sra, bona кун! (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) mater familias.

kusch öfterr. fúr balt's Maul), tace, Кукевнӣ, на, но, бет фaufe, Ber gana canis.

jen Familie gehörig, universae fami. Kyıuâk*, m. das Querholz (8. B. bei dem liae.

Dilde), lignum transversum: Кућење, р. За раиваltеn, curatio rei Кузцама*, f. (у Сарајеву и у осталим familiaris.

варошима по Босни) Die Sunftgаlla, Кулерина, f. (augm. p. кућа) införmli. bei Empfang des Vesirs, pompa colledes, verfallenes Haus, caduca domus :

gioruin. „Куќа му се кућерином звала, Кушање, n. Bas Berfueen, periculum ,

Бетца му се на огњиште срала - experientia, tentatio. Букетина, f. augm. p. кућа.

Кушалін, ам, v. impf. perfumen, tеnto: бўлиши, им, v. impt, . ј. кућу, байв. Кушлап, m. Burg swifфеи Зворник илд

talten, rem familiarem curare, augere. Сарајево : Kyknija, f. 1) das Häuschen, casa. 2) ein „ој ћевојко у Кушлату граду!

Häufchen gesegter Fasolen; casula pha „Бог зна јеси у голему јаду.. seolorum.

„Кирпција! ти си у горему, ћућічење, п, дав Bereiten bеr кућице „Преносећи рану на самару

für die Fasolen, tumulorum phaseolis „Преко Босне на Ерцеговину. inserendis praeparatio.

Kyuisa, f. н. п. акена која је кушљава. кукичиши, им, v. impf. Dіе кућице кӱшља , ш. (Рес. и Срем.) vidе кушмр» 'bereiten für die Fasolen, paro tumalos Kỹmas, Ba, Bo, verworren, zerrüttet, phaseolis inserendis.

perturbatus. Kykiume, 1. Ort, wo einst ein Haus Kymâjbe, u. das Verwirren, pertura gestanden, locus ubi domus fuit.

batio. Кулин, на, но, vide kym.

кушљалііі, ам, у. inpf. (Ben Stae) қубурина, f. vіdе кућёпина.

verwirren, perturbo. Куц (роп куцаntu, flopfen), што куц кушо, т. (Ерц. ) Der Bas faar pers mo myu (wie gearbeitet, 10 gegessen). worren bat, capillis turbatis. Kywno je Bon einem kleinen Erwerbe, der kaum био коњ у војводе Вељка Пе: seineu Mann nährt.

провика. Кўца, f. bур. р. кучка. Куцање, р. дав ЖҮopfeit, pulsatio, hўцање, п. Рав gäufigfenn per puntin,

Л. catalitio. Куцалин, ам, у. impf. Elopfen, pulso. куцалінсе, амсе, у.г. impf. läufig fери, calulio.

d, cf. по urmo ka. Kygkano, m. der Klopfer, pulsator (vom jão, m. Fluß in Serbien : Since): стани и куцкало.

„Уважно и Лаб и Сипницу Куцкање, p. dim. 2. куцање.

Лабуд, m. Bеr еtу mаn, olor, cycnus: къцкати, ам, dim. p. Буцапн.

Лабу диК, m, dim. junger еф man, pula Куцнути, немі , v. pf, einal flopfet , lus, oloribus. pulso senel.

Лабу дица. f. дав Beiben wom ©фway Кучад, f. (coll.) vidе шіnенад.

olor famina. кучаја (планина), f, поm. propr. eine8 Лабудов ; ва, во, бев ефwanв, су

Serges in Serbien. Куче, чела, в. дав фünoфen, catalus. Map, m. Bеt göme, leo: cf. Шпене.

Лареж, м. ба шебеde, latratus : спіща Кучепина, f. augm. v. кучка.

ји лафеж тіаса. Кучине, f. pl. pas Berg, stupa, Говна Лавић, m. ein junger göpe, catulus les вкучине:

одши,

[ocr errors]
[ocr errors]

cni.

Можеш л

мени што

чиње:

[ocr errors]

Лавица, f. Sie göminn, lеаера,

Лађење , п. Зав fühles, refrigeratio. лавов, ва, во, Фев 2ümen, leonis. Лађица (лађица), f. бав ефіflein, aaлавски:

vicula. : кa, кo, 1) Romeni, leonipus 2) adv, wie ein Löwe, leonis more. Лађурина, f. augm. p. лађа. лігаан, лагана, но, vidе лаган. лаж, f. Die giige, mendacium ; убераMarana, n. pl. das Lügenwerkzeug, die ми кога у лаж, einen gügen jirajen, Lügenmittel, instrumenta mendacii:

arguo mendacii. Остала су ми лагала у селу, него Лажа , f. Der 'giigner, mendax. дај ми кола и волове да и донесем, лажичица , f. vіdе ложичица. па ћу пін онда лагапи колико и Лажљив, ва, вo, lügenhaft, mendax. драго (приповиједају да је некакав Лажљивац, вуа, m. Ber gügner, mendex, лажа одговорио цару, кад му је Лажљивица, f. Pie gügnerin, mendar

femina. цар рекао: кад се тако људи шуже да Мілого лажеш, деде? да ви.

Лаза, ..

(Рес. и Срем.) vide Лаз0.ДИМ

сла- Лазар, m. gаjаr , Lazarus. гапии.)

Лазарев дан, m. 18азаttаg(Bereams ліган, на, но, leit, levis.

Лазарева субота,f.jjtasvoem Palmonna Лагано, Теife, Teniter.

tag), dies festus S. Lazaro. cf. AasaЛагање, п. дав güge, mentiri, men рице. dacia.

Mazapán, m. Art Flintenrohr, fistula Лаrами лажем, v. impf. Tügen, men jaculatoria (qum Lazzariui Veneti).

tіог. 2) на кога, einen yerleumpen, Лазарица, f. mако зову слијепцн ону mentior in quem.

велику пјесму од Кнеза Лазара и лаrачак, чка, ко ,

dim. м. лаган, од Косовског' боја, Лазарица се полагипін, им,

dim. p. лаrами. Лігум*, м. Ріе Rine, cuniculus : по „Цар Мураше у Косово пада,

копати, или подметнути лагум, Како наде ситну књигу пише cuniculum ago.

„Те је шаље ка Крушевцу граду — Лагун, на, но, (у Крц.) vidе лаган. А све су остале Косовске пјесме Лагунан, шна, но, dim. p. лагун. комади од Лазарице. Mág, m, der (*ubie) Smatten, umbra. Лазарице, f. р. до скора је био оби. Ладак, тка, м. dim. p. лад.

чај у Србији (а може бин да је ће. Ладан, дна, но, :) еüb, refrigeratus. што и сад), да иду Лазарице (нево2) kalt, frigidus.

лико ћевојака) у очи Лазареве суЛадипи, им, т. impf. Fühlen, refri. бопе од куће до куће , не играју

и пјевају пјесме од Лазара (онога Ладнети, ним, (Pec.) vidе ладњетти. што га је Ристос васкрсао). По лідними, им, (Срем.) vidе ладњепи. Сријему и данас скулесе ђевојле Ладнia, f. Pie sälte, frіgus.

у очи Лазареве субопие и стану у Ладњача, f vіdе луковача,

коло апруже руке од себе, па дЛадњпи, ним, v. impf. (Ерц.) alt гну мало дијете мушко ме иде werden, trigesco.

преко руку, а оне пјевају: Ладо, само се у пјесмама припи

„Лази, лази Лазаре! јева, н. п.

„Те долази до мене, „Гледа мому од малена

„Привалiajce за мене : Ладо! Ладо!

„За свилене рукаве, „Од малена до голема

„За свилене мараме, Ладо! Ладо!

„За клечане нецеље. „Бура, косії по побрђу

Лазити, им, т. impf. (см.) geben, eo, Ладо ле миле!

gradior: „Ђурђу жеђца додијала

„Лази, лази Лазаре, Ој Ладо! oi!

„Те долази до мене Ладовина, f. Die süpie, frigus (am- Лазнули, нем , v. pf. einmal leten, brae, silvae).

lambo. Miha, f. das Schiff, navis,

Лазо, т. (Крц.) һур. р. Лазар. лақан, на, но, din. p. ладан, Лајање, п, бав Бейеп, latratus. 1 hap, m. der Schiffer, nauta.

Majami, jem, v. impf. bellen, latro. Лађарев , ва , вo, iPes фіffеr, nан. Лак (comp. лакшi), кa, кo, 1) Leit Л..ђаров, ва , вo, itae.

(zu tragen) levis. 2) leicht (zu thun), Лађарскі, кa, кo, 3) Веr ефіffеr,

facilis. nautaгиш. 2) паф ефіїer 24rt, mоrе Лака, m. (Рес. и Срем.) vide Како. pautarum.

Лакаш, кша, ш. 1) cer Subogen, ca

gro.

[ocr errors]

2

« PreviousContinue »