Курвица (у Сријему курвица), f. dim. . курва. Курдељ, 1 m. код плуга онај клин, што је за њега запета гужва орачица. Куре, реша, u. dun. v. курац: свако Туре своје куре вали. Курице, цета, n. dim. 9. куре. Куриков, ва, во, bon куриковина, certa arbore куриковина dicta. Куриковина, f. art poljes, ligni genus. Kypja! interjectio vituperii: кад повичу људи на кога курја! Курјак*, m. vide вук 1. Курјачина, f. vide Бучина. Курјачић, m. dim.. курјак. Курјачица, f. vide вучица. Курјачка, ка, ко, 1) vide вучји. 2) adv. wie ein Wolf, more lupi. Kỳрjyx*, m. 1) der Schwanz, cauda; vi*de реп. 2) der Bopf, cauda capillorum. cf. ника, плетеница. 5) Der Бо den des Flintenlaufs, fundus teli glandarii (sciopeti). Курјучење, п. да6 21nfrauben beš Glin= tenbodens. Курјучити, им, v. impf. m. ј. пушку, Kyphame, n. das Gebrauchen des (obscö- 1 Курцовати, цујем, v. impf, ein Glo. 2. Доста пити, доста јести, Курчекања, п. augm. 9. курац, Курчина, f. vide курчекања. Кусало, п. у кашике оно што се ме Kуca, m. gestustes Pferd, equus cauda cuitata. cauda truncata. vaccae Kycyę *, m. der Rückstand, residuu 'debiti. cf. остатах. Kym, m. der Winkel, die Ecke, angulus. (um Wasser zu schöpfen), haustrum, cochlear haustorium. 'dens molasis. Кушњи, ња, ње, н. п. зуб, ber too zahn, dens molaris. Кућевий, на, но, бет Maufe, ber gan= jen Familie gehörig, universae familiae. Кућење, п. дав Saushalten, curatio rei familiaris. Кућерина, f. (augm. 9. кућа) unförmli. des, verfallenes Haus, caduca domus : „Кућа му се кућерином звала, Беца му се на огњиште срала Кућешина, f. augm. . кућа. Кућити, им, v. impf, m. j. кућу, банва balten, rem familiarem curare, augere. Kỳkuna, f. 1) das Häuschen, casa. 2) ein Häuschen gesetzter Fasolen, casula pha seolorum, Кучићи, m. pl. vide штенци 1. „Кад се жени кучкодере Арсо — Кучница, f. деr aufe Junče, bie einer Täufigen Hündin folgen, turba canumi persequentium catulientem. Куш! (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) kusch! (österr. für halt's Maul), tace, canis. Kyшuâk*, m. das Querholz (z. B. bei dem Кушање, п. баз Berfumen, periculum;, Кушали, ам, v. impf. serfun, tento. Сарајево: Кућичење, п. дав Bereiten ber кућице Кућичити, им, v. impf. òіе кућице Кућиште, n. Ost, mo cinft ein Saus Куца, f. һур.. кучка. Куцање, catulitio. Куцати, ам, v impf. florfen, pulso. catulio. Kỳпkaлo, m. der Klopfer, pulsator (vom Кучад, f. (coll.) vide шпенад. Куче, чета, п. дав ünen, catulus. cf. шпене. Кучетина, f. augm. . кучка. Кушља, f. н. п. жена која је кушљава. Кушљање, п. baš Bermirren, pertur= batio. Aár, m. bet göme, leo: Лáвeж, m. das Gebelle, latratus: cmöa ји латеж паса. Кучине, f. pl. čas Berg, stupa, Гобна Лавић, m. ein junger Cime, catulus lea и кучине ришия. Лавица, f. bie löminn, leaena, 2) adv. mie ein göme, leonis more. Лігаан, лагана, но, vide лаган. Лагала, n. pl. baš gügenmertzeug, bie gugenmittel, instrumenta mendacii: Остала су ми лагала у селу, него дај ми кола и волове да и донесем, па ћу ти онда лагаши колико ти Драго (приповиједају да је некакав лажа одговорио цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи ту же да млого лажеш, деде да ви Дим можеш ли Мени што сла- Лаган, на, но, leicht, levis. Лагање, п. даš gügen, mentiri, mendacia. Лагати лажем, v. impf. lügen, mentior. 2) на кога, einen verleuтден, mentior in quem. Лагачак, чка, ко, dim. у. лаган. Лагун, на, но, (у Ерц.) vide лаган. Ладан, дна, но, 1) tühl, refrigeratus. 2) falt, frigidus. Ладити, им, v. impf, tühlen, refri дего. Ладнети, ним, (Рес.) vide ладњеши. Ладо, само се у пјесмама припијева, н. п. „Гледа мому од малена Ладо! Ладо! „Од малена до голема Ладо! Ладо! „Ђурађ коси по побрђу 1. Ладо ле миле! „Ђурђу жеђца додијала Ој Ладо! ој! brae, silvae). „Цар Мурате у Косово пада, ,,Како паде ситну књигу пише Те је шаље ка Крушевцу граду А све су остале Косовске пјесме комади од Лазарице. ,, Лазарице, f. pl. До скора је био оби чај у Србији (а може бити да је ђешто и сад), да иду Лазарице (неколико ђевојака) у очи Лазареве суботе од куће до куће, ше играју и пјевају пјесме од Лазара (онога што га је Ристос васкрсао). По Сријему и данас скупесе ђевојке у очи Лазареве суботе и стану у коло а пруже руке од себе, па дигну мало дијете мушко те иде преко руку, а оне пјевају: „Лази, лази Лазаре! ,, ,, , Те долази до мене, За свилене рукаве, ,,За свилене мараме, ,,За клечане нецеље. Лазити, им, v. impf. (cm.) дебел, ес, gradior: "Лази, лази Лазаре, ,Те долази до мене Ладовина, f. bie Æühle, frigus (um- Лазнути, нем, v. pf cinmal leđen, Aaha, f. das Schiff, navis. Лабан, на, но, dim. у. ладан, Achap, m. der Schiffer, nauta. Aahapeв, ва, BO, Ides Schiffers, nauЛакаров, ва, во, tae. Лађарски, ка, ко, 1) čer hiffer, nautarum. 2) на Shiffer let, more nautarum. lambo. bitus. 2) bie Пе, ulna: триста лакаша (н. п. пропао у земљу).. Лакета, т. һур. . Лазар. Лако, т. (Ерц.) һур. . ЛазарAаkом, Mа, Mo, habsüchtig, avarus: „Лаком ајдук бјеше на дукате Лакомитисе, имсе, v. г. impf. на umo, babsüchtig seyn, avaritia ducor. Лакомица, f. ждлијеб, што њим тече вода у бадањ (у Јадру), Die Kinne, canalis. Лакомљење, n. дав bütigfenn, die Habsucht, avaritia. Лакомство, и. діє Sabfucht, avaritia. Aaspanja, f. die Fopperey, nugae, Лакрдијаш, т. деr Spaßvogel, jocosus. Лале, п. Sulpe, tulipa, Лале", f. pl. понајвише у пјесмама: лале и везири: „Турци браћо лале и везири! „Лале шкау бити Бугарина „Буде њега лале и војводе Aake, m. Mannsname, nomen viri. Ламенка, f. Srauenname, nomen fe minae. adlatro. Ла́нути, не, V. pf. leichter werden, lenius est: сад ми је лануло мало. Ланчић, m. dim, y. ланац. Лањски, ка, ко, vorjäßriq, anni su. perioris. Прошао као лањски снијег. Лапавица, f. Жеgen und dinee дыс. einander, pluviae uivibus mixtae. Лапити, им, v. pf. фаррен, capto, Лaпmâше, n. das Schlampampen des Hundes, der etwas Flüssiges ißt, mauducatio canina. Лаптати, пћем, v. impf. ф[атрат= pen, manduco more canis. Ларма, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) деr gärm, tumultus. cf. буна. Лармање, п. дав lärmen, tumultuatio. Лармати, ам, v.impf. lärmen, tumultnor. Ласа, f. 1) byp.. ласица. Ласо ласичице! поздравили те наши миши, да ти одгризу уши (тако треба казати ласици, кад је човек види, Ластисање, п. vide ласкање. Ластисати, тишем, vide ласками. Латинија, f. (coll.) die gateiner, Latini: "Нек се чуди мудра Латинија Латинин, m. 1) ber ateiner, Latımus. 2) der Italiäner, Italus. Латинка, f. 1) bie gateinerinn, Latina. 2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauenname, nomen feminae. Латински, ка, ко, 1) lateinifdh, latinus. 2) adv. lateinifch, latine. Латинчад, (coll.) čie jungen Lateiner, juventus Latina. Латинче, чеmа, n. vaš gateinerchen, Latinellus (?) Лашиши, им, v. pf. fnel ergreifen, arripio. Латитисе, имсе, v. r. pf. н. п. посла, коња, ergreifen, adgredior. Латица, f. клинчић у кошуље под пазуом, бес Urmzwiđel, cuneus tu nicae. Латов, m. ber leberreiter (luffeher), (bei der Maut, und bei der Ueberfuhr) portitoris genus. Латовљев, ва, во, без Цeberreiter, portitoris. Матовљевица, f. bie Weberreiterêfrau, uxor portitoris. Латовски, ка, ко, 1) Weberreiter, portitorum. 2) adv. wie ein Ueberreiter, more portitoris. Лакман, ber gicutenant, subcenturio. Лакманов, ва, во, дев ícutenants, Легање, п. (Рес. и Срем.) vide лије subcenturionis. Лакмановица, f. ðie gieutenantofrqu, (на „Паун шета војноле на венчање, Јело ле Јело добра девојко „Пораниле на воду, Јело ле Јело добра девојко „Ој! и два свата и два упросника, Ле леља ле! „Куд ви одите? што ви тражите? Ле леља ле! Наша дода Бога моли ој додо, ој додоле! "Ђурађ коси по побрђу ладоле миле ,,Невен вене ле, за горицом ле, Леб, т. (Рес. и Срем.) vide љеб. Лёвак, вка, щ. (Рес. и Срем.) vide Левак, т. (Рес. и Срем.) vide љевак. Zheil ber Јагодинска наија. Левчић, щ. dim, р. лёдаң. гање. Aéгаши, лежем, (Рес. и Срем.) vidę лијегати. Легло, п. bie Brut, fetus, progenies; Лед, т, дав $i, glacies. Леденица, f. 1) ber iâgapfen, stria. Ледипи, им, v. impf. ju Sife тафеп, Ледишисе, имсе, у. r. impf. ¿u i "У Леђану граду Латинскоме Лежање, п. даš giegen, cubatio; ba tatio. Лежати, жим, v. impf. liegen, cubo, bans. -- „На Штитарца Турци долећеше, „Лежећива да га посијеку Лежећке, adv. liegend, cubans. Леја, f. (Рес. и Срем.) vide лија 1. Лек, т. (Рес. и Срем.) vide лијек. Лекар, m. (Рес. и Срем.) vide љекар, Лекарина, f. (Рес. и Срем,) vide ље Лекарев, ва, во, vide љекаров карина. Лекарица, 1. (Рес. и Срем.) vide декарица. Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Лекаров. Лекарски, ка, ко, (Рес. и Срем.) vi- hi! леле мени и до Бога! куку леле 1 |