Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Курвица (у Сријему курвица), f. dim. . курва.

Курдељ,

1

m. код плуга онај клин, што је за њега запета гужва орачица. Куре, реша, u. dun. v. курац: свако Туре своје куре вали. Курице, цета, n. dim. 9. куре. Куриков, ва, во, bon куриковина, certa arbore куриковина dicta. Куриковина, f. art poljes, ligni genus. Kypja! interjectio vituperii: кад повичу људи на кога курја! Курјак*, m. vide вук 1. Курјачина, f. vide Бучина. Курјачић, m. dim.. курјак. Курјачица, f. vide вучица. Курјачка, ка, ко, 1) vide вучји. 2) adv. wie ein Wolf, more lupi.

Kỳрjyx*, m. 1) der Schwanz, cauda; vi*de реп. 2) der Bopf, cauda capillorum. cf. ника, плетеница. 5) Der Бо den des Flintenlaufs, fundus teli glandarii (sciopeti).

Курјучење, п. да6 21nfrauben beš Glin=

tenbodens.

Курјучити, им, v. impf. m. ј. пушку,
или цијев пушчану, деп Воден дез
Flintenlaufs anschrauben.
Курјучић, m. dum. . курук.
Куроња, m. bene mentilatus.
Куропецање, n. ein obfcon= Fomifches
Spiel, сдет bie mehr Inefoote bayол:
куропец па и опет
Куропецатисе, амсе, v. r. impf. vide
куропецање..

Kyphame, n. das Gebrauchen des (obscö-
nen) Worts Kypan, penis ereber usus
in loquendo.
Kypпamnce, aмce, v. r. impf. das Wort
Kyрan im Gespräche oft gebrauchen:
немој се курцати, penis vocabulo
abuti.

1

Курцовати, цујем, v. impf, ein Glo.
matismus für jeбamn:
„Ајде баћа у кашане;

2. Доста пити, доста јести,
„За крајцару курцовати.
Курцокрет, m. ein Fomifhes Bort für
целер (q. d. excitans penem).
Курчев, ва, во, mentulae.

[blocks in formation]

Курчекања, п. augm. 9. курац,
Курчење, п. дав Zhun, wie дer курац,
imitatio penis.

Курчина, f. vide курчекања.
Курчишисе, имсе, v. r. impf. thun, wit
і курац, penem imitor.
Курчић, m. dim. . курац.
Кус, са, со, geffußt, cauda truncala.
Кус пијетао пиле до вијека.
Куса, 1. куса кокош, делиßt, sine
cauda.

Кусало, п. у кашике оно што се ме
he y yema, der vordere Theil des Löf:
felt, pars cochlearis quae oti admo-
vetur. Кусалом га закусује, а дрш
ком му очи вади.

Kуca, m. gestustes Pferd, equus cauda

cuitata.

[blocks in formation]

cauda truncata.

vaccae

Kycyę *, m. der Rückstand, residuu

'debiti. cf. остатах.

Kym, m. der Winkel, die Ecke, angulus.
Kyniao, maa, m. ein großer Schöpflöffel

(um Wasser zu schöpfen), haustrum,

cochlear haustorium.
Kymuja, f. die Schachtel, capsa.
Кутајца, f. dim, v. кутија.
Кутлача, f. vide кушао.
Кутлачица, f. dim. . кутлача.
Кушлић, m, dim. . кута.
Купњак (кушњак), m. der Stojави,

'dens molasis.

Кушњи, ња, ње, н. п. зуб, ber too zahn, dens molaris.

[blocks in formation]

Кућевий, на, но, бет Maufe, ber gan= jen Familie gehörig, universae familiae.

Кућење, п. дав Saushalten, curatio rei familiaris.

Кућерина, f. (augm. 9. кућа) unförmli. des, verfallenes Haus, caduca domus : „Кућа му се кућерином звала, Беца му се на огњиште срала Кућешина, f. augm. . кућа. Кућити, им, v. impf, m. j. кућу, банва balten, rem familiarem curare, augere. Kỳkuna, f. 1) das Häuschen, casa. 2) ein Häuschen gesetzter Fasolen, casula pha

seolorum,

Кучићи, m. pl. vide штенци 1.
Кучица, f. 1) dim. . кука. vide куки
ца. 2) dim. у. кучка.
Кучка, f. bie Sünbin, canis femina.
Кучкодер, m, ber undeiner, exco-
riator canum :

„Кад се жени кучкодере Арсо — Кучница, f. деr aufe Junče, bie einer Täufigen Hündin folgen, turba canumi persequentium catulientem.

Куш! (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) kusch! (österr. für halt's Maul), tace,

canis.

Kyшuâk*, m. das Querholz (z. B. bei dem
Tische), lignum transversum:
Кушама*, f. (у Сарајеву и у осталим
варошима по Босни) діє unftgalid,
bei Empfang des Vesirs, pompa colle-
giorum.

Кушање, п. баз Berfumen, periculum;,
experientia, tentation.

Кушали, ам, v. impf. serfun, tento.
Кушлаш, m. Burg zwifhen Зворник ипо

Сарајево:
„Ој ђевојко у Кушлату граду!
„Бог зна јеси у голему јаду.
„Кираџија! ти си у горему,
„Преносећи рану на самару
phaseolis„Преко Босне на Ерцеговину.

Кућичење, п. дав Bereiten ber кућице
fur.ote Safolen, tumulorum
die
inserendis praeparatio.

Кућичити, им, v. impf. òіе кућице
bereiten für die Safolen, paro tumulos
phaseolis inserendis.

Кућиште, n. Ost, mo cinft ein Saus
gestanden, locus ubi domus fuit.
Кукий, на, но, vide кушњи.
Кућурина, f. vide кућешина.
Куц (on куцагtu, flopfen), што куц
по муц (wie gearbeitet, io gegelfen).
Von einem kleinen Erwerbe, der kaum
seinen Mann nährt.

Куца, f. һур.. кучка.

Куцање,
n. das Klopfen, pulsatio.
Куцање, п. дав Сäufigfenn der unbin,

catulitio.

Куцати, ам, v impf. florfen, pulso.
Куцашисе, амсе, v. r. impf. läufig fen,

catulio.

Kỳпkaлo, m. der Klopfer, pulsator (vom
Rinde): стани ши куцкало.
Куцкање,
n. dini. 4. куцање.
Куцкаши, ам, dim. v. куцати.
Куцнути, нем, v. pf. einmal tlopfen,
pulso semel.

Кучад, f. (coll.) vide шпенад.
Кучаја (планина), f, nom. propr. eines
Berges in Serbien.

Куче, чета, п. дав ünen, catulus.

cf. шпене.

Кучетина, f. augm. . кучка.

Кушља, f. н. п. жена која је кушљава.
Кушља, т. (Рес. и Срем.) vide кушло.
Кушљав, ва, во, чесmorren, jerrüttet,
perturbatus.

Кушљање, п. baš Bermirren, pertur=

batio.

[blocks in formation]

Aár, m. bet göme, leo:

Лáвeж, m. das Gebelle, latratus: cmöa ји латеж паса.

Кучине, f. pl. čas Berg, stupa, Гобна Лавић, m. ein junger Cime, catulus lea

и кучине

ришия.

[ocr errors]

Лавица, f. bie löminn, leaena,
Лавов, ва, во, veš göwen, leonis.
Лавски: ка, ко, 1) gomen, leoninus

2) adv. mie ein göme, leonis more. Лігаан, лагана, но, vide лаган. Лагала, n. pl. baš gügenmertzeug, bie gugenmittel, instrumenta mendacii: Остала су ми лагала у селу, него дај ми кола и волове да и донесем, па ћу ти онда лагаши колико ти Драго (приповиједају да је некакав лажа одговорио цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи ту

же да млого лажеш, деде да ви

Дим можеш ли Мени што сла-
гами.)

Лаган, на, но, leicht, levis.
Лагано, leife, leniter.

Лагање, п. даš gügen, mentiri, mendacia.

Лагати лажем, v. impf. lügen, mentior. 2) на кога, einen verleuтден, mentior in quem.

Лагачак, чка, ко, dim. у. лаган.
Лагити, им, dim. . лагами.
Лarym, m. die Mine, cuniculus: пom-
копати, или подметнути лагум,
cuniculum ago.

Лагун, на, но, (у Ерц.) vide лаган.
Лагушан, шна, но, dim. v. лагун.
Aaa, m. der (kuhle) Schatten, umbra.
Ладак, тка, ш. dim. . лад.

Ладан, дна, но, 1) tühl, refrigeratus. 2) falt, frigidus.

Ладити, им, v. impf, tühlen, refri

дего.

Ладнети, ним, (Рес.) vide ладњеши.
Ліднити, им, (Срем.) vide ладњети.
Ладноћа, f. bie Rälre, frigus.
Ладњача, f vide Луковача,
Ладњети, ним, v. impf. (Ерц.) Falt
werden, trigesco.

Ладо, само се у пјесмама припијева, н. п.

„Гледа мому од малена

Ладо! Ладо!

„Од малена до голема Ладо! Ладо!

„Ђурађ коси по побрђу

1. Ладо ле миле!

„Ђурђу жеђца додијала

Ој Ладо! ој!

brae, silvae).

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

„Цар Мурате у Косово пада, ,,Како паде ситну књигу пише Те је шаље ка Крушевцу граду А све су остале Косовске пјесме комади од Лазарице.

,,

Лазарице, f. pl. До скора је био оби чај у Србији (а може бити да је ђешто и сад), да иду Лазарице (неколико ђевојака) у очи Лазареве суботе од куће до куће, ше играју и пјевају пјесме од Лазара (онога што га је Ристос васкрсао). По Сријему и данас скупесе ђевојке у очи Лазареве суботе и стану у коло а пруже руке од себе, па дигну мало дијете мушко те иде преко руку, а оне пјевају: „Лази, лази Лазаре!

,,

,,

, Те долази до мене,
„Приватајсе за мене :

За свилене рукаве,

,,За свилене мараме,

,,За клечане нецеље.

Лазити, им, v. impf. (cm.) дебел, ес, gradior:

"Лази, лази Лазаре,

,Те долази до мене

Ладовина, f. bie Æühle, frigus (um- Лазнути, нем, v. pf cinmal leđen,

Aaha, f. das Schiff, navis.

Лабан, на, но, dim. у. ладан, Achap, m. der Schiffer, nauta. Aahapeв, ва, BO, Ides Schiffers, nauЛакаров, ва, во, tae.

Лађарски, ка, ко, 1) čer hiffer, nautarum. 2) на Shiffer let, more

nautarum.

lambo.

[blocks in formation]

bitus. 2) bie Пе, ulna: триста лакаша (н. п. пропао у земљу).. Лакета, т. һур. . Лазар. Лако, т. (Ерц.) һур. . ЛазарAаkом, Mа, Mo, habsüchtig, avarus: „Лаком ајдук бјеше на дукате Лакомитисе, имсе, v. г. impf. на umo, babsüchtig seyn, avaritia ducor. Лакомица, f. ждлијеб, што њим тече вода у бадањ (у Јадру), Die Kinne, canalis. Лакомљење, n. дав

bütigfenn,

die Habsucht, avaritia. Лакомство, и. діє Sabfucht, avaritia. Aaspanja, f. die Fopperey, nugae, Лакрдијаш, т. деr Spaßvogel, jocosus. Лале, п. Sulpe, tulipa,

Лале", f. pl. понајвише у пјесмама: лале и везири:

„Турци браћо лале и везири! „Лале шкау бити Бугарина „Буде њега лале и војводе Aake, m. Mannsname, nomen viri. Ламенка, f. Srauenname, nomen fe

minae.

[blocks in formation]

adlatro.

Ла́нути, не, V. pf. leichter werden, lenius est: сад ми је лануло мало. Ланчић, m. dim, y. ланац. Лањски, ка, ко, vorjäßriq, anni su. perioris. Прошао као лањски снијег. Лапавица, f. Жеgen und dinee дыс. einander, pluviae uivibus mixtae. Лапити, им, v. pf. фаррен, capto, Лaпmâше, n. das Schlampampen des Hundes, der etwas Flüssiges ißt, mauducatio canina.

Лаптати, пћем, v. impf. ф[атрат=

pen, manduco more canis.

Ларма, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) деr gärm, tumultus. cf. буна. Лармање, п. дав lärmen, tumultuatio. Лармати, ам, v.impf. lärmen, tumultnor. Ласа, f. 1) byp.. ласица. Ласо ласичице! поздравили те наши миши, да ти одгризу уши (тако треба казати ласици, кад је човек види,

[blocks in formation]

Ластисање, п. vide ласкање. Ластисати, тишем, vide ласками. Латинија, f. (coll.) die gateiner, Latini: "Нек се чуди мудра Латинија Латинин, m. 1) ber ateiner, Latımus. 2) der Italiäner, Italus.

Латинка, f. 1) bie gateinerinn, Latina. 2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauenname, nomen feminae.

Латински, ка, ко, 1) lateinifdh, latinus. 2) adv. lateinifch, latine. Латинчад, (coll.) čie jungen Lateiner, juventus Latina.

Латинче, чеmа, n. vaš gateinerchen, Latinellus (?)

Лашиши, им, v. pf. fnel ergreifen, arripio. Латитисе, имсе,

v. r. pf. н. п. посла, коња, ergreifen, adgredior. Латица, f. клинчић у кошуље под пазуом, бес Urmzwiđel, cuneus tu

nicae.

Латов, m. ber leberreiter (luffeher), (bei der Maut, und bei der Ueberfuhr) portitoris genus.

Латовљев, ва, во, без Цeberreiter, portitoris.

Матовљевица, f. bie Weberreiterêfrau, uxor portitoris.

Латовски, ка, ко, 1) Weberreiter, portitorum. 2) adv. wie ein Ueberreiter, more portitoris. Лакман, ber gicutenant, subcenturio.

Лакманов, ва, во, дев ícutenants, Легање, п. (Рес. и Срем.) vide лије subcenturionis.

Лакмановица, f. ðie gieutenantofrqu,
uxor subcenturionis.
Лакмански. ка, ко, 1) lieutenants,
subcenturionis. 2) adv. wie ein Lieute
nant, more subcenturionis.
Лауд, т. (сп. а кад што приповије-
дају о њему, онда кажу Лаудан)
der General Loudon (lies Laudon):
„Међу њима Лауд џенерале
Лаудан, m. cf. Лауд.
Лауданов, ва, во, н. п. щана
Bрayapy), des General Laudon.
Лачан, чна, но, vide гладан (најви.
ше се каже псетету).
Ле, додајесе у пјесмама код ђекоји
ријечи на крају, н. п.

(на

„Паун шета војноле на венчање,
,,С собом води војноле паупицу -
„Пораниле девојке,

Јело ле Јело добра девојко „Пораниле на воду,

Јело ле Јело добра девојко „Ој! и два свата и два упросника, Ле леља ле!

„Куд ви одите? што ви тражите? Ле леља ле!

Наша дода Бога моли

ој додо, ој додоле!

"Ђурађ коси по побрђу

ладоле миле

,,Невен вене ле, за горицом ле,
Леља ле —

Леб, т. (Рес. и Срем.) vide љеб.
Лебар, т. (Рес. и Срем,) vide љебар.
Лебарев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide
Лебаров, ва, во, љебаров.
Лебац, цца, m. (Рес. и Срем.) vide
љебац.
Лебдими, им, v. impf. ¿årtlidh pflegen,
foveo, cum amore curo: лебди око
њега, као мати око ђешета.
Лебни, на, но, (Рес. и Грем.) vide
љебни.

Лёвак, вка, щ. (Рес. и Срем.) vide
лијевак.

Левак, т. (Рес. и Срем.) vide љевак.
Левака, f. (Рес. и Срем) vide љебака.
Левач, вча,
т. (Рес. и Срем.) cin

[ocr errors]

Zheil ber Јагодинска наија.
Левента, m. (ст.)
-„Под њим сједи Левента,
.. На крилу му Латинка
Леви, ва, во, (Рес. и Срем ) vide лијеви,
Левке, (Рес. и Срем.) vide левке.
Лево, (Рес. и Срем.) vide лијево.
Левча, f. (Рес. и Срем.) vide лијевча.
Левчанин,т. (Рес. и Срем.)ber Eewtfher.
Левчанка, f. (Рес. и Срем.) діе дон
Lewatsch.

Левчић, щ. dim, р. лёдаң.

гање.

Aéгаши, лежем, (Рес. и Срем.) vidę лијегати.

Легло, п. bie Brut, fetus, progenies;
пасје легло!

Лед, т, дав $i, glacies.
Леден, на, но, eisfalt, gelidus: ле-
дено медено! ruft der ф
Fäufer.

Леденица, f. 1) ber iâgapfen, stria.
2) die Eisgrube, fovea glaciaria,
Ледина (ледина), f. ungeacert and
solum incultum.

Ледипи, им, v. impf. ju Sife тафеп,
glacio.

Ледишисе, имсе, у. r. impf. ¿u i
werben, gefrieren, glacior.
Ледојка, Т. (бедацестò, mit nfpies
lung auf лед für) ђевојка.
Aha, n. pl. der Rücken, dorsum.
Леђан, m. (ст.)

"У Леђану граду Латинскоме
Леђански, ка, ко, (ст.) топ Леђан;
„Па он оде низ поље Леђанско
Леђашца, п. dim . леђа.
Леђен*, m. даš Safch beiten, pelvis.
Лежак, m. 1) дer Saulenger, segnitio-
sus. 2) vide чучавац.

Лежање, п. даš giegen, cubatio; ba
Daruiederliegen, Krankseyn, aegro-

tatio.

Лежати, жим, v. impf. liegen, cubo,
jaceo; darniederliegen, aegroto..
Лежачина, f. augm. v. лежак 1.
Лежење, п. дав Brüten, incubatio.
Лежение, ва, во, (ст.) [iegenò, си

bans.

--

„На Штитарца Турци долећеше, „Лежећива да га посијеку Лежећке, adv. liegend, cubans. Леја, f. (Рес. и Срем.) vide лија 1. Лек, т. (Рес. и Срем.) vide лијек. Лекар, m. (Рес. и Срем.) vide љекар, Лекарина, f. (Рес. и Срем,) vide ље Лекарев, ва, во, vide љекаров карина.

Лекарица, 1. (Рес. и Срем.) vide декарица.

Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.) vide

Лекаров.

Лекарски, ка, ко, (Рес. и Срем.) vi-
де љекарски.
Лекови, m. pl. vide мице.
Леле мене (мени)! weh mir, vae mi-

hi! леле мени и до Бога! куку леле 1
Лелек, т. дав 2Bengcheil, ululatus
Лелек*, m. ber Štorm, vide шток.
(леле мене!)
Лелекање, п. даš Behtlagen, ululatio.
Лелекаши, лечем, v. impf, викащи
леле мене! ehtlagen, ululo.

« PreviousContinue »