Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

cus.

[ocr errors]

Курварски, кa, кo, 2) бirenz, meretri. Курчевил, та, то, wie sеr hурац, cius, 2) ady. wie ein Hurer, more scor- ut mentula. tatoris,

Курчекања, п. augm. p. курац, Курварство, п. bie puterey, scortatio. Кў рчење, в. дав хоun, wie der курап, Ky peams, am, v. impf. wie eine Hure

imitatio penis. fid, betragen, lügen, meretricio mоrе курчина, f. vіdе курчекања. se gerere.

курчипінсе, имce, v. г. impf. thun, mie Kypeampuçe, amce, v. r. impf. huren, ein kypaiļ, penem imitor. sco ir.

курчић, m. dim. p. курац. Куресина, f. augm. p. курва. Kýc, ca, co, gesiußt, cauda truncala. K peuk, m. der Hurenfobn, spurius, Кус пијепао пиле до вијека. nothins.

куса, f. куса кокош, gej ugt, sie

'cauda. курвица (у Сријему курвліца), f. dim. р. курва.

Кусало, п. у кашике оно што се ме. Курдеъ, т. код плуга онај клин, ke y yema, der vordere Theil des fól: је за њега запета гужва орачица.

fels, pars cochlearis quae ori admo. Куре, рема, п. р. р. курац: свако vetur. Кусалом га закусује, а дршТуре своје куре вали.

ком му очи вади. Кур 'нце, цепа, n, dim. p. куре. Kycas, in. geftugtes Pferd, equus cauda

curtata. куриков, ва , во, ооп куриковина, 4

certa arbore куриковина dicta. Кўсање, п. ба &ffen mit bоlеm gift, куриковиңә, f. art poljeв, ligui genus. cochlear plenum ori admoveo. крја! interjectiovituреrii: кад повичу Кусатак , шка, ш. беr еtіnimel, tran

људи на кога курја! Курак , m. vіdе вук 1.

Кусаи, ам, т. impf, mit bоlеm fife! Кургачина, f. vіdе вyчина.

essen, cocblear plenum ori admoveo.

. курачић, m. dim. p. курјак.

ксида, f. Sluр аn er (Brenje givea кургачица, f. vіdе вучица.

2Rontenegro. Кусидскі, кa, кo, von Курјачк, ка, но, vіdе вучји. 2) аdу.

Кусида: wie ein Wolf, more lupi.

„Код Куснде студене водице, Kypiyx *, m. 1) der Schwang, cauda ; vi- У лијепим Кусидским лукама — lе реп. 2) Der 3opf, cada capillo- куснути, нем, т. pf. einen polen gija rum. cf. інка, плетеница. 3) Der Бря fel zum Munde tragen, cochlear pleden des Flintenluufs, fundus teli glan- num in os ingero. . darii (sciopeti).

Кусов, т. кус пас, деr ctughии, сь курјучење, "n. Das 21nfrauben Sев Slina nis cauda truncala. tonbodens.

KyCobles, ea, BO, des Stuthundes, Курјучили, им, v. impf. п. ј. пушку, canis curti, или цијев путичану, деп Зодёn pёв кусоња, m. кус во, беr еtukoфe, bos Flintenlaufs anschrauben.

"cauda truncata. Да пуспіе кусоњу куручик, m. din p. куріук.

под пласт (нарастао би му реп.). куроња, т. bene mentilatus.

кусоњин, на , но, бев еtuрофіси, boКуропецање, p. eia obicün = fomifфев

vis cauda truncata. epiel, coer pie'mеhe 2neroute баура: кусуља, f, куса крава, бic Ctuktus, ку(опец па и опепти

vacca cauda truncata. Курооёцапінсе, амce, v. г. impf. vіdе кусуљин, нa, нo, Der Stutu, курореца іње.

'cauda truncata. Курчање, п. Ос. в себrarhen Sев (обсё. Кусур *, m. Ber Rifjtaux, rеѕіduun nen) Worts kypai, penis ereber usus

debiti. cf. ocmamas. in loquendo.

Kýni, m. der Winkel, die Ecke, angulus

, Kypramuce, avce, v. r. impf. das Wort Kymiau, maa, m. ein großer Schopflonel kypan im Gespräctie oft gebrauchen : (um Wasser zu schöpfen), baustrum,

cochlear haustorium.
немој се курчати , penis vocabulo
abuti.

Kymuja *, f. die Schachtel, capsa. Куру звати, цујем, v. impf. ein еlо. Куп тјца, f. dim, p. кутија. makisinus fur jeñamı:

күплача, f. vіdе купао. „Ајде баћа у каптане ;

Куплачница, f. dini. р. купілача. оста нити, доста јести, Кушлић, m. dim. b. купіао. „За крајцару курцовати.

Купињак (кутњак), т. деr еtоd;ари, Kyprokpem, m. ein komisches Wort für

'dens molavis. tjenep (q. d. excitans penem). Купањй, ња, ње, но п. зуб, беr еtоd» Курчев, ва , вo, mentulae,

Baby, dens molaris.

Vacca

[ocr errors]

Kymњй (кућни), ња, ње (њо ?), н. п. Кучићи, т. pl. vіdе шенци 1. spama, Haus:, domus.

кўчица, f. i) dim. 2. Бука. vіdе кулиа Kyka, f. i) das Haus, domus. 2) die ца. 2) dim. p. кучка. Küche, culina :

кучка, f. Die piinvit, canis femina> А. Бе ти је кућа ?

Кучкодер, m. Der ипдејфineer, exc6Б. Код собе.

riator canum : Кукани, м. р. Die Sau@genoffen, qui „Кад се жени кучкодере Арсо –

in eadem domo. habitant, familia (?). Кучница; f. Der pauje junce, Die einer Kykaylik, m. der gute Haushälter, bonus Täufigen Hündin folgen, turba canuni pater familias.

persequentium catulientem. Боланица, f. Die häuslike Srau, bona Куш! (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) mater familias.

kusch! (ofterr. für halt's Maul), tace, Кућевни, на, но, бет баufe, Ber gana canis. jen Familie gehörig, universae fami. Kyuâk*, m. das Querholz (3. B. bei den liae.

Tisde), lignum transversum: Жућење, р. Вав фаивқаltеn, curatio rei Кушама*, f. (у Сарајеву и у осталим familiaris. .

рароцима по Босни) bie gunftgаlla, Кукерина, f. (augm. p. кућа) unfürmli.

bei Empfang des Vesirs, pompa colledes, verfallenes Haus, caduca domus :

gioruin. „Кућа му се кућерином звала, Кушатье, . дав Деrfumen, periculum ;. „Бетца му се на огњиште срала - еxреriеntia, tеntаtіо: Кукелтина, f. augm. p. кућа.

Кушали, ам, v. impf. perfu феn, tеnto. Кулин, им, v. impf, м. ј. кућу, байв. кушлапi, m. Burg зwiјфеn Зворник илд

balten, rem familiarem curare, augere. Capajeto: Kjkuna , f. 1) das Häuschen, casa. 3) ein „ој ћевојко у Кушлату граду!

Häufden gesetzter Fasolen; casula pha- „Бог зна јеси у голему јаду. scolorum.

„Кирпција! ти си у горему, ћућичење, п, тав Bereiten bеr кућице „Преносећи рану на самару für , Die Safоlеn, tumulorum phaseolis „Преко Босне на Ерцеговину. insereodis praeparatio.

Куніља, f. н. п. жена која је купшљава. Куличии, им, v. impf. діе кућице кўшља , ш. (Рес. и Срем.) vidе кушмо, bereiten für die Fasolen, paro tumalos Kỹwwab, ba, Bo, verworren, zerrüttet, phascolis inserendis.

perturbatus. Kykiume, n. Ort, wo einst ein Haus Kywaâibe, u. das Verwirren, pertura gestanden, locus ubi domus fuit.

batio. Кућни, нa, нo, vide нуть,

кушмалііх, ам, y, inpf. (pen 81a0) Буһурина, f. vіdе куһётина.

verwirren, perturbo. Куц (von куцали, Elopfen), што куц кушо, т. (Ерц. ) деr bаѕ faar pers по муц (mie gearbeitet, fo gegejfen). worren bat, capillis turbatis. Kywno je von einem fieinen Erwerbe, der Faum био коњ у војводе Вељка Пе: seinen Mann nährt.

провиа.
Куца, f. hyp. 9. кучка.
Купање, . раз siopjeit, pulsаtiо.
hўцање, . n. das Läufigseyn der jündini

Л.
Кт цали, ам, т. impf. Elogfen, pulso.
Куцалінсе, амсё, у.г. impf. Jäufig fери,

кo utro ла. Kyqkano, m. der Klopfer, pulsator (vom tao, m. Fluß in Serbien : Sine): стани піи куцкало.

„уватио и Лаб и Ситницу
p. dini. 2. Буцање.

Лабуд, m. Bеr et man, olor, cycnus:
Куцкаши, ам, dim. . куцатпи. Mabjank, m. dim. junger Sawan, pula
Куцнутии, нем, v. pf. einmal elopfen, lus olorinus.
pulso semel.

Лабу дица. f. дав зеіб феи от Сфway
Кучад, f. (coll.) vidе штенад.

olor famina.
кучаја (планина), f, шот. ргорт. еіnев Лабудов , ва, во, бев ефwan8, су-

Berges in Serbien.
Куче, чета, р. бав фünden, catalus." Mar, m. der Löwe, leo.

Labexk, m. das Gebelle, latratus : chốn
Кучерина , f. augm. . кучка.
Кучине, f. р. тав Berg, stupa, Говна náluk, m. ein junger Löwe, catulus lea

[ocr errors]

1

catulitio.

Catulio.

.

[ocr errors]

-a, cf.

Куцкање,

спі.

одщи,

cf. шиене.

и кучине:

мени

[ocr errors]

Можеш ли

чиње:

лавица, . Sіе ?¢minn, lеаера,

Лії,ење , п. Зав Stible, refrigeratio. лавов, ва, во, Фев 2@men, leonis. Лађица (лађица), f. Das ediflein, далавски:

vicula. : кa, кo, 1) Romens, leoninus 2) adv, wie ein Löwe, leonis more. Лаурина, f. augm, . лађа. лігаан, лагана, но, vidе лаган. лаж, f. Die gige , mendacium ; ућераMarana, n. pl. das Lügenwerkzeug, die ми кога улаж, einen gügen jirajen, Lügenmittel, instrumenta mendacii:

arguo meridacii. (стала су ми лагала у селу, него Лажа, f. Der 'giigner, mendax. дај ми кола и волове да и донесем, лажичица , f. vіdе ложичица. па ћу пін онда лагати колико пи Ліжљив, вa, Eo, lügenhaft, mendax. драго (приповедају да је некакав Лікљива, вца, m. Ber gugner, mеndах, лза одговорио цару, кад му је лажљивица, f. die giignerinn, mendar

femina. цар рекао: кад се тако људін туже да Мілого лажеш, деде да ви- Лаза, m.. (Рес. и Срем.) vide Лазо. ДИМ

сла- Лaзip, m. Rajar , Lazarus. гапии.)

Лазарев дан, т. 18азаttаg(Ber©ата ліган, нa, нo, Teit, levis.

Лазарева субота,f.jtaqvorm palmfontЛагано, Tefe, Teniter.

tag), diеѕ fеѕtus S, Lazaro. cf. лазаЛагање, п. дав gügei, mentiri, men- рице. dacia.

Лазарян, m. 2rt Slіntеnrорr, fistula Marami nakem, v. impf, lügen, men- jaculatoria (qum Lazzariui Vedeti).

tіог. 2) на кога, еіnеn реrlеитбели, Лазарица, f. мало зову слијепци ону mentior in quem.

велику пјесму од Кнеза Лазара и Лагачак, чка, кo, dim. 9. лаган. од Косовског боја, Лазарица се поЛагипін, им, діт. 2. лагами. Лігум*, м. Ріе Rine, cuniculus : по- „Цар Мураше у Косово пада,

колапи, или подметнути лагум, „Како паде ситну књигу пише cuniculum ago.

Те је шаље ка Крушевцу граду — Лаг Эн, на, но, (у Крц.) vidе лаган. А све су остале Косовске пјесме Лагунан, шна, но, dim. p. лагун. комади од Лазарице. Máj, m. der (kubie) Schatten, umbra. Лазарице, f. р. до скора је био обу. Ладак, тка, ш. olim. p. лад.

чај у Србији (а може бити да је ђеЛадан, дна, но, 1) Publ, refrigeratus. што и сад), да иду Лазарице (неко2) kalt, frigidus.

лико ћевојака) у очи Лазареве суЛідити, им, v. impf. 2üblen, refri. боте од куће до куће , не играју

и пјевају пјесме од Лазара (онога ладнети, ним, (Pec.) vidе ладњели. што га је "Ристос васкрсао). По ліднні , им, (Срем.) vidе ладњепи. Сријему и данас скупесе ћевојке Лади. ka, f. Pie sälre, frіgus.

у очи Лазареве су болие и стану у ладача, f vіdе лукосача,

Коло апруже руке од себе, па дладіњ тн, ним, v. impf. Ерц.) ғаlt гну мало дијете мушко ме иде werden, trigesco.

преко руку, а оне пјевају: Ладо, само се у пјесмама припи.

„Лази, лази Лазаре ! јева, н. п.

„Те долази до мене „Гледа мому од малена

„Привапiajce за мене : Ладо: Ладо!

„За свилене рукаве, „Од малена до

„За свилене мараме, Ладо! Ладо!.

,,За клечане нецеље. „Ђурађ косії по побот, у

Лазити, им, v. impf. (сп.) geben, eo, ! Ладо ле миле!

gradior: „Ђурђу же,ца додијала

„Лази, лази Лазаре, Ој Ладо! oi!

„Те долази до мене Ладовина, pie süple, frigus (am- Лазнули, нем,

v. pf. einmal leden, brae, silvae):

lambo. Miha, f. das Schiff, navis.

Лазо, m. (Ерц.) һур. р. Лазар. лађан, на, но, din. p. ладан, Лајање, п, бав Бейеп, latratus. A: Đáp , mu ber outfỹr, nauta. Majami, jem, v. impf. bellen, latro. Лақ арев, ва , во, des Scissers, nau- Лак (comp. лакша), кa, кo, 1), ferid? Л.: 15аров, ва , вo, itae.

(zu tragen) levis. 2) leidt (zu thun) Лађарскі, кa, кo, 1) бес ефіffеr, facilis.

nautarum. 2) nach Scijfer Art, more Maka, m. (Pec. u Cpem.) vide Aako. pautarum.

Лаһар, кша, ш. 1cer Clbogen,

[ocr errors]

голема

miuae. .

bitus, 2) die Ede, ulna : mpucma na- па ће онда све мине поклати и ..

тэта (м. п. пропао у земљу).. рашћерати). 2) лaсacma hoзa , mieАакета, m. hyp. р. Лазар.

Jelfarbige Ziege, capra mustelini culoris Лако, m. (Ерц.) hyp. 2. Лазар

infra pectus. 3) (icherzhaft) der Säbel, Лаком, ма , мо, баbjittiq, ayarus : acinaces. .Л.ком ајдук беше на дукате Ласан, сна, но, leit (su thun), facilis. лакомилисе, имce, v. г. of. на ласаст, па , то, н. п. коза, фiefel.

што, , habsüchtig regn, avaritia ducor. farbig, mustelini coloris. . Лакомица, f. Ждлиjеб, што њим Ласица , f. Das (bie) 243iejel, mustela.

тече вода у бадаю (у Јадру), pie Ласичић, m. Das junge Biefel, catulus Ninne, canalis.

mustelivus. лакомьење, п. Фав фаbfüФtigfen, Ласичица, f. dim. 9, ласица. die Habsucht, avaritia.

Ласичји, чја, чје, Biefeli, mustеlіnus. Naróncmeo, u. die Habsucht, avaritia. Mackaite, 1. das Schmeicheln, adulatio. Лакрдија*, f. Die Sopperer) , пngае. Ласкапи, ам, v. inipf. Ichmeicheln, Лакрдијаш, m. per cpapoogel, jocosus. adulor. Aare* , n. Tulpe, tulipa,

Ласт, f. Die gei tigteit, facilitas : прЛале", f. р. понајвише у пјесмама : ва ласти потоња мука, лале и везнри:

Nacma , f.die Sdywalbe, hirundo. „Турци браћо лале и везири! Ластавица,f.j „Лале шкау бити Бугарина

Ласпавичић, m. tie junge еф male, „Буде њега лале и војводе

pullus hirundinis. Mare, m. Mannsname, nomen viri. ласпавичица, f. dim. 9. ластавица. Каменка , f. Srauenname, nomen fе- ластавичјя, чја, чје, ефwalben., hi

rundiuinus. Man, m. der Lein, linum.

Ластар, m. Bak junge Reblaub, pam. Лінац, нца, m, дie Wette, catena. pinus. Ландање,

п. бав ефlenkera, obambu- лäспінн; на , но, ефwalben s, hirun, latio otiosa.

dinis. Ландали, ам, т. impf. umbеrflen• Ластисање, и, vidе ласкање. dern, obauibulo.

Ласписали, мишем, vidе ласкати. Лане, нema, n. бав деbea16, pullus Лалінија, f. (coll.) vie Rateiner, Latini : capreae , hinnulus.

„Нек” се чуди мудра Латинија Лане, (Рес. и Єрем) vidе лани. Ламиннн , m. 1) беr еаteiner, Latinus. Анен, на, но , slady в я, lineus.

2) der Ĵtaliäner, Italus. Хани (лани), (Ерц.) vorigев Sayr, anno Латинка, f. 1) бie gateinerinn, Latina. како онда и лани.

2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauenn. 21der auf dem einst Flachs name, nomen feminae. gebaut war, ager olim lino consitus. Лапинский, ка, ко, 1) Таtеinif, latipf. einmal bellen, nus. 2) adv, lateinisch, latine.

латинчад, (coll.) Vie jungen gateiner, pf. leichter werden, le- juventus Latina. nius est: сад ми је лануло мало. Латинче , чегна, n. Tag gateinerфеп, m. dim, p. ланац.

Latinellus (?) Лањскі, кa, кo, porjähria, anni su. Лапипін, им, v. pf. fфnea ergreifen,

perioris. Прошао као лаьски снијег. arripio. Лілавица , f. Regen unt ed) nee perc= лінпінсе, имce, v. r. pf. н. п. пос

einander, pluviae vivibus mixtae. ла, коња, ergreifen, adgredior. Лапии, им, v. pf. fфnappen, capto, латица, f. клинчић у кошуље под Aanmáke, n. ons Schlampampen des na 3yom, der Urmzwickel, cuneus Şundes, der etwas Flüriges ißt, mau

nicae. .

Mamob, m. der Ueberreiter (Aufseher), Лаплати, пkем, v. impf. fФlampan? (bei der Maut, und bei der Weberfuhr) pen, manduco more canis.

portitoris genus. Марма, г. у Српјему, у Бачк. ну Латовьев, ва, во, бев иебеrreiters, Бан.) деr tarm, tumultus. cf. буна. portitoris.

n. das Lärmen , tumultuatio. Aámoedebilija , f, die Ueberreiter&frau , Mapsamı, an, v.impf. lärmeni, tumultuor. nxor portitoris.

Лаповски, кa, кo, 2) leberreiter, porчлце! поздравили піе на ин миши, titorum. 2) adv. wie ein Ueberreiter , да ти одгризу уши (пако преба more portitoris. казати ласици, кад је човек види, Лакман, Der gieutenant, subcentario.

elapso ; Ланіште,

Ланупін, нем, у.

adiatro. Лаиупи, не, у. Аанчић,

tul

ducatio canina.

[ocr errors]

гање.

Аалманов, ва, во, бев Wieutenant, лёгање, р. (Рес. ц Срем.) vidе лије.

subcenturionis. Аалмановица, f. Die gieutenant&frай, лёгапії, лежем, (Рес. и Срем.) vid, uxor supcenturionis. .

лијегапи. лаһмански. Қа, ко, 1) Lieutenants, Mério, 1. die Brut, fetuş, progenies ;

subcenturionis. 2) adv. wie ein lieute: пасје легло! nant, more subcenturionis.

Mea, m, das Eis, glacies. Лауд, m. (сп. а кад шпо приповије- леден, на, ңо, вів#alt, gelidus: ле. • дају о њему, онда қажу Лаудан) дено медено! ruft per Gфеrреtусга der General Loudon (lies laudon): käufer. „Међу њима Лауд ценерале —

Леденица, f. 2) беr &ів; apfen, stia. Лаудан, m. cf. Лауд.

2) die Eisgrubé, fovea glaciaria. Лауданов, ва, во, н. п. цанац (на Ледина (ледінна), f. ungeаtеrt gan), Врачару), сев (35eneral gaupon.

solum incultum. Лачан, чна, но, vidе гладан (најви. Ледили, им, v. impf. u Gife тафета ше се каже псепелту).

glacio. ле, додајесе у пјесмама код Бекоји ледишнсе, имсе, т. г. impf. 3u qis ријечи на крају, н. п.

werden, gefrieren, glacior. „Паун шета војңоле на венчање, Ледојка, f. (6ecauerns, mit 2nfpita „С собом води војнoлe пayницу :

luuig auf лед für) ђевојка. „Порание девојке,

ha, n. pl. der Rücken, dorsum. Јело ле Јело добра девојко Леђан, m. (сп.) „Пораниле на воду,

у Леђану граду Лапинское Јело ле Јело добра девојко — леђанскіt , ка; ко", (сп.) pon Леђан; „Ој! и два свала и два упросника ,

„IIа он оде низ поље ЛеБанско Ле леља ле!

Леђашца, p. dim p. леђа. „Куд вн одите ? шпо ви шражипе? Леђен*, м. Ва8 Даjdbcten, pelvis. Ле леља ле!

Лежак , m. 1) Pet Saulenger, segnition „Наша дода Бога моли

sus. 2) vidе чучавац. ој додо, ој додоле! Лежање , п. бав giegen, cubatio; да. „Ђурађ коси по побрђу

Daruiederliegen, Krankseyn, aegro22 ладоле Миле

tatio. „Невен вене ле, за горицом ле,

лежати, жим, v. impf, liegen, cubo, Леља ле

jaceo; darniederliegen, aegroto. Лев, т. (Рес. и Срем.) vidе меб. Лежачина , f, augm. p. лежак І. Дебар, m. (Рес. и Срем,) vide дeбар. Лежење , D, дав Bruten , incubatio. Лекарев, ва, во, (Рес. и Срем.) vidc Лежен, ва, во, (ст.) {iegen, сит Лебаров, ва, во, љебаров.

baus. лебац, цца, m. (Рес. и Срсм.) vide „На Шиптарца Турци доледеше, љевац.

„Лежећива да га посијеку Лебдип, ит, т. impf. зärtli, pflegen, Лежt fine, adv. Iliegent, cubanѕ.

foveo, cum amore curo: лебди око Леја, f. (Рес. и Срем.) vidе лија 1.

њега, као мати око Белiепта. Леп, m. (Рес. и срєм.) vidе лијећ. лебні, на , но, (Рес. н Грем.) vide Лекар, m. (Рес. и Срем.) vide љекар. лебни.

Лекарев, вa, co, vide љекаров! Левак, вка , т. (Рес. и Срем.) vido Лекарина , f. (Рес. и Срем,) vide st: лијевак.

Карина. Левак, m. (Рес. и Срем.) vide љевак. Лекарида, ғ. (Рес. и Срем.) vide atЛевака , f. (Рес, и Срем ) vide љевака. каріца. Лёва, вца, т. (Рес. и срем.) cin Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Хbeit Ser Јагодинска наија.

љекаров. Левента, m. (ст.)

Лекарскії, кa, кo, (Рес. и Срем.) ri„Под њим сједин Левеңпта ,

de љекарски. „На му

лекови , m. pl. vіdе мице. лаві, а, сь, вес. Срем) vidе лијеви, леле мене (мени) : me, mir, vae ті л Pвне, (Рес. и Срем.) vide љевке. hi ! леле мени и до Бога! куку Ace лево, (Рес. и Срем.) vidе лиjеgо. Menek, m. dis Webgebeul, ululatus Левча , f. (Рес. и Срем.) vidе лијевча. (леле меңе !) Левчанин,n. (Рес. и Срем. )беr gewtfфее. Лелек*, m. беr еtоrф, тіdе шторк левчанка, f. (Рес. и Срем.) Die pon Лелекање, п. Ва8 13 ebel agen , ululatio. Lewatio.

Лелекапілі, лечем, у. Левчић, д. dim, p. лёқал.

леле мене! webflagen, ululo.

1

impf. викации :

« PreviousContinue »