Page images
PDF
EPUB

bitus. 2) die Ede, ulna : mpucma na

па ће онда све мине поклати и .. капа (м. п. пропао у земљу)..

рашћерапи). 2) ласаса коза , mieАакета, m. hyp. р. Лазар.

jelfarbige Ziege, capra mustelini coloris Aaro, m. (Ерц.) һур. р. Лазар

infra pectus. 3) (icherzhaft) der Säbel, Лаком, ма , мо, babjüätig, ayarus : acinaces. „Локом ајдук беше на дукате - Ласан, сна, но, Teit (gu thun), facilis. Лакомилисе, имce, v. г. impf. на Ласасип, па , по, н. п. коза, miejela

INITIO, habsüchtig seyn , avaritia ducor. farbig, mustelini coloris.
Лакомица, f. ждлиjеб, што њим Ласица, f. бав (bie) 243iejel, mustela.
пече вода у бадањ (у Јадру), Die Ласичић, m. Ває junge Biefel, catulus
Ninne, canalis.

mustelivus.
Лакомљење, п. Фав фаbfüФtigfenn, Ласичица, f. dim. 9. ласица.
die Habsucht, avaritia.

Ласичји, чја, чје, 28iefeli, mustеlіnus. Лакомство, и. діе фабfuФt, avаrіtіа. Ласкање, п. дав ефтеіфeIn, adulаtiо. Ааврдија*, f. Die Sopperey, pugae. Ласкапи, ам, v. inipf. Ich meicheln, Лакрдијаш, m. per Opappogel, jocosus. adulor. Лале“, т. Supe, tulipa,

Ласті, f. Die gettigteit, facilitas : пр. Лале“, f. р. понајвише у пјесмама : ва ласті потоња мука. лале и везнри:

Nacma , f...die Schwalbe, hirundo. „Турци брако лале и везири!

ластавица,f.j „Лале шбау бити Бугарина

Ласпавичић, m. Die junge ефwalbe, „Буде њега лале и војводе

pullus hirundinis. Nare, m. Mannsname , nomen viri. ласипавичица, f. dim. 9. ласкавица. Ламенка, f. Srauenname, nomen fe- Ластавичји, чја, чје, Офwalben., hiiniuae.

rundiainus. Лән, m. Ber gein, linum.

Ластар, т. бав junge Xeblaub, pam. Ланац, нца, m, дie Rette, catena. pinus. Ландање,

п. дав сфlenbera, obambu- Ласпин; на , но, ефwalben •, hirun, latio otiosa.

dinis. Ландали, ам, т. impf. umbеrfФlens Ластисање, т. vіdе ласкање. dern , obamibulo.

Ласписали, мишем, vidе ласками. Аане, нema, n. дав Rebea16, pullus Лапінија, f. (coll.) vie Rateiner, Latini : capreae, hinnulus.

„Нек” се чуди мудра Латинија Лане, (Рес. и Срем) vidе лани. Ламинин , m. 1) деr еаteiner, Latinus. Анен, на, но, завlineus.

2) der Italiäner, Italús. Лани (ланин), (Ерц.) роrіgев Sabr, anno Латинка, f. 1) бie gаtеіnеrint, Latina. како онда и лани.

2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauenn. 21der auf dem einst Flachs 11ame , nomen feminae. gebaut war, ager olim lino consitus. Лапинский, кa, кo, 1) Таtеіnіft, latipf. einmal bellen, nus. 2) adv, lateinisch, latine.

Лапинчад, (coll.) Die jungen gateiner, pf. leichter werden, le juventus Latina. pius est : сад ми је лануло мало. Латинче , чегпа, n. Das gateinerфеп, m. dim, p. ланац.

Latinellus (?) Лањскі, кa, кo, porjäntiq, anni su. Лапипін, им, v. pf. fchnell ergreifen,

perioris. Прошао као лањски снијег. arripio. Лілавица , f. Regen ипс edənee purch лапипінсе, имсе, т. г. pf. н. п. пос

cinander, pluviae vivibas mixtae. ла, конња, ergreifen, adgredior. Лапити, им, v. pf. fфnappen, capto, латица, f. клинчић у кошуље под

n. das Schlampampen des пазуом, бес 2irmimitel, cumeus tuŞundes, der etwas Flüssiges ißt, mau

nicae.

Mamob, m. der Ueberreiter (Aufseher), Лаплати, пkем, v. impf. fФТатрата (bei der Maut, und bei der Weberfuhr) pen, manduco more canis.

portitoris genus. Марма, г. (у Сријему, у Бачк. ну Латовљев, ва, во, бев иебеrreiterв, Бан.) Der arm, tumultus. cf. буна. portitoris.

n. das lärmen , tumultuatio. Aámoedeburga, f, die ueberreitergfrau , Aapmama, am, v.impf. lärmen, tumultuor. nxor portitoris. Маса, г. :) bур. р. ласица. Ласо ласи. лаптовска, кa, кo, .) ueberreiter, porчле! поздравили піе наши миши, titorum. 2) adv. wie ein Ueberreiter, да ти одгризу уши (пако преба . more portitoris. казати ласици“, кад је човек види, лакман, Der gieutenant, subcentario.

elapso ; Ланіште,

Айнупін, нем, у.

adiatro. Аанути, не,

у.

Аанчић,

Лапшање,

ducatio canina.

Аармање,

гање.

Menek, m. 026 Webgeheul,' ululatus

Аалманов, ва, вo, Pes gieutenants, Лёгање, р. (Рес. ц Срем.) vidе лије.

subcenturionis. Алмановица , f. Vie gieutenant&frай, Легапин, лежем, (Рес. и Срем.) vide uxor subcenturioniş.

лијегапи. Ламанскӣ. Қа, ко2) gieutenantв, Лёгло, р. Die Brut, fetus, progenies; subcenturionis. 2) adv. wie ein lieute: пасје легло! nant, more subcenturionis.

MēA, 'm, das Eis, glacies. Лауд, m. (сп. а кад шпо приповије- леден, на, ңо, вів#aft, gelidus: ле.

дају о њему, онда қажу Лаудан) дено медено! ruft Ver Gфеrреtусга der General loudon (lies laudon): Fäufer. „Међу њима Лауд ценерале —

Леденица, f. 2) беt &ів;apfen, stia. Лаудан, ш. cf. Лауд.

2) die Eisgrube, fovea glaciaria, Лауданов , ва, во", н. п. панаң (на Лёдина (ледна), f. ungeaett gant, Враҷару), бев 39 eneral gauboti.

solum incultum Лачан, чна , но, vidе гладан (најви. Ледипин , им, v. impf. 3u Gife тафів, ше се каже псeтeлту).

glacio. ле, додајесе у пјесмама код Бекоји Ледишнсе, имсе, т. г. impf. gu @ія ријечи на крају, н. п.

werden, gefrieren, glaçior. „Паун шепа војңоле на венчање, Ледојка, f. (6epauerns, mit 2nfried

с собом води војнoлe пayницу : Tug auf лед für) ђевојка. „Порание девојке,

Niha, n. pl. der Rücken, dorsum, Јело ле Јело добра девојко Леђан, m. (сп.) „Пораниле на воду,

у леђану граду Латинское Јело ле Јело добра девојко. леђансків , ка; ко", (сп.) pon Леђан; „ој! и два свала и два упросника , „IIа он оде низ поље Леђанско Ле леља ле!

Леђашца, п. dim v. леђа. „Куд вн одите ? што ви тражите? Леђен *, м. Вав 213afфbeten, pelvis. Де лења ле!

Лежак, ш. 1) беr Saulenger, segnition „Наша дода Бога моли

sus. 2) vidе чучавац. ој додо, ој додоле! Лежање , п. бав Wiegen, cubatio; Дав. „Ђурађ коси по поврђу

Daruiederliegert, Krankfeyn, aegroладоле миле

tatio. „Невен вене ле, за горицом ле,

лежати, жим, v. impf, liegen, cubo,

jaceo; Darniederliegen, aegroto. Леѕ, m. (Рес. и Срем.) vide њеб. Лежачина , f, augm. p. лежак І. Лебар, т. (Рес. и Срем,) vidе мебар. Лежење, р. Вав 8riten, incubatio. Megapes, ba, bo,l (Pec. u Cpem.) rido Mexélue, ea, go, (cm.) liegend, czą Лебаров, ва, во, мебаров.

baus. лебац, цца, m. (Рес. и Срем.) vide „На Шпиларца Турци доледеше, љевац.

„Лежећива да га посијеку Лебдии, им, v. impf. зärtli pflegen, Лежеfinе, adv. liegeno, cubanѕ. foveo, cum аmоrе curo: лебди око Леја, f. (Рес. и Срем.) vidе лија 1.

њега, као мали око Белепа. лен, т. (Рес. и Срємі.) vidе лијек. лебні, на , но, (Рес. н Грем.) vide Лекар, m. (Рес. и Срем.) vide љекар Аебни.

Лекарев, вa, to, vide љекаров, лёвак, вка , т. (Рес. и Срем.) vido Лекарина , f. (Рес, и Срем,) vide st: лијевак.

Карина. Левак, m. (Рес. и Срем.) vide љевак. Лекарида, f. (Рес. и Срем.) vide мeЛевака , f. (Рес, и Срем ) vide љевака. карица. Левач, вҷа, т. (Рес. и срем.) cin Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Хbeit Ser Јагодинска наија.

фекаров. Левёнлa, m. (ст.)

Лекарсній, кa, кo, (Рес. п Срем.) ri. „Под њих сједин Левецата ,

de љекарски. На крилу му Латинка

Лекови , m. pІ. vіdе мице. в і, ва, во, (Рес. и Срем:) vidе лијеви, Леле мене (меңи) ! me, mir, ЛЕвге, (Рес. и Срем.) vide љевке. hi ! леле мени и до Бога! куну леле лево, (Рес. и Срем.) vidе лиjеgо. Левча , f. (Рес. и Срем.) vidе лијевча. (леле меңе !) Левчанин,m.(Рес. и Срем.)See gewtfфее. Лелек *, m. Оer &tor, vide шпарк. левчанка, f. (Рес. и Срем.) pie pon

Лелекање, п. Ваз зеbеlаgen , ululatio. Lewatid.

Лелекапи, лечем, т. ішpf. викации : Левић, д. dim, p. лёдад.

леле мене! webflagen, ululo:

Леља ле

mi.

vae

пии.

vidе ление.

Аеља, 1 само се у пјесмама припн- Лепирита, . бав Beibфеn реm Cmet. Аељо, јева, cf. краљице ;

terlinge, papilio femina. „Невен вене ле, за горицом ле, лёпиши, им, (Рес. и Срем.) vidе лије

Леља ле „Ој! и два сваща и два упросника лепљење, р. (Ресе и Срем.) vidе лијеЛе леља ле

пљење. Hem, m. der Kitt, maltha, ferramen. Лепопia, f. (Рес. и Срем.) vide љепота, Кемање, р. (Рес. и Срем.) vidе лије- Лепотица, f. (Рес. и Срем.) vide љемање.

Попинца. Лемати, ам , (Рес. и Срем.) vidе лі Лепошепа , f. (Рес. и Срем.) vide ље.. jemam.

полиета. Аёмеш, vidе раоник.

Лепешање, п. Вав дзälgen Ser Subner лемини, им, т. impf. eitten, ferru im Sande, volutatio gallinarum in mino.

pulvere. Лемљење, и, бав $itten, ferrumina- Лепршаписе, амсе, т. г. impf. fi) im tio.

Sande wälzen, volutari in arena (pul. Лён, на, но , (Реє. и Срем.) vidе ли vere). јен. cf. љењ.

Лептир, m. (у Сријему и у Бачкој) Ленгер* , m. Bеr Дnter, аnсоrа. ленив ва, во, (Рес. и Срем.) vide Лептирић, m. dim. p. лепшир. љенив.

Леппи рица , f vіdе лепирица. Ленивац, вца, m. (Рес. и Срем.) vidе лепчић, m. dim. p. левац. љенивац.

Лепшање, п. (Рес. и Срем.) vide љепленивица , f. (Рес, н Срем.) vide ље. шање. нивица,

лепшали, ам, (Рес. и Срем.) vide Ленипиве , имce, (Рес, и Срем.) vide љепша. лијеним исе.

лес, m. (Рес. и Срем.) vidе лијес. ленка, f. (Рес. и Срем.) vidе лијенка. Леса, f. (Рес. и Срем.) vide љеса. леност, f. (Рес. и Срем.) vidе лијеносп. Леселина, f.

ausni. 9. леса. леншпина , f. (Рес. и Срем.) vidе ли. Лесица, f. dim. p. леса. јеншпина.

Леска , f. (Рес. и Срем.) vidе лијеска, лёњ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) Лесков, ва, во, ( Ресс и Срем.) vido vide aen (mit aden Ableitungen).

љесков. Лењйр, т. бав Wineal (@terr. #inier), Лескова маєп, f. (Рес. и Срем.) vide regula.

љескова маст. Аәжірисање, п. Вав 8inieren, ductus Лесковац, вда, m. (Рес. и Срем.) vide regulae.

љесковац. Лень рисапии , ришем, v. impf. Linies . Лесковача, f. (Рес. и Срем.) vide ље

ren, regulam duco. леп, m. (Рес. и Срем.) vidе лијеп. Лесковина, f. (Рес. и Срем.) vide ље. Аеп, па, по, (Рес. и Срем.) vidе лијеп. Лепа втіңa, f, намаспир, у Pвап. Лестедај (лез” е дај), т. дie GФlüfə ској.

selblume, primula veris (vocabulum serMenâ kama, f, aster chinensis Linn. bicum est significationis obscoenae : deАепак, пка, m. pie Rijtel, viscum al cumbe et da). bum Linu.

Лёлање, п. (Рес. и Срем.) vidе лије Лепезе*, зепа, р. Der S&феr, label тање. lum.

Лёлтати, лећем, (Рес. и Срем.) vide Лепешање, р. Вав $lattern (0ев gefalt= лијетапи.

geaen Fisches , Vogel6) agitatio alarum Aėmba, f, die plankė, planca, tabula.

(corporis) avis. aut piscis capti. Лепење, р. (Pec.) vidе лећење. Лепелатисе, цеfемсе, т. г. impf. Лепеши, тим, (Pec.) vidе леќети. flattern, agitor.

Лепи, (Рес. и Срем.) vide љепти. лепи човек, т. дав Baifamiraut, лепина, f. (Рес. и Срем.) vide љепцна. impatiens balsamina Linn.

леліипас, пса, m. per minobeutet, hoMenna, f. eine Art Brots, schmal und mo ventosus. Лепиња, к.) lang, panis genus: Tabее летипии, им, (Срем.) тіdе леќепи. дав &tbje1 (шно мн пои је за шпо): Лешка, f. на чекрку гвоздена шипка, Док се отац роди, син по кућих што се на њу напіанне цијев кад оди? п. ј. лепиња.

се суче. Леп ip, m. Der Cymetterling, papilio. Лепні (једни говоре и лешњи), иа, Лепі рић, m. dim. p. лепир.

но, (Рес. и Срем.) ride љетни,

сковача.

скована.

1

[ocr errors]

geli, volo.

[ocr errors]

Memo, n. die Deffnung vorne am Bies Лізати, лижем, т. impf. Lеten, lamnenstocke, ostium alvearis.

bo; лике платен. Лёліо, п. (Рес. и Срем.) vide љепо. Ляj, m, vidе лісац. Лептовање, р. (Рес. и Срем.), vide ље Лija, f. 1) һур. р. лисица. 2) (Ерц) товање.

die Schottel (der Bifang), die Furazi, Леловали, ујем, (Рес, и Срем.) vide lira , н. п. лија лукова , купусна. феловати.

Лijaњe, n. дав сфLeiben wie ein juфа,

circumreptatio vulpina. Леmеке,} (Ресь и Ср.) vide љепос.

Лијали, ам, у. impf. иmberfleiфit летошњй, ња, ње, (Pec• и Срем.) vide wie ein Fuchs, vulpino more circum

repto. Лет ургија, f. 1) бie giturgie (Refe), Лијеван, вка (pl. љевкови), m. (Ерц.) Легурђија, f. i liturgia, 2) vidе поску. der Trichter, infundibulum. рица :

Лијевач, вча, m. (Ерц.) vide Левач, „Да не роди вино ни ценица,

mit allen ableitungen. „Ни за цркву часна летурђија Лијев і, ва , во, (Ерц.) lin, laevus. леће, р. (у Ерц.) vide coчиво. Лијевно, р. vide Ливно (?) : Mehehe,.n. (Ep4.) das Fliegen, volatus, „Турско моче по Лијевну ода лелепи, лепим, v. impf. (Ерц.) flies А за собом добра дору вода

Anebo, (Epy.) links, aeva (parte). ліки, лежем (и легнем), v. pf. fit lе. Лијегање, в. (Ерц.) ба& #iegen, dеси. gen, decumbo.

bаtiо. ли, лежем,

v, impf. brüten, in Лијегапи, јежем, v. impf. liegen, cubo. cubo.

Анјек , т. (Ерц.) біг 21rney), дав аrі Лецање, п, бав Иnpapfen, Die Unpäi neymittel, medicamentum, remedium. lichkeit, invalitudo.

Прије био лијек него пн запишао Лецапінсе, амce, v. impf, ипpap fen, (одговоре жене, кад носе (или лора. minus bene valeo.

же) какову праву, или друго шліо Лечење, п. (Рес. и Срем.) vidе лије лијека ради, па ко запита: шта је

mo ? или што ќе ти що?). Лечиши, им, (Рес. и Срем.) vidе ли Лијемање, п. (Ерц.) дав ефіagen, verјечипи.

beratio, pertusio. лёш*, m. vіdе cmрвина.

Лијемали, ам, v. impf. (Ерц.) flagen, Лешење, п, vidе чкрњање.

pertundo. лешина, f. augm. p. леш.

Лијен, на, но, (Ерц.) träge, piger. Кад лешинар, т. п. ј. орао, бес 21a®gener, се лијен накани, сав свијет поАешни, им, vidе чкрњапи.

Лијенилисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Лешица, f. dim. p. леја.

faulengen, cesso. Лешкање, p, dim. p. лежање,

Л.iјенка, f. (Ерц.) Sie 21ufoängetange Лешкарење, в. vіdе лешкање.

für die Wäsche, und dgl. suspensoЛетикарипін, им, vidе лешати.

rium, cf.

срг. Лешкали, ам, dim. 9. лежати. Лијеност, т. (Ерц.) pie grägheit, piЛешник, т. (Рес. и Срем.) vide љеш

gritia.

Лијенштина , f. (Ерц.) per parenhäus Лешпак, m. (Рес, и Срем.) vide љеш

desidiosus.

Лијеп, m. (Ерц.) Xer 2Innrf ($. В. Бев Лешпарка, f. (Рес. и Срем.) vide Lehm8 auf das Fledtwerk), illitus. љентарка.

лијеп (comp. љепші), па, по, (Ерн.) Nêuuke, u. (coll. Pec. u Cpem.) vide alto fchon, pulcer. jeufe.

Лијепити, нм, т. impf. (Ерц.) апрес» Ліі, 1) ўtagepartitel, ob ? an ? има ли ? fen, illiuo,

bat er? habertue? оқе ли доћи; знаш лијепиписе, писе, т. г. imрг. (Ep4) ли. 2) кад ли ме увагим! да ли ми Eleben, adlinor, baereo. је знати ; кад ли fie дofit.

Лијепљење, m. (Ерц.) бав Дnwerfen, Ливање, л. (Срем.) vide љевање.

illitus. Ливали, ам, Срем.) vide љевали. Asijec, m. (Epnt) das ganze Adergeräthe лівно, п.

(fummt deni Joche), aratrum et jugum. „Сеју смо піх у Ливну продали Лијеска, f. (Ерц. ) Si Pajeftauce, co„Те дружина ў вину попила —

rylus. Alisabe, 1. das Lecten, linetus, lam Лијепкање, р. (Ерц.) бав $liegen, fo. bitus.

Litatio.

vulturis genus.

пали,

НІК.

ter,

пак.

gea, volito.

casus

iово липсао.

Аяјемати, јећем, y, impf. (Ерц.) flic. Ліповац, вца, т. 1) беr fіntеntonia,

mel tiliaceum. 2) der Lindenstab, bacuАвјечење, п. (Ерц.) бав фeiten, me lus tiliagineus. dela, sanatio.

липовача, к. 2) per Rincento, baculus Аијечин, им, v. impf. (Ерц.) beilen, е liguo tiliacco. 2) у Јадру једно medeor.

брдо и извор на том брду. Айјешће, р. (coll. Ерц.) беr pafelbufф, ліповина, f. Das ginsenpois , lіgnum ticoryletum.

liae. Лujo, adv. ungerape, impariter: пaкo Липса, f. н. п. крава, која је готово HAI Anjo, gerade oder ungerade, par липсала. impar.

Липса, m. (Рес, и Срем.) vidе липсо. Nax, m. das Ungesicht, vultus.

Липсавање , п. vіdе лисивање. Arik, m. der Bajt, liber.

Липсавати, ам, vidе липсывати. Анка, f. бie Witа in froatien, Lica regio. Липсати, ишем, v. pf. vеrrеden, morior. Ліко, о. vіdе лік. Веже лико на у- Липсвање, п. бав Веrreten, Знцу.

pecoris. Айла (брезова или трешнова), f. оно Липсівати, сујем, v. impf. erreten. што се огули с брезове или с пре

morior. шњове коре као артија. Лила има ліпсо, т. (Ерц.) н. п. во, који је го- . у себи смоле и може горепи као луч.

Nîc, m. der Fuchs (dab Männchen). Aiae Mûne, Schmeicheln und Streicheln, vulpes mas. cf. лиј, лисац.

blauditiae: све око њега лиле миле. Лісаст, па, mo, 3. 3. Рfers, Sав ліљан, m. hеmеrоcаllis Linn.

eine Bläße hat, macula alba insiguis. Ліљана, f. ein Seatenname, поmеn fe- Лісац, сцa, m, vide лис. minae.

Лисац, сцa, m. лиҫаст коњ, беr Slapл љанов, ва, вo, von hemerocallis Linn. hengst,

, equus nota alba insignis. Mim, m. das Blech , lamina.

Лісица , f. Der Subв, vulpes. Лім, т. ријека, која пече из Ерце- Лісице, f. р. Die panofejeln, фанд. говине и упjече у Дрину (с десне chellen, Handeisen, manicae. слі ране) код Вишеграда.

Лісичење, р, сав хиф&fфwansen, vulДим,н, m. Die Citroпe, limone, it. il limо. pini doli et mendacia. Лимунада, f. Die gimonate, aqua limо- Лісичина, f. Der Subalg, pellis vulpina. Data.

лісичили, нм, у. pf. fuфЁ fфwängen, Лігнути, нем, v. pf. (dim. 2. лими) vulpino more ago. ein wenig gießen, einen Guß thun, Archunk, m. der junge Fuchs, catulus infundo.

vulpinus. Айнура, f. некаква права, што се Лисичица , f. dim. p. лисица. једе од пірбуа,

Лісичји, чја, чје, Subв., vulpinus. Лињак, ш. біё ефleihe, cyprinus tin- лска, f. ein 251att (@aub), folium. ca Linn.

Ліснап, та, то, beaubt, frоndоsаs. Лињање, р. дав фaaren, amissio pili. Лиснік, т. (ооп лист) еіr RaubiФра Айњаписе, амce, v. г. impf. jih bären, ber, acervus ramorum quercinorum cum pilos amilto.

foliis siccatis , depascendus hieme a Лињачић, m. dim. 9. лињак.

capellis. Ліпа, f. Die eine, tilia.

Лисов, m. лисаси пас, ein pupp wit Липар, т. брдо између Јагодине и einer Blaße, cauis maculosus. Багрдана.

Mîcm. m. 1) das Blatt, folium arboris Annak;p, m. die Feßen (Lumpen), die . et libri. 2) одоше (сви) листом, але

vom Kleide herunter bangen, laciniae. insgesammt : Nunik, m. der Lindenwald, silva tilia „Ај'mе листом у Бешницу 6”јелуfum, tilietum ?

3) die Wade, sura. Липиска , f. 1) бie etаѕt geiрдig, Lip- Листак, шка, ш. hyp. daß Blättchen, sia. 2) eine Ärt Tuch, papni genus.

folium. Ліпица, f. dim. Тав insфеn, tiliola. Листање, р. Bag BlätterbePommen, rе. Ліпница, f. 1) (Турска) мала вароши

novatio foliorum arboris. ца између Лознице и љешнице. 2) Ліслалии, ам, v. impf. 31&tter betoms (Влашкај Српско село (близу Тур men, sich belauben, redeunt arboribus ске Липнице).

comae, frondesco. Апничанин, т. човек из Лилнице. Листина, f. augm. p. лисп. ліпничка, кa, кo, von Липница.

лістић, m. dom, p. листі. Лилов, ва, вo, tinctn, tiliagineus. Лікање, п. yidе блијање.

« PreviousContinue »