Бага Jb. hor ага, f. (у Сријему) ber hanofled, Jabes, macula. Љеб, т. (Ерц.) 1) baš Brot, panis. 2) ttt љебарова кућа (кажу ђеци кад често ишту љеба) Љебац, пца, m. (Ерц.) 1) у Србији, у Босни и у Ерцеговини, dim. v. Sret, н п. да ти да мајка љепца (говоре жене ђеци). 2) (лебац) у Сријему, у Бачкој и у Банату, der gai Brets, (н. п. пошто је овај лебац? велики лебац и т. д.) и слабо се говори у коме другом падежу осим имени телнога и винителног. Љебни, на, но, (Ерц.) Brot, panis. Љевака, f. (Ерц.) 1) bic inficein, laceva manu utens. 2) die linke and, die ginte, laeva, laeva manus. Љевак, м. (Ерц.) ber infler, homo laeva utens pro dextera. Љевање, п. (Ерц.) дав Biefen, fusio. Љеваши, ам, v. impf. (Ерц.) gießen, fuudo. Љевке, adv. (Ерц.) lints, laeva, ad laevam: Барај дупе љевке! ( (подвикују момчад кад играју). Љевчић, dim. v. лијевак. Љекар, т. (Ерц.) дér 2lrzt, medicus. Љекарев, ва, во, vide љекаров. Љекарина, f. (Ерц.) дав Deilgelo, бі Gebühr des Arztes, pecuniae medico debitae, merces medici. Љекарица, f. (Ерц.) bie Seilerin, medica (mulier). Љекаров, ва, во, (Ерц.) дев 2Irates, medici. Љекарски, ка, ко, (Ерц.) ärztlich, me dicus. 2) adv. ärztlich, more medici. Љељен, m. (у Ерц.) vide јелен. Љељена, f. (у Ерц.) vide Јелена. Ленив, ва, во, (Ерц.) vide лијен. Љенивац, вца, m. (Ерц.) дес Saulena zer, desidiosus, piger. Љенивица, f. (Ерц.) bie Zaulengerin, pigra. Љепава, f. Srauenname, nomen femi nae. Jenoma, f. (Epy.) die Schönheit, pul critudo. Лескова масm, f. bie pafelfabe (Prü= gel, läge), unguentum viteum (i.е. verbera): Љескова је маст чудоворна. Лесковац, вца, т. (Ерц.) деr Safele stab, baculus colurnus. Љесковача, f. (Ерц.) ber Safelftod, baculus colurnus. Десковина, f. (Ерц.) baš Safelhols, lignum colurnum, Љети, adv. (Ерц.) im Commer, nestate. Љетина, f. (Ерц.) дав Gabr (in xüd. sicht auf Frugtbarkeit), annona. Летни, на, но, (Ерц.) Commerz, ae stivus. - Љето, п. (Ерц.) 1) ber Sommer, aestas. 2) (cm.) das Jahr, annus: „Старац Фочо од стотине љета „Једно љето нико и не знаде, "Друго љето свашко и сазнаде Атовање, п. (Ерц.) òaś Ueberfcm. mern, aestivatio. Летовати, тујем, v. pf. u. impf. (Ерц.) übecsommern, aestivo. Љетос, 1 Љетоске, (Epy.) heuer, hoc anno. Летошњи, ња, ње, (Ерц.) heurig, hor nus. Љешица, f. dim. . лија 2. Љешник, т. (Ерц.) діе Dafelnuß, nux juglans. Два љешника орау су вој ска. Љешница, f. 1) (Турска) täòthen mi schen der Zworniker- u. Echabzeг.нanjá, от Видојевица. 2) (бегова) село у Јадру. Љушничанин, m. einer son Љешница. Љшнички, ка, ко, jefconiser. beшmák, m. (Epn.) ein Haselbusch, coryletnm. Jbeшmaрка, f. (Epu.) das Haselhuhn, tetrao Bonasia Linn. Љиг, ш. ријека у Србији. Љок! fagt man zum Ralbe, indem main es abtreibt, vox separantis vitulum a vacca. Љокање, п. даš љок fagen (indem man das Kalb abtreibt). Локати, ам, v. impf, baê alb abtreis ben, separo vitulum a matre. Љокач, т. дрво, што се теле љока, кад се крава музе, дав (bölserne) Werkzeug, um das Kalb abzutreiben, instrumentum abigendi vitulum: Млада мома плаву краву музе, „Младо момче к теле љока; „Млада мома момку говорила: „Море момче! не преби љокача; „Не дамо ти огрепсти бакрача, "Ним ћемо и укува колача. Љске! vide љок. , ** Љокнути, нем, v. pf. cinmal љок Гав gen u. f. w. Љоснути, нем, v. pf. Framen, fragorem edo. Љу, cf, љу љу. Љуба, f. 1) (cm.) bie Sattin, conjux: ,,Чија с љуба, чија ли си сеја? „Ја сам љуба Јове Поповића „Остаје му љуба нељубљена „Младога ме мајка оженила, „Вјерне сам се љубе наљубио 2) һур. 5. Љубица. Љубав, f. bie Siebe, amor: учини ми љубав (fe fo gut; thu mir den Befals len, кад који што моли кога); дела љубави ти, fac quaeso, fac sis. Љубаван, вна, но, небе, amans. Љубавник, m. e љубавниче! ruft man einem Unbekannten zu, dem man ets was sagen will. Љубак, пка, ко, lieblih, amabilis. Љубезам, зна, но, geliebt, lieb, carus. Љубезник, m. der geliebte Sreund, amatus, dilectus. Љубезница, f. bie Geliebte, amasia. лбeн, m. Mannsname, nomen viri. Љубенко, m. Тапирате, nomen viri. Љубивоје, m. Жапивате, nomen viri. Љубинко, m. Mannšname, nomen viri. Љубиши, им, v. impf. 1) tüffen, osculor. 2) Fuffen, vocabulo puro, sensu obscoeno. Jyбnua, f. Frauenname, nomen feminae, Љубичаст, та, то, фены, violaceus. Љубичица (у Сријему и у Бачкој љубичица), г. дав Beilhen, viola (viola odorata Linn. Љубиша, m. Тапионате, nomen viri. Љубљење, п. даš Rujen, osculatio. Љубнути, нем, v. pf. dim. 9. пољу бити: „Љубну је једном и другом by60бpam, m. Mannsname, nomen viri. Љубовник, m. (по крајини Неготинској; а Власи онуда кажу јубовHиK) der Geliebte, amasius. Љубовница, f. (по крајини Неготинској; а Власи кажу јубовника) die Geliebte, amnasia. Љубавца, f. (ст.) dim. љуба: ,,Не ће Пуљо гроша ни дуката, „Веће ишпе љепоту ђевојку Тавну ноћцу за вјерну љубовцу yбoje, m. Mannsname, nomen viri. Љубомар, т. Тапивате, поmen viri. Љубосав, т. Тапивате, nomen viri. Љубосава, f. Grauenname, nomen femi nae. Људескара, f. augm. v. човек. Људи (цеп. људи), m. pl. 1) bie Men= schen, homines. 2) die Leute, homines. Људина, f. vide људескара. Људство, п. bie Menge Cente, multitudo. Љуљање, п. дав Biegen (auh дав fhen), agitatio in cunis, aut in machina suspensa. Љуљати, ам, v. impf. 1) wiegen, agito cunas. 2) (österr.) hutschen, agito in machina suspensa. Љуљашка, f. (öfterr.) bie Suhe, machina suspensa, Љуљнути, нем, v. pf. ber Biege einen Schwung geben, commoveo cunas. by by! singt man beim Wiegen der Kins der, ita accinunt infanti in cunis. Љуљушкање, n. dim. 9. љуљање. Љуљушкати, ам, dim. 9. љуљати. Љумање, п. даš Borwärtstreiben, Да herschlendern, incessus modo defessi. Љумати, ам, у, impf. beldern, incedo more defessi. Љупкост, f. bie £ieólichřeit, amoeni tas. Љуто, bitter, arg, acerbe: љуто ти га превари! Jbуheme, u. das Erboßen, exacerbatio. упк, ка, кO, 1) menschlich, Mens ен, humanus. 2) (љуцки) adv. männ lich, menschlich, humano more, ut vir: : не зна љуцки (него паски, или Цигански). Љуштење, па даð älen, decorticatio: Љуштиши, им, v. impf. 1) {älen, decortico. 2) vide гулиши 4. Љушчица, f. dim. 9. љуска. М. Mà (mâ), maa, m. 1) der Hieb, ictus. ,, на ма, одма, маом. 2) (ст.) vide Маовина: „На коњма нам седла потрунуше, „Чадори нам маом попадоше 3) ма како било, flatt макар. Mâ! vide mã mà. Маала *, f. Дав Biertel, дав Quartiet (in einer Stadt), regio urbis. Маање, п. дав Swingen, agitatio. Maamи, шем, v. impf. cine Bewegung machen (mit der Hand, dem Hute), agito. Мааћеш ти ватру у капи ( wirst zu thun haben). Маати, маам, v. impf. m. ј. куђељу, или лан. Мавен, на, но, vide плав. Мави * adj. indecl. vide маген. Мавиш, m. eine Hrt Mehlfpeije, cibi fa rinacei genus (österr. Schneeballen, Kraz pfenteig in Schmalz gebacken). Мавлуша *, f. 2lrt turiifhen antel, palli turcici genus. Маврен, ш. Жаннате, nomen viri. Marasa *, f. das Magazin, horreum. Y Бијограду држе у магазама со, жито и брашно; а у Јадру (око Лознице) оплету магазу од прућа, па наспу у јесен јабука браница ше стоје преко зиме. Магазација * m. der ein (wenn auch kleines) Magazin hält, und daraus vers Fauft, tabernarius. Магазица, f. dim. 9. магаза. lutio. Магарац, рца, m. ber fel, asinus. He зна (ми) колико магарац у кантаРу. Магарца одведи и на Јеруса лим, он ће опет биши магаран, Marape, ema, n. der Esel, das Eselein, asellus. Marapeha, ha, ke, Esels., asininus. Б. Узао на магарече. Магарица, f. bie felin, asina. Магаричин, на, но, čer Efelin, asinae. Магарчев, ва, во, без fel3, asini, н. п. Магарчево брдо уКарловцима (близу Магарчева брда има онђе један извор, који се зове Ешиковац, а ешек у Турском језику значи магарац: даклем је Ешиковац род с Магарчевим брдом!). Marapueme, n. das Handeln oder Reden wie ein Esel. Магарчина (магарчина), f. augm. 9. магарац. Магарчити, им, v. impf. кога,, jum Eiel machen, reddo asinum. Магарчишисе, имсе, v. r. impf. fidh wie ein Esel betragen, dicere aut facere ut asinus. Магацин, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) дав Таgazin, horreum, cf. амбар. Магистрат, m. vide мађисират. Магистратски, ка, ко, vide мађистратски. Магла, f. ber Rebel, nebula. Маглими, им, v. impf. einch Rebel ит ich verbreiten (z. B. durch Tabakrauchen), nebulam offundo. Маглица, f. dim. 9. магла. Магловит, ma, mo, neblit, nebulostus. Маглуштина, f. augm. . магла. Магљење, п. дав Итпебет, obnubi Мазали, мажем, v. impf. 1) fhmierem, falben, ungo. 2) oko koгa, streicheln, schmeicheln, demulceo verbis. 3) Komba (љесковом масти), f flagen, fuste dolo. Мазга, f. bie Maulefelin, baš Maultier, mulus, mula. Мазгал, т. vide пуш Мазгала, f. ушкарница. Мазгалија, f. диттев Зенд, nugae, ing eptiae: прави кајекакве мазгалије. Masroв, m. der Maulejet, mulus. Мазија, f. 1) vide челик. 2) діе гобе des glühenden Eisens, und heißen Wass fers, experimentum per ignem. У србији и сад кашто ваде мазију, ш. 1. кад на каквога човека реку да је што украо, а он се одговара да није, онда узваре пун казан (или велики котао) воде, па у ону врелу воду мепіну комад врућа усјала гвожђа (или камен), а онај, на кога веле да је украо, засуче рукаве, па објема рукама извади оно гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не ће се ожећи ни мало, ако ли буде украо, изгореће му руке (а не знам ни једнога, који је вадно мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле: Панту СтаМенићу из Јадра из зела Тршића, и Митру Туфекчији из Рађевиме из села Мојковића). Мазили, им, v. impf. н. п. дијете, bätscheln, corrumpo nimia indulgentia. Мазнути, нем, v. pf. 1) einmal schmie ren, uugo. 2) einen Hieb verseßen mit dem Sasel, Stock, percutio. Маяна, f. bie Sindlide (auf dem luße), silentium venti, malacia. f. vide квасац. Маја Мáia, f. hyp. у. мајка. Мајда, f. Graunnаmе, nomen feminae. Мајдан*, т. 1) bie Srzgrube, fodina. 2) дек Kundort, domicilium; my је мајдан од ђевојака; од добри коња и т. д. Мајдански, ка, ко, ruben, fodinae. Мајдонос *, m. bie Weterfilie, petrose livum. vide мамин. Мајин; на, но, Мајка (и мајка), f. bіе Mutter, mater. Мајкин (и мајкин), на, во, деr mut fer, matris. Мајкина душица, f. ber Suenčel, thyr mus serpillum Linn. simius Májмун*, m. der Asse, Мајсторисање, п. дав Berfertigen ei ner Sache als Meister, Мајсторисати, ришем, v. impf. meis stern, als Meister an etwas arbeiten, artificium exercco in aliqua re. Мајсторица (и мајсторица), f. bіе Meisterin, uxor magistri. Мајсторичин (и мајсторичин), на, но, der Meisterin, magistrae. Мајсторов, ва, во, дез Meiffers, magistri. Мајсторски, ка, ко, 1) meifterlih, egregius. 2) adv. meisterlich, egregie. Мајур, m. ber Meierhof, villa. Мајурица, f. bie Meierin, villici uxor, villica. Мајуричин, на, но, ber Meierin, vil licae. Мајҹурина, f. vide мајчетина. Mak, f. der Mohn, papaver. Маказе *, f. pl. vide ножице. Маказице, f. pl. dim. у. маказе. Макар, uno foute auch, wenn аиф, etiamsi: макар како било; макар ни један не дошао. Макаре, f. vide скеле. Макиш, m. поље код Бијограда (на лијевом бријегу Топчидера). Maкbа, f. das Schabmesser, Schabeis fen (?), culter doliarii, Макљање, п. даš фабец, rasio. Макљаши, ам, v. impf. 1) фен, scabo. 2) fig. für: schlagen, dedolo. Макљица, f. dim. . макља. wenn ein Zigeuner redend eingeführt wird). Маков, ва, во, Хоби-, papavereus. Маковиште, п. 1) Sct, mo ehemalß Mohn gestanden, locus ubi papaver fuit. 2) планина (или брдо?) у Срби и. сf. Дрмановина. Маковски, ка, ко, н. п. кец, дав Treffle Us. Макса, m. (Рес. и Срем.) vide Максо, Максим, т. Maximus, Maximus. Максимац, мца, m. dim . Максим. Максимчић, m. dim. 9. Максимац. Максо, т. (Ерц.) һур. у. Максим. Mâ*, 1) дав Bermogen, facultas: „Млада мома мал до века 2) мàл му je, es geschieht ihm recht, habeat sibi. Мала, f. vide маала. -- Малаксати, кшем, v. pf. [armer den, debilitor. Мала пушка, f. bie Pistole, pistola (telum manuarium ignivomum. Мале! Mutter! mater! (wie брале, селе, q. d. мати гле) : „Пођо по пушу мале! по камениту, „Срето девојку мале! из бање иде Мален, на, но, vide мали. Masema, m. Mannsname, nomen viri. Малеш, т, Тапионате, nomen viri. Малӣ (comp. мањи), ла, ло, tlein, Mama, f. Malta(?), Meleda(?), Melita : Малтија, f. „Кад дођоше под проклету Малту „Господине од Малтије краљу Малчице, vide малко. Макнаирала, auf unð ðavon, abiit, ex- Маљ, m. bie Ramme, fistuca. cessit cf. издирала. Макнути, нем, vide маћи. Макнутисе, немсе, vide маћисе. ako! (ein charakteristisches Intercalare, Маљеница, f. m. ber Kleine, Eleiner Statur, homo parvus. Маљење, и. дав Berringern, deminutio. Mabuk, m. dim. y. мað. |