Page images
PDF
EPUB

н

тел Нога и Віннieлнoг.

more.

Myna*, f. 1) die Pfeife zum Nauchen, fi- Ayunāk, m. der Knoblauchgarten, hor

stula fumatoria. 2) kazancka, die Röhre tus allio cousitus.
heim Branntweinbrennen, fistula vini Myuuja, f. die Lauge, lixivium.

ustorum.
Лулелина , f. augm. 9. лула.
Лулеција *, See Berfertigee Ter луле,

Б. fistolarius. Лул:6, т. (у Сријему) vidе лула 2. л" лица, f. dim. p. лула.

Jära, f. (y Cpujemy) der Soandret, луња, f. eine 24rt 23ogel, avis genus. луњав, ва , вo, mit porhängenjem 80- Jabes, macula. pre; demisso capite.

љ6, m. (Ерц.) :) Sas Brot, papis. 2) Ret луњање, п. Зав 8eben mit porbängen. Raib 3coti, panis. . dem Kopfe.

Joebap, m. (Epy.) der Brotbäcker, pistor. лјњати, ам, т. impf. mit vorhän: Jbebapes , Ba, 30,1 (Epu.) des Säckers, луњаписе, амce, v. E. impf. I genem fo. Њебаров , ва , во , pistoris. Далеко је pfe gehen, eo capite demisso,

љебарова кућа (кажу ћеци кад чеMyna, f. das Schlagen, Klopfen, pul- сто ишту њеба) salio. .

љевац, пца, m. (Ерц.) 1) у Србији, у лупање, п. Тав $RIopfen, pulsаtiо. Босни и у Ерцеговини, dim. v. Bret, Лупарање, р. vіdе лупање.

п. да ти да мајка љепца (говоре Лупарали, ам, vidе лупати.

және ћеци). 2) (лебац) у Сријему, у л папак, ліка ; m. ein Bret, as cia. Бачкој и у Банату, per gаib Зrets, Лупали, ам, v. impf. flopfen, pulso. (н. п. пошто је овај лебац? велили лупеж, m. (у Сријему, и у Бачкој) левац и тп. д.) и слабо се говори у

Оer Räuber, latto, cf. лопов, ајдук. Кое другом падежу осим именi лупешкі, како2) rauberift, praedatorius. 2) adv. räuberiso, latronis Joeohî, ha, ho, (Epi.) Brot:, panis

.

љевака, f. Ерц.) і) бic Rinf1cria, laeeлупили , им, v. pf. auf еtmas Toefla- va manu utens. 2) die linke sjand, die gen, perculio.

Linke, Jaeva , laeva manus. Лупкање, п. Мim, v. лупање.

љевак, m. (Ерц.) Ber gіnfler, homo laeлупкати, ам, dim. . лупапін,

va utens pro dextera. Аупнути, нем, vidе лупипи.

љевање, п. (Epiц.) дав ieffen, fasio. лупање, т. vіdе врљање.

љеватпи, ам, v. impf. (Ерц.) giepen, л тати, ам, vidе врљати.

fuudo. л, кa, f. Die puppe, pupa , popula. љевке , adv. (Ерц.) lints, laeva , ad Jaeлупор, т. der Lutheraner, Luthera. vam : варај дупе љевке! (подвикују Лупоран, т.

момчад кад играју). Лупоранка, f. die Sutheranerin, Luthe- љевчић, dim. p. лијевак.

љекар, m. (Ерц.) Der 24rgt, medicus. Лупіранскій, кa, кo, 2) Yurtherifady, lu- љекарев, ва , вo, vide љекаров. theranus. 2) adv. lutherisc, luthc- Jeka puna, f. (Epu.) das Heilgeld, die rice. .

Gebühr des Arztes, pecuniae medico Myfym ", m. ein Bindemittel (Kitt) von debitae, merces medici.

Baumwolle, ungelösd)tein Kale und Del Joe åpnija, f. (Epy.) die Heilerin, me

bei Wasserleitungen u. dgl., maltha. dica (mulier). Луцкаст, мia , no,

vide

сулудаст. Њекаров, ва, во, (Ерц. ) бев 2rѕtев, nin, m. der Kienpann, taeda.

medici. , Луча, f. vіdе зрак.

љекарскі, ка, но, (Ерц.) ärstli , meлучан, нa, нo, mit Rлоblаиф gewörst, dicus. 2) adv. ärztlich, more medici. conditus allio.

љљен, m. (у Ерц.) vide jелен. лучев, ва , вo, Siets, Sürelli, pіnі sil- љљена, т. (у Ерц.) vidе Јелена. vestris.

љенив, ва, во(Ерц.) vidе лијен. лучење, п. дав 26fonceen, ѕераrаtiо. љенивац, вца , m. (Epiц.) Dec saulena Лучење. р. фав 3Grift mit knоblаиф, {er, desidiosus, piger. alliatio.

љеннвица, f. (Ерц.) бie Saulengerin, Лучини, им, v. impf. н. п. јагање од pigra. ocaisa, absondern , separo.

љепава, f. Seauenname, nomen femiлучиши, им, v. ippi. mit Snoblau würzen, alliare.

љеп ола, f. (Ерц.) pie Gфönbeit, pul. 1,4h, m. dim. v. лук.

critudo.

nus.

rana.

nae.

уасса.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

benjmnya, f. (Epy.) (die Schöne) ein Jok! fagt man zum Salbe, indem man

Madchen name, den z. B. die Schwiegers es abtreibt, vox separantis vitulum a todrer ihrer ledigen Sdwägerin gibt, cf. 34 a moje (pulcra):

Бокање, р. баз љок fagen (inem mat „Штого, сунце обасја землице Dao Kalb abtreibt). „Не виђесмо таке љепотице скали, ам, v. impf, Dae Raib attrei. љепошепта, f. (Ерц.) сіі Зіеgеnате, ben, separo vitulum a matre. pomen caprae.

Бокач, m. дрво, што се mеле љока, љачнi, m. dim. 6. •еб 2.

кад се крава музе, рав ( bölserne) љепшанье, й. (Ерц.) дав 23erfфöntern, Werkzeug, um das Kalb abzutreiben,

instrumentum abigendi vitulum : љепшали, ам, v. imрі. (Ерц) perfjs Млада мома плаву краву музе, nern , redio pulcrius.

„Младо момче к Пеле ола; beca, t. (Epy.) die Britsche, Flechte, „Млада мома момку говорила: crates.

„Море момче! не преби љокача ; Бесстина, f. augm. 6. меса.

„Не дамо ми огретіспіи бакрача, љсица, f. dim. р. меса.

„Нит' Кемо пін укувалі” колача. љсков, ва , во, (Ерц.) von Safelbwls, љке! vide љок. coiuruus.

љокнути , нем, v. pf. einmal љon fae љскова маст, f. Sіе фаfеlfalње (Pru=

gen u. i. w. gel, elaqe), unguentum viteum (i. е. Боснути, нем, v. pf. Fraфen, fragoverbera): љескова је маспі чудо

rem edo.. піворна.

љу, cf, љу љу. Бесковац, вца , - m. (Ерц.) деr pafel. Љуба, f. i) (сп.) pie Gattin, conjux: stab, baculus colurnus.

„Чија с' љуба, чија ли си сеја? Њесковача, f. (Ерц.) Der Safelftod, bа- „Ја сам љуба Јове Паловића culus colurpus.

„Остаје му љуба нељубљена љсковина, f. Ерц.) Ваз фаfеlbоlj, lig- „Младога ме мајка оженила, num colurdum. i

„Вјерне сам се љубе наљубио : Jemu, adv. (Ep.1.) im Sommer, aestate. 2) һур. р. Љубица. љстина, f. (Еріч.) дав заbr (in Rüt. љубав, f. Vie giebe, amor: учини ми sicht auf Frugtbarkeit), annopa.

љубав (fen fo gut; thu mir Ben (9efal. љепни, на, но, (Ерц.) Commere, ae- Теп, кад који шпио

моли кога); stivus.

дела љубави пін, fac

quaeso, fac sis. љепо, р. (Ерц.) 2) Ber Commer, aestas, љубаван, вна, но, liebepol, amans. 2) (cm.) 0:5 Jahr, annus :

љубавни, т. еј љубавниче ! ruft man „Старац Фочо од стопине љета — einem Unbekannten zu, dem man eta „Једно љепно нико и не знаде,

was sagen will. „Друго љето сватко и сазнаде ѣ бак, пка , кo, liebli , amabilis. љ ловање, п. ( Ерц. ) баб ueberfcт. : безан, знa, нo, geliebt, lieb, carus. mern, aestivatio.

љубезніп, m. Ber geliebte Sreunp, ama. љеmован, пујем, v. pf, и. impf. (Ерц.) tus, dilectus. überíommern, atstivo.

љубезница, f. Sіе Beliebte, amasia. ,

љубен, m. Лаппвпате, поmеn yiri.

љубенко, m. 23 апп&name, поmеn viri. љепотињи, ња, ње, (Eэц.) беurig, hor. Љубивоје, m. Rann & name, pomen viri.

Jbyővínko, m. Mannsname, nomen viri. љшица, f. dim. p. лија 2.

љубили, им, v. impf. 1) Eujjen, os cuљешник, m. (Ерц.) бie pafelnut, nux lor.' 2) kussen, vocabulo poro, sensu juglass. Два љешника орау су вој- obscoeno.

Jb vonua, f. Frauenname, nomen feminae, Бешница, f. ) (Турска) etülthеn mі: љубичаст, па, то, veilbenblau, vioften bеr mоrnіter: и. ed) абзеrѕнаија, 'laceus. ат и беr Видојевица. 2) (бегова) љубичица (у Сријему и у Бачкој љусело у Јадру.

60'lga), i. das Veilchen, viola (viola љшничанин, m. einter on Бенница. odorata Linn. љ: шнички, кa, кo, ejefфniger.

Jo6wua, m. Mannoname, nomen viri. љештак, m. (Ерц.) ein yafelbufф, со- : 6љење, п. Сав Жијjen, osсulаtiо. туlеtum. .

љубну ти, нем, v. pf. dim. p. пољуЊешпарка, f. (Ерц.) бав фafelyubл,

били: tetrao Bonasia Linn.

„Љубну је једном и другом Бir, m. ријежа у Србији.

љубобрапi, m, Rannéname, nomen yiгi.

[ocr errors]

nus.

ска.

[ocr errors]

nae.

маовна :

Љубовник, m. (по крајини Неготино љулто, bitter, arg, acerbe: љупо тя ској; а Власи онуда кажу јубов- га превари ! HJK) Der Geliebte, amasius.

љубење, и. дав &tbojen, exacerbatio. Љубовница , f. (по крајини Неготин- љуцкі, кa, кo, - 1) теnfli), Rene ској; а Власи кажу јубовника) inen-, humanus. 2) (by'YKA) adv. männs die Geliebte, ainasia.

lid, stienschlich, humano more, ut vir : He Љуб Звца, f. (ст.) dim. љуба:

зна љуцки (него пасін, или Циган„Не ће Пуљо гроша ни дуката, скі. „Веќе ините љепоту ћевојку љуіштење, па бав ефülen, dесоrtіca„Тавну ноћцу за вјерну љубовіцу —

tio. Joyboje, m. Mannsname , nomen viri. Joyumumu, un, v. impf. 1) schälen, deJoyoomip, m. Mannenanie , nomen viri. cortico. 2) vide ryaman 4.

љ“ босав, m. annBпапте, поmеn viгi. љушчица, f. dim. . Љусtia.
Jo vocaba, f. Frauenname, nomen femi-
људе скара , f. augm. . човек.

М. људи (gen. људи), m. p. 2) bie Xen:

icher , homines. 2) die Leute, homiues. by acndo, n. die Mengelleute, multi- M. (ma), maa, m. 1) der Bieb, ictus tudo.

на ма, одма , мао. 2) (ст.) vide љуљање, в. дав 28iegen (aut Baв рut.

fhen), agitatio in cunis, aut in machi- „На коњма нам седла попрунуше , na suspensa.

„Чадорн нам маом понадоше љуљаліі, ам, v. impf. 1) wiegen, agi- 3) ма како било, [tatt макар.

to cunas. 2) (österr:) butschen, agito in Ma! vide mâ ma. machina suspensa.

Maana *, f. das Viertel, das Quartiet Љуљашка, f. (ofterr.) бie putfфе , ma- (in einer Stadt), regio urbis. china suspensa.

Maaibe, n. das Schwingen, agitatio. љуљнути, нем, v. pf. Der Biege einen Maaпп, шем, v, imrf. eine Benegung

Schwung gebeni, commoveo cunas. machen mit der Hand, dem sute), aziJoy soy! singt man beim Wiegen der Kins to. Maahеш ти вапіру у капи (ри der, ita accinunt infanti in cuuis.

wirst zu thun haben). њу љушкање, п. dim. . љуљање. Маали, маам, у. impf. п. і. ну ељу, љуљушкали, ам, dim. р. муъати. Љумање, п. Ваз 23orwärtstreiben, Газ Мавен, на , но, vide плав.

berschlendern, incessus modo defessi. Мави *, adj. indecl. vіdе мавен. љумали, ам, y, impf. BayerjФlenerit, Mавиш, m. eine Trt Dehlfpeije, cihi faincedo more defessi.

rinacei genus (österr. Schneebalien, KraЉупкості, . Die giebliфieit, amoeni. bfenteig in Sdmals gebacten).

Maonyma *, f. Art türkischen Mantels , љуска , f. Die male , testa, putamen, pallii turcici genus: љуснутпи, нем, vide љоснупи. Maeper, m. Mannsniame, nomen viri. љўт (comp, љућа), та, то, 1) erhoft, Магаза *, f. дав діада зіп, horreum. у

iratus, exacerbatus. 2) herb, acerbus. Бијограду држе у магазaмa co, ih3) љути сирома, би реrft arm, mi- то и брашно; а у Јадру (око Лоserrimus;

знице) біләлу магазу од прућа, па „Топал Паша љупа спірашнвица – насну у јесен јабука браница me љутац, љўца, т. п. ј. камен, barter стоје преко зиме. Stein, saxum durum.

Магазаіна m. der ein (wenn auch Футіна, f. ) бie Srboptbeit, irritatio.

kleines) Magazin hält, und daraus wer: 2) die Herbe', acerbitas : mopu Me by- kauft, tabernarius.

Магазинца, f. dim. р. магаза. Љупиті, піа, по,

nig, iratus.

Marabeibe, n. das Verunreinigen, pol Joymum, IM, v. impf. böse machen, ers Jutio, bofen, irrito , ad iram excito.

Marami, um, v. impf. verunreinigen, љупиписе, имсе, v. 1, impf. erboßen, polluo : немој се поганиши ни мага

excandesco. Љупница, т. 3. 3. Богдан, беr bifе місарац, рца , m. Der ($fel, asinus. Не (ichlimme) Bogdan.

зна (ни) колико магарац у канціаЉупіња, f. pie &rbopung, gxcapdescen- ру. Магарца одведи и на Јеруса. . tia. ,

лим, он ће още бивши магаран»

Ан лан.

tas.

х

Ина.

њип.

Marape, ema, n. der Esel, das Eselein, (puella) corrupta nimia indulgentia : ma, asellus.

за материна. Marapeki, ka, ke, Efels., asininus. Masaanya, f. die Delbüchse, vas olei. Narapeye (zum Scherze ais gereimte Ants Mazame, n. das Salben, Schmieren

wort auf eine uitgereimte Unrede): unctio. А. Добар сече.

Мазали, мажем, v. impf. .) 5 mieren, Б. Узао на магарече.

Talbeni, uugo. 2) Oro kora, streicheln, Marapuja, f. die Efelin, asina.

schneidel!l, deinulceo verbis. 3) kolba Магарнчин, на , но, геr fetin, asinae. ( љәскором маси), jiаrе fфіаgеп, Магарчев , ва , вo, Des Sfel8, asini, н. п. fuste dolo.

Магарчево брдо уКарловцима (близу мiзга, f. Die 27 aulefelin, Bat Eaultbier, Магарчева брда има онђе један из

mulus,

mula. вор, који се зове Е інковац, а Мазгал, т. vitle пушкарніца. әшек у Турском језику значи ма- Мазгала, f. J гарац : даклем је Eшиковац род с Мазгалија, f. дипт иев 3eug, pugae, inМагарчевим брдом!).

eptiae : прави кајекакве мазгалије. Marap'ele, n. das Handeln oder Neden Maarôb, m: der Mauielet, mulus. wie ein Esel.

Мазија, f, 1) vidе челик. 2) бie рrобо Магарчина (магарчина ), f. augm. у. des glühenden Eisens, und heißen Wası магарац.

rers, experimentum per ignem. y con Магарчили, им, v. impf. кога, зит бији и сад кашпо даде мазнју, п. Erel machen, reddo asipum.

ј. кад на каквога човека реку да је Магарчигписе, имce, v.r, impf. fi, mie шпо украо, а он се оди овара да

ein Esel betragen, dicere aut facere ut није, онда узваре пун казан (или asinus.

велки комао) воде, па у ону вреМагацин, т. (у Сријему, у Бачки и у лу воду, мәлiну комад врућа усја

Бан.) зав гаgа in, torreum, cf. амбар. ла гвожђа (ли камен), а онај, на Магистрат, т. vіdе мађистират. кога веле да је украо, засуче рукаМаги спірапіскі, кa, кo, vidе мађn- ве, па објема рукама извади оно спрапски.

Гвожђе из воде. Ако он не буде уMaria, f. der Nebel, nebula.

кр 10 оно што на њега говоре, не Маглили, им, v. imрt. einch tebel ит Ке се оже ли ни мало, ако ліг буле

sich verbreiten (3. B. durch Tabatrau: украо, изгореће му руке (а не знам chen), nebulam olsundo.

ни једнога, који је вадио мазпју да Ам аглица, f. dim. 2. магла.

се није ожегао, а знам двојиту ішто Магловил, ма, пo, nebliФt, nebu- су им руке изгореле: Панту Спі аlosis.

меннһу из Јадра из зсла Тринића, Маглуштина, f. augm. 2. магла. и Миру Туфекчији из РађеМагљење, р. дав Иmneben, obsubi- Етне из села іојковићia). latio.

Мазин, им, v. impf. н. п. дијете, мадеж , m. vіdе младеж.

bätscheln, corrumpo nimia indulgentia. Мађистор, р. vіdе учитель.

Мазнупи, нем, v. pf. 2) einnial j mies Мађнспоров, ва, вo, vidе учитељев. ren, uugo. 2) einen Hieb verjezen mit Вађисторовица , f. vіdе учитељссица.

dem Cabel, Stoc, percutio. Мађиcпopchil, ha, кo, vidе учитељ- маява, f. Die #Sinvilide (auf em slupe),

silentium venti, malacia. Мађіспірім, т. (у Сријему, у Бачк. маја *, f. vіdе квасау.

ну Бан.) Der Tagiitrat, senatus. Máa, f. hyp. v. majka. Mahістраснії, кa, кo, magijtratif, Мазда, f. jrаtерна те, nomen feminae, senatorius.

Мајдан“, т. дie ($rsgrube, fodina. 2) Dee Makynhnya, f. die Slosterlüde, culina Fundort, domicilium: my je majaan monasterii.

од Бевојака ; од добри коња и т. д. Маевица (Мајевица?), f. Serg іn Вов. Мајданскі, кa, кo, Stubeili , fodinae.

nien dem Hep und f'yreso gegenüber. Мајдонос m. die Petersilie, petroseМаецак, цка, кo, dim. р. мали.

lipum. Маечак, чка, ко,

Мајин; нa, нo, vide мамня. Márka, f. der Zentaer (100 Pf.), pondus Majka (11 majka), f. die Mutter, mater, centenarium.

Мајкин (и мајлин), на, ю, деr nut. мажење, р. дав Зеrbütfфеİn, corruptio

ter, matris. per nimiam indulgentiam.

Мајкина душица, f. Der Suence, the Maza, f. daß Muttersólynchen, ein vers mus serpillum Linn.

tätscheltes Kind, deliciae matris, per Majmyu*, m. der 21 fje, simius

[ocr errors]

cКИ.

[ocr errors]

1.

HIIMII.

мајмунаспі, па, по, &ffift, sinae wenn ein Zigeuner redend eingeführt similis.

wird). Мајмунов, ва , во, без іffеrѕ, ѕіmіі. Maroc, ba , BO, Mohn, papavereus. Мајмунскії , кa, кo, .) 21 јfens , äfjifф, Маковиште, р. 1) Ort, mo ebemals

simiarum. 2) adv. äffisch, ut simia. Mobil gestanden , locus ubi papaver мајмунчад, f. (coll.) Die jungen Дfen, fuit. 2) планина (или брдо ?) у Срби. simiolae.

ји. cf. Дрмановина. 21ајмунче, чепа, п. See junge аfе, аковскій, ка, но, н, п. кец, раз simiola.

Хreffle • 28. мајстор, m, 1) Ber Reiter, magister. Макса, m. (Рес. и Срем.) vide Максо, 2) Meister, peritus.

максим, m. 2 аrітив, Maximus. Мајстрија, f. Die &uint, artificium: Максімац, мца, m, dim p. Максим, по није никаква мајсторија начи- Максимчић, m. dim. . Максимац.

Максo, m. (Ерц.) һур. р. Максим. Мајст ірисање, п. дав Зеrfertigen ei• Мал*, 1) Das 23ermogen, facultаs: ner Sade als Meister,

„Млада мома мал до века — Мајсторисати, ришем, v. impf. mei. 2) Mai my je, es geschieht ihm recht, stern, als Meijter an etwas arbeiten,

habeat sibi. artificium exercco in aliqua re.

мала, f. vіdе маала. Мајспорица (и мајсторица), f. Die Малаксапии, кшем, v. pf. f wаф mera Meisterint, uxor magistri.

den, debilitor. мајсторичні (и мајст ричин), на, но, мала пушка, f. Die pijtol, pistola (teder Meisterin, magistrae.

lum wanuarium ignivoinum. Мајсторов, ва, вo, Beg Reifters, ma- Мале! 2Rutter ! mater! (mie брале, се. gistri.

ле, 4. d. мати гле) : Мајспірскій, кa, кo, 1) meifterlit , „Пођо по путгу мале ! по каменипу,

egregius. 2) adv. meisterlich, egregie. „Срето девојку мале! из батье иде— Majøp, m. der Meierhof, villa.

мален, на, но,

уіdе мали. Мајурица, f. Die PXeierin, villісі ахог,

Masema, m. Mannsname , nomen viri

. villica.

Малеш, m, Rannname, nonen viгi Мајуричин, на , der Meierin, vil- Малій (comp. мањи), ла, лo, Elcin , licae.

parvus. Мајурција, ni. der Meier, villicus. Малі Божић, m. Вав геше. абе, саМајурцијин, на , но, без Reierв, vil. lendae Jaquariae (HOBO Bemo ist in lici.

Serbien unbekannt). Мајўшан, шна, но, dim. 2. мален. Малина , f. Die Pleine 248a61, parva maМајчетниа, f. augm. р. мајка.

Du5, paucitas : нас је малина (unfer Мајчин, нa, нo, vidе мајкин.

sind wenig). мајчина, f. vіdе мајчепінна.

Малина, f. 2) Begeporn, ChriftBorn, Mājumiya, f. dim. das Mütterchen, ma- paliurus ? 2) Frauenname, nomen fetercula.

minae. . Мајчурина, f. vіdе мајчетина. Малінка, f. Srauenname, nomen fee Mak, f. der Mohn, papaver.

minae. Маказе*, f, pl. vіdе ноткице.

Малити, ІІМ, v. impf. perringert, pe: маказіце, f. pl. dim. р. маказе. niger machen, entziehen, miduo. Makap, und sollte auch, wenn auch, Малиш , m, kleiner, parvulus: иди мае

etiamsi: макар како било; макар ни лишу донеси ми један не дошао.

кад му не знаду имена). Макаре, f. vide скеле.

Малко, dim, p. мало. Макиіп, m. поље код Бијограда (на Мало, meniq , parum ; мало кад, fels лијевом бријегу Топчидера).

ten, raro ; мало по мало,

allmäligi Макља, f. бав сhаi mеjjer, Chabeis sensim. fein (?), cultеr dоliarii.

Maama, f., Malta(?), Meleda(?), Melita : Макљање, т. да сфабе ,гаѕiо. Малија, f. ) макљати, ам, v. inpf. 1) Табеn, sca- „Кад дођоше под проклеmy Малту

. bo. 2) fig. für: Thlagen, dedolo. „Господине од Малтије краљу Макљнца, f, dim. . мака.

Малчице, vidе малко. Макнаирала, auf unр баvоn, abiit, ex- Mân, m. die Ramme, fistuca. cessit cf. издирала.

Маљеница, f. п. Беr kleine, Макнупін, нем, vidе маки.

Statur,

homo

parvus. Макнутисе, немсе, vidе маќисе. Маљење, и. дав зеrrіnger,

ako? (ein charakteristisches Intercalare, Maruk, m. dim. $. mal.

НО,

(реку Ђепепiy,

Kleiner

deminutio. ,

« PreviousContinue »