Маљо, m, vide мањо. Mâ ma! Laut, um die Kuh herbeizuloden, sonus alliciendi vaccam. Mama, f. hyp. . маши. Мамаљуга, f. vide качамак. Miмau, мшa, m. der Köder, esca. Mamurys, m. ein erdichteter Bogelname zum forpen, q. d. quae alliciat anum: А. Шта је то (шта то дречи у мраку, у шуми)? Б. Мамигуз; бјежи, бјежи. Máмин, на, Hо, der Mama, matris. Máмиmи, им, v. impf. locken, allicio. Maмишa, f, dim. y. мàмa. Мамичин, на, но, ber мамица, matris. Maмbéнe, n. das Locken, allectio. Maмaше, n. das Spornen, incitatio. Mаму зашн, ам, v. impf. spornen, addo calcar. Mamyзe, f. pl. die Sporen, calcaria. Мамуран, рна, но, от Каи(фе поф benebelt, qui crapulam nondum exha lavit. Maмуpaу*, m. die Nachwehen des Raufches, dolor capitis cet. a crapula: paзбити мамурлук, bie Nameken дев Rausches (wieder durch Trinken) vers treiben, crapulam discutio bibendo. Máнa, f. Fehler, Tadel, vitium: немa мане на њему никакве, er ift ohne Fehl. Maнacmup, m. vide намасmup (mit al: lea Ableitungen). ' Мангулац, гулца, m. eine 2lrt leicht mäft barer Schweine, genus suis altilis. Mauryлnua, f. eine Art leicht mästbarer Saue, genus porcae altilis. Maнгурa, f. eine Art Münze, numi genus; нема ни мангуре. Манда, 1. rauenname, nomen feminae. Мандал *; m. велика кључаница преко цијели враша, ber Zhorriegel, vectis portae. Manapa, f. ein Gericht von Schmalz, Mehl und Waffer, cibi genus. Мандра, f. vide стан с. Maндушa, f. Frauenname, nomen fe „Ту ми седи младо момче „Накићено, наређено, „Мањ што није ожењено Maжкáraше, в. das Umstehen (des Vies hes), mors bestiae. Мањкавати, ам, v. impf. umflehen (vom Viehe), mori (de bestia). Maнькаши, ам, v. pf. umstehen, verres den, mori. Maшмa, weniger, minus. Мањо, m. vide маљеница, Маови, m. pl. 3. . боли ме глава на маове, auf Augenblicke, stoßweise, punctim, identidem. Mаовнна, f. dae Mos, muscus, Mápa, f. 1) bvp. v. Марија. 2) шарена 6убnna (osterr. Frauenkäfer und Mas rientâfer, train. божји волек). Мараз*, т. д. В. мараз на срцу, er ift innerlich frank (man sieht äußerlich keis ne Ursache seines Uebelbefindens), malo intestino laborat. Mapama*, f. das Tüchel, Tuch, sudarium. Mapамишa, f. dim. 1) das Züchelchen, sudariolum. 2) bei den Lammern das Talg per Ingeweide, sebum intestinum bestiarum. Марица, f. dim. 9. Марија. minae. за Мар'нко, т. Таппвнате, nomen viri. Марити, им, v. impf. за кога, што, йф tümmern um etmaš: не мари за то, curo. Марица, f. 1) dim. 9. Марија. 2) вода (у Косову?): „На Марацу бијелити платно „Окрећесе низ воду Марицу Mapin, m. Mannsname, nomen viri. Мараш, т. 1) (у Србији кажу КаурCKH) Der Siebzehner, numus 17 oruciferorum (Mariae imagine insignis.) 2) eine Münze von 10 Para's, numi Turcici genus. Маркић, m. dim. 9. Марко. Масан, сна, но, vide мастан. te Del, bie leste Delung: светили Маслен, на, но, fhmalyig, fett, pinguis, pinguedine imbutus, н. п. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, фmal., butvri. Маслењак, m. m. j. лонац, или ћуп, der Schmalztopf, olla, in qua butyrum liquatum. Маслина, Г. ber Delbaum, olea. Маслинка, f. bie Dlive, olea, oliva. Масло, п. 1) дав Shmaly, butyrum liquatum. 2) vide цицвара. 3) све је то његово масло, Beranlajjung, ille autor est: и ту има његова масла; ни то није без његова ма tus. Macm, f 1) das Schmalz, gefchmolzenes gett, pinguedo liquata, 4) Salbe,unguentum, adeps. 3) човек црне масти, (Farbe), atri coloris. Местан, сна, но, fett, pinguis. Мастило, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Die Zinte, atramentum, Мастити, им, v. impf. mit ett бе schnußen, pinguedine imbuo. Мáma, m. (Рес. и Срем.) vide Mamo. Mamapa, f. art Tschutura (Weingefäß), vasis vinarii genus: "Додаје му чашу и машару Матерење, п. bie Begrüßung al Mute ter, salutatio pro matre. Матерешина, f. augm. 4. мати. Материн, на, но, ber Mutter, mad tris. Материши, им, v. impf. zu einer fa gen: Mutter! saluto matrem. Материца, f. bie Mutter, Bärmutter, der Mutterleib, matrix. Материце, f. pl. Празник, који сваг да пада у другу неђелу пред Божић (а у прву пред оце). Материце су као женско крсно име: Зато је обичај у очи материца (или на материце у јутру) везати све жене, које су се мајке назвале: без шале, a неке вежу за ногу пред неке само донесу уже, или (по варошима) пантљику, или гајтан, па већ оне знаду шта је то и морају се откупљивати: орасима, сувим шљивама, јабукама, ранијом, лијепом вечером и сјутрадан Ручком. Маши, тере, f. vide мајка; жива ти је маши (i. e. bu bin glüdlid) begrüßt man den, der eben noch recht kommt um allenfalls, wenn er will, mitzuspeisen. Матија, m. Mathiaš, инð Matthäut. Матијаш, т. Тапивнame (von Маши. ja), nomen viri. Матијца, m. dim. 9. Матија. Mamиna, f. 1) die Bienenkönigin, 2pum dux, regina. 2) der Thalweg, me dius alveus luminis: „Узела га вода на машицу Матичњак, m. 1) bie Belle ber Sienenfon nigin, cellula reginae. 2) melissa officinalis Linn. (fonft auch maшa genannt Мато, т. (Ерц.) һур. 9. Мапија. Матор, рa, po, alt, senex (befonder von den Thieren). Маторац, рца, m. ber 2[[te (vom Zhits ren), senex; auch vom Weinberge wür de man es gebrauchen. Маторење, п. даš iltern, senescentia (3) Маторина, f. (öfterr. bie 2lelte) дав ter, senectus. Маториши, им, v. impf. alt werden. altern, senesco. Маторка, f. bie 2llte, 3. 23. beim Be ffitgel, senex cf. маторац, Маћа, f. (у Сријему и у Бачкој гогоMahaa, f. pe makuja) die Stiefmuttec, Маки (говорисе и макнути), макнем, v. pf. rücken, moveo. Маћија, f. ст. мађаа. Маћисе (говоре и макнутисе), макнемсе, v. г. pf. rücken, moveor. Mack, m. das Miau! vox felis. Маукање, п. дав Miauen, mutitio felis. Маукати, учем, v. impf. miauen, mutio Маукнути, нем, v. pf. ein Miau ma chen, mutio. Мауна, f. bie Shote, siliqua, folliculus. Маунање, дав Betommen ber hoten, das Hülsen, folliculorum apparitio. Маунатисе, насе, v. impf. н. п. гра, bülfen, Sulfen bełommen, folliculos accipio. Мауница, f. dim. , мауна. Man! Laut, um die Kaße zu rufen, so nus vocandi felem: мац мацо мац! Маца, f. 1) һур. у. мачка, дав Кав фен. 2) трава, што се њом мажу кошнице кад се poj стреса, vide матичњак 2. 3) кад се рој ваша, или саћерује у кошницу, онда се виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед мацо, сједо и ја. 4) (vie Slode ber Жеіденbüte) дав äßфен, (Поссия) ius lus. Мацаст, та, по, н. п. крава, Fagen= fatbig, coloris felini. Mágere, n. das Werfen (von der Kaße), partus felis. Мацити, им, v. impf. п. ј. мачка, lis mas. Мачва, f. једна кнежина Шабачке наије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што је зарасла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан љеб тако у себицу, као у Мачви); али нема текућије вода, него људи све пију бунарску воду (осим оније села, која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају, да је Кнез Лазар питао Мило. ша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти Милошу Мачвани? А он му одговорио: "Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу" Онда Лазар ре као:,, Еда Бог да, све крчили, а све Мачва у трњу лежала; а шпогођ стекли, све Турцима у биједу дали" Мачва је била (до 1804 год.) најбогатија кнежина у Србији, него је ови година погажена и оплијењена. ,, Равна Мачва бијела погача "У богатој и поносној Мачви Мачванин, m. einer aus der hwa. Мачванка, f. eine aus der Matfdma. Мачвански (п. Мачвански), ка, ко on der Мачва. Маче, чета, n. ber junge Rater, catulus felinus. Мачешина, f. augm. У мачка. Мачица, f. dim. baš Räßen, felicula, felis parva. Maчjak, m. der Kahendreck, Koth, stercus felinum. Мачји, чја, чје, Raßen, felinus. Мачка, f. 1) bie Raše, felis. 2) дрво криво, што стоји преко рудица (код плуга). Мачкодер, m. ber Kaßenfhinber, excoriator felium. Мачурина, f. vide мачетина. garus. Маџарење, п. бев Ungrifiren, mutatio in Ungarum. Маџарија, f. ber Kaiferbulaten, aureus ungaricus. Manapиja f. (coll.) (das Gemoger?) die Madjaren, Ungari. Маџарина, f. augm. . Маџар. Маџарити, им, v. impf. zum Mas dschar machen, fácio esse Ungarum. Маџаритисе, имсе, v. r.impf. fiver ungera, abire in Ungarum. Маџарица, f. bie Mаòjarin (Ungerinn) Ungara. Маџаркиња, f. н. п. сабља, бес Ип ger = Cäbel, acinaces ungaricus: „И док ми је сабље маџаркиње Маџарска, f. дав Тад[renland, Un gern, Ungaria. Маџарски, ка, ко, 1) ungrifi, ungaricus. 2) adv. ungrifdh, ungarice. Маџаруша, f. m. ј. шљива, біе детей. ne blaue Zwetschke, pranum (ungari cum), cf. пожешкиња. Маџарче, чета, п. деr junge Ungery adolescens ungarus. Маџун*, m. 1) bie gatmerge, electuarium. 2) ein dergleichen Gericht, cibus (electuarius). Маша*, vide ватраљ. Маша, f. даš jehlen im банање - piel, error in ludo банање, Na Маша, m. (Рес. и Срем.) vide Машо. missio manus. Машашисе, амсе, v. r. impf. greifen, immitto manum. Mame*, f. pl. die Feuerzange, forceps. Машко, м. Таппвнате, nomen viri. Медекнути, нем, v. pf. mebet rufen, Меден, на, но, Monig, mellitus. gelber Ring von Bronze, anulus ae- Медет*! Husruf еіnев Песенден ü „Кад устане кука и мотика, Машо, m. (Ерц.) һур. . Марко инд Машко. Маштрафа, f. ein Slab mit Saпора. be, poculum ansatum. Máшkeнe, n. das Beschmieren mit Fett, unctio. Машчина, f. Машчурина, f. augm. . маст. М (ме)?), меа, m. (Рес. и Срем.) vide Mè, mid, me (acc. b. ja). Меднисање, n. vide крчмљење 1. Меанџијин, на, но, vide крчмаров. Медак, m. Mannšname, nomen viri. rius. Медарница, f. bie Sonigtube, officina mellaria. Медвед, m. (Рес. и Срем.) vide ме- Медведица, f. (Рес. и Срем.) vide ме- Медведник, m. (Рес. и Срем.) vide Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi- Медљати, ам, vide медити. Медњаци, њака, m. pl. поток и бр. до у Јадру, између села Тришића и Клубаца: „Од Медњака те до Копривњака — Медо, m. hyd. von међед: ,,Сити бисмо и још бисмо, „Прде медо побјегосмо; „Да бијау стари ,,у гаће би срали. Медовина, f. ber Meth, mulsum: слако као медовина; „С вечера ме вином умивале, „У по ноћи слатком медовином Медоња, m. Rame für einen Djen, nomen bovis (an den mehèд denkend?). Медуља, f. bname, nomen vaccae. Међа, f. 1) bie Srenje, terminus, limes. 2) das Gebüsch, fruticetum: ,, Ето мајко из међе међеда Међед, т. (Ерц.) ber Bär, ursus. Међедина, 1. (Ерц.) 1) діе Bärengaut, pellis ursina. 2) augm. у. међед. Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Berg in Serbien (изме ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, во, (Ерц.) Bären., ursi. Међеђи, ђа, ђе, (Ерц.) Vären», ursi Мекуша, f. јабука промрзла, или гњила крушка, meidher Apfel обес Birne, malum aut pirum mite (molle). Мекушац, шца, m. рак кад се свуче у пролеће, дer Krebs, ber fich ges häutet hat, cancer qui cutem posuit (ideoque tenerior est). Мекшање, п. даg Stweißen, mollitio. Мекшати, ам, v. impf. ermeihen, mollio. Мекшина, f. vide мекота. Мела, f. bie Diftel, viscum. На којој се лијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још Бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: зашто се мела ријетко налази на лијесци?). Мелез ** m. ber Smitter (mulatte), hibrida von Menschen und Thieren. Meлeм*, m. das Pflaster, emplastrum. Мелица, f. dim. v. мела. Мељ, т. дес Sopfen, humulus lupulus Linn. Мељава, п. maš gemablen wirò, quod molitur: нема Мељаве (говоре у Сријему, кад нема воденица шта да меље). Мељавити, им, v. impf. (ст.) cf. по |