Page images
PDF
EPUB

Благо, п. Сфав, Bel, peculia : благо Блажипи, им, т. impf. (доље преко

небројено ; при повара блага ; Мораве) fo viel als мрсни 1. „Ни је благо ни сребро ни злато Блалтан, ина, но, fotbig, mоrаtіg, „(Чи” су. благо гроши ни дукати),

lutosus. „Већ је благо што је коме драго.

Блало, п. Roth, lutun. Благө мени ! благо mеби ! благо њему, Блашко, m. ein Rannname, aomen

mobt mir! Deatum me! Благо ли си мени! viri. Благовест, f. (Рес. и Срем.) vidе бла. Блашко ли си мени ! wohl mir, beaговијесп.

tum me! Благовијест (говорисе и благовије. „Мене веле да ожене

спи. pl.), f. (Ерд.) бав 5eft Darid Ber: Блашко ли си мени ! kündiaung (den 25. März), annunciatio B. „Али жена њеба оће, М.У Благовијест приповијест (што Тешко ли си мени. се тиче зиме). Да човек убије гују Блебепање, п. Вав plappern, blateприје благовијесли, та да усади у

ratio. њезину главучено бијелога лука Блебетапи, бекем, т. impf. plapper, да никне до благовијести, па да blaterare. та зађене за капу на благовијест Блебепуша, f. Das Playermaul, ba. кад пође цркви, онда би познао

terator,

blateratrix. . све жене које су вјешлице: све би Блед, да, до (Рес. н Срем.) vidle блијед. се купиле око њега да му отму, Блёдети, дим (Pec.) vidе блијеђен. или украду оно чено (ако припо- Блёднпи, им (Среді.) vidе блијеђепін. виједају).

Бледоka, f. (Рес. и Срем.) vidе бље. Благодаран, рна, но, (у Сријему, у доћа.

Бачко и у Бан. по варошима и по на- Блејање , n. Sas Blöten, balatus. мастирима fammt аlеn ableitungen) Блејали, јим, v. impf. ) büten,

balo. dankbar, gratus.

2) gaffen, Maulaffen feil haben, hio. Daarojapele, n. das Danken, gratiarum bnék, m. der Blöflaut des Schafe, baactio.

latus : макар блек не оспiao, п. ј. да Благодарипи, им, т. impf. Panten, би ни једна овца не остала. gratias ago .

Блека, f. Фав Бlоtеп, bаlаtiо: стоји Благодарност, f. Pantharteit, gratus

блека оваца. animus.

Блкнути, нем , v. pf. blöten, balare. Благодат, f. Sеt Cegen, favor, salus, Блсан, т. Dummbart, stultas..

incrementum : благодат Божја пада Ближњење (близнење), п. бie Weburt на земљу (кад иде киша).

von Zwillingen , partus geminorum. Haaroje, m. Mannsname, nomen viri. Близанац, нца, m. Зmiling, geminus. Благосљање, р. Вав Сеgnen, benedictio. Близаница , f. Die Smilingdfфweiter; geБлагос...атн, ам, v. impf. fegne, be- mella. nedicere.

Близнад, f. (coll.) vidе близнови. Daarocams, m. der Segen, benedictio. En 13he, ema, n. der Zwilling, geminus Благословина , f. Ponijd in Der 24net. (siue discrimine sexus).

Spte, Eј пужан! bе не уважи за Близнење, р. vіdе ближњење. осовину и за благословину, него за Блізни, f. pl. кад се уведу у брдо оно, што се смиче и намиче.

двије њице мјесто једне , и пако Благосле выпи, им, v. pf. fegnen, be- остіану у планіну. nedico.

Блізнитисе, имce. v. impf. Зwіlіnge Благочастиви Рим, т. (nam kucepts)

gebären, geminos pario. fromm, rechtgläubig, Gott recht ver: Близнови, m. p. 3wіlіnge, gemini. epreno, pius, orthodoxus : Србљи ка- Близу, пађе, рrоре. жу: први је Рим био благочасливи, Блијање, в. бес Оurfall, profusio alvi. па ће бити и последњи.

Basijamu, am, v. impf. dünn misten, den Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. Durchfall haben, sluit alvus (pecori). блажена Марија,

Блијед (comp. бл. '), да, до, (Ерц.) Блаженизмицајушчи (јако ти упе- bleid, pallidus. коша), Pomija18 altflavifфе Фа. Блиједии, нм,

1 ч. itapf. (Ерц.) rodie Der diblischen Seligkeiten : Selig Bauchem, 6anjeAnm, bleich werden, sind, die sich davon machen

-, beati

pallescere. subducentes (se).

Блитва , f. цвекла, бie rothe Rube, Блажење, р. бав (Cifen pon guten (D. і. beta. .

$leifф») Сpeifen, im Wegenfabe рeв Блигавени, на, но, н. п. листі, сјеме, Fastens, epulatio.

von der rothen Rübe, betae.

Бъедia, f. (Ерц.) Sie Kleiфе Заебе, den der liebe Gott gegeben, omnis pallor.

omnino. Бъување, п. Зав Зеефеп, yomitus. Богојављеније, п. vіdе Богојење. Бъвати , љујем, у. impf. breфen, vото. Богојављенска водица, f. ein eibэ Ба уволинне , f. pl. Bas Beggebroфene, wasser, das am Feite der 5. drey Könis vomitus (auch fig.)

ge (auf ein Jahr lang) geweihet wird, Бъхнути, нем, у. pf. brechen, evomo. aquae lustralis genus. Бљу піав , ва , во , абgefфтаdt (von Opei• Богојављење, п. (бав $et er . Brep

sen), fastidii plenus, nullius saporis. Könige) epiphania domini. Бъу пак, тка, кo, vidе бљулгав.

Србљи приповиједају, да се ноfy Б6, м. Боқne, faba.

уочи Богојављења сваке године оБоба, f. п. і рачја, Srebroggen, oya півора небо, и да fie онда Бог даних cancri.

свакоме који што заишпе (само да Б бара, f.

l der Roggenkrebs, can не ишпе више него једно). Бекојих Бобграц, рца, m. cer

стоје на пољу по цијелу ноћ не би Бобарица, f. stans.

ли виђели кад се небо отвори, но Бобија (мала и велика), f. Berge in Ser по не може сваки виђепти. Тако се Рађевина. Мала је Бобија на путу некакав догодио у соби кад се небо Кад се иде од намаспира Троноше отворило, и не имајући кад изиік к Дрини и Лозници; и ту се свра- на поље (да се не би међулінм заКају црквaри о великим годовима творило), промоли главу кроз про(ен кад је лијепо вријеме) ще се зор да рече: дај ми Боже осмак одмарају, пију и играју.

блага; но у ономе страу ну ипіњи Бібов, ва , во , н. п. листі, зоқnet: , мјесто пога рече: „дај ми Боже од fabae.

„осмак главу.“ у мај час поспітане bór, m. Cott, Deus; daher 1) sao bor, му глава колико осмак; тако да

in per Repen&art, s. 3. пешко до је није могао кроз онај прозор увузла Бога, ре:teufelt fфwer, vehemen- ћи у собу док нијесу људи дошли ter. . 2) јаој мени до Бога мило- са сјекирама и начинили прозор вета! 3) на права (или на права прав.

ки. Млоги се наБогојављење у јупіру Циша) Бога.

прије сунца купају у потоку или у Бога, m. hyp. b. Бог : карасе Бога (ка- ријеци (ако је вода смрзла, а онн жу ћеци кад грми); мили Бого!

пробију лед). Богаз*, м. деr ngpap, fauces : Boroje, m. ein Mannsname, nomen viri.

„Друштва мало, аи по невјешто, Богољуб, m. XannBпате, поmеn viri. „Не познаје слаза ни богаза Богомоља, f. црква, Воttевқаив, Set). Богазлук*, m. у лисице оно бијело haus, Kirche, templum.

испод грла, беr Зbeil De8 $uфвѣalgев Богомољац (богомољац), љца, m. Bea

unter dem Halse, faux pellis vulpis. ther (3. B. vom Mönche), precator. borad, m. der Krüppel, saucias, mutilus. Gorohocay, cija, m. (nad dem griech. Богааси, па, то, früppelhaft, mu- Gecə pos) н. п. Игњаш богоносац, tilatus.

Ignatius theophorus. boracmbo, 1. Reichthum, divitiae. Богоносні , на, но (Өсорб ро; ), н. п. Богат, па, mo, reit, dives.

оци. Богатство, р. tіdе богаство. Богорадити, им, 7. impf. искатис Богдан, m. RannBнame , Domen viri. Бога ради, betteln, mendicare. Бог дана, f. ein Srакеппаме, uomen Soropáherbe, n. das Betteln, mendicatio.femidae.

Богородица, f. (Geort.es) Botteёgebq= bored, m. ein Mannsname , nomen viri. rerin, dei genitrix. Беги душа, м. ј. Бог и душа.

Богородичин, нa, нo, Der Botte8gebäя Богњав, ва, вo, vidе оспичав.

rerin, genitricis dei. Багиње, f. р. vіdе oспице.

Sorocab, m. ein Mannsname, nomen Boruk, m. ein Mannsname, nomen viri. viri.

. Богмање, р. дав Бог ме! fagen, tеѕtа- Бод, m. 24rt Stifеrеn, genus pictuгаа.

tio deorum, juratio per deos. Богмансе, амce, v, г. inpf. mit Бог Бодац, боца , m. н. л. во, 58, дер. Me betheuern, deum testor.

im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. Біг ме , bei Bott, me dius fidius. Бодач, ш, н. п. вo, ein jtpiger Sфв, bos Бог вађа, f. намастир у Ваљевској

petulcus. наији.

Бодење, п. Das eteen, punctio. Боговемні, на, но, in per Repen&art, Бодљив , ва, во, н. п. права, tефен,

сваки боговешни дан, jeдeп Сая, pungeus.

ope acus. .

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Тоднути, нем, vidе боцнути.

Божић ми је дошао ; ако сам се опБођани, . р. намастир у Бачкој. крила, према свом Њеверу). На неБођански, кa, кo, von Бођани. ким мјестима (као по Босни и по Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо. Ерцеговини) сјачу на Божић, м. ј. Божана, f. Seauenname, nomen feminae. домаћин рано ујутру виче : сјај БожанспEO, D. Die Bottheit, divinitas : Боже и Божићу на ішему, или

има ли у тој књизи шпогођ од бо- нашој (по имену свим кућанима жанства ?

редом). Приповиједају да је отишао Божидар, m. Лаппвате, поmеn viri. некакав Србљин свом бегу у Скочић Божишњи , ња, њe, vidе божиќни. (ниже Зворника) да иште шенице Божић, m. (dim, p. Бог) Beignaten, за чесницу, а беr му казао: „даһу Festum nativitatis Christi.

„тн шенице, али ако океш један у очи Божића, пошто се бадња

„пуш и мени сјакнуши.” Србљин

казао да оfie, узео шеницу и сјакци унесу укућу и наложе на вапіру, узме домаћица сламе и квочући (а

нуо му,на Божић: сјај Боже и за њом ћеца пијучући) простіре по

Божић у и нашему бегу на соби, или по кући, ако не ма собе.

Скочик у. До малог Божића го. Потом узму неколика ораа и бајце

ворисе, кад се двојица срещу на по слами. ilослије вечере пјевају

пулпту, или кад који ком дође у и веселесе. Кад у јутру устану нај

куку, ристос се роди (мјесто прије отиде једно mе донесе воде,

добро јутро, помоз' Бог и добар вено понесе жипа пе поспе воду (као

че), и одговарасе ваистину рополази је) кад к њој дође. Том во

ди; тако и кад се пије, мјесто дом умијесе чесницу и налију ру- Божићно, . Одаnnвпате, поmеn viri.

cпacyjce и на здравље. нак піе приспаве. Кад се поодју: Божићніп, на, но, н. п. ражаю, свипри, пошто намире стоку, онда сједу за ручак. Но прије него сједу Божиковање, а. бав $epern per Beib.

jeka, Weihnachts-, festi natalis Christi. за ручак, избаце по неколике пушке (ако и у јутру рано кад устану)

nachten, celebratio festi nalalis Christi. па се онда скуліе сви око софре Божиловапи , ћујем, v, impf. Die 21seib: піе се моле Богу (аржећи свако по nachts Feyertage zubringen, agere diem

festum natalis Christi. једну воштану свијећуу рукама) и мирбожају се, т.ј. изљубесе Божица, f. Seauenname, nomen feminae. сви редом говорећи: „Мир Божји Божје дрвце, в. дie etabфиса , artemi„Ристос се родин, ва истину роди,

sia abrotonum Liun. поклањамосе Ристу и Риспіову ро: Божји дан, т. први дан по Боижћу,

Божји, жја, ије, göttli , divinus. жанству. Поліом домаћин пок упи све оне свијеfіе у једну руковели и у

Dec Tag nach Weihnachten, dies primus сади у жито, које спiojiн на софри post nativitatem Christi. у каквој карлици, или у чанку (сва- Бежо, т. (Ерц.) in Xannвпате, покојако жно помијешано заједно ; у men viri, пом жилу стоје и колачи којека- Божогробац, пца, т. калуђер из Је. кви), пе онђе мало погоре па и pyCannma, ein Mönch vom 6. Grabe, угасе оним житом. Оно жито по- monachus sancti sepulcri. слије дају және кокошима да носе Божур, m. Die Ponie, Bi+trofe, paeoјаја. Кад почну ручати, неки нај- nia officinalis Lion. прије окусе спра, нећи печенице, а boh, m. ein Mannsname, nomen viri. неки (као по ёријему и по Бачкој) Боица , м. Лаппвпате , поmеn viri. прије свега срчу тареник, но ра- Бој, ш. 1) vide битка. 2) СФläge, verкије млoгн не пију први дан због Tera : умръо од боја. врућице. Око пола ручка устану у Боја*, f. Die Sarbe, color. славу иломе

Колач какого, и о Боја, f. D) hyp. 2. Богдана. 2) hyp. у. крсном имену, само

Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо. кољива. На Божић се обично руча Бојаги (као, рекао би), etma, fortasse : с вреће (простіресе празна река он MHсли бојаги да ми по не знамо. мјесто чаршава, или по чаршаву), Бојазан, зна, но, faurytfam, tіmіdus. и софра се не диже (нити се кКа Б. јан, бојка, m, dim. р. бој: чиспіи) за при дана. Први дан Бо- „Бојан бише и помиришесе жића нико нн ком не иде у кућу, Бојана , f. 1) ein Seauenname, nomen осим полажа јника. о Божићу feminae. 2) ријека шшо пече поред се опити и побувалон није ника- Скадра. кове срамоше (ако сам се опила, Бојалиҫе, јимсе, у. r, impf. 1) fürteti,

[ocr errors]

Бытия, на, но, н. п. вопље, седло, Бољарања, .} pie Bojarin, uxor bojar.

8en, doleo.

timeo. 2) бојимсе ће доћи, іф pers Беља, f, hyp. у. бол. mutbe, opinor.

Бољap, m. per Bojar (Brope), magnas, jaunja *, m. der Färber, tinctor. optimas, in den ungrischen Chroniken Бојење, т. дав $örben, tinctio.

bojeroues. , им, v. ,

Бољарка, f. Shlacht: , Krieges: , bellicus.

Бољарски, ка", ко :) bojarift, optimaБоjo, m. (Ерц.) hyp. 6. Богић.

tum. 2) adv. wie ein 60 nap, more boБјчета, ш. 27 аппвпame, nomen yiri. jeronis. . bok, m. die Seite, latus.

Бољепи, боли, v. impf. (Ерц.) (+mers Бокал, т. (it, il bocale) Зефеr, pocolumn.

Бољетица, f. рана каква на телу, бie Eorap, m. eine Kanne von Feyance , Wunde, vulnus, 6 kapa, f, ) vas faventinum.

Бољи, ља, ље, і) бејjer, melior, 2) 60Бокарица, dim. р. бокара.

se! lauf! curre. Бhвица, f. Ser 23egerid, plantago. Бољма , bеffеr, melius. borop, m. das Büschel, die Staude, bóp, m. die Föhre, (Kiefer) pinus silyefasciculus,caulium ejusdem herbae.

stris Linn. Бокрић, m. dim, p. боор.

Боравили, км, v. impf. ) Тебеn, ago, Бокпiep, m. Оer 2гафtwähter (qiterr. dego : како боравиш? bе боравиш Вафter), vigil nocturnus.

сад? 2) (сп.) санак боравиши, fla= Box, m, der Schmerz, dolor.

fen, dormio : Болан, болна (говорисе и бона, боно), „И под јелом санак боравио

HO, 1) Frank, aegrotus, 2) traurig, tri- „Леже јунак санак боравии stis: шпа по учини болан брате! Боранија, f. Die not grinen Sifolen, „Што је болан слуго Милупине! phaseoli virides, immaturi. „Зар нздаде цара на Косову? Брања , f. планина у Рађевини. Болезања, f. (спі.) vidе болест : Брба, f. Ber Ctreit, pugna, certamen.

A Бог пустин пешку болезању, Борење, п. ба &&mpfen, certatio.
„Болезању, страшну срдобољу — Hopuje, f. pl.(cm.) ein music. Instrument :
Болесан, сна , но, vidе болестан. Ударише зиле и борије
Болесник, m. Bеr frante, aegrotus. Бориписе, имce, v, г. impf, tampfen,
Болесница, f. Die frante, aegrota.

certare, aud бори се с душом, се Boaēcm, f. die Krankheit, morbus.

liegt im Todeskampfe , agonizat. Болеспан, сна, но, trane, aegrotus. Hópje, n. (coll.) Kieferwald pinetum. Білети, боли (Pec.) vidе бољети. Борна сукња, f. (сп.) faftenrei, pli. borehi, ka, ke, mitleidig, gefühlvoll, carum plenus, cf. саборипі :

theilnehmend, qui movetur alterius ma- „Ко ми реза оборну сукњу ? lo. Das Sprichwort he ma 60.1efera bopos, Ba, Bo, Föhren: , pineus, e pino bat folgende Erzählung zum Grunde: silvestri.

Разбољеласе жена усред зиме, па Боровина, f. Sieferbols, lіgnum pіnі silјој пало на ум на букову мезгру; муж

vestris. јој каже: „Бог с побом жено! om- Боровица, f. 12Вафоlеr, juniperus „куда сад букова мезгра? Сад бук- Боровница, f. communis Linn, „ве пуцају од мраза.” А она му од. Борогово, п. планина у Босни : говори: „Е! мој човече! не ма бо- „й Папраћу близу Борогова — „лећега, а он би наложио валиру Бороje, m. ein Rannвпате, поmеn viri. „око букве, па би се буква откра- Бос , боса, co, barfut, nudipes. Вила и било би мезгре.

Босанац, нца , m, vide Бошњак : Болешљив , ва , вo, frankli , valetudi- „Јер Босанци Турци млидијay Darius. .

Босанка , f. ) бie Bopnierin, femina Болешчина, f. augm. 2. болест.

Bosnensis. 2) п. ј. путура, 2rt чуБолити, боли, (Срем.) vidе бољети. mypa, vasis vinarii genus. Боловање, р. дав kranəfer, aegrotatio. Босанлија*, m. vіdе Бошњак : Боловали, лујем, v. impf, trаnt fери, „Да не удре Турци Босанлије — aegrotare. .

Босански , кa, ко ; ) бофnifф, bosniБолдхан*, m, vidе лађа:

cus; 2) adv. boßnisch, bosnice. „И, А Савом водом болозанин Босиљак, љка, m. једни говоре и боБола, f. велики дубан, бав Ветӧ16е, CHOK) Basilienfraut, ocimum basilicum der Laden, taberna.

Linn. Болпација m. See ein Bewlbe bält, Босиље, п. vіdе босиљак: по је смиKaufmann, mercator.

ље и босиље.

[ocr errors]

caprae cacutio.

.

[ocr errors]

Босиљка, Г. cin Seauenname , поmеn fe. „А ђевојка седам бошчалука, minae.

„Нип су пікани нипін су предени; Босиљков, ва, во , н. п. кипа, Basilis „Ни у ситно брдо увођени, kum: , basilici.

„Већ од чиста злаrtа самевани — Босиоh, m. vіdе босиљак.

Бравоњак, њка, p. ein Rüge:феn 3its Босна, а) беr luр Зораа; 2) раз gano gentoth, globulus stercoris caprini. Bośnien:

„Спара баба у брабоњке гала : „Те је шаље на Босну поносну

Жив” ми синци, све су гола гөвна. »-и честиту Босну полазии Брабоњање, п. ваз 2xijten Ber giege,

„Од честите Босне камение — Тосоног, га, го, у једну ногу обу- Брабоњами, ам, т. іmрt. miften (вони

вен, а у другу бое, пие аuf einem der Ziege) caco (de capra).

Fufe bekleidet, altero pede nudus. Epâb, m. Schafvich, ohne Rücksicht aufs. Босолиња, f., Sarfujigteit, pedum nu. Geschlecht, oder Altera pecus, ores. ditas.

Брава, f. рав ОФloft, serra. Бісцiан*, m. 2) теlоnеngarten, hоrtus Бравање, п. Веr ефaféданд, incessus,

peponum; 2) Melonen reibst, pepones ut opis ést. et anguriae.

Бравалін, ам, у. impf. иһи без паLocmanaume, n. Ort, wo ein Meloneno мети као овца, gehen wie ein Gфаf.

garten gewesen , locus ubi olim pepo- ut ovis incedo. nes sati erant.

Бравац, вца, т. 1) vide вeлaр. 2) Бостанов , ва , во, н. п. сјеме , Refo= Mannsname, nomen viri. nen, peponum.

Бравица, f. dim. 2. брава. Бостанција*, m. per meionengärtner, Брављи, ља, ље, ефaf. , oyillus.

hortulаnus. Бостанцији краставице Бравче, чепа, п. ein ötüt Caf, продават.

ovicula. Б спін, бодем , v. impf. fteen, pungo. Брада, f. :) Ser Bart, barba. 2) рав Босуп, m. 1) вода у Сријему (упjече Winn, menium. 3) кукурузна, беr Bart

у Саву ниже Раче). 2) село на упо. am Kukuruz, barba zeae. ку пие воде у Саву.

Брадавица , f. 1) бie 23arge, verruca, Houa, f. eine Flasche (Bouteille), lagena. 2)на сиси, Die Sruftware, papilla mam. Boya, f. eine fte dende Pflanze, plantae pungentis genus.

Брадање, п. Тоцатье, n, dim. р. бојење.

Брадалі, па, по, бärtig, barbatus. Боцапі, ат, dim, p. бости.

Брадали, дају, v. imp. п. і кукуфоцкање, т. dim. р. боцање.

рузи. $цкати, ам, dim. . боцапи, Ерадва, f. Зіmmеrаrt, ascia. Боцман , m. бав Хафbrot, &leyenbrot, Брадвешина, f. augm. р. брадва. panis furfureus.

Брадвица, f. din. р. брадва, Боцнупін, нем, v. pf, einen eti gе. Брадвурина, f. vіdе брадвенна.

Браделина, £. augm. р. брада. Бош *

празно, Teer, vacuus (im Xing: Брідићи, m. p. 1) само у овој заго. fpiel). cf. прстпен..

непіки; нађо пиће брадике, виш” Бошарија*, vidе исјечак.

брадила усточике, виаг” усточиБошкање, п. с. прстен,

ha носочиће, виш” посочића гле. Бошкаши, ам, v. imp. cf. прстен. дочиће, ви гледочића челочиће, Hòuko, m. ein Mannsname, nomen viri, виш челочића Гојко крмке враћа Бошнути, нем, v. pf. cf. прстен. (п. . брада, успа, нос, очи, чело Бошњак, m. Der Sophier, Bosnus homo. и чешаљ у коси). 2) село у Јадру.

f.
vide

Брадица, f diin. р. брада, Bärtlein,

barbula. Бошњанин, n. Der Bognier, Bospus: Брадурина. f. vіdе брадепина. „Јанко гледа Рељу Бошњанина Бразда, f. Die Sueфe, lira. Бошњачки, кa, кo, 1) деr opnier, Браздипи, им, y. impf, градин

høsnorum, 2) adv. nach Art der Boß- бразду, furen, sulcare: nier, more bosnorum,

Бразду бразди, воду мами. Domya*, 1) Wickeltuch, involucrum bpaja, n. (Pec. i Cpem.) vide 6pajo:

2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae- Сви су болесни, осим килавога ciuctorium. 3) der feinste türkische Tas браје.

bak, nicotianae genus optimum. Bpajan, m. 1) Bruder (vertraulich 345 Башчалук *, m. 83efфеnt von фето, einem Freunde) fraterculus, 2) Manns:

Boren, Strumpfen, dopum amictus; name, pomen kici,

mae.

ben, pungo.

[ocr errors]

Бошњакулһа, . } vide Босанка ..

« PreviousContinue »