Page images
PDF
EPUB

Madana, f. Der(Binder:) Schlägel, tudicula. Maamuja, f. der Mönchsmantel, pallium
Mâabka, f. das Bret, auf dem der Hanf monachi. .

abgeklopft wird, frangibulum pro can- Mahmopoc, m. ein Mönchémantel, pal-
nabi.

lium monachi. Маљо, , vidе мањо.

Манути, нем, v. pf. ciнe Bewegung Mama! Laut, um die Rub herbeizulo: machen, schwingen, strivgo. den, sonus alliciendi vaccam.

Манутисе, немсе, т. г. рт. 1) j14 сі. Мама, f. hyp. р. мати.

ner Sache begeben, desero rem. 2) sich Мамаьуга, f. vіdе качамак.

aufmachen, itineri se dare : Мімац, мца, m. Der Roдer, esca. „Па се ману прено пола, Mamarys, m. ein erdichteter Bogelname „Као зв’језда преко неба

jum foppen, q. d. quae alliciat anum: Mam, außer, ausgenommen, nisi, ex-
Л. Шта је ліо (шта по дречи у серtо quod — :
мраку, у шуми)?

„Ту ми седи младо момче Б. Мамигуз; бјежи, бјежи.

„Накићено, наређено,
Мамии , на, но, беr Rama, matris. „Мањ што није ожењено —
Мамини, им, v. impf. Toten , alicio. Мањкасање, р. За umjteben (Oев 23ies
Мамица, f, dim. р. мама.

hes), mors bestiae.
Мамичин, на, но, беr мамица, matris. Mањкавами, ам, v. impf. umstehen
Мамљење, р. Bag goden, alleсtiо. (vom Viehe), mori (de bestia).
Мам, зање, р. бав Вpornen, incitatio. мањкали, ам, у. pf. umfiebell, verre.
Маму зан, ам, у. impf. jpornen, ad- den, nori.
do calcar.

Мањма, реniger, minus.
Mamyze“, f. pl. die Sporen, calcaria. мањо, m. vіdе мањеница.
Мамуран, рна, но, уот Rau fфе под Маови, m, pl. 3. 5. боли ме глава на
benebelt, qui crapulam nondum exha-

маове ,

auf Augenblicke, stoßweise, lavit.

punctim , identidem.
Mamypayx*, m. die Nachweben des Rau: Maoeuna, f. das Mos, muscus.

фев, dolor capitis cet. a crapula: раз- Мара, t. 1) bур. р. Марија, 2) шарена
бипти мамурлук, bic 9?афwеbеn bев 6y61111a (@jerr. Frauentajer und Dias
Rauíches (wieder durch Trinken) vers rientäfer, trait. божји волек).
treiben, crapulam discutio bibendo. Мараз*, . 3. 3. мараз на срцу, еr ift
Mána, f. Febier, Tadel, vitium: hema innerlich krant (man sieht äußerlic, feis
мане на њему никакge, er it opne ne Ursache seines Uebelbefindens), malo
febl.

intestino laborat.
Mahacmập, m. vide yamacmup (mit al: Mapama *, f. das Tüchel, Tuch, sudarium.
len Ableitungen).

Марамица, f. dim. 1) бав дифеlben,
Мангулац, гулца, m. eine 24rt leit mäta sudariolum. 2) bei den Caninern das

barer Schweine, genus suis altilis. Taig per Ingeweide, sebum intestinuni
Mauryanya, f. eine Art leicht mästbarer bestiarum.
Säúe, genus porcae altilis.

Марамчина, f. augm. 9. марама. Marrypa *, f, eine Art Münze, numi ge- Mapea, f. (coll.) Das Bieb, pecudes, nus ; нема ни мангуре.

pecus. Манда, г. Хrauenname, поmеn feminae. Марвенія , на , но, н. п. вашар , 23ieva, m. велика кључаница пре

pecuarius. ко цијели врата , беr ibоrriegel, ve- Марвінче, чепа, п. бав 23ieb, ресия

(pecudis), bestia. Мәндара , f. ein @erit von ©фтаli, мiргела, m. (сп.) elgner Stame ciner Mebi und Wasser, cibi genus.

Kanone, nomen proprium tormeulii Мандра, f. vide стан г.

Док ми гледа Брњо на Земуна , Мандуша, f. eauenname, pomen fe- „А Маргета на Врачар на поље

Мергепіан, m. (у Сријему, у Бачк. ну Мани* (коме бити), іndесi. nеіvіg, in- ban.) der Marketender, lixa, nundman vidiosus: нијесам му мани. Ко мн

tor castrensis. бно и у најму.

Маргепаница, 1. Die 27 artetenberin , Манисати, нишем, у. impf. чему,

nundinatrix castrensis. или коме, ausgujegen fins ein, reperio Maргешанскіі, кa, кo, •) 2Xartetent cts, quod reprehendam,

lixae. 2) adv. wie ein Narfetender, mos mo, dumm, stupidus i re lixae. будалд манипа !

Марење, п. Вав $iimtterit uti ti di , m, eine Art kleinen Fischer, pi- sollicitudo.

Mapuja, f. Marie, Maria,

N

Мандал*,

ctis portac.

шае.

[ocr errors]

је мани,

Манип, па ,

Маник,

sciculi genus.

[ocr errors]

за

неке вежу

за ногу

а

Mapitјца, f. dim. 9. Марија.

Малерење, n. Sid Becküpung ate Лut. Марінка, f. Srauenname, nomen fe- ter, salutatio pro matre.

Матерешинақ f, augm. 4. мапи. Мар'нко, m. Лаппвпате, nomen viri. Малiерин, нa, нo, er Xutter , mа. марнти, им v, impf. за кога, tris.

шпо , fib tummern um еtmаё: не ма- Материпи, им, v. impf. 30 einer fа. ря за то, сиго.

gen: Mutter! saluto inatrem. марица, f. ) dim. . Марија. 2) вода Материца, f. die Rutter, Bärmutter, (у Косову ?):

der Mutterleib, matrix. „На Маріцу бијелити платно Материцe, f. pl. Празник, који сваг„Окрећесе низ воду Марицу

да пада у другу неђелу пред Бо. Mapin, m. Mannsname , nomen viri. жик (а у прву пред оце). МатеМар;au, m. a) (у Србији кажу Каур- рице су као женско крсно име:

C KH) Der Siebzehner, numus 17 oru- запно је обичај у очи материца (или ciferorum (Mariae imagine insignis.) на материце у јутру) везали све 2) eine Münze von 10 Para's, numi жене, које су се мајке назвале: Turcici genus:

без шале, Маркић, . dim. 4. Марко.

пред неке само донесу уже, или Moko, m. Mary, Marcus,

(по варошима) пантљику, или гајMipnia, t. Frauenname, nomen feminae. пан, па већ оне знаду шла је по; міротин, т. 27 artin, Ber gewöhnlike и морају се откупљивали: орасима,

Name des Tanzbären, Martinus (ita сувим шљивама, јабукама, раніvocant ursum saltare edoctum) : Aes' јом, лијепом вечером и сјутрадан поиграј мој марине!

ручком. Масан, сна, но, vidе мастан. Мапти, пере, f. vіdе мајка; жива Macna (gen. Macâna), n. pl. das geweihs и је мапи (i. е. Bu bit glutti)

te Del, Sie lette Delung: свепили begrüßt man den, der eben noch rent (свјешпали) му масла.

kommt um allenfalls, wenn er will, маслен, на, но, fф таlѕіg, fett, pin- mitzuspeisen.

gus, pinguedine imbutus, H. n. pyke. Mamuja, m. Mathias, und Matthave. Маслінії, на, но, н. п. лонац, Офтаlѕя , Машијаш, m, mannвпате (роп Мапшіbutyri.

ja), nomen viri. Маслењак, т. п. ј..лонац, или луп, Матійјца, m. dim. 6. Мапија.

der Somal;topf, olla, in qua butyrum Mamuija, f. 1) die Bienenkönigin, 2liquatum "

pum dux, regina. 2) der Thalweg, ne Macarka, f. der Delbaum, olea.

dius alveus lluminis : Маслинка, f. Die Slipt, oles, oliva. „Узела га вода на машицу Macao, n. 1) das Schmals, butyrum li- Mamuyibák, m. 1) die Zelle der Sienenti quatum. 2) vidе цнцвара. 3) све је nigin, cellula reginae. 2) melissa oflici

. масло, 23eranlajjung, nalis Linn. (sonst aud) vaija genannt. ilie autor est:

и my има његова Мапю, m. (Ерц.) һур. р. Мапија. масла; ни по није без његова ма- Мапор, pa, po, ait, senex (befonlci

von den Thieren). Machuija, f. eine Strieme, blauer Flecken, Mamopay, pya, m. der Alte (vom This viisex.

ren), senex; auch von Weinberge mira Alachryz, m. der Gourmand, liguritor, de man es gebrauchen. hmo delicatus.

Мапорење, . Раз аltеrn, senescenМаснігуз, за, 30, lеtеrhaft, delica

Мапор іна, f. (@jterr. Sіе 2Kelte) Daw 30Mâcm, f 1) das Schmalz, gesdhmolzenes ter, senectus.

Fett, pinguedo liquata.2) Salbe, unguen- Mamopatu, HM, v. impf. alt werden,
tum, adrps. 3) човек црне мастн, altern, sepesco.
(Farbe), atri coloris.

Мат брка , f. Vie 21te, 3. 23. beim St: містан, сна, но, fett, pinguis.

flügel, senex cf. mamopar , мастило, р. (у Сријему, у Бачк. иy Mahi , f.ly Срнјему и у Бачкој гоЕРbah.) die Tinte, atramentum.

Matiaa, f.) pe makuja) die Stiefmuttees Machium, HM, v. impf. mit Fett be. fchinußen, pinguedine imbuo.

Македонату, нца, m. Per Raceboriet Mama, n. (Рес. и Срем.) vide Мало. Macedo. Mamapa, f. art Tidutura (Weingefäß), Makeohnja, f. Macedonien , Macedonia

. vasis vinarii genus:

Maht Achka, f. die Macedoniern, MaceДодаје му чашу и мащару

donia mulier.

[ocr errors]

његово

сла.

tia (?)

tus.

noverca.

ко ,

felis parya.

Македонскій, ка, кo, maceBoniq , као: „Еда Бог да, све крчилії, а све macedonicus.

Мачва у прњу лежала ; а шпного маки (говорисе и макнуши), макнем, спенли, све Турцима у биједу даv. pf. rüden, moveo.

ли? Мачва је била (до 1804 год.) нај• Makuja, f. cf. mafiaa.

богатија кнежина у Србији, него је Мансе (говоре и мактупнсе), мак- ови година погажена и оплнјењена.

Hence, v. r. pf. rücken, moveor. „Равна Мачва бијела погача ---
Majk, m. das Miau! vos felis.

„у богатој и поносној Мачви Маукање, р. дав 2Xiauen, mutіtіo felis. Мачванин, m, einer aив Der 2Xatfффа. May ками, учем, v. impf. miauep, mution Мачванка, f. cine aив деr оlаtfdy mа. Маўкнути , нем, v. pf. ein Riаи та• Мачвански (Мачвански), ка; chen, mutio.

poit per Мачва. Mayna, f. die Schote, siliqua, folliculus. Mave, vena, n. der junge Kater , caМаунање, дав 23efonmen per Coteit,

tulus felinusi das Külsen, folliculorum apparitio.

Мачелина , f. augm. В мачка. Маўналисе, нace, v. impf. н. п. гра, Мачина, f augm. р. мач. búlsen, Hülsen bekommen, folliculos Mayuki, m. pf. (coll.) die Jungen der accipio.

Staße, catuli felini. Мәуница , f. dim. 6. мауна.

Mayja, f. dim. Das Kaßchen, felicula, Mais! Laut, um die Kake' zu rufen, som pus yocandi felem: мац маце мац!

Maujak, m. der Kapendreck, Soth, sterМаца , f. 1) һур. р. мачка, дав fas.

cus felinum. феn. 2) права, што се њом мажу Мачји, чја, чје, Rasen -, felinus. кошнице кад се рој стреса, vide Miчка, f. 1) Die Rase, felis. 2) дрво матичњак 2. 3) кад се рој вапна,

криво,

што стоји преко рудица или саћерује у кошницу, онда се (код плуга). виче: сјед' мацо! сјед' мацо! сјед' Мачкодер, ш. беr Ragenjwinter, excoмацо, сједо и ја. 4) (Die Slote per

riator felium. Дзеіnеnоute) дав яükфеіn, (loccus) ius Мачурина, f. vіdе мачетина. lus.

Maqấp*, m. der

Madjar (Unger), une Мацасп, та, по, н. п. крава, tаkеn=

garus. farbig , coloris felini.

Мацарење, п. бев Иngrijtren, mutatio Mágene, n. das Werfen (von der Lage),

ju Ungarum. partus felis.

Мацарија , f. Der Raifеtpивaten, Мации, им, y. impf. п. ј. мачка, ungaricus.

Junge werfen (von der Kate), pario. Mayapuja f. (coll.) (das Gemoger ?) die Мапишисе, цисе, v. impf, п. і. мач- Madjaren , Ungari. ka, werfen (von der Lage), pario. Мајцарина, f. augm. 9. Мацар. m. Во мацасті.

Мацарнити, ім,

v. impf. zum Mar Мацуља, f. крава мацаста.

dichar machen, facio esse Ungarum. m. das Schwert, ensis.

Машариписе, имce, v, r. impf, fit vers Mauad, f. (coll.) vide Mayufin.

unger.i, abire in Ungarum. Мачак, чка, ш. беr kater, catus, fe- Maцарица, f. Die mapjаrin (ungerinn)

Ungara. Мачва, f. једна кнежина

Шабачке Маџаркиња, f. н. п. сабља, беr une нанје (између планине Цера и во- aer: Sābel , acinaces ungaricus : да Саве и Дрине). Мачва је сва рав

„И док ми је сабље мацаркиње на као и Бачка, само што је за- Маџарска, f. Dав Харјфаrеniano, uns расла у шуму. Увачки могу

бити gern, Ungaria. добре свинье, говеда, коњи, а осо- Манарски, кa, кo, 1) ипаrija, бито шеница (нђе се у Србији не garicus. 2) adv. ungrisd, ungarice. једе шеничан љеб тако у себицу, Мацаруша, f. п. ј. шљива, Die gemei. као у Мачви); али нема піекућије во- ne blaue Zwetichke, prunum (ungari. да, него људи све пију бунарску cum), cf. Іножешкиња. воду (осим оније села, која су поред Мацарче, чепа, р. Оer junge Иnger, Саве и поред Дрине). Приповнједа

adolescens ungarus. ју, да је кнез Лазар питао Мило. Máyyn", m. 1) die Latwerge, electuaша Обилића (һад је дошао да иду

rium. 2) ein dergleichen Gericht, ci. „Камо тя Милошу bus (electuarius). Мачвани ? А "он му одговорио: Manua*, vide Ватра». „Остали, честити кнеже, да крче

маша, f. дав їebleil im банане - Epiel, и да сију шеницу” Онда Лазар ре

error in ludo банање,

aureus

Мацоња,

Мач,

lis mas. .

un

на Косово) :

Na

ropaeus Linn.

.

Машчу рина, г.augш. р. маст.

Маша , m. (Рес. и Срем.) vide Машо. Медікнутн, нем, т. pf. mebet rufen, Машала*, f. Die Sactel, fax.

exclamo medet. Машање , p. дав Breifen in еtmав, im- Меден, на, но, фоnіg= , mellitus. missio manus.

Медењак, m. 1) п. ј. прстен, cin Машаписе, амce, v. г. impf. greifen, gelber Ring von Bronze; anulus aeimmitto dianum.

neus. 2) медењаци, Sonigғифеn, plaMawe*, f. pl. die Feuerzange, forceps. centae mellitae. Majutumnce, umce, v. r. pf. hineingrei: Megêm*! Uusruf eines sterbenden Tür. fen, manum immitto.

ken, exclamatio turcae morientis, Машице , ft pl. dim, p. маше.

Медија, f, Retina (3), Medina : Alauko, m. Mannsname, nomen viri. „Кад устане кука и мотика, Майлија, f. (у Сријему, у Бачк. и у „Бике Турком по Медији муки

bah.) die Märche, macula, uodus. Медипи, им, v. impf. mit Sonig beta Машњиков, ва, вo, pon еvорушis eu- fuffen, condio melle, mellio.

Медий, на, но, bonigfüp, mellituss: Машњиковина, f. evonymus europaeus

„Капетане моја медна успia Linn.

Медљање, п. дав Зеrfujjen mit Фо. Мано, m, (Ерц.) hyp. . Марко ипо

nig, mellitio. Мацко.

медљати, ам,

vidе медити. Маштрафа, f. ein Blaв mit PanopaМедњаци, њака, m. р. полок и бр. be, poculum ansatnm.

до у Јадру, између села Тришића Машћење, р. бав Веfфmieren mit Sett, и Клубаца : unctio.

„Од Медњака ме до Копривњака — Машчина, f. 1

Медо, m. hyd. pоп мeђед:

„Сити бисмо и још бисмо, Ме (меј ?), меа, m. (Рес. и Срем.) ride „Прде медо побјегосмо; мије.

„Да биjay стари Me, mich, me (acc. 4. ja).

„у гаће би срали. Меана*, f. vіdе крчма.

Медовина, f. Der Rety, mulsum: слаги. Меанисање, р. vіdе крчмљење т.

ко као медовна ; Меанисами, нишем, vidе крчмиши I, „С вечера ме вином умивале, Меанција *, m. vіdе крчмар.

„У по ноћи слатком медовином Меанцијин, на, но,

vidе крчмаров.

мёдоња, m. Xame für einen Jфjen, Меанилјнски, кa, кo, vidе крчмар- nomen bovis.(an den meken denkend?). Меанцијски , кa, кo, 3 ски.

Медуља, f. Supname, uomen vaccae. Мегдан, m. vіdе мејдан.

Meha, f. 1) die Grenje, terminus,

іМегданција, т. vіdе мејданција. mes. 2) das Gebüjd, fruticelum: Mea, m. 1) der Honig, mel. 2) még „Епо мајко из мeђе међеда (нама), vidе међу.

Међед, m. (Ерц.) Der Bär, ursus. MeAâk, m. Mannsname, nomen viri. међедина. 1. (Ерц.) 2) bie Bärenbaut, Медар, m. Ver ponighänbler, mella- pellis ursina. 2) augm. v. Mehea. rius.

Mebeдицa, f. (Ерц.) vidе мечка. Медарница , f. Die Tonigftube, officina Mebеднік, m. erq in Gerbien (изме. meliaria. .

$у Ваљевске и ужичке наије). медвед, т. (Рес, и Срем.) vide мe. MFbедов, ва, во, (Ерц.) Bärens, фед.

ursi. Медведак, тка, m. (доље преко Мо- Mеђећи, Ђа, фе, (Ерц.) 3ärens, ursi

раве) vidе ронату ? Медведина, f. (Рес. и Срем.) vidе ме- Међење, п. 1) бав 2ngrängen, contkeдина.

nium. 2) das Begränzen, limitatio. медведица , f. (Рес. и Срем.) vide мe. Mehep, alv. folglis), aijo, igitur, ergo : федица.

међер обила мајка родила обида Медведнік, m. (Рес. и Срем.) vide јунака (cf. обил). Међедник.

Мити, им, v. "impf. 1) angringen, медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi- couterminus sum. 2) begränzen, limide мebедов.

tem pono. Медвеђ.1, 5а, ђе, (Рес. и Срем.) vide м-қнца, f. dim, 6. међа 2. м. Беђи.

M'hy, zwischen, inter. Медікање, о. Вав Xebet • Rufen, excla- међудневица(међу дневица), f.оне при matio medet.

неђеље дана, између госпође мале Медеhапти, дечем, v, impf, meet rus и велике (од 15. Августа до 8. Cenjen, exclamo medet,

MeMbpija), die Bele zwijchen den

[ocr errors]

Меном

на

[ocr errors]

beiden Frauentagen, temporis inter Mekoma, f. die Weichheit, mollities. utrumque festum B. M. V. intervallum. Mekmepôawat, m. (der sia pellmeister, Међудневички (међудневички), ка, magister concentus.

КО, н. п. јаја, јагоде (по жене мекшерин*, m. Der Rujitant, ѕуmрhоостављају лијека ради).

niacus. Мезгра, f. "ber Baumjaft , succus arbo- Мекоуспі, па, по, п. і коњ, који ris.

се боји узде, wеіфтaulig, equus Незе* , зела, п. беr Зubiв, бав Зubei. oris mollis.

fen, quod comeditur, posteaquam bi- мекуша, f. јабука промрзла, или beris :

гњила крушка, meier Apfel over „А лијевом мезе му додаје

Biral, malum aut pirum mite (molle). Везево, В.

Мекушац, шца, m. рак кад се свуче „Па не иди бијелу Будиму,

y nponeke, der Krebs, der sich ges „Већ пи ајде на Мезево равно bäutet hat, cancer qui cutem posuit „На Трутину на воду студену

(ideoque tenerior est). „Када дођеш у поље Мезево, Мекшaњe, n. Bag &twеіфеп, mоllіtіо. „Живо пређи у Голеш планину

Мекцали, ам, у. impf. erməіфеп, Мleзeмилии, им, v, impf. 8ubeigen, si

mollio. mul comedo.

Мекшина, f. vіdе мекота. Mézsa *, m. die reitende Post, tabella- Mena, f. die Mistel, viscum. Ha kojoj rius publicus equester.

се лијесци нађе мела, под оном Мезилана*, f. бав роftbau, domus лијеском има гуja с драгим каcursus publici.

глави,

нли још Бог Мезилски, кa, кo, 1) роft., cursus зна каково друго благо поред ње publici. 2) als Courier, more tabellari (тако приповиједају: зашто се меpublíci equo vecti,

ла ријепіко налази на лијестци ?). Мезгілција m. vіdе мезулија. Menez*, m. der Zwitter (Mulatte), hiМезимац, мца, m. (у Сријему, у Бач- brida von Menschen und Thieren. кој и у Бан.) vidе мљезинац.

Merem*, m. das Pflaster, emplastrum. Мезимица , f. (у Сријему, у Бачк. и Мелица, f. dim. р. мела. у Бан.) vidе мљезиница,

Méd, m. der Hopfen, humulus lupulus Мезул, m, vide мeзил.

Lipp. Мезулaнa, f. vide мeзилана.

Мељава , n, was gemalen wiro, quod Мезулски , на, кo, vide мeзилски.

molitur:

мељаве (говоре у Dezynuuja*, m. der Posthalter, cursus Сријему, кад нема воденица шпа publici curator.

да меље). Méj, m. cf. me.

Мељавити, нм, v. impf. (см.) cf. поМејдан*, m. мјесто, беr рlаѕ, forum;

мељавити. мејдан дијелили, биеliren, pugnam Meљевина, f. Die Sopfentause, frutex inco.

humuli lupuli Linn. Медінција*, m. Der Simpfer, pngnator. Məљиво, р. vіdе мељава. Мек (comp. мекші), кa, кo, vidе ме- Мемла*, f. (сп.) :

„убила га мемла од камена Мека, f. бав $10@en bеr gümmer, bа- мена, f. (Рес. и Срем.) vidе мијена. latus agnorum :

Менђеле*, f. p. pie Prejfe , prelum. „Спојн мека јањац” за овцама мењање, п. (Рес. и Срем.) vidе мије. МЕкан, нa, нo, meib, mollis.

њање. Mehање, р. Вав Bloten Ber gammer, Мењапи, ам, (Рес. и Срем.) vidе ми

јењати. -кали, мечим, т. impf. бləden, balo. меови , m. pl. (Рес. и Срем.) Set BlaМекиње, f. pl. pie #leven, furfur. Ky- sebalg. follis. cf. muje. пно би га за мекиње.

мера, f. (Рес. и Срем.) vidе мјера. Мекнупи , нем, т.

impf. Dei, merten, Mёра, f. hyp. 6. мерица. mollesco,

Mepabe, n. das Wachs ziehen, ductus Мёкнути, нем,

v. pf, einmal blöden, edo balatum,

мерами,

y. impf. п. ј. восак, Менопуш, па , по, п. ј. коњ, који је Wachs ziehen, duco ceram.

лако слаб, да му узда на глави, мердивене f. pl. die Leiter, scala. или колан на mpбуу, одма начини Мерење, р. (Рес. и Срем.) vidе мјеpany, ein zärtliches weichliches Pferd, дав teine etrаразе аивуäit, equus мерили, им, (Рес. и Срем.) vidе мјеmollis, delicatus.

рити.

нема

кан.

balatio agnorum.

cerae.

ам,

[ocr errors]

рење.

« PreviousContinue »