Page images
PDF
EPUB

ropaeus Linn.

1.

Машчурина, f.augш. р. маст.

Маша , m. (Рес. и Срем.) vide Машо. Медікнути, нет, т. pf, meet rufen, Машала*, f. Die Satel, fax.

exclamo medet. Машање , n. Ba® @reifen in еtmав, im- Меден, на, но, боnіg= , mellitus. missio manus.

Медењак, m. 1) п. ј. прстен, сін Mawamuce, amce, v. r. impf. greifen, gelber Ring von Bronze; anulus aeimmitto manum.

neus. 3) медењаци, допnigфифеn, plaMawe*, f. pl. die Feuerzange, forceps. centae mellitae. Машитисе, имce, v. г. pf, hineingtei: Meдem*! Дивиf einев ftеrbеntеn sürə fen, manum immitto.

ten, exclamatio turcae morientis, Машице, f, pl. dim, p. маше.

Медија, f. Retina (?), Medina : Alawko, m. Mannsname, nomen viri. „Кад устане кука и мотика, Машлија, f. (у Сријему, у Бачк. и у „Бике Турком по Медији мука

Ban.) die Marde, macula, uodus. Медипи, им, y. impf. mit ponig pets Машњиков, ва, вo, pon eyonymus eu süssen, condio melle, mellio.

Медий, на, но, bonigfüg, mellitus : Машњиковина,

f.
evonymus europaeus

„Капетане моја медна устia Linn.

Медљање, п. бав 3erfujjen mit фо» Машo, m. (Ерц.) hyp. 2. Марко uno nig, mellitio. Мацко.

Медљапи, ам, vide медити. Маштрафа, f. ein Blaв mit рапора. Медњаци, њака, m. р. полок и бр. be, poculum ansatnm.

до у Јадру, између села Тршила Máukeme, n. das Beschmieren mit Fett, и Клубаца : unctio.

„Од Медњака ме до Копривњака — Машчина, f.

мёдо, m. hyd. pon међед :

„Сипи бисмо и још бисмо, Ме (меј ?), меа, m. (Рес, и Срем.) ride „Прде медo пoбjeгoсмо ; мије.

„Да биjay стари Mé, mich, me (acc. 9. ja).

„у гаће би срали. Меана*, f. vіdе крчма.

Медовина, f. Der Diety, mulѕоm; слахМеанисање, р. vіdе крчмљење т.

ко као медовина ; Меанисами, нишем, vidе крчмити і, „С вечера ме вином умивале, Меанција *, m. vіdе крчмар.

„У по ноћи слатком медовином Меацијин, на, но, vidе крчмаров.

Мёдоња, т. 9Xame für einen Офjen, Меанцијнски, кa, кo, vidе крчмар

nomen bovis. (an den mekea dentend?). Меанцијски , кa, кo, I cки.

Медуља, f. Subame, поmеn vaccae, Мегдан, m. vіdе мејдан.

Meha, f. 1) die Grenje, terminus, Мегданција, m. vіdе мејданција. mes. 2) das Gebüsc, fruticetum : Mea, m. 1) der Honig, mel. 2) Mea „Епо мајко из мeђе међеда (нама), vidе међу.

Међед, m. (Epy.) der Bär, ursus. MeAâk, m. Mannsname, nomen viri. Mebeдина. 1. (Ерц.) 2) Die Bärenbaut, Metap, m. der Honighändler, mella pellis ursina. 2) augın. v. Mehea. rius.

Mebeдицa, f. (Ерц.) vidе мечка. Медарнитца, f. die ponigtube, officina Mebеднік, т. бerg in Berbien (изме. mellaria.

ђу Ваљевске и Ужичке наије). Медвед, m. (Рес, и Срем.) vidе ме- Mebедов, ва, во, (Ерц.) Bärens, bед.

ursi. Медведак, шка, m. (доље преко Мо. Међеђи, ђа, ђе, (Ерц.) 3ärens, ursi

раве) vidе ронац 2. медведина, f. (Рес. и Срем.) vidе ме- Међење , п. 1) бав Дngtängen, contБедина.

nium. 2) das Begränzen, limitatio. медведица , f. (Ресь и Срем.) vidе ме. Међep, adv. folgli), alfo, igitur, ergo : федица.

међер обила мајка родила обила Медведній, m. (Рес. и Срем.) vide јунака (ef. обил). Међедник.

Mchumu, um, v.'impf. 1) angränzen, Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi conterminus sum, 2) begränzen, limi. de мeђедов.

tem pono. медвеђ.r, ba, ke, (Рес. и Срем.) vidе м$aja, f. dim. 2. међа 2. м феђи.

M'hy, zivisden, inter. Медікање, p. pa® Xebet • Rufen, excla- Међудневица(међу дневица), Т.оне при matio medet.

неђеље дана, између госпође мале Медёнати, дечем, v, impf, meet rus и велике (од 15. Августа до 8. Сепfen, exclamo medet,

memBpuja), die seit zwijgen den

[ocr errors]

nus.

50 ,

н.

меном

[ocr errors]

beiden Frauentagen, temporis inter Mexoma, f. die Weichheit, mollities.

utrumque festum B. M. V. intervallum. Mexmepõawat, m. (der la pellmeister, Међудневички (међудневичкӣ), ка, magister concentus.

п. јаја, јагоде (по жене Мектерин *, m. Der Zujitant, ѕуmрhоостављају лијека ради).

niacus. Мезгра, f. ex Baumjaft, succus arbo- Мекоусп, па, по, п. і коњ, који ris.

се боји узде, weichmäulig, equus Мезе* , зела, п. беr gubiв, ба8 Зubei. oris mollis, fen, quod comeditar, posteaquam bi- мекуша, f. јабука промрзла, или beris :

Гњила крушка, wеіфеr apfel oдer А лијевом мезе му додаје

Birne, malum aut pirum mite (molle). Мезево, и.

Мекушац, шца, m. рак кад се свуче „Па не идiн бијелу Будиму,

y nporeke, der Krebs, der sich ges „Већ пи ајде на Мезево равно

bäutet hat, cancer qui cutem posuit „На Трутину на воду студену

(ideoque tenerior est). „Када дођеш у поље Мезево, Мекшање, п. баg &tweiфеn, mоllіtіо. „Живо пређи у Голеш планнну

мекшали, ам, v. impf. erweichen, Мезетили, им, v. impf. 3ubeigen, si

mollio. mul comedo.

Мекшина, f. vіdе мекота. Мезил*,

, m, die reitende Post, tabella- Mena, f. die Mistel, viscum. Ha kojoj rius publicus equester.

се лијесци нађе мела, под оном Мезилана*, f. бав роftbau, domus лијеском има гуja с драгим каcursus publici.

на глави,

нли још Бог Мёзилски, кa, кo, 1) Фоft., cursus зна каково друго благо поред ње publici. 2) als Courier, more tabellari (ако приповиједају: зашто се меpublici equo vecti.

ла ријепіко налази на лијесци ?). Мез ілција*, m. vіdе мезулија. Мелез m. der Zwitter (Mulatte), hiМезимац, мца, m. (у Сријему, у Бач brida von Menschen und Thieren. кој и у Бан.) vidе мљезинац.

Menen*, m. das Pflaster, emplastrum. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачн. и Мелица, f. dim. р. мела. у Бан.) vidе мљезиница,

Méd, m. der Hopfen, lumulus lupulus Мезул, m, vide мeзил.

Lipp. Мезулaнa, f. vide мeзилана.

Мељава, n, was gemalen wire, quod Мезулскі, кa, кo, vide мeзилски.

molitur: нема мељаве (говоре у Mezynąuja * , m. der Posthalter, cursus Сријему, кад нема воденица шипа publici curator.

да меље). Mej, m. cf. me.

Мељавипін, нм, . impf. (ст.) cf. поМејдан*, м. мјесто, деr рlаt, forum; мељавити. мејдан дијелиппи, диеliren, pugnam Meљевина, f. Die Sppfenitаube, frutex ineo.

humuli lupuli Linn. Меіданција *, m. Der Sämpfer, pngnator. Məљиво, р. vіdе мељава. Мек (comp. мекші), кa, кo, vidе ме- Мемлa * , f. (ст.):

„убила га мемла од камена Мека, f. дав Städen Ber gümmer, bа- мена, f. (Рес. и Срем.) vidе мијена.

менђеле*, f. p. pie Prejfe , prelum. „Стоји мека јањац” за овцама Мењање, р. (Рес. и Срем.) vidе мије.

Ho, meid, mollis. Mehање, р, дав Зljen Ber gammer, Мењапи, ам, (Рес. и Срем.) vidе ми

јења. Мәкали, мечим, т. impf. Бiten, balo. меови , m. p. (Рес. и Срем.) Pet BlaМекиње, f. pl. Die Sleyen, furfur. Ky

sebalg. follis. cf. murje. пио би га за мекиње.

мера, f. (Рес. и Срем.) vidе мјера. Мекнупи , нем , v. impf. Dei merten, Mepa, f. hyp. р. мерица. mollesco,

Mepâme, n. das Wachs ziehen, ductus Мекнутии, нем, у. pf, einmal blöden, edo balatum.

мерами, ам, у. impf. п. і. Восак, Менопуш, па , по, п. і коњ, који је Wachs ziehen, duco ceram.

тако слаб, да му узда на глави, мердивене *, f. pl. die Leiter, scala. или колан на прбуу, одма начини Мерење, п. (Рес» и Срем.) vidе мјеpany, ein zärtliches weichliches Pferd, рење. дав ееine etrapage aивуält, equus мерили, им, (Рес. и Срем.) vidе мјеnollis, delicalus,

рипн.

кан.

latus agnorum :

Меһан, на ,

њање.

balatio agnorum.

cerae.

сечина.

Мерица, f. (Рес, и Срем.) vidе мјерица. Метаљка, Ғ. мјесто, ће се момци ме. Меричница, f. dim. р. мерица,

ky fiamena, die Wurfitätte, jaclus (?). Меркање, а бав aufmerten, attentio. Меланија, f. (ретёога) Die tiefe Berneia Меркати, им, v. imрt. cufnmerten, at gung und Befreuzigung, prostratio, tendo.

adoгatio: ударити десет, или спо Mepsept, m. der Marmor, marmor, cf. метанија. Метаније су мале и ве мрамор.

лике : мале кад се човек прегне и Мерпик, m. (по намастирима фруш доватiн рукама до земље, а велике

ногорским) дав 23 #inceputat in pen кад Клекне на кољена и на руке па

KI8ern, vinum demensum monacho. доватії главом до земље. Мерцан, m. Die Woralen, coralla. Метанисање, дав їieдerfalen uno sta Меса, f. hyp. 9. месо. Ohе гуза месе, Preuzigen in der Kirche, adorationis geo

lagt man zum ertappten Fleischdiebe. nus christianorum ecclesiae graecae. Мёсан, нa, нo, von sleifd, feifherit, Метанисати, ишем, т. іmрt. Rtif carneus : Mecaн ражаю, гвоздено пе neigen (oder auch niederfallen aufs An:

циво (m. ј. прстен на прспу). gesicht) und befreuzen ,. adoro prostraМесар, m. 1) der Fleischer, fleischern ,

tus. carnarius, lauius, lanio. 2) der gerne Memâte, . 1) das Hinlegen, Vorlegen, Fleisch ißt, caruium amans.

positio. 2) das Schießen, ejaculatio, Месарев, ва, во , vidе месаров. 3) das Werfen (3. B. mit Steinen), Mecâpunya, f. die Fleischbank, macellum. jaculatio. Месаров ва, во, бев sleifфеев, $lei. Мепати, мећем, v. impf. ) legen, cher - , lanionis.

figen, worlegen, pono. 2) пушке, илі Месарский , ка , ка, 1) Sleifфеrѕ, la попове, fdjiepen, jaculor.

nionum. 2) aev. Fleischermäßig, lanionis Mémamice, mekemce, v. r. impf. 1) xamore modoque.

meha, Steine werfen (ein Spiel), jaМесец, m. (Рес. и Срм.) vidе мјесец. cio saxum. Камена се меѓу момци Месечина, f. (Рес. и Срем.) vidе мје двојако: срамена и омашке.

2) ногама, ausfФІagen, bеrumjФlagea Месечнії, на, но, (Рес. Срем.) vide mit den Füßen, jacto pedes: мјесечни.

„Не меѓисе ногама ; Месина, f. augm. р. месо : наждeрao „Није јорган поњава,

„Веће моја долама. Мёсили, им, (Ресе и Срем.) vidе мије 3) ua kora, nacharten, exprimo aliquem,

similis sum. месик, т. намаcптир у Банату. Мелвица, т. бie 23ünse (PRange), menмеснікіп, кa, кo, von Меси.

tha. Месна, на, но, н. п, покладе, деr lette Метерижњача , f. л. і пушка, bie

Fleischtag vor der großen Faste, dies Sdanzflinte, teli majoris genus. praecedeos jejunium maguum. cf. nok- Menie pu3 *, m. die Erordanze, aggeris ладе.

genus. Méco, n. daß Fleisch, caro.

Memiîb, 1. eine Krankheit der Schafen Mecojeke, f. pl. der Fasching, die Cars morbus ovium. Србљи кажу да од ме

mevalszeit, bacchanalia (?), tempus ante пиља нема лијека, и зато припnjejunium quadragesimale quo caruibus виједају, да су нијемци увапили фаvesci licet christianis.

вола, па га пиліали шта је лијек од Mecmba, f. eine Art ledernen Strumpfes, метнља; а оң им казао: „Кад по. tibialum coriacae.

липшу све овце до јеа не, онда ону меспівица, f. dim. 2. мества.

последњу треба обнијети око поМеспің, менем, v. impf. 1) teoret, yer ра, на више ни једна не ће липсаго. 2) меmе снијег, мећава.

пн осим ње.” Тада им је казао и Меспін, метем, v. impf. einrusreit, im од куге да је лијек кука и моmisceo: меше срњама.

цка. Меспимице, (Рес, и Срем.) vidе мје. Мепиљав, ва, во, деп мелінь babent, стінмінце.

ovis morbo Memi.h correpta. Меспа, п. (Рес, и Срем.) vidе мјесто. Метиљање, п. Вав $rtrаntеn bеr eфа Месувеђе (месувење), f. р. vіdе месо. fе ат меппин, метиљ morbi irrupjehe.

tio. Месце, п, dim, 2. месо: ofеш мало Меліматцисе, љајусе , т. т. impf. н. п. месца?

овце, деп мени беfоттеп, мені, упало, р. беr Доефиrf (Beg Sutter». morbo corripi.

theils vor das Bieb), portio pabuli. Мешіљење, д. - vіdе медљање.

се месине.

[ocr errors]

син.

[ocr errors]

nae.

Метиљитисе, љece, vidе мешиља. Мигање, п. Зав Sefinen uns СФliepen, писе.

Aufs und Zugehen, micatio ? Мешла, f. Der Sefen, scopae.

Мигали, ам, v. impf. auf: ипо идея Мёшлица, f. dim. р. мепла.

ben, mico? Memловина, f. Bas Bеfеntrаut, scopa- Мнгољење, п. dim. 9. мицање. ria Linu.

мнігољитисе, имce, v. r. impf. dim. 9. метнути, нем, v. pf. Finlegen, feken, мицатiнсе. popo : метнупи што у кесу, у тор Miздрал

m, vidе копье. бу, на земљу; меса ручку (пі. ј. Миздраклија *, м. vіdе копљаник. метнути у конац, па приставити Минздрачић, m. dim. р. миздрaк. да се кува); гoвeдима снјена и Mija, m. (Рес. и Срем.) vide"Мијо. т. д.

Mujano, in. Michael. Bleniнулисе, немсе, v. г. pf. пафаr» Мијајло, m. (сп.) vide Мијаило: ten, similem alicui fieri. Aeme ce me „А Мијајло књигом из њедара мне и на ујца преко Дунава , а ка- Мијак, m. Rann&name, pomen viri.

мо ли не е на слугу у кући. Мијан, m. Rann$name, nomen viri. Memonja, f. der südöstliche Sheil Ser: Mwana, f. Frauenname, nomen femi

biens, Metochia. Meka, f. das füßige Futter des Piehes, Muijam, m. Mannsname, nomen viri.

pabulum liquidum quod praebetur Muje, ja, m. (Epy.) 1) der Schlauch, pecori.

uter. 2) der Blasebalg, follis. мекара, f. Bеr ефneejturm, imber ni. Mијена, f. (Ерц.) (Ber 2Ronдефfe, un

vium procellosus. Једе као мећава zwar) der Neumond, novilunium. O (сијено и сламу ?).

мијени жене не fе да перу кошуља : Meye, m. (Рес. и Срем.) vidе мијур. зашто кажу, да ће се онда свако Мецање, в. дав зеіфіblagen, enol приште у води (кад се покваси) litio.

омијеними, ні. "j. постапи као децати, ам, т. impf. н. п. јабуку, пруло и одма се распасти и поweichschlagen (Elopfen), emollio.

дерати, Мечет, m. Pie Rofфее, tеmрlum tur- мијењање, р. (Ерц.) 5a8 23efеt.., Bas cicum:

Tauschen , mutatio , permutatio. „Оборио мечел” и мунаре

Мијењапи, ам, v. imрt. (Ерц.) taufen, Мечка, f. Die Birin, ursa.

commuto, мијења као циганин коње. Мешај, m. (Рес. и Срем) vidе мјешај. Мијењаписе, аме, т. г. impf. (Ерц.) : Мешајa, m. (Рес. и Срем.) vidе мје. untereinander tauschen, permuto. шаја.

мијење, р. бав Xopfwafen, lаyаtiо саМешање, р. (Рес. и Срем.) vidе мије pitis.

Миjесили, им, v. inpf. (Ерц. ) т. і.. Мешаоница , f. (Рес. и Срем.) vidе мје љеб, дав Brot bereiten, paro panem. шаоница.

Мијециање, п. (Брц.) Pаѕ tіfфеи, Ита Мешаги, ам, (Рес. и Срем.) vidе мије. rühren, mixtio.

Мијешати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) ті» Мешење, п. (Рес. и Сре.) vidе мије fchen, misceo. 2) umrühren, verso.

Мијешавінсе, амce, v. г. impf. (Ерц.) Мешётина, f. augm. 2. мешина.

fich abgeben mit einem , miscere se. мешина, f, (Рес, и Срем.) vidе мје- Мијешење, п. (Ерц.) дав еäuern, fer

me'satio. Мешиница, f. dim. 2. мешина. Мијешња, f. (Ерц.) Sie Portion Rent, Мешња, f. (Рес. и Срем) vidе мнје um ein mal Brot daraus zu backen,

portio farinae. Метис вип, та, по, (Рес, и Срем. ) Mijo, m. (Ерц.) һур. . Мијап. vidе мјешовиш.

Mujo6pam, m. Mannsirane, nomen viri. Menukema*, f. der Richterstubl, tribunal. Mujo Apar, m. Mannsname, nomen viria мешчић, m. dim. 2. ме.

Мијом дан,-m, vide Миодан. Mû, wir, nos.

мijољшпак, т. vіdе миољшмак. Mi, 2) mir, mihi (mi). 2) syntaktisch statt Mujøp, m. cf. Niyp. мој: јеси ли ми внђео брата? украо Міла, m. (Рес. и Срем.) vide Мило.

Mína, f. Frauenname, nomen feminae Dhuiba *, f. Obm (in der weitesten Bedeus

(cara). tung; auch Erdbeeren, Nüsse), poma Munguh, m. Mannename, nomen viri. (sepsu lаtissimo): већ је доспјела сва. Милак, m. Ranus name, nomen viri. кa Ea. с. воftе.

Miinah, m. Mannsname, pomca firi.

шање.

шалін,

Цење.

шина.

шња.

ми коња.

:

лисе.

[ocr errors]
[ocr errors]

Мілана, f. vіdе Милена,

Млличица, f. dim. 9. Милица. Muzánkó, m. Manusname, nomen viri. Mimo, n. die Lauge zum Kopfmaschen, Мнлање, p. bie Geremonie pon мила lixiviam ad lavandum caput,

Muino, m. (Epq.) Mannsname, nomen Милаш, m. Mannsname, nomen viri. viri. Мілансе, амсе, т. г. impf. Припо- Милован, m. Onannname, nomen viri.

виједају, да се Ерцеговци милају на Миловање, п. 1) дав Wiебёofen, blapdi, Божић с чесницом, п. ј. узму двоји. tiae. 2) das Lieben, amatio. ца чесницу, па је окрећу међу со- Миловали, лујем, v. impf. 2) liebto: бом и пила један другога: „Ми sen, blandior. 2) lieben, amo. лам ли се” (п. ј. помила ли се иза Милоје, m. Хаппвпаtіt, ponen viri. чеснице) " Онај му одговори: „Ми- Милојица, m. cf. Златоје. лаш мало.” А онај првн онда рече: Мңлбјка, Є. 1) бав 22 aiotica • еfdirt, „Сад мало, а до године ни мало” yasis fictilis genus. Тако у нашој ча. (п. ј. да роди жито добро, и да па сној Церовој (Церова, село у Рађеко велика буде чесница, да се ни вини) све оке и милојке (у прапомало не помила иза ње).

вијетки). cf. бокар. Myâiu , m. Mannsname , nomen viri. Милојко, m. Rannéname, nomen viгi. Милашин, м. Хапвпате, nomen viri. Мылок рван, вна, но, liebens muria, мале! додајесе фещо у пјесмама нае dem man gut seyn muß, amabilis : Hnje крај врсте, н. п.

лијепа, али је милокрвна. „Бурак коси по побрђу,

Maopaa, m. Mannsname, nomen viri. Ладо ле мҢле!

Manocab, m. Mannsname, nomea viri, „Попјевајте ми пичице,

Mundchik, m. der Liebhaber, amasius, миле мој мҢле!

Мил сница, f. бie &cliebte, amasia. Miela, f. Frauenname, nomen feminac. Muaôcm, f. 1) die Gnade, gratia, favor: Mixen, m. Manasname, nomen viri. „На милости Царе господине Munena, f. Frauenname, nomen feminae, 2) die Liebe, amor; Liebesgabe, mubus : Миленко (Миленко), щ. Хапавпате, „Нема лица без црвена винца, * nomen viri.

„Ни радости без зелена венца, Minema, m. Mannsname, nomen viri, „Ни милости без пуђа јунака Милепти, лим, (Pec.) vidе миљети. „Браћа сеју врло миловала, Mnew, m. Mannsname, nomen viri, „Сваку су јој милост доносила, Милешева (Милешева), f. vіdе Мило „Најпослије носке оковане

Милостив, ва , во ,

gnädig, barms MiniBoje, m. Mannsnamé, nomen viri. Милосливан, вна, но, bеrѕig, cleMinnja, m. Mannsname, nomen viri. mens. Боже милостиви ми помо34 Miinuja, f. Frauenname, nomen feminae. (говоре ђекоји Србљи кадго, уздаMinnjáu, m. Mannsname, nomea viri. ну и зијевну). Mîari, m. Mannsname, nomen viri. Милостиња, г. Лав ХImofen, eleemоѕупа, Милина, f. Bas Biebfein, gratia : не, мо

Minu, m. Mannsname, nomen viri. же од милине (н. п. да се нагледа Милошева (Милешева и Миљешевка), кога).

f. намаслир у Ерцеговини (чини ми Милинко (Милинко), m. vіdе Миленко, се да је сад пуспі). Колика је МиMilancaB, m. Mannsname, nomen viri. лошева, да је пуна поскурица; Милисава, f. Sequenname, pomen fe: „Док начини цркву код Требиња minae. ,

„Миљешевку на Ерцеговини Милитар, т. 1 (у Сријему, у Милошша, m, cf. златоје. Милипарац, рца, м. ј Бачк. ну Бан.) Мілука, f. Trauennaте , поmеn feminae,

der aus der Militår. Grenze ist, homó Munyu, m. Mannsname, nomen viri. e regione militari.

Милунка, f. Sequenname, цоmеn feminae. Милипгарија, f. vіdе милиција.

Милутин, m. Лаппвпате, поmеn yiri, Милицарски, кa, кo, 1) militars, mі. Милўш, m. Xannéname, pomen viri.

litaris. 2) militarisch, militari modo. Mûr, m. Mannsname, nomen viri. Милиши, , им, (Срем.) vide Шиљети. Миља, f. 1) һур. у. Миљана и. Милица. мілиписе, лисе, т. г. impf. н. п. ни Миљана, f. Stayenname, pomen fe

щта ми се не мили, aimts freuet minae, mich, arrideo.

Міљацка, f, вода, што тече врод Müank, m. Mannsname, pomep viri. Сарајево : Minnya , f. Frauenname , nomen feminae. „Сарајево што си попавњело? Милиција (милиција), f. Die Riliз (84 „Или те је куга поморила, gend), terra militum.

«Ил Миљацка вода поплавила

[ocr errors]
[ocr errors]

шева.

[ocr errors]
« PreviousContinue »