Page images
PDF
EPUB

2

[ocr errors]
[ocr errors]

3en, doleo.

2

timeo. 2) бојимсе ке доћи, і рее. Боља, f. hyp. 2. бол. muthe, opinor.

Бољар, m. der Bojar (Große), magnas , bijaụnja*, m. der Färber, tinctor. optimas, in den ungrischen Chroniken Бојење, n. Tag Sarben, tinctio.

bojeroues. bojumu, im, v. impf. färben, tingo. Бољарка, f. Soladt: , Krieges: , bellicus.

Бољарски, ка", ко :) bojarift, optimaБоjo, m. (Ерц.) hyp. 9. Богић.

tum. 2) adv. wie ein 6owap, more boБојчета, п. Mannsnamé, nomen piri. jeronis. Hök, m. die Seite , latus.

Бољепти, боли, т. impf. (Ерц.) fфтеrѕ Бокал, . (it, il bocale) Beфer, pocolain.

Бољепица, f. рана каква на пелу, бie Бокар, m. cine Ranne pon Segance, Wunde, vulnus. Бsapa, f, j vаѕ fаvеntіnum.

Бољіп, ља, ље, і) bеffеr, melior. 2) боБокарица, dim. р. бокара.

ље! (auf! curre. Бhвица, f. Ber 213egeri, plantago. Бољма, bеffеr, melius. Болір, т. дав Bifhei, бie Staute, Бор, m. Die Səbre, (&iefer) pinus silvefasciculos,caulium ejusdem herbae.

stris Linn. Боѕірик, m. dim, p. бокор.

Боравити, км, y. impf. ) leбen, ago, Боклiep, m. per гафtwater (@jtеrе. dego : како боравиш? bе боравиш Вафter), vigil nocturnus.

сад? 2) (сп.) санак боравиши, fФla= boa, m, der Schmerz, dolor.

fen, dormio : Болан, болна (говорисе и бона, боно), „И под јелом санак боравио

HO, 1) Frank, aegrotus. 2) traurig, tri „Леже јунак санан боравити stis: шта по учини болан брапіе! Боранија, f. Bie пod grünen Sifolet, „Што је болан слуго Милупине ! phaseoli virides, immaturi.

Зар издаде цара на Косову? Брања , f. планина у Рађевини. Болезања, f. (спі.) vidе болест : 5.p6a, f. der Streit, pugna, certamen. -А Гor пуспін пешку болезању, Борење, п. ба8 &&mpfen, certatio.

„Болезању, страшну срдобољу — Hopnje, f. pl.(cm.) ein music. Instrument : Болесан, сна , но, vidе болестан.

ударише зиле и борије Bonechak, m. der Kranke, aegrotus. Борипцисе, имce, v. г. impf. E& mpfen, Болесница, f. Die frante, aegrota. certare, aud бори се с душом, ее Hoaêcm, f. die Krankheit, morbus, liegt im Todeskampfe, agonizat. Болестан, сна, но, trane, aegrotus. Hopje, n. (coll.) Kieferwald pinetum. Билети, боли (Pec.) vidе бољели. Борна сукња, f. (ст.) fattenreit, pliboneka, ka, ke, mitleidig, gefühlvoll, carum plenus, cf. саборипі :

theilnehmend, qui movetur alterius ma „Ко при реза борну сукњу? lo. Dав Сpriфwort не ма болеfега Боров, ва , вo, Səbreni, pineus , e pino hat folgende Erzählung zum Grunde: silvestri.

Разбољеласе жена усред зиме, па Боровина, f. Sieferbols, lіgnum pіnі sil. јој пало на ум на букову мезгру; муж

vestris. јој каже: „Бог спіобом жено! om Боровица, f. 12Вафовеr, juniperus „Буда сад букова мезгра? Сад бук- Боровница, f. ў communis Linn. „Бе пуцају од мраза.” А она му од- Борогово, п. планина у Босни : говори: „Е! мој човече ! не ма бо „й Папраћу близу Борогова ,,леtіега, а он би наложио валру Бороје, т. еіt RainBna me, nomen viri. „око букве, па би се буква откра- Бос , боса, co, barfug, nudipes. Вила и било би мезгре.”

Босанац, нца , т. vіdе Бошњак: Болешљив, ва , вo, träneli, valetudi „Јер Босанци Турци млидијay narius.

Босанка , f. ) бie Bopnieriii, femina Болешчина, f. augm. p. болест.

Bosnensis. 2) пі. ј. чутура, Дrt чуБолипи, боли, (©рем.) vidе бољети. mypa, vasis vinarii genus. Боловање, р. дав Жrantfent, aegrotatio. Босанлија *, т. vіdе Бошњак : Боловами, лујем, v. impf, trаnt fest, Да не уд?ре Турцин Босанлије – aegrotare.

Босанскіі, ка, ко; 2) борnifф, bosni. Болдхан*, m, vidе лађа:

cus; 2) adv. boßnisch, bosnice. „ Ил Савом водом болозаних Босиљак, љка, m. (једни говоре ибоБола, f. велики дубан, дав Веmü16е, CHOK) Basilienfraut, ocimum basilicum der Laden, taberna.

Linn. Болтација *, m. Оer ein @ew16e hätt, Босиље, п. vіdе босиљак: по је смиKaufmann, mercator.

ље и босиље.

[ocr errors]
[ocr errors]

caprae cacatio.

Босиљка, Т. cin Seauenname, nomen fe. „Ађевојка седам бошчалука, minae.

„Ниш су пікани нипін су предени; Босиљков, ва , во , н. п. Кита, Basilis „Ни у ситно брдо увођени, kum: , basilici.

„Већ од чиста злаа саљевани Босиоh, m. vіdе босиљак.

Бравоњак, њка, p. ein Ruge!феn 3ic. Босна, 1) беr Sluр Зораа; 2) бав gano *genkoth, globulus stercoris caprini. Bognien:

„Сппара баба у брабоњке гала : „Те је шаље на Босну поносну

„Жив” ми синци, све су гола гөвна. и честиту Босну полазити Брабоњање, п. ваз 2Xijten Ber giege, „Од честите Босне камените Тосоног , га, го, у једну ногу обу. Брабоњати, ам, т. іmрt. miften (вон

вен, а у другу боє, nur auf cinem der Ziege) caco (de capra).

Fuße bekleidet, altero pede nudus. Epâb, m. chafvich, ohne Kücksicht aufs. Босопиња, f. Barfujigkeit, pedum nu. Geschlecht, oder Altera pecus, ores. ditas.

Брава , f. дав ефLoft , serra. Docman*, m. 1) Melonengarten, hortus Spasâne, n. der Schafágang, incessus,

peponum; 2) Melonen felbft, pepones ut opis ést. et anguriae.

Бравапiн, ам, v. impf. иһи без па. Locmahiume, . Ort, wo ein Melonens мети као овца, geben wie ein Caf.

garten gewesen , locus ubi olim pepo ut ovis incedo. nes sati erant.

Бравац, вца, т. 1) vide вeлaр. 2) Бостанов , ва, во, н. п. сјеме , Relo= Mannsname, nomen viri. nen, peponum.

Бравица, f. dim. р. брава. Бостанција*, m. Ber Reiоnеngаrtnеr, Брављӣ, ља, ље, фаf. , ovillus.

hortulаnus. Бостанцији краставице Бравче, чета, п. ein ötüt © af, продавати.

ovicula, Беспи, бодем , v. impf. fteфen, pungo. Брада, f. :) See Bart , barba. 2) рав Босуп, m. 1) вода у Сријему (упijече Winn, mentum. 3) кукурузна, беr Bart

у Саву ниже Раче). 2) село на упо. am Kukuruz, barba zeae. ку пе воде у Саву.

Брадавица , f. 1) бie Barse, verruca, Boua, f. eine Flasche (Bouteille), lagena. 2)на сиси, бie Stuftware, papilla mamÞóga, f. eine stechende Pflange, plantae pungentis genus.

Брадање, п. Тоцање, п, dim. р. бодење.

Брадат, па, то,

bärtig, barbatus. Тојапии, ап, dim. 2. бости.

Брадали, дају, v. impf. л. і. Букуфоцкање, п. dim. р. боцање.

рузи. 5 цкати, ам, dim. р. боцами. Ерадва, f. gіmmеrаrt, ascia. Боцман, m, бав Хафbrot, Repenbrot, Брадвепима, f. augm. р. брадва, panis furfureus.

Брадвица, f. din. р. брадва, Боцнули, нем, v. pf, einen etib gе. Брадвурина, f. vіdе брадвенна.

Браделина, Ғ. augm. р. брада. Бош*, празно, Teer, vacuus tim Xing: Брадићи, m. p. i) само у овој заго. fpiel). cf. прстен.

непіки; нађо пиће брадике, виш” Бошарија*, vidе нсјечак.

брадила успочике, ви” успочиБошкање , n. cf. прстен,

ка носочие , виш” посочића гле. Бошками, ам, v. imp. cf. прстен. дочиће, визи гледочића челочике, Houlko, m. ein Mannsname, nomen viri. виш' челочића Гојко крмке враћа Бошнути, нет, v. pf. cf. прощен. (п. і. брада, уста, нос, очи, чело Бошњак, n. Ber 3opnier, Bosnus homa, и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Бошњакиiba, f. pide Босанка 1.

Брадица, f dim. р. брада, Bartleiп, Бошњакуша, f. Ї

barbula. Бошњанин, n. Sеr Bonier, Bospus : Брадурина. f. vіdе брадептина. „Јанко гледа Рељу Бошњанина Бразда, f. die Sueфe, lira. Бошњачки, кa, кo, 1) деr Bopnier, Браздии, им, v. impf. градити høsnorum, 2) adv. nach Art der BoBo бразду, furben, sulcare: nier, more bosnorum.

Бразду бразди, воду мами. Бошча*, 1) Biteitu, involucrum Браја, ш. (Рес. и Срем.) vide брајо:

2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae. Сви су болесни, осим cinctorium. 3) der feinste türkische Ta: браје.

bar, nicotianae genus optimum. . Bpajan, m. 1) Bruder (vertraulich 31 Бошчалук m. Geschenė von žemd, einem Freunde) fraterculus, 2) Manns.

Şofen, Stçimpfen, dopum amictus; name, pomen pici,

mae.

ben, pungo.

Килавога

Брајица , m. Mannsname, nomen Spamuk m. 1) vide chroBay, 2) Mannge viri.

name, nomen viri. Брајо, m. (Ерц.) vide брајан. Брапо, m. (Ерц.) hyp. 6. брапі. Spaae! Bruder, frater!

Брапов, ва, вo, Brucer: , 'fratris. Трана, f. 1) бав 23ebr, moles. 2) cine Бралтсий, кa, кo, 1) brüberlib, fra

art &gge, occae genus. cf, дрљача. ternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Брандла, f. Pie guite, funiculus iacen- Братспіво р., vidе бралиинство. diarius (Brändl?).

Братучед, m. брати од стрица, Вез Бранење, р. vіdе брањење.

(фwijtertino, patruelis : прво брату, Бранів, р. у пушке од оздо што чеди, по су од два брапа ћеца ; покрива обарачу.

а друго братучеди, по су Ђеца Браними, нм; v. impf. webren, de првобратучеда. fendo.

Братучеда, f. сестра од стрица, Бранице, f. p1, т. і. јабуке , или круш Geschistertind, soror patruelis. se, gepflüctes, nicht herabgeschütteltes Spamy4A0B, BA, BO, der Geschwisters

Obit, poma decerpta , non decussa. tind gehörig. quod patruelis est. Браничевац, віца, m. ein Branits Spáka, f. (coll.) die Brüder , fratres. forber.

Браћинци, наца, m, pl. (см.) жедес,
Браничевка , f. eine Branitfфереrtn. fratres :
Браничево, п. ліако се зове Пожаре. Ти имадеш девет мили брата,

вачка наија (m. ј. од Мораве па Ти поведи девет браћинаца
доље до Поречке ријеке и до Омољ. Браћица, f. dim. р. брака,
свије планина).

Браца, m. hyp. р. брат, Браничевски, на, ко, ) Branitfфе. Браца, m. (Рес. и Срем.) vidе брацо.

wer: , 2) mie in Branitschewo. Брацин, на, но, бев браца , frаterБранко, m. Rann8 пате, поmеn viri. Брацин, на, но, culi. Брање, п. н. п. кукурузно, дав gefen, Брацо, m. (Ерц.) hyp. 2. брапі.

Fechler, Ernten'.) messis zeae. Брачинац, на т. брдо у Јадру (го. Брањевина, f. Bebege, septum (silvae мово на међи наије Ваљевске, ша. pars septa.)

бачке и Зворничке). Брањење, а, дав 23ebren, dеfеnѕiо. Брашанцe, n, dim, p. брашно : дај ми Брасиво, в. vіdе братство.

мало брашанца. Spam, m. der Bruder, frater.

Брашанчево, п. бав $rоnleihnamfe Браша, т. 1) (Рес. и Срем.) vide бра. (der Katholiken), festum corporis Christi.

mo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашнав, ва , вo, mit 222 eht bejtreut, Бралац, браца, п. hyp. р. брапі. farina coaspersus. Ерали, берем, v. impf. н. п. кукуру. Брашнара, f. .) Xəblғammer, penus, ве, јабуке, грожђе, lefen, s. 3. farinaria, 2) (у Сријему) pie arrejt.

Doft, Erauben, ernten 3. B. Kukuruz, tammer der Geistlichen, carcer sacer· lego, meto.

dotalis (weil es ehemal eine Mehlkams Бралијенци, т. р. (сп.) vide бра mer war.) Кини:

Брашненіі (брашнени), на, но, н. п. „Купи нејак царевик Уроry, mop6a, Mehl-Sack, farinae (servandae.) „Купи д”јете ништа не бесједи, Брашно, р. дав 2Xebt, farina. ,,Јер не смије од три братијенца, Брашњеница, f. јело што се носи „Брапијенца при Мрњавчевића --

на пут, Reifeзebrung, viaticum : Бранимин, нм, v. innpf.' MONUMK А. шма ли је у торби. кога да буде брап, бейбeen, (bitten Б. брашњеница. daß einer mein Bruder Fen), fratrem „Па спремише лаке брашњенице. te salute.

Брблање, п. vіdе блебетање. Бранимљење, а, дав Brudern, appel- БОблапи, ам, vidе блебетапи. Tatio fratris.

Брбло, р. беr ylapperer, batero.. Братимство, п. Die Srаtіmfaft, fra- Брбљање, р. vіdе брблање. terna necessitudo.

Брбати, ам, vide брблати, Брашинац, нца, p, vidе братучед. Брбучици, им, v: pf. піумарити у Брашин, на, но, vide 6pamos.

шпо руком, или главом , fфnea pinБратин, нa, нo, von брала, fra ein fahren, immitto mapum. 'terculi,

Брвина, f, даска, или греда, шпио се Врапиински, vidе братски.

меңіне преко воде, да само људив Брашинство, р. Die Brüterfфаft, fre-. Mory npeamm, Der Steg, ponticulus. ternitas.

Брвнање, р. Вав 2 ufbalten, tiggorum, Браци, хм, vidе бранимкин. trabiwn superpositio.

[ocr errors]

жена

[ocr errors]

2

Па ,

но ,

Брвнати, ам, х. impf. aufbatten,tra den 6pe Tagen, imperiose dico , "dico bes trabibus superponere.

бре. Брвно, п. Der Saltet, tignum, trabs (ein Брекиња , f. 2) Ser Operbеrbаит,, sorbus Brett an drey Finger dick).

torminalis Linn, 2) die Frucht davon, Бргљало, п. човек који бргља, Ber sorbum.

fфnell ипд и преrjtanli fprimt, bla- Брекињов, ва, во, н. п. дрво, лист, tero.

yom Sperberbaum, sorbitorminalisLips. Бргљање, р. Вав fфuele uniperftänoliфе Бреме, менa , n. Bie Burce , onus. Sprechen, blateratio.

Бременип, а, о, н. п. Бргљан, ам, V. impf. говорни schwangere Frau, gravida. брзо да се не може разумјели, Бременица , f, yска адугачка вучија, fchnell und unverständlich sprechen, тако да се може ласно носити

blalero. Брrља као јаре на лупапку. на рамену, или двије натоварили Брда , n. pl: веденаn bеr Brenje gt. на коња, Хragfap, dolium portatile. gen Montenegro

Бресква , f. (једни говоре и прасква) „Када Турци Брда поараше,

1)Pfersichbaum,amygdalus persica Linn. „Равна Брда и на мене Ронце—

2) die Frucht davon , malum persicum. Брдар, m., 13ebеrb1aftmaфer, qui pec- Бресквица , f. dim. у. брeсква, tines textorios coulicit.

Брcm, m. (Рес, и Срем.) vide бријесті. Брдарев , ва, во , еев 933 eterblatfma. Брестов, ва , во, йimen, ulmeus. Брдаров, ва, во, феrѕ, cjus qui pe- Брестовац, вца m. ulintab, baculus clines textorios cunficit,

ulmeus. Брдашце , n, dim, p. брдо,

Брестовача, f. Imjtot, fustis u!Брдс'һәң, љка m. dim. , брдо.

meus. Брдила, п. р. Зав, morin Pas брдо ftеnt. Брестовина, f. Imenbols, lіgnum Брдо, п. а) реr Berg, mois. 2) женско, ulmeum.

Weberblatt, pectçu textorius. Беецатье , п. vіdе брекање, Брдоейіп,

bergig, mon- Брцагтисе, амсе, vidе брекалінсе, tuosus,

bpema, f. eine Art Flinte von Brescia) Банин, т. човек нз, Грда,

sclopi species : Еркiнка, f. жена из Брда :

„Пуна ми је бреша о раменуПослаћу ти другу и преслицу Брешчић, ш. vіdе брежуљак.

Па ти преди како и Бранка Брже боље, fo fфnel аlѕ möglid, , quan. Бре! interi. imperandi: дај бре! камio citissime: Како га угледа, бре! ајде бре!

брже боље сакрн. Брёг, m. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бржење, д. Вав броrten, incitatio. Бреговит, па , пo, bigelig, clivosus, Бря (comp. бржі), за, 30, .fфnей, Bpèrobo , r. 1) Dorf am linken Ufer citus.

des Timok. 2 Ruinen einer Stadt am Gpsa napanxa, f. Städtchen an der rechten Ufer des Timok, dem Dorfe Donau jmijen Кладово ипо Праово. gegenüber.

Брзанье, п. Вав ©ilen, festinatio. Брговски, кa, кo, von 23regovo. Брзали, ам, v. impf, cilen, festinага Брегуница,, f. eine 21st Bogels, avis

in opere faciendo. quaedam.

Брзина, die Schnelligkeit, velocitas. Брежуљак, лка m. dim. р. брег. Брзиши, им, V. impf. ш. ј. коња, Bpes, vide 6e3 in allen Zusammenses

spornen, incitare. şurigen).

Брзица , f, вода, ђе пече брзо преко Epeza , f, die Birke , betula alba Linn.

камења, еtеllе іn Зафе, то ее Брезић, m. eine junge Birte, betula :ichnell über Kiesel Dahın rinnt, locks alba,

ubi flumen per çilices deproperat. Брезік, т. бer Birtenmalə, bеtuletam. Брзоналаначки, ка, но , Berfoрalanter, Брезница, f. dim. v. бреза.

Брзопаланчанин, човек из Брзе Брезов , ва , BO, birken, betulinus. Брезовац, віцца, ш. Зіrtenftab, bаси. Брзоплет, m. eine Art in Eile gefloch, lus betulinus.

tenen Zauns, sepis 'species tumultua. Брезовача, f. See Birten tod, fustis riae. betulinus.

Бріга, f, Corge, cura. Брезовица , f. Birtenbols, lіgnum be- Бридети, ди, у. impf. (Рес), ljuden tulae.

Брi iнти, ди, v, impf. (Срем.) Брекање, п, дав Bre fagen, imреrаtіо Брђели, бриди, v. impf. (Ёрц. per yocera бре!

Брикан, жна, но, beforgt, ѕоlliсitus, Брекашисе, амсе, ү. І, impf, su jeman. Бризгање, д. Рав 2nbaujon Re: RuФ,

а

он се

паланке.

[ocr errors]

rare.

im Euter, oder auch in der Brust, la што мепну међеду на усну кад га ctis in mammis affluentia.

Boge, kleiner eiserner Ringi anulus Бризгали, ам, v. impf. н. п. крава,

ferreus. овца , hоза, kilабfenseen, lactare.. Брњо, m. (Ерц.) брњаcп кою, ein Bp.isHyTIH, Hen, v, pf. hervorstürzen (?) Pferd, so eine Bläße im Gesichte hat, proganpo in lacrimas : бризну плака equus

maculam albam habens in caми , п. і у један пута заплака, pite. Бријање, в. бав зarbieren , tоnѕiо. Брід, т. 1) на води оно мјесто ће Кријалци, јем, v. impf. barbieren, top се прелази преко ње, dic Fuhrt, vadere.

dun: Ер: jah. Ka, fe, н, ң бритва, Bar= „ој 1[елињо водо поносила! bier:, tondendo.

Ти се синоћ криво кунијаше Epuja4, m. das Barbiermesser , novacula. „Да на mеби ниђе брода не ма — Ерајачица f. vіdе бријач.

2) die Stadt Brod in Slavonien, noa Epijer, (р. брегови), n. (Ерц.) 1) рй. men urbis in Slavonia.

gel, collis. 2) das ufer, der Rain, Epoqumu, um, v, impf., waten, vado ара.

transire. Гринуиисе, немсе, v. г. impir. Corge Брођење , п. Зав 23aten, vadatio. baben, sollicitum esse.

Spoj, m. die Zahl, numerus. Бриства, . ein Zafфеnmefer, culter Бројанице, к. pi. vіdе бројенице. plıcatilis.

Бројенице, f, pl. Der ofеntrаnk, го. Брипівні, на, но, н. п. коре, бев

sarium. *Taschenmessers, cultelli plicatilis. i Бројење, в. дав 3dblen, numеrаtiо. Беппе мина , f. augm. р. брипива. Бројили, им, v. impf, säwlen, numeБр: rодица , f. dim. 2. бритва. Бритв урина, f. vіdе бритвенна. Бронза, f. 1) Bronze, aes 2) Eleine Blos Брянка сабља, (сп.) fфarffфneibens cke von Bronze ž. B. am Halse der mie ein Barbierınesser, acutus:

Kübe, tintinuabulum. „На десницу и на брипку сабљу Бросква, f. Die Roblrube, brassica naБраја , f. (у Бачкој) vidе бришвица. po - brassica Liun. Брзічење, п. vіdе бријање.

Брошњак, m. Ber gügel worauf des Браічни, им, vide бряјапін.

berroth geseßt wird, clivus rubia conБры,

m. der Knebelbart, cincinus barbae. situs. 2) Garten dazu, hortus rubia Бркање, п. діе Зеrmіrtung, confusio. соnѕitus, Ерлап, та , по ,fфnurbärti , barbatus. Брif, m. Die Särberrütbe, rubiа tincSpkamu, am, v. impf. in Unordnung torum Lina. bringen, confundo.

Брокаст, mа', пo, won Ser Sa:bе реr Bpkaga, f. eine Art sehr kleiner Fische, Färberröthe, rubiaceus. pisciculi genus.

Epohérbe, n. das Färberrothfärben, rubpkba, f. der Sturmpfahl, palus obliquus:

*biatio (3). " ударили бркље по щанцу:

Броћипи, им, impf. färberroth Бркљача, f. vіdе бркља.

färben, rubiare (3) Бркьоч, т. vіdе пузавац.

Брснат, па, по, н, п. грана, дрво. bpko, m. der einen großen Sonurbart bộcm, m. junge Sprossen, frondes, Гbat, barbatus.

Беспіни, им, v. impf, befeejfen, depasco. Spor, m. lager der Schweine, cubile boyka, f. etwas lächerliches und Spotta

würdiges, homo aut res ridenda : wynik Брложење, n. Das gager-ber фwеine, бруко манипта, шути ! cubatio (porcorum)..

Брување, п, бав 21ивафеn, dеrіѕіо, Брдожніпи, им, v, impf, п. ј. свиње, risus de re aut homine,

lagern (die Schweine), colloco säes, Spykamuce, amce, v. r. impf. Kome, sterno, facio ut decumbant.

Зиёlahеn, rideo : мучи да піи се људи Боложиписе, имce, v. r. impf. Rich не брукају.

lagern (von Schweinen), sternor pro- Epýc, m. 1) der Schleifstein, cos, lapis cumbo.

politorius. 2) fig. mentula. cf. поциљ. Брња, f. брњаста коза, giege bie auf Брусина , f, augm. р. брус.

der Nase eine Blaße hat, capra macu- Spýcumu, UM, v. impf. schleifen, acu

lain habens in naso. Брња, m. (Рес. и Срем.) vide брњо. Брусић, m, dim. р. брус. Брњаслі, та, то, н, п, коњ, коза, Бруцање, п. Зав Betoni men see Gфант» blässig, maculosi pasi,

baare, dactio pilorum circa pudenda, Брњица, f. Болушик гвозден, н. д. pubertas, pubescentia ).

т.

Sa15.

[ocr errors]

еге,

« PreviousContinue »