Page images
PDF
EPUB

сечина.

[ocr errors]

Мерица, f. (Рес, и Срем.) vide мepица. Мепаљка, f. мјесто, Ђе се момци ме. Меричнија, f. dim. р. мернца,

һу тіамена, die Wurfstätte, jactus (?). Меркање, о бав аufimerten, attentio. Меланија, f. (р.тога) Die tiefe Bernia Mepkamu, IM, V. impf. aufmerken, at. gung und Befreuzigung, prostratio, tendo.

adoratio: ударити десет, или спо Mipmep*, m. der Marmor, marmor, cf. епанија. Мешаније су мале и вел мрамор.

лике : мале кад се човек прегне и Мерпнк, m. (ю намастирима фруш- доватiн рукама до земље, а велике

когорским) дав 23 einbeputat in деп кад Клекне на кољена и на руке на

KIditern, vinum demensum monacho. довати главом до земље. Мерцан“, т. дie fоrаtіеnt, coralla. Memauncâlbe, das Niederfallen und Bes Меса, f, hyp. 9. месо. оfe гуза месе, kreuzigen in der Kirche , adorationis gea

Sagt man zum ertappten Fleischdiebe. nus christianorum ecclesiae graecae. Месан, на , но, von sleift, Heijфері, Метаннсапи, ишем, v. imрt. Rф tief

carneus : Mecaн ражаю, гвоздено пе- neigen (oder auch niederfallen aufs Ans циво (п. ј. прстен на прсату).

gesicht) und befreuzen, adoro prostraMecâp, m. 1) der Fleischer, fleijchern, tus.

carnarius, lauius, lanio. 2) der gerne Memâme, n. 1) das Hinlegen, Vorlegen, Fleisch ißt, caraium amans.

positio. 2) das Schießen, ejaculatio, Месарев, ва, во , vidе месаров. 3) das Werfen (3. B. mit Steinen), Mecaphuya, f. die Fleischbank, macellum.

jaculatio. Mecápob Ba, bo, des Fleischers, Fleis Miması, mekem, v. impf. 1) legen, scher - , lanionis.

figen, worlegen, pono. 2) пушке, или Месарскі , ка, ка1) Sleifфеr ѕ, la- Monobe, ichießen, jaculor.

nionum. 2) aev. fleischermäßig, lanionis Memainice, mekemce, v. r. impf. 1) xamore modoque.

Meha, Steine werfen (ein Spiel), jaМесец, m. (Рес. и Срм.) vidе мјесец. cio saxum. Камена се меѓу момци Месечина, f. (Рес. и Срем.) vidе мје- Двојако: срамена и омашке.

2) ногама, ausfblagen, bеrumjФlagen Месечнії, на, но, (Рес. и Срем.) vide mit den Füßen, jacto pedes: мјесечни.

„Не међисе ногама ; Месина, f. augm. р. месо : наждерал

„Није јорган поњава,

„Веће моја долама. Месиши, им, (Рес. и Срем.) vidе мије- 3) ја кога, пафarten, exprimo aliquem,

similis sum. месић, т. намаспир у Банату. Мелівица, т. бie Rune (Phange), menмеснікі, кa, кo, von Месик.

tha. Месні, на, но, н. п, покладе, per lette Метерижњача , f. л. з. пушка, dia

Fleischtag vor der großen Faste, dies Stanzflinte, teli viajoris genus. praecedens jejunium maguum. cf. nok- Mente pu3 *, m. die Erdschanze, aggeris ладе.

genus. Méco, n. das Fleisch, caro.

Memîb, n, eine Krankheit der Schafe, Mecojeke, f. pl. der Fasching, die Cars morbus ovium. Србљи кажу да од ме

mevalojeit, bacchanalia (?), tempus ante лиља нема лијека, и зато припоjejunium quadragesimale quo caruibus виједају, да су нијемци укапили ђаvesci licet christianis.

вола, па га пилиали шта је лијек од Mecmba, f. eine Art ledernen Strumpfes, метна; а оң им казао: „Кад поtibialum coriacae.

липшу све овце до јеа не, онда ону меспівица, f. dim. 2. мества.

последњу треба обнијен око помеспін, менем, v. impf. :) teoret, yer- ра, на више ни једна не ће липсаго. 2) мете снијег, мекава.

ІІІ осим ње.” Тада им је казао и меспін, мецем, v. impf. einrubreit, im- од куге да је лијек кука и мо

misceo: wеше срiІњама. Меспінмице, (Рес, и Срем.) vidе мје. Мепиљав, ва, во, деп мелиљ јавеnt, cmilУце.

ovis morbo Memub correpta. Меспа, п. (Рес. и Срем.) vidе мјесто. Мепиљање, п. дав ¢rtranken Ber eфа" Mecybehe (Mecybehe), f. pl. vide meco. fe am memb, Memus morbi irrup.. jehe.

tio. Мёсце, п, dim, 2. месо: ofеш мало Мелнатписе, љајусе, т. т. impf. н. д. месца?

овце, деп мени беtеттеп, мець, нціало, д. Веr gormurf (Beg Sutter». morbo corripi.

theils vor das Vieh), portio pabuli. Мешіљење, р. - vіdе детаљање.

се месине.

син.

цка.

[ocr errors]

*

[ocr errors]

nae.

Мәтіљиписе, љесс, vidе мешиља. Мигање, n. дав Оeffnen uns chliepen,

Aufs und Zugeben, micatio? мела, f. Der 5efen, scopae.

Мнгапии, ам, . іmрt. aufs uno Buge: Меплица , f. dim. р. мепла.

ben, micо? Memловина, f. das Besenkraut, scopa

мiroљење, п. dim. 9. мицање. ria Linn.

Мнігољикисе, имce, v. г. impf. dim. у. метнути, нем, v. pf. binlegen, fesen, мнатисе.

popo : мепнути што у кесу, у пор- Miздрaк *, m. vіdе копье.
бу, на земљу; меса ручку (п. ј. Мнздраклија , m. vіdе копљаник.
мепнути у лонац, па приставити Мінздрачић, m. dim. p. Мнздрак.
да се кува); гoвeдима сирена и Mija, m. (Рес. и Срем.) vidе мијо.
т. д.

Mujamo, in. Michael.
Мелiнутисе, немсе, у. г. р. пафах. Мијајло, m. (сп.) vide Мијаило:

ten, similem alicui fieri. Aeme ce me- „А Мијајло књигом из њедара мне и на ујца преко Дунава, а ка- Мијак, m. Rannename, nomen yiri.

мо ли не fе на слугу у кући. Mujah, m. Mannsname, nomen viri. Memorja, f. der südöstliche heil Ser: Mijana, f. Frauenname, nomen femi

biens, Metochia. Mika, f. das flüßige Futter des Viehes, Mzijam, m. Mannsname, nomen viri.

pabulum liquidum quod praebetur Mije, ja, m. (Epy.) 1) der Schlauch, pecori.

uter. 2) der Blasebalg, follis. мihaвa, f. Der 'ефneejturm, imber ni. Mијена, f. (Ерц.) (ber Xonоwефfei, n yium procellosus. Једе као мећава zwar) der Neumond, novilunium. O (сијено и сламу ?).

мијени және не е да перу кошуља : Mep, m. (Рес. н Срем.) vidе мијур. зашто кажу, да ће се онда свако Мецање, р. дав 9ізсіфі%lagen, enol- приште у води (кад се покваси) litio.

омијенни, ні. ј. постапи као Мецапи, ам , v. impf. н. п. јабуку, труло и одма се распасти и поweichschlagen (Elopfen), emollio.

дерати, 21eчen, m. Die Roјфее, tеmрlum tur- Мијењање, п. (Ерц.) Sa® Sefel.., дав cicum:

Laufchen, mutatio , permutatio. „Оборно мечет” и мунаре

Мијењапи,

, ам, v. impf. (Ерц.) taufen, мечка, f. Die 25ärin, ursa.

commuto. Mијења као циганин коње. Мешај, m. (Рес. и Срем ) vidе мјешај. Мијењаписе, амce, v. ғ. impf. (Epiц.) Мешајa, m. (Рес. и Срем.) vidе мје- untereinander tauschen , permuto. шаја.

Мијенье, в. дав Яopfwafen, lаyаtiо саМешање, п. (Рес. и Срем.) vidе мије- pitis.

Миjесипти, им, v. impf. (Ерц. ) п. ј.. мешаоница, f. (Рес. и Срем.) vidе мје- љеб, дав Brot bereiten, paro panem. шаоница.

Мијециање, п. (Брц.) Das ifфен, Ита Мешаги, ам, (Рес. и Срем.) vidе мије. rühren, mixtio.

Мијешати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) ті Méиење, п. (Рес. и Срем.) vidе мије- fchen, misceo. 2) umrühren, verso.

Мијешатисе, амce, v. . impf. (Ерц.) Мешетина, f. augm. 2. меншина.

sich abgeben mit einem , miscere se. Менина, f (Рес. и Срем.) vidе мје- Мијешење, р. (Epy.) das Säuern, fer

mreatio. мешиница, f. dim. 6. мешина. Мяјешња, f. (Ерц.) бie Portion Rent, мешња, г. (Рес. и Срем) vidе мије- um einmal Brot daraus zu baden,

portio farinae. Мешсэн, та, то, (Рес, и Срем. ) Mijo, m. (Ерц.) пур. . Мијат. vidе мјешовш.

Mujo6pam, m. Manusiame, nomen viri. Menukena*, f. der Richterstubl, tribunal. Mujo Apâr, m. Mannsname, nomen viria мешчић, m. dim. 2. ме.

Мијом дан, т. vide Мно дан. Mû, wir, nos.

Mijољшпак, т. vіdе мнољшмак. Nii, 1) mir, mihi (mi). 2) syntaktisch statt Mujýp, m. cf. Niyp. мој: јеси ли ми виђео брала? украо Міла, m. (Рес. и Срем.) vide Мило.

Miina, f. Frauenname, nomen feminae Duba *, f. Obm (in der weitesten Bedeus (cara).

tung; auch Erdbeeren, Nüsse), poma Muun, m. Mannsname, nomen viri. (seusu jаtissimo): већ је доспјела сва. Милак, m. Ranuname, nonmen viri. ка миса. с. воftе.

Misah, m. Mannsname, nomcn viri.

шање.

шати,

ење.

цина.

шња.

[ocr errors]

писе.

[ocr errors]

Мілана, f. vіdе Милена,

Мінличица, f. dim. 9. Милица. Muaáhko, m. Manisname, nomen viri. Mimo, n. die Lauge zum Kopfmaschen, Мнлање, р. Die Geremonie pon мила- lixivium ad lavandum caput.

Мило, m. (Ерц.) Ranuname, пошед Milsam, m. Mannsname, nomen viri.

viri. Мілансе, амce, v. г. impf. Припо- Милован, m. Ozann&name, nomen riri.

виједају, да се Ерцеговин милају на Миловање, п. 1) дав Wieбeofen, blаndi, Божні с чесницом, пп. ј. узму двоји. tiae. 2) das Lieben, amatio. ца чесницу, па је окрећу међу со- Миловали, лујем, v. impf. 1) liebto: бом и пила један другога: „Мн- sen, blandjor. 2) lieben, amo. лам ли се” (п. ј. помнила ли се иза Милоје , m. Хаппвпаtie, uomen viгi. чеснице) " Онај му одговори: „Ми- Милојица, m. cf. Златоје. лаш мало.” А онај првн онда рече: Мңлбјка, f. 1) дав 22 а iotica • Befdit, „Сад мало, а до године ни мало yasis fictilis genus. Тако у нашој ча. (п. ј. да роди жило добро, и да па. сној Церовој (Церова, село у Pakeко велика буде чесница, да се ни вини) све оке и милојке (у прапомало не помила иза ње).

вијетки). cf. бокар. My@uu, m. Mannsname, nomen viri.

МІллојко, m. Raničname , nomen viri. Милашин, м. Лаппвпате, nomen viri. Малокрван, вна, но, lieben mit Dia, міле! додајесе ћег

по у пјесмама на. dem man gut seyn muß, amabilis : Hije крај врсте, н. п.

лијепа, али је милокрвна. Бурак коси по побрћу,

Милорад, m. Rann$name, nomen viri. Ладо ле мҢле!

Милосав, т. Эганівпате, nonea viri, „Попјевајте ми пичнце,

Mundchik, m. der Liebhaber, amasius. миле мој мҢле !

Mun 'chnija, f. die Gcliebte, amasia. Mueba, f. Frauenname, nomen feminac. Muốcm, f. 1) die Gnade, gratia, favor ; малең, m. апавпате, pomen viri. „На милостин ІІape господине Minera, f. Frauenname, nomen feminae. 2) die Liebe, amor; Liebesgabe, munus : Миленко (Миленко), щ. Ranunanc, „Нема лица без црвена винца, nomen viri.

„Ни радости без зелена Бенца, Minema, m. Mannsname, nomen viri, „Ни милости без пуђа јунака Милепти, лим, (Pec.) vidе миљети. „Браћа сеју врло миловала, Miineju, m. Mannsname, nomen viri, „Сваку су јој милост доносила, Милешева (Милешева), f. vіdе Мило- „Најпослије носке оковане

милостив, ва, во ,

Ignädig, barms Миливоје, m. Rannéname, nomen viri. Милостиван, вна, но,j bеrѕig, cleMinnja, m. Mannsname, nomen viri. mens. Боже милостиви ми помо34 Minja, f. Frauenname, nomen feminae, (говоре ђекоји Србљи кадго, уздаMinujaw, m. Mannsname, nomen viri. ну и зијевну). Mîauh, m. Mannsname, nomen viri. Mikocmua, t. das Almosen, eleemosyna, Muauna, f. das Biebsein, gratia : He MO- Minou, m. Mannsname, nomen viri.

же од милине (н. п. да се нагледа Милошева (Милешева и Миљешевла), Кога).

f. намастир у Ерцеговини (чины ми Милинко (Милинко), m. vіdе Миленко, се да је сад пуст). Колика је МнMinucas, m. Mannsname, nomen viri. лошева, да је пуна поскурица; мілисава, f. Srauenname, pomen fe: „Дон начини цркву код Требиња minae. ,

„Миљешевку на Ерцеговини Милитар, т. 1 (у Сријему, у Милошта, m, cf. злаптоје. Милишаранц, рца, м. Бачка и у Бан.) Мілука, f. Srauennaте , поmеn feminae, der aus der Militar.

Grenze ist, homó Muyu, m. Mannsname, nomen viri. e regione militari.

Милунка, f. Trauenname, цоmеn femiрае. Милипларија, f. vіdе милиција. Милутин, m. Rannвпате, поmеn yiri, Милицарски, кa, кo, 1) Rilitars, ші. Милўш, m. Rannname, pomen viri.

litaris. 2) militarisch, militari modo. Mîr, m. Mannsname, nomen viri. Милиши, им, (Срем.) vidе миљеми. Миља, f. 1) һур. у. Миљана и. Милица. Милипписе, лисе, т. г. impf. н. п. ни- Міљана, f. "Xeauenname,

шпа ми се не мили, niФte freuct minae. mich, arrideo.

міљацка,

што тече врод Myangi, m. Mannsname, pomen viri, Сарајево : Manga, f. Frauenname , nomen feminae. ,,Сарајево што си попавњело? Милиција (милиција), f. Die Rilis (Sc. „Или те је куга поморила, gend), terra militum.

Ил” Миљацка вода попладҢла

шева.

pomen fer

f. вода,

лета.

Міље, т. (сп.) бав gies (was einem Мираз*, m. die Erbschaft, hereditas ; lieb ift), amor, deliciae :

остало му од мираза. „ој ђевојко мнље моје!

Mйран, рна, но, frieofertig, rubig. міљен, m. RannBname, pomen viri. quietus, mansuetus.) Миљёшевка, f. (сп.) vide Милошева. Мирачија*, м. деr &tbe, heres. Mîuka, f. Frauenname, nomen fe- Мирбожање, р. бав gegenfeitige suffer minae.

zu Weihnachten, exosculatio die ChriM:ibko, m. Mannsname, nomen viri. sti natalitio. Mimo, vorbei, praeter.

Мирбожаписе, амce, v. г. impf. fіф мімoгред, tm Borbeigeben, obiter, küssen (und den Frieden Gottes wüns in transitu,

foen) zu, Weihnachten, invicem se exМимо:Мiн (мимойки), идем (и Ми- osculari die natali Domini. cf. Божић.

моићем), у. pf. porbeigeben, prae. Miрбожитисе, имce, v. г. рr. ji, fif. tere.

en auf Weihnachten, exosculari se die Мимонкнсе (мимонқисе), идемсе (и

Datali Domini. мимоиђемсе), у. r. pf. ским , bei Мирен, m. MannBname, nomen viri. einander vorbeigehen ohne sich zu sehen, Múpene, V. 1) das Beruhigen, Friedes praetereo praeter amicum quin eum vi- machen, pacificatio. 2) das (angeneh. deam , aut ille me,

me) Rieden, odor. Мимоли, офем, vidе мимоићи. Мірија“, f. діе абдабе, vectigal. cf. поМіндрос , m. (у Сријему, у Бачк. и реза, дација, данак. у Бан.) узепи кога на миндрос, Мирис , m. Der Boblaerum, odor. durchbeuteln, excutio.

Мирисавка , f. bie Ruffаtеlеr • $raube, Манлә *, лета, р. Bolf, gens : пасје Muskat : Iraube, uva muscata. cf, Минле! Седамдесет и седам мин- тамњаника.

Мирисање , д. Тав Rieфen, odor et odoМін, уле*, f. pl. Die Optgehänge, in- ratio, auris. ef. обоци.

Мирисали, ишем, т. inpf. rіефеп, Мн, ушите, f. pl. dim. р. миньунце. oleo et odoror. мінеј, т. дав Xinäot (Мтэгіч») ein Miрипи, им, v. impf. 1) (мирим) bеru= Girdenbud, menaeum.

bigen, paco, 2) (мі римі) rіефеп, oleo : Минејскі, кa, кo, 1) н. п. слова, с = мири.

riliste Drucletterii, zum Unterschied Mipumice, umce, v. r. impf. Friede von der Handschrift. 2) adv, wie ge: maden, de pace ago. drudt, ut in libris est impressum, Múpjana, f. Frauenname, nomen fe3. 3. пише. Мин Сп, m. (у Срнијему, у Бачк. и у мірко, m. OXann#name, nomen viri. Бан.) дie tinute, minutum, cf. час. Muphòka, f. die Friedfertigkeit, madМи уши, нем, v. pf. 2) porbeigeben, suetudo.

aut treffen, praetеrvоlо. Опремаосе Мировaњe, n. Ba8 Rubigfen, quies. човек (који се био скоро оженно) Мировати, рујем, v. imрt. rubig fеуп, на војску, а жена увразила конац sum quietus. у иглу, да нешто зашије; но бу- міродар , m. RahnBname, nomen viri, дући да није добро виђела, заліо Мирођија, f. vіdе копар. није могла одма да уврзе, него Миросав, m. Xann&name, nomen viri. промашала мимо ушите иглене го. міросава, г. Хrauenname, nomen feворећи: „Мини га сабља, мини га ninae. лу ника” као да муж рече да она міроч, m. Berg (an See Donau), 3mie њему врача ; али он опази шпа је, ftеn Пореч ипс Брза паланка. па рече: „Минуло је мене свако млрчета, mm xanikname, uomen viгi. добро, кад сам ја шебе узео.” Muca, f. in dem Munde der griechischen міо, мила, лo, lieb, carus.

Serbier (und Bosnier) eine lateinische М.:о(Мијољ?) дан, ља дне, т. (лі. Sire, tеmрlum Latinorum. у Зворни

daelis, festum Arch, Michaelis ?) dics ку има једна зидина, која се зове 29. Sept,

ма

Тацарска ми са. Міољшпан (Мијољштан), m. Ber Ben місао, сли, f. Ver #epante, cоgіtаtіо,

Erzengel Michael als Hauspatron vers Мисир *, ш. 2egypten, Aegyptus, terra ehrt, cliens Arch. Michaelis.

Mizraim. M.ip, m. 1) der Friede, pax. 2) Friede, Mucsipava, f. eine Art von Kürbis, caХибе, рах: сједи с миром (док ни curbitae genus. је било с чиром).

Мисирка, f. vіdе будија, Mipa, f. Frauenname, nomen feminae. Mus plata, f. die Aegypterin, Aegyptia,

[ocr errors][ocr errors]

miuae.

moveo.

міпар ,

Мисирлија *, m. Ber 2egypter, Aegyp- Мецати, минем, т. іmрi. Беmcgen,

tius. , Млсірскії, кa, кo, н. п. повјесмо, Mitцапінсе, мнчемсе, т. г. iinpf. fіф ägyptisch, aegyptiacus:

beivegen, moveor. „Vз преслицу Мисирско повјесмо — Muide, f. pl. (österr. das Spannspiel) Міская*, m. ein Sologеmicht, pondus: Мпціна, f. Die Beute , tuber. За брата би дала мискал злата Mum, m. die Maus, mus. м слипи , им, v. impf, penEcn, cogito. Мнша, m. (Рес. и Срем.) vide Мишо. Micmpuja, f. die Kelle, Maurer: stelle, Mmap, m. 1) Dorf an der Save, eine trulla,

Ctunе wеt уоn Шабац. 2) на Ali. Miim, m. die Bestechung (das Geld), lar. шару (пољу), auf per bene von 2}i: gitio : суди по миту; узима н.

fonar: Міпта, т. (Рес. и Срем.) vide Mипто. “„Да разбијем пабор на Мишару —

, тра, m. vide Димитрије. „Са Мишара по ъа широкога міпи, мпјем , v. impf. Den sopf mа. „у Мишару пољу широкоме fchen, lavare caput.

мінарскій , кa, кo, н. п. поље; cf, Мим:iписе, мијемсе, у. г. impf. feinet шар.

Kopf waschen (0. i. den ganzen), lavor Mwk, m. das Miusden, die junge caput.

Maus, musculus. иптити, им, т. impf. Deftechen, pecu- Мнішнца, г. 1) Ber 24tm , brachium. 2) Bit nia corrumpo.

Maus (das Weibchen), mus femini, Mimo, m. (Ерц.) һур. р. Милар. Mujak, m. der Mäusekoth, muscerda, Msimpa, f. Die Bischofsmūße, mitra epi- stercus murinum. scopi.

Milujakina, der Sühnerdarm, alsine Mйлра, f. Seauenname, nomen fe.

media Linn. minae.

мишііі, шја, ије, аив. , murinus. Mampaik, m. dim. H. Mamap.

Мішка, f. (у крајини Неготинској) Мінров дан, ва дне , m. Tag Set бев беr arm, lacertus. cf. митинца.

heil. Demetrius, festum S. Demetrii, die Muka, n. (f'ec. I Cpe...) vide Muuko.? 26. Oct. :

Muuikáku, adj. indecl. mäusedreckfarben, „Митров данак ајдучки распанак.

coloris stercoris murini. Мітровачки , кa, кo, Don Ritrоwіt. Мішко, т. (Ерц.) vide Мишо. И нировица, f. 1) варош у Сријему. Мнішљен, т. 5) таппвате , 2) варош у Косову.

viri. 2) (cm.): піровкиња, f. Die mitroviserin: „Кроз Мишљен гору на воду Митровица крај Саве столица, Миљење, л. дав DenPen, cogitаtiо. „На њој седи млада Мипировкиьа Міш», m. (Ерц.) hyp. 5. Мијаило. Міпровчанин, m. ein onitomiser. Мишоловка , 1. 1) бie Rausfale, deciMiimpoerunták, m. der den heil. Demes pula. 2) der Mäusefalk (österr. Winds

ter zum Hausparron hat, Demetricola (?) mаdу el', Erаіи. посповка), buteo. clienis S. Deinetrii.

Mmomop, m. das Māusegift, Mäuses Mumponirja, f. die Metropolie (Resis pulver, venenum adversus mures, ardenz des Metropoliten), sedes metro- senicum.

. politani.

Mjepa, f. (Ep.) 1) das Maß, mensura. Mumponoamin, m: der Metropolit, me- 2) das Gedicht, pondus. Mjepa Bjepa. tropolitanus.

мјера , f. hyp. р. мјерица. Митрополитов, ва, во, без Retropos Mјерење , п. (Ерц.) 1 раз переп , menliten, metropolitani.

sio. 2) das Wägen, pensio. Митрополипісніп, кa, кo, 1) Retropos Mј риши, им, v. impf. (Ерц.) 1) mife

litens, metropolitanorum. 2) adv. wie Ten, metior. 2) wägen, peudo.

ein Metropolit, metropolitani more. Mje' pina, (Epu.) ein Gefäß (Korb) von Miha , m. (Рес. и Срем.) vide Muho» Bait, corbis genus. Mika, m. Mannsname, nomen viri. мјеричица, f. dim. 2. мерица. Mikan, m. Mamename, nomen viri.

.

Mjeceu, m. (Ep.) 1) der Mond, lupa, Mykere, u. das Bestechen, corraptio, 2) der Monat, mensis. Jargilio.

месечина, f. (Ерц.) 2) tеr mоnеfфін, Мићивіл дос, cf. Жолдос (само у оној fu!gor lunae. 2) женско вријеме, дая загонетки).

Monatliche, menstruum. Miko, m. (Ерц.) bур. . Митар. Мјесечнії, на , но, (Ерц.), monatli, Миур (мијур ?), m. (Ерц.) pie stafe, ve- menstruus. sica.

мі сліп Мице, (Ерц.) аn оrt un etel: playáre, n. das Bewegen, molio. le, in loco ipso, in locum ipsum:

nomen

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »