Page images
PDF
EPUB

cens ,

местимвце (н. п. ђе је по); по- Младожењин, на, но, бев $räutigamв, казао му меспимице ; одвео га sponsi. мјестимінце.

Младожењскії, кa, кo, 2) Bräutiqamk, Место, п. (Ерц.) 2) Ser Ort, PTak, sponsorum, nuptialis. 4) adv. wie ein 2) (у Ерц.) vilе вароші. 3) мјесто Bräutigam, more sponsi. Mehe, Statt, Stelle, locus,

Младолик, кa, кo, jungen еfіtев, Мјешај, n. (Ерц.) vidе мијешња. faciei juvenescentis. Мешајa, m. (Еоц.) See Runobüter, pi- Младост, f. Die Jugeno, Sas Sugens. stor domesticus.

alter, juventus, aelus juvenilis. Mji waonnya , f. (Epit.) das Zimmer (der Maâh, m. junger Weinberg, vinea reDrt), wo Brot bereitet wird, pistri

cf. сад. na (?).

Млађан, на , но , dim. 6. млад: Мјешептина , f. augm. . мјешина. „Не удрите млађано Бугарче — Мјешина, f. (Ерц.) 1) See alg, pellis, Млађен, т. (Ерц.) vide Младен. 27 der Schlauch. uter,

Maßeie, die affectation, jung rein zu Мешнница, f. dim. 9. мјешина. wollen, affectatio juventutis. Мешови (мјешовито), та, по, Maas, m. (Toviel auf einmahl hervor: (Epu.) gemischt, mixtus.

schießt, wenn man nielft, daher) mpu Мје ичић, т. dim, y. мије.

млаза крви ударише на њега, mula Maaba, f. 1) nom. propr. eines Flußes

ctus (?). in Serbien. 2) nom. propr. der Gegend Maak (comp. Maa"), ka, ko, lau, tepidus. an der Mlaua .

Млапање; дав Иmberflagen, jaМлавитис, им, v. impf. јФІagen, ver- ctatio e. g. caudae. bero : млави га кнша ; млавитін кога Млатапи , ам, v. imрt. berumfb1agen, балином.

jacto: млала рукомі, као кобила реMabbene, n. dns Schlagen, verberatio. nom, von einem der ungeschidt Kreuz Млад (comp. млађії), да, дo, jung, schlägt. juvenis.

Млапип, им, v. impf. 2) Зreffen, Manga , f. die Braui, sponsa (ein volles trituro. 2) н. п. јабуке, крушке, орае, Jahr nach der Hochzeit noch).

berabbeuteln (Gaminom), deculio poМлада неђела, f. Die Reuniot Spoфe, ma ex arbore. 3) dresden, i. e. schlas hebdomas iuterlunis.

gen, contundo. Младачна крава, f. Die Commerfu), Млатинума , т. пјевају и приповијеvarca aestiva.

дају, да је, прије 100 година, некаМладеж, f. pie Sugens, juventus, ju- кав Њемачки ценерао Спіани на

Мла пиш ума (или у пјесмаула О. т. (једни говоре, као н. п. бор- Млапи и шума, и Млатишума по Бачкој, мадеж), Das uttermal, обор - енерао) узео од Турака Но

Він пазар, и у њему сједно читае у m. Mannsname, nomen viri. зиму; и да су с њим (кад се враМладенци, наца , m. p. a) pie 23raut.. мно напраг) дошле Цимпроriе у leute, junge Eheleute, sponsus et spon- Сријем (са својим кнезом sa, juvenis maritus et marita. 2) das кненкедим сином, а кнез је умръо Fest der unschuldigen Sinder, dies fe- у пулу — Илијом Радоњићем. stus occisorum ab Herode innocentium. Тај се Илија Радоњић врапно опеп

, на , но, деr Braut, sponsae. напраг, н онамо се шукао с ТурМладіна, f. ber Xeumony, noyilunium Цима) : (ift mehr als die nujena, etwa dað er: „А Станиша Обор – Млалипума,

„Он отиде шер Новом пазару Младишисе, имсе, т. г. impf, fi, jung „Те растави Босну од спамболат machen, juventutem affecto.

„Млапишума обор - цеңерале ! Maasik, m. der Jüngling, juvenis,

Ми радінн усред Младица, f. dim. р. млада.

Турске? Младица , f. 1) pie eprojje, Per Cyrif - „Бабури нам на Беч ударише ling, surculus. 2) eine Art Flußfisch, (кад га је звао ffecap напраг). n. der Brautstand, status verseken, percutio.

Млаһеница, f. сир, што се гради од Младівати, дујем, impf. Braut f€уп, піропа, што остане од скорупа

кад се препира. Од таковога си. Младожења , m. Set Зrautigam, spop

ра начине және као колачиће, па спремају чобаніла за уцн

veues.

Младеж,

*

naevus,

Младен,

HAH

Младин,

ste Viertel).

- „Шша

земльс

piscis genus. Младевање, sponsae.

, , . chlag

sum sponsa. .

sus,

Млађење , п. 1) бав Orefфеn, trіtаrа. Мложина , f. Die Renge , multitudo (als

tio. 2) das Herabschlagen, decnssio. ®egenfat bon малина) 3) Sa8 Drefen, (Glagen), contuѕiо. Млджипи, им, y, impf. bermekten, Млачење, р. Вав &aumaфen, calefa- augeo. ctio modica.

Мложитисе, имce, v. т. іmрt. пф бер? Млачкіна, f. Die gaubeit, tepiditas. mehren, augeri, succresco. Млачити, им, v. impf. Tаи тафеn, te- Млозина, f. bide мложина, piduin reddo.

Maotumbo, n. die Menge, multitudo. Млекар, m. (Рес. и Срем.) vidе мљекар. Мљезинац, ніца, ш. беr gеѕtgebotne, Млеко, п. (Рес. и Срем.) vide млн. filius postremus. јеко.

Мљезиница, f. Die gegtgeborne, filis Млепак, пока , m. (ст.) vide Млеци. postrema.

„У нашему Млепіку бијеломе — Мљекар (мљечар ?) m. (Ерц,) зграда, „У, бијелу Млепіку Лапинскоме ће се ражљева млијеко, бie jilф. Млетачкі, кa, кo, 2) penetianifch, kammer.

vepetus. 2) adv. venetianisch, more Vc- Moeckene, das Schnalzen mit den liro neto.

pen wie die Schweine beim Freffen), Млетачкиња, f. Die Benetianerin, Veneta. sonitus manducantis porci. Млећак, fка, ко, н. п. чоа, fфwаф Мљескали, мешлем, y. impf. mit anjufühlen, debilis (de panno)

den Lippen schnalzen, beim Essen, magМлеци, Млетана, m, p. 23enchig,

do cum sonitu. Venetiae.

Мљепши , мељем,

v. impf. mahlen, Млечан, чна , но,

(Рес. и Срел.) vide molo. млијечан.

Мљечар, m. (Ерц.) 2) беr RilbansМлечанин, ш. der Venetianer, Vene- ler, lactarius. 2) das Milchmaul, amans tus. .

lactis. cf. мљекар: Млечар, m. (Рес. и Срем.) vidе мље“ Млечика, f. (Ерц.) "bie 23olfsmilф , euчар.

phorbia Linn. Млечац, чца, m. (Реси Срем.) vide Mi6a, f. код Срба је обичај , да иду млијенац.

љепти, у неке свеце , кад не смију Млечика, f. (Рес. и Срем.) vidе мље. себи радилин, газдама на мобу,

п. і. без плате, само за јело и за Млечница, f. (Рес, и Срем.) vidе мли- пиће. Највише иду на мобу пе жајечница.

њу (ријетко косе, копају кукурузе, Мейсо, р. (у Ерц.) vide брашно : купе сијено или шљиве сапръо га у Мливо.

се и преде на мобу — ): зато се Млијеко, р. (Ерц.) pie Rilm, lac. желелачке пјесме зову и мобарМлијечан, чна, но, н. п. крава, mil ске пјесме. На мобу највише reich, dives lacte.

иду млади момци, ђевојке и младе, Млијечац, чца, m. Sifфmilm, lac pi- и свако се обуче и накити, као на scis.

васкрсеније, или на цвијели, над Млијечница, f. (Ерц.) eine Art ef6aren иде цркви или намастиру, па ци

Schwanıms (Mildichwamm, Pfeffer: јели дан жањући пјевају, чепајуfchwamm).

се , шалесе и веселесе, а послије Млин, m. vіdе воденица,

вечере играју и пјевају до неко доМлинар, m. vіdе воденичар :

ба ноки. На неким мјеспима (као За млинара не би ни динара

у Сријему) кад дожању њиву па пођу Млим, иш; млидија, (Ерц.) meinen, кући на вечеру, онда ћевојке наорірог (cf. мислили):

чине од марама барјаке , „Млидијаше у њему је благо

с барјацима иду пјевајући, „Јер Босанци Турци млидијау ви сватови или војници; кад дођу Млитав, ва, во, човек, Таи, орие пред кућу, онда пободу барјаке у Kraft und Munterkeit, seguis,

земљу. Моба се обично купи на Млипоња, m. ein млитав човек. мрску, и домаћин преба да је часМлогӣ, га, го, тапфеr, complures. пи као кад слави крсно име (зато Maoro (comp. Blue), viel, multo. свагда и зову гaзде на мобу: зашМлогозналица , f. Bee Bielwiffer, mul- по сиромаси не мају чим да часtiscias.

пе). На мобу дођу и пријатељи Илохо знао, нала, 10, vielmisferisco, из други села, и сваки доведе і са multiscius: и млогознали!

собом по неколико момчади, ђевоМложење, п. Сав Bermepren, Säufen, јака и млади. На мобу се олинмаincrementum,

ју које ће поки.

чика.

[ocr errors]

па онако као как

rum.

liveo.

ње

„Жетву жела моба Тодорова Monepoenta , f. die Malerin, Malersa „На крај, на крај моја силна мобо— frau, uxor pictoris. „Бул кадуна мобу факупила Молерски, кa, кo, 1) Лаlеrѕ, pictoМобар, m. der auf der moba arbeitet ,

2) adv. wie eia Maler», more operis adjutor gratuitus,

pictoris, Mobapnya, f. die Arbeiterinn auf der Mõnn6ór, m. (komisch, in der Anekdote моба, аdjutrix gratuita :

von der Türkia, die den serbischent „Мобарице моје другарице !

Rönd fо безсіфnet ftatt богомољац). „Удрипие га колом и дилчеком — Молитва, f. і) бав шеbеt, prеcеs. Код ЗМобарски, кa, кo, 1) н. в. пјесме, Срба кад се које разболи, слабо

cf. моба. 3) аdу. wie ein мобар, ut траже љекара, него попа или калумобар.

фера да му чали молитву малу Mory, (можеш и мореш, може и или велику: мала се молитва ча

море, можемо и моремо, можете и и од главе , од грознице и од Mopeme, mory) ich kann, poşsum. други којекакви мали болести; а Могул, fa, fe, moglid, possibi- велика кад човек није при себи, неМогулан, Кна, но, lis..

го бунца н плашисе. Мала је моМодар, дра, po, biаи, lividus.

литва до скора била у Србији за Модріна, f. pie Bläие, дав Зlau liyor. марјаш, а велика за грош, а сад Модриписе, имce, y. impf. blаи јери, ваља да су и оне поскупиле. 2)

или на молитву, jih porfegnen laffen Модрица, f. Der blаue Sled, livor. (von den Wödnerinnen nach 40 Tagen), Можданик, m. онај клин, што др- purificor. жи наплатке један за други.

молитвена чаша, f. Кад свалови міждина, f. (augm, p. мозан) мозак дођу љевојачкој кући и сједу за

из костију, дав knoфenmari, medul- сто, онда (по обичају) отац ћевојачla ossis.

ки донесе нову чашу, піе из Мозак (и мозак), мозга, m. Рав фіеп, пију у здравље. Потом ту чашу cerebrum. .

спреме уз ђевојну и на вјенчању ибј, моја, моје, 1) mein, meus. :) заліоје из ње вином момка и ђевозcherzhaft als Gegentheil von hemoj: ку, и то се зове

моли ІІ вена А. Немој

чаша. Послије вјенчања млада осБ. Мој, Бога ми.

лави молитвену чашу, и чува је . oja, m. (Рес. и Срем.) vide Mojo. (спомена ради) до смрпіи : Mojacih, m. Art Aussages, leprae genus. „Те узима чашу молилівену, Мојење, p. Bas Behaupten бар сtwa8 молипи, им, х. impt, кога bitten, mein ist, arrogatio.

rogo. Мојипи , им, v. impf. fagen Daf ciner Молиписе, имсе, т. г. impf, коме, bit.

(etoas) mein ist, meum dico esse ; das ten, rogo; Hory, beten, precor, Cpober дав Зweicestige : ја га и својим ми се, обично моле Богу припум и мојим, (а он се одриче).

на дан: у јутру кад устану, у вече Mojo, m. (Ерц.) һур. р. Мојсило. кад оfе да вечерају, и послије веMojchao, m. Mojesi Moses.

чере кад оће да спавају. У јулиру се Mójcua, m. Moses (in den Volk&erzäh. моле Богу над које устане, пос

lungen vom Lap Mojcun), Moyses. лије вечере кад које досније да молар, кра, ропар, uduѕ, mаdіdus. спава, а пред вечеру «Би се моле Mokpafia, f. (in anständiger Rede) der заједно: мушкарци (пошно се умиUrin, urina.

ју: зашто се обично свагда пред Мокрење, п. 1) дав 9 esen, mаdеfа- . јело умивају по рукама, а по вароctio.

шима и послије јела, као и Турци) Мокрина, . бie zafe, mador, udor. стану напријед, а жене и bеіца за Мокрин, им, т. impf. 1) переп, ma- њима ; и ниједно не смије престаdetacio. 2) harnen, mejo.

пн нн сјеспи, док с п а рјешина Мокритисе, имсе, . г. impf, barnen, не сврши. Они се не моле Богу lotium reddo,

једнако, него што које зна оно мленије, р. (сл.) Jae Seten, Xeben, и говори (шапhy hr; eaмo старје

preces ad Deum: прими Гоороде шина може говорити мало по 60Боже моје мало моленије за сели- ље, да се чује), и шліо жели оно и

име воје (кад се моле Богу). ишле (н. п. ја сам слушао ће се Mineg, m. der Maler, pictor.

моја мати моли Богу за мене и за Saepos, Ba, bo, des Malers, picto. мог брала, да јој будемо живи и

здравлi и средни. Тако сестра, ако

[ocr errors]

ко

MON

Mop

112

помолимо

и

покло.

[ocr errors]

је опремила брата на војску, моё ммче, ета, о. Раз 2ürjablein, ado-
ли се Богу да јој здраро дође и п. lescentulus.
д.); млоги овако почитьy: „Да се Момчекања, Ғ. augm, p. моман.
са страом

Момчило, Ranunante, nomen viri.
кимо осподу Богу и Богородици, Момчина, f. vіdе момчекања.
благоме Ристу и часноме крспу”- момчић, m. din. 2. Момак.
Уочи неђеље, и у очи велики праз- мор*, adj. indecl., Bunfelbiай,

fusco ниһа, запале вошпану свијећ у и coeruleus : прилијепе за знд, па узме старје- „Којн носи мор доламу шина ватре и тамљана, се ока

„Мое доламу на грбава леђа — ди најприје свијећу (и икону ако

Мра, f aвeлi, што притискује љуимају), потом се ока де сви ре

де ноћу у спавању, бer 211p, ephiil дом, и молесе Богу према скијjetin.

tes, incubus. Осим тога Срблънн има обичај мрзва, f. 1) вода, што пече броя peful : Боже помози и прекрспиписе: кад сједе за прпезу да је.

Србију, и утече у Дунав» код Куде; кад оће да успане иза прпезе

лича ниже Смедерева. 2) Die Ungta (но падај каже : Бог да поможе.

gend der Morawa. 2) Frauenname,

nomen feminae. и да нас пори); пад оће да се мравица , f. din. р. напије ракије нли вина; кад оће да моравци, ваца, м. р. намастир У

Морава 3. леже ставатаи; кад оће да узјаше

Србији: на Коња и кад кине; кад што по

„Моравцима цркви допадоше чиње радипін, онда само рече: Боже помози, а не крсписе ; па

„И ту аци Теру погубінше ко и кад оће да се напије воде ;

мрање, п. (у Срему, у Бачк. ну кад зјевне и кад уздане онда

Бан.) сав хир, necessitas : ако не рече: Боже милос пиви

fe сам (од своје воље), а он fe помози, или жива Богороди- под морчње (у Србији би казали: це пи помози; аһад уговара Мораспі, па, по. vіdе мор.

ofе ако му се и не fe). шпио да ради, или да иде кула, мрами, алт, v. impf (у Сpriјему, у онда рече: ако Бог да, или ако Богда здравље. и П. д.

Бачк. и у Бан. а у Србији, у БосМаловање, п, дав гаlеn, pісtiо.

ни и у Еруу, говорнсе (место момоловати, лујем, v. impf. пalent,

ра) ваља, преба, н pingo.

ми ин (преба нін); треба да буде Mopall, via, die Motte, Schabe, tinea.

и лі. д) ти јjen, oportet me -, Мољенье, р. 1) дав іttеn, rogatus. 2)

Mopar, m. eine peteršilähnliche Pflanze, das Beten, precatio. Мома, f. (спі) vide ђевојка . Удала. Мэрача, "f. .) ријека у Ерцеговини. се мома да је није дома ;

2) намасліпр (у Ерцеговинн). „Ајде мома да идемо дома

Mipe, n. das Meer, mare. Im Bulgarischen überhaupt statt he. Mpe! interj. COBOM ce pujeru nokaBojka. 2) Frauenname, nonca femi- зује као неко старјешинспіво (као

мало тање него са бре!). Кад реМомак, мка, m. 1) Ser Sunslinge, Eur= че раван равноме море! онда k fde, juvenis. 2) der Knappe, Knecht, којії (особио јеца и момчад) 01puer, miles : кумовски момак; Ка- говори: „Море пії до кољена, а говра Ђорђијни момци.

на до унију.”. А кад рече млађи Момачніі, кa, кo, 1) Süngling&я, ju- стар:јему море! онда онај штита : venilis. 2) Burschens, Sinappen-, pu- „Ко је півој море ?” па оке онога erorum. 3) ady. wie ein Moyak, more

шакОм за вра. juvenis, pueri.

„Море Марко! не ори друмова." Momawmeo, n. der Burschenstand, fa

Море Турци! не га з'me oрaњa mulatus, militia,

Морскатье, . дав море - fagen, usu~ Momîp, m. Mannoname, nomen viri.

patic vocabuli

море. Мумков, ва, во, дев моман, juvenis. Морекалисе, амсе, т. г. impf. мореМомковање, п. der Jünglingsstand, sagen. adolescentia , status juvenilis.

Морење, р. 1) Tag gösten , trucidatio. Момковали, кујем, v. impf. ein мо- 2) das Ermüden, desatigatio.

Mak Teyn, sum juvenis, puer , miles. мрели, море, cf. могу.
Момчал, f. (coll.) pie Surfфеn рu• Морија, г. (сп.) vide
Момчадија, г. (coll.)j cгі, juүеиеѕ. „Кад морија Моспар цоморила -

[ocr errors]
[ocr errors]

cogor.

herbae genus.

nae.

[ocr errors]

Буга :

$.

.

russi.

мврити, им, v, impf. 1) tösten, inter- А1очір, f. Sie zafie рот Xegen, utlor, imo. 2) ermüden, fatigo.

Мочаран, рна, но, н. п, вријеме, пар, Mopim, m. die Marosch, Marisus.

udus a pluviis. м. рскі, кa, кo, Dieгe , eee , ma- мочило, в. сир, ђе се киселн куђељак

Aah, die tiefere Stelle eines Bayes, Аморуна, f. Bеr aufen, acipenser huso um Flachs darin zu rösten , locus fluLian.

minis ad inacerandum linum. м руница, f. dim, v. моруна.

Мочионица , f. неколико “ручица ку: мруњ1, ња, ње, $aufen , husonis. ђеље, или лана, што се свеже за. Москов, m. der Russe (Moskowiter), једно (као сноп) кад се меће у моRussus. .

4m0, ein Bund Flachs zum Noften , Москвија, f. vide Московска:

fasciculus lini macerandi: мокар као „Ilолећела два врана гаврана

мочионица. „О, Озије преко Московије

Мочлца , f. dim. v. мотка. Mock 'Bimu, nm, v. iinpf russisiren, Mombe, f. pl. der Hodensack, scrotum. facio esse Russum.

Мошњнце , f. p. dim. 2. мојшње. Московионсе, имce, y, r. impf. rujjifi. Monimаница , f. 1) vide бренна. 2) на. tti, russizo.

мастнне негђе у Босни (може биік Московљев, ва, во, бев Москов, да је сад и пусии) :

„Монипаницу у Крајини љупор Міосковьење, т. бав и јfi firen. Mown, f. pl. die Neliquien (Hebeine) der MCKOBCKå, f. Nufland, Russia. Heiligen, sanctorum reliquiae (ossa). Московски, кa, кo, ) ru jjifch, rus- Мрав, m. pie 21meife, formica.

sicus. 2) adv. russisch, more russico. Мравак, вка , m, hyp. v. мрав. Mcm, m. die Brücke , pons.

Mpabubák, m. der Ameisenhaufe, acera Мослар, ш. Stadt in der Herzegos vus formicinus. mpina.

расифії, ња, ње, 2(meifene, formicae. Моспаранин, т. 1 човек из Мос- Мраїнi, m. dim. р. мрар. Мостарац, рца, т. / пара.

Мракење , n. Bag bеrjeinben, inimicitia„Мостаране до мора јунаке

rum sasceptio, aut excitatio. „На Моспарце до мора јунаке Мражіња, f. "Sie 23erfeing, inimiciliae І оспарлија*, . vіdе моспарац. susceptae, aut excitatae. Мостарскі, ки, ка, Mostorer. Mpas, m. Der Frost, gelu. (hako my mo Діостр, е. велика цијев дрвена, што каза, или како га ѕиђе) паде му

және на њу моліају пређу (кад оке мраз на образ. да снују)

Мразни, имі, v. impf. perfeinsen, iniMocypuk, m. dim. v. mocyp.

inicum reddo. Мопі іње, п, дав pafpeIn, ductio filo- Мразитисе, нмсе, т. г. impf. с ким, rum in rhombum.

jid mit jemand verfeinden, cum aliquo Металн, ам, v. impf. bаjpein, luco inimicitias suscipio. fla in rhombum.

Мразовит, па , по, н. п. зима, Еalt, Mòmika, f. die Hacke, Hane, ligo. frigidus, 1. 6. Winter Momakra,f. dieUuslosung desmathiele,mo. Mpak, m. die Finsterniß , tenebrae.

тика и ид тиква auf eiiimal gu faqeit - Мрака, f. Die Fleinite 2X enge, drachma (?): A. Реци ми у један пуш пиква и нема ни мране.

Mpamup, m. Der Marmor, marmor. Б. Моликва.

Mpamópje, n: (coll.) Marmorwerk, marМоличица, f. dim. 2. Мотика. Мотичній, на, но, н. п. ушII, држа- „Се длом биле о јаворје, лица, беr раце, ligonis.

„А копнбіом омраморје матка, f. die Stage, pertica. Mpacab, Ba, Eo, niasis im Gesidyte. MoMobiO, 1, 1) der Haspel, die Hei. Mpace', f. pl. Maseni, maculae, verrucae.

fe, thombus. 2) мотовило пређе. рачак, чка, р. hyp. р. мрек. Мотовиоца, п. dim. р. моповнло. Мрачан, чна, но, fіn fter, obscurus. Мопрење, п. дie 24uffit, Das eehen Мрічење , n. Oas Sintermeroen, obscu. auf etwas, inspectio.

ratio. Моmрни, нм, у. impf, gujeen, in- Мрачнтисе, чnce, v. impf. fіnіtеr wers

den, obscuror, tenebrae ingruunt. Mók , f. die Kraft, vires.

Mpca, f. 1) ein Broiamen, micula. 2) xe. Моћан, іна, но, traftig, ftart, forbis. ма ни мрвe, ne mica quіdеm, tein Bro Móku, Mory, vermögen, konnen, pos, samen! (auch keinen Tropfen). ѕиш. f. могу.

Ірынан, им, y. impf. brofeln, frio.

Молика.

mora:

tueor.

« PreviousContinue »