Page images
PDF
EPUB

мјестимице (н. п. ђе је то); показао му мјестимице; одвео га мјестимице.

Место, п. (Ерц.) 1) ber Drt, plas, 2) (у Ерц.) vide варош. 3) мјесто мене, Statt, Stelle, locus. Мјешај, т. (Ерц.) vide мијешња. Mjeшája, m. (Eou.) der Mundbäcker, pistor domesticus.

Мешаоница, f. (Ерц.) дав ßimmer (ber Drt), mo Brot bereitet mirò, pistriпа (?).

Мешетина, f. augm. 4. мјешина. Мјешина, f. (Ерц.) 1) ber Balg, pellis,

2) der Schlauch, uter. Мешиница, f. dim. 9. мјешина. Мешовит (мјешовито), та, то, (Epy.) gemischt, mixtus. Мешчић, m. dim, . мије.

Masa, f. 1) nom. propr. eines Flußes in Serbien. 2) nom. propr. der Gegenò an der Mlava.

Млавиши, им, v. impf. flagen, verbero: млави га киша; млавити кога батином.

Млављене, п. диdlagen, verberatio. Млад (comp. млађи), да, до, jung, juvenis.

Maaдa, f. die Braut, sponsa (ein volles
Jahr nach der Hochzeit noch).
Млада неђеља, f. bіе Ментопотоке,
hebdomas interlunis.

Младачна крава, f. bie Sommerfuß,

[blocks in formation]

Младожењин, на, но, дев Kräutigams, sponsi.

Младожењски, ка, ко, 1) Bräutigamê., sponsorum, nuptialis. 2) adv. mie ein Bräutigam, more sponsi.

Младолик, ка, ко, jungen Венев, faciei juvenescentis.

Mлaд6cm, f. die Jugend, das Jugenda alter, juventus, aelas juvenilis. Млађ, m. junger Beinberg, vinea recens, cf. сад.

Млађан, на, но, dim. v. млад: „Не удрите млађано Бугарче Млађен, m. (Ерц.) vide Младен. Mлaheшe, die Affectation, jung seyn zu molen, affectatio juventutis.

Maaз, m. (soviel auf einmahl hervor. schießt, wenn man melkt, daher) mpa Млаза крви ударише из њега, mulctus (?).

Млак (comp. млачи), ка, ко, Iau, tepidus, Млатање, п. дав Umherfi lagen, jactatio e. g. caudae.

Млатати, ам, v. impf. berumflagen, jacto: млата руком, као кобила реч пом, von einem der ungeschickt Kreuz schlägt.

Млатити, им, v. impf. 1) brefchen, trituro. 2) н. п. јабуке, крушке, орае, berabbeuteln (башином), decutio poma ex arbore. 3) dresden, i. e. schlas gen, contundo.

Млатишума, m. пјевају и приповије дају, да је, прије 100 година, нека кав Њемачки џенерао Станиша Млашишума (или у пјесмама Обор- Млатишума, и Млатишума обор - џенерао) узео од Турака Нови пазар, и у њему сједно читаву зиму; и да су с њим (кад се вратио натраг) дошле Цимироте у Сријем (са својим кнезом

ИЛИ

[blocks in formation]

Млађење, п. 1) дав Dreichen, tritura. tio. 2) das Herabschlagen, decussio. 3) даб Drefchen, (dhlagen), contusio. Млачење, п. дав Саитафеn, calefactio modica.

Млачина, f. bіe außeit, tepiditas. Млачити, им, v. impf. [au тафеп, tepidum reddo.

Млекар, т. (Рес. и Срем.) vide мљекар. Млеко, п. (Рес. и Срем.) vide млијеко.

Млетак, шка, m. (ст.) vide Млеци. "У нашему Млешку бијеломе — "У бијелу Млетку Латинскоме Млетачки, ка, ко, 1) senetianich, venetus. 2) adv. venetianisch, more Vс

[blocks in formation]

Млијечница, f. (Ерц.) eine 2rt efharen Schwamms (Milchschwamm, Pfeffer, schwamm).

Млин, m. vide воденица.
Млинар, m. vide воденичар:

За млинара не би ни динара Млим, иш; млидија, (Ерц.) meinen, opinor (cf. мислити): „Млидијаше у њему је благо ,,Јер Босанци Турци млидијау Млишав, ва, во, човек, lau, ohne Kraft und Munterfeit, segnis, Млитоња, m. ein млитав човек. Млоги, га, го, manher, complures. Млого (comp. вище), viel, multo. Млогозналица, f. ber Bielmiffer, multiscius.

Млогознао, нала, ло, vielieri, multiscius: ши млогознали! Мложење, п. дав Bermehren, Gäufen, incrementum.

Мложина, f. bie Menge, multitudo (als
Begenfat son малина)
Мложипи, им, v. impf. bermehren,
augeo.

Мложитисе, имсе, v. r. impf.

mehren, augeri, succresco. Млозина, f. bide мложина. Млоштво, п. bie Menge, multitudo, Мљезинац, нца, ш. бес Eektgeborne, filius postremus.

Мљезиница, f. bie Letgeborne, filia postrema.

Мљекар (мљечар ?) m. (Ерц,) зграда, ђе се ражљева млијеко, діе ф Eammer.

Mыескême, das Schnalzen mit den Lipe pen (wie die Schweine beim Fressen), sonitus manducantis porci. Мљескати, мљешем, v. impf. mit den Lippen schnalzen, beim Essen, maudo cum sonitu.

Мљети, мељем, v. impf, malen, molo.

Мљечар, т. (Ерц.) 1) ber Din Milchhände ler, lactarius. 2) das Milchmaul, amans lactis. cf. мљекар. Мљечика, f. (Ерц.) bie Bolf&milh, euphorbia Linn.

се,

Моба, f. код Срба је обичај, да иду љети, у неке свеце, кад не смију себи радити, газдама на мобу, т. 1. без плате, само за јело и за пиће. Највише иду на мобу те жању (ријетко косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве кашто се и преде на мобу —): зато се жетелачке пјесме зову и мобарске пјесме. На мобу највише иду млади момци, ђевојке и младе, и свако се обуче и накити, као на васкрсеније, или на цвијети, кад иде цркви или намастиру, па ци. јели дан жањући пјевају, чепајушалесе и веселесе, а послије вечере играју и пјевају до неко доба ноћи. На неким мјестима (као у Сријему) кад дожању њиву па пођу кући на вечеру, онда ђевојке начине од марама барјаке, с барјацима иду пјевајући, ви сватови или војници; кад дођу пред кућу, онда пободу барјаке у земљу. Моба се обично купи на мрску, и домаћин треба да је части као кад слави крсно име (зато свагда и зову газде на мобу: защто сиромаси не мају чим да часme). На мобу дођу и пријатељи из други села, и сваки доведе собом по неколико момчади, ђевојака и млади. На мобу се отимају које ће поћи.

па онако

као как

са

[ocr errors]

„Жетву жела моба Тодорова „На крај, на крај моја силна мобо„Бул кадуна мобу сакупила Moбap, m. der auf der Mo6a arbeitet, operis adjutor gratuitus, Мобарица, f. bie Wrbeiterinn auf ber моба, adjutrix gratuita: „Мобарице моје другарице!

"Удрише га колом и дилчеком Мобарски, ка, ко, 1) н. п. пјесме, cf. моба. 3) adv. mie ein мобар, ut мобар.

Могу, (можеш и мореш,

Може и Море, можемо и моремо, можете и Мореше, могу) ih tann, possum. Могућ, Ка, ће, 1 möglich, possibiМогућан, ћна, но, lis.. Модар, дра, ро, ли,

lividus.

Модрина, f. bie Bläue, baš Blau livor. Модритисе, имсе, v. impf. blau feyn,

liveo.

Модрица, f. ber blaue Sled, livor. Можданик, т. онај клин, што држи наплашке један за други. Мождина, f. (augm, v. мозак) мозак из костију, даš noфenmart, medulla ossis.

Мозак (и мозак), мозга, т. дав ісп, cerebrum.

Мој, моја, моје, 1) mein, meus. 2) scherzhaft als Gegentheil von немoj: А. Немој

Б. Мој, Бога ми.

Моја, m. (Рес. и Срем.) vide Mojo. Mojacaн, m. Art Aussages, leprae genus. Мојење, п. дав Behaupten даß etmas mein ift, arrogatio. Мојити, им, v. impf. fagen баß einer (etwas) mein ist, meum dico esse; das her das Zweideutige: ja ra и своjим и мојим, (а он се одриче). Мојо, т. (Ерц.) һур. в. Мојсило. Мојсило, т. 2ofes, Moses. Мојсил, т. Hofes (in den Bolfbersäh.

lungen от Цар Мојсил), Moyses. Мокар, кра, рo, naß, udus, madidus. Мокраћа, f. (in anftändiger Кеде) дег Urin, urina.

Мокрење, п. 1) baš Reßen, madefa

ctio.

Мокрина, f. bie äße, mador, udor. Мокриши, им, v. impf. 1) переп, таdefacio. 2) harnen, mejo.

Мокритисе, имсе, v. г. impf, harnen, lotium reddo.

Моленије, п. (ст.) баз Beten, n, preces ad Deum: прими Гооподе Боже моје мало моленије за велико име твоје (кад се моле Богу). Молер, m. Der Maler, pictor. Молеров, ва, во, beć Malers, picto

Молеровица, f. bіе Malerin, Malerfrau, uxor pictoris.

Молерски, ка, ко, 1) Malers, pictorum. 2) adv. wie ein Maler, more pictoris.

Молибог, m. (fomifh, in ber Wne bote von der Türkin, die den serbischen Топ го Безеіnеt flatt богомољац). Молитва, f. 1) baš Bebet, preces. Код Срба кад се које разболи, слабо траже лекара, него попа или калуђера да му чати молитву малу или велику: мала се молитва чати од главе, од грознице и од други којекакви мали болести; а велика кад човек није при себи, него бунца и плашисе. Мала је молитва до скора била у Србији за Марјаш, а велика за грош, а сад Ваља да су и оне поскупиле. 2) ићи на молитву, i vorfegnen laffen (von den Wöchnerinnen nach 40 Tagen), purificor.

ње

Молитвена чаша, 1. Кад сватови дођу ђевојачкој кући и сједу за сто, онда (по обичају) отац ђевојачки донесе нову чашу, те из пију у здравље. Потом ту чашу спреме уз ђевојку и на вјенчању запоје из ње вином момка и ђевојку, и то се зове чаша. Послије вјенчања млада остави молитвену чашу, и чува је (спомена ради) до смрти :

,

Молитвена

Те узима чашу молитвену, Молиши, им, v. impf, кога bitten,

rogo.

Молишисе, имсе, v. r. impf, коме,

bit.

ten, rogo; Богу, beten, precor. Србљи се обично моле Богу трипут на дан: у јутру кад устану, у вече кад оће да вечерају, и послије вечере кад оће да спавају. У јупіру се моле Богу кад које устане, послије вечере кад које доспије да спава, а пред вечеру сви се моле заједно: мушкарци (пошто се умију: зашто се обично свагда пред јело умивају по рукама, а по варошима и послије јела, као и Турци) стану напријед, а жене и ђеца за њима; и ниједно не смије престати ни сјести, док старјешина не сврши. Они се не моле Богу једнако, него што које зна оно и говори (шапћући; само старjeшина може говорити мало по 60ље, да се чује), и шлю жели оно и иште (н. п. ја сам слушао ђе се моја мати моли Богу за мене и за мог брата, да јој будемо живи и здрави и срећни. Тако сестра, ако

је опремила брата на војску, мо ли се Богу да јој здраво дође и т. д.); млоги овако почињу: „Да се са страом мимо Господу Богу и Богородици, благоме Ристу и часноме крсту”. Уочи неђеље, и у очи велики празника, запале вошшаму свијећу и прилијепе за зид, па узме старjeшина ватре и тамљана, те окади најприје свијећу (и икону ако имају), потом се окаде сви редом, и молесе Богу према свијећи. Осим тога Србљни има обичај рећи: Боже помози и прекоспишисе: кад сједе за трпезу да једе; кад оће да устане иза прпезе (но падај каже: Бог да поможе и да наспори); кад оће да се напије ракије или вина; кад оће да леже спавали; кад оће да узјаше

помолимо И покло

на коња и кад кине; кад шпо почиње радити, онда само рече: Боже помози, а не крстисе; тако и кад оће да се напије воде; кад зијевне и кад уздане онда рече: Боже МИЛОСтиви помози, или жива Богородице ти помози; а кад уговара што да ради, или да иде куда,

[ocr errors]

онда рече: ако Бог да, или ако Бог да здравље. и т. д. Моловање, п. дав Malen, pictio. Моловати, лујем, v. impf. malen, pingo.

Moba, лa, die Motte, Schabe, tinea.`
Мољење, п. 1) дав Bitten, rogatus. 2)
das Beten, precatio.
Мома, f. (ст.) vide ђевојка. Удала-
се мома да је није дома;
„Ајде мома да идемо дома

m Bulgarifhen überhaupt flatt ђeвојка. 2) Srauenname, nomen femi

nae.

Момак, мка, m. 1) ber Güngling., Bur= fche, juvenis. 2) der Knappe, Knecht, puer, miles: кумовски момак; Кара Ђорђијни момци.

Момачки, ка, ко, 1) Günglingš., juvenilis. 2) Burschens, Knappen-, puerorum. 3) ady. wie ein момак, моге juvenis, pueri.

Момаштво, п. ber Burfhenftanò, fa-
mulatus, militia,

Момир, т. Тапивате, поmen viri.
Момков, ва, во, дев момак, juvenis.
Момковање, n. ber Günglingeland,
adolescentia, status juvenilis.
Момковати, кујем, v. impf. ein мо-

мак fen, sum juvenis, puer, miles. Момчад, f. (coll.) | bie Surfфen puМомчадија, г. (coll.) cri, jueues.

[blocks in formation]

„Који носи мор доламу „Мор доламу на грбава леђа. Мора, 1. авелі, што притискује љу де ноћу у спавању, беr p, ephialМорава, f. 1) вода, што тече кроз tes, incubus. Србију, и умјече у Дунаво код Кулича ниже Смедерева. 2) bie Unges gend der Morawa. 2) Frauenname, Моравица, f. dim. . Морава 3. nomen feminae. Моравци, ваца, Србији :

. pl. намастир у

[ocr errors]

„Моравцима цряви допадоше „И ту аџи Беру погубище Мерање, п. (у Сријему, у Бачь, и у Бан.) дав Жuß, necessitas: ако не ће сам (од своје воље), а он ће под морчње (у Србији би казали: Мораст, та, то, vide мор. оће ако му се и не ће). Марати, ам, v. impf (у Сријему, у Бачк. и Бан. а у Србији, у Босни и у Ерц, говорисе (мјесто мора) ваља, треба, и П. ваза ми ићи (треба ићи); треба да буде И т. A) müssen, oportet me, Mopây, m. eine petcrfilähnliche Pflanze, herbae genus.

coger.

Мэрача, f. 1) ријека у Ерцеговини.
2) намастир (у Ерцеговини).
Mope, n. das Meer, mare.
Mope! inter]. С овом се ријечи пока-

,

зује као неко старјешинство (каб мало мање него са бре!). Кад рече раван равноме море! онда који (особито ђеца и момчад) одговори:,, Море ти до кољена, а говна до ушију.”. А кад рече млађи старијему море! онда онај пита: „Ко је твој море?" па оће онога шаком за врат.

usur

„Море Марко! не ори друмова. Море Турци! не газ'те орања Морскање, п. дав море-fagen, Морскатисе, амсе, . г. impf. мореpatic vocabuli mope.

fagen.

Морење, п. 1) дав Zöbten, trucidatio.
2) das Ermüden, defatigatio.
Морија, f. (cm.) vide куса:
Мореш, море, cf. могу.

„Кад морија Мостар поморила

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Московљење, п. дав Rufifiren.
Московска, f. Rugland, Russia.
Московски, ка, ко, 1) ruji, rus-
sicus. 2) adv. ruffi{d, more russico.
Mocm, m. die Brücke, pons.
Mocmap, m. Stadt in der Herzego.
mina.

• Мостаранин, m. 1 човек из МосМостарац, рца, m. тара.

,, Мостаране до мора јунаке „На Мостарце до мора јунаке Мостарлија *, m. vide мостарац. Мостарски, ки, ка, Moffarей. Мостр . велика цијев дрвена, што жене на њу мотају пређу (кад оће да снују)

Мосурић, m. dim. у. мосур.

Мотање, п. дав Safpeln, ductio filorum in rhombum.

Мотапи, ам, v. impf. Lafpeln, duco
fila in rhombum.

Мотика, f. bie Sade, Sane, ligo.
Momиквa,f. die Auflofung des Räthsels,Mo-
тика инд тиква auf einmal zu fagen
А. Реци ми у један пуш тиква и

Мотика.

Б. Мотиква.

[blocks in formation]

Мочар, f. bie Häffe vom Hegen, udor. Мочаран, рна, но, н. п. вријеме, паб, udus a pluviis.

Мочило, п. вир, ђе се кисели куђеља и лан, die tiefere Stelle eines Baches, um Flachs darin zu rösten, locus fluminis ad macerandum linum. Мочионица, f. неколико ручица куђеље, или лана, што се свеже за једно (као сноп) кад се меће у мочило, ein Bund Flachs zum Nösten, fasciculus lini macerandi: мокар као Мочионица,

Мочица, f. dim. v. мошка.

Moume, f. pl. der Hodensack, scrotum. Мошњице, f. pl. dim. 9. мошње. Моштаница, f. 1) vide бреина. 2) на мастни негђе у Босни (може бити да је сад и пуст): „Моштаницу у Крајини љутој Moшmи, f. pl. die Reliquien (Gebeine) der Heiligen, sanctorum reliquiae (ossa). Мрав, m. Die Ameife, formica. Мравак, вка, m, hyp. у. мрав. Мравињак, т. ber imeifenbaufe, acer vus formicinus.

Мравињи, ња, ње, lmeifens, formicae. Мравић, m. dim. . мрав.

Мражење, п. baš Serfeinben, inimicitiarum susceptio, aut excitatio. Мражња, f. діе Berfeindung, inimicitiae susceptae, aut excitatae.

Мраз, m. der Kroft, gelu. (Како му по каза, или како га виђе) паде му Мраз на образ.

Мразити, им, v. impf. verfeinden, ini

micum reddo.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »