Page images
PDF
EPUB

Благо, п. Сфав, Belt, pecunia: благо небројено; три товара блага; ,,Ни је благо ни сребро ни злато ,,(Ни су благо гроши ни дукати), "Већ је благо што је коме драго Благо мени! благо теби ! благо њему, mol mir! beatum me! Благо ли си мени! Благовест, f. (Рес. и Срем.) vide бла. говијест.

Благовијест (говорисе и благовијести. pl.), f. (Ерп.) бав Пер Mariä Ber= kündigung (den 25. März), annunciatio B. М.Ѵ Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чено бијелога лука да никне до благовијести, па да та зађене за капу на благовијест кад пође цркви, онда би познао све жене које су вјештице: све би се купиле око њега да му отму, или украду оно чено (тако приповиједају). Благодаран, рна, но, (у Сријему, у Баҹк. и у Бан. по варошима и по намастирима fammt allen bleitungen) dankbar, gratus. Благодарење, п. дав Danten, gratiarum

[blocks in formation]

nedicere.

Благослов, т. ber Gegen, benedictio. Благословина, f. Eomiich in ber 2nef= bote, Еј тужан! ђе не увати за осовину и за благословину, него за

оно, што се смиче и намиче.

Благословити, им, v. pf. fegnen, benedico.

Благочастиви Рим, m. (nah évrefpis) fromm, rechtgläubig, Gott recht vers ehrend, pius, orthodoxus: Србљи кажу: први је Рим био благочасшиви, па ће бити и последњи. Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. блажена Марија. Блажена измицајушчи (јако ти утекоша), Pomi als altflavifhe Да годіе бег деп Seligteiten: Celig sind, die sich davon machen -,' beati subducentes (se).

Блажење, п. дав Elfen son guten (b. i. leifh.) Špeifen, im Begenfaße дев Fastens, epulatio.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

blaterare.

Блебетуша, f. дав Фаubermaul, blaterator, blateratrix.

Блед, да, до (Рес. и Срем.) vide блијед. Бледеши, дим (Рес.) vide блијеђети. Бледити, им (Срем.) vide блијеђети. Бледоћа, f. (Рес. и Срем.) vide бе дока.

Блејање, п. дав Blöten, balatus. Блејаши, јим, v. impf. 1) blöten, balo. 2) gaffen, Maulaffen feil ́haben, hio. Блек, m. der Blöflaut be af, balatus: макар блек не оспао, т.ј. да би ни једна овца не остала. Блека, f. даš Sloten, balatio: стоји блека оваца.

Блекнути, нем, v. pf. blöten, balare. Блесан, т. Дитmbart, stultus.. Ближњење (близнење), п. bie Beburt von Zwillingen, partus geminorum. Близанац, нца, m. Smiling, geminus. Близница, f. bie willingbfdhmeiter; ge

mella.

Близнад, f. (coll.) vide близнови.
Близне, ета, u. ber miling, geminus
(sine discrimine sexus).
Близнење, n. vide ближњење.
Близни, f. pl. кад се уведу у брдо
Двије жице мјесто једне, и тако
остану у платну.
Близнитисе, имсе. v. impf. Smilinge
gebären, geminos pario.
Близнови, m. pl. Bwillinge, gemini.
Близу, nahe, prope.
Блијање, п. ber Durfall, profusio alvi-
Блијаши, ам, v. impf. òünn miften, деп

Durchfall haben, fluit alvus (pecori). Блијед (comp. бљеђи), да, до, (Ерц.) bleich, pallidus. Блиједити, им, 1 v. itapf. (Ерц.) Блијеђети, блиједим, bіден, pallescere.

Блитва, f. цвекла, die rothe Rübe, beta.

Блитвени, на, но, н. п. лист, сјеме, von der rothen Rübe, betae.

Бљедећа, f. (Ерц.) bіе bleihe Sarbe, pallor.

Бљување, п. дав Всефен, vomitus. Бљувати, љујем, v. impf. сефел, vomo. Бавошине, f. pl. bas Beздeкофе, vomitus (auch fig.)

Бљунути, нем, v. pf. bremen, evomo. Бљутав, ва, во, abgef madt (von Speis fen), fastidii plenus, nullius saporis. Бушак, шка, ко, vide бљушав. £6, m. Bohne, faba.

Боба, f. м.]. рачја, Srebéroggen, ova

cancri.

Ббара, Г.

Боборац, рца, m. 1 cer Roggentrebs, can

Бобарица, f.

cer femina, ova gestans.

Бобија (мала и велика), f. Berge in ber Рађевина. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници; и ту се свраћају црквари о великим годовима (љети кад је лијепо вријеме) те се одмарају, пију и играју.

Бобов, ва, во, н. п. лист, Bonen, fabae.

Бог, m. Gott, Deus; baђer 1) зао Бог, in der Кеденšart, 3. 3. тешко до зла Бога, verteufelt fhwer, vehemen2) јаој мени до Бога милога! 3) на права (или на права правцита) Бога.

ter.

Бога, т.

һур. . Бог: карасе Бога (кажу ђеци кад грми); мили Бого! Boras, m. der Engpaß, fauces: „Друштва мало, а и то невјешто, „Не познаје стаза ни богаза Богазлук*, m. у лисице оно бијело испод грла, bet Zheil des u baigeš

unter dem Halfe, faux pellis vulpis. Бога, m. der rüppel, saucins, mutilus. Богаљасш, та, то, trüppelhaft, mu

[blocks in formation]
[ocr errors]

Богел, m. ein Тапивате nomen viri.
Боги душа, т. j. Бог и душа.
Богињав, ва, во, vide оспичав.
Богиње, f. pl. vide оспице.
Богић, m. ein Mannéname, nomen viri.
Богмање, п. дав Бог ме! fagen, testa-
tio deorum, juratio per deos.
Богмашисе, амсе, v, r. impf. mit Бог
Me betheuern, deum testor.
Bor me, bei Gott, me dius fidius.
Боговађа, 1. намастир у Ваљевској

наии.

Боговетни, на, но, in ber Rebenšart,

сваки боговешни дам, једен Зая,

[blocks in formation]

Богојављеније, n. vide Богојачење. Богојављенска водица, f. ein 23eilha wasser, das am Feste der h. drey Köniz ge (auf ein Jahr lang) geweihet wird, aquae lustralis genus. Богојављење, п. (дав Neft ber 5. brey Könige) epiphania domini.

Србљи приповиједају, да се ноћу уочи Богојављења сваке године о швора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште (само да не иште вище него једно). Бекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли виђели кад се небо отвори, но то не може сваки виђети. Тако се некакав догодио у соби кад се небо оптворило, и не имајући кад изићи на поље (да се не би међутим затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; но у ономе страу и у ишњи мјесто тога рече: „дај ми Боже од „осмак главу.“ У тај час постане му глава колико осмак; тако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор већи. Млоги се наБогојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а онн пробију лед).

Boroje, m. ein Mannsname, nomen viri.
Богољуб, т. Тапивname, nomen viri.
Богомоља, f. црква, Gotteshaus, Beth-
haus, Kirche, templum.
Богомољац (богомољац), љца, m. Ве
ther (z. B. vom Mönche), precator.
Богоносац, сца, m. (паф дет grie.
Ѳесфород) н. п. Игњат богоносац,
Ignatius theophorus.

Богоносни, на, но (орбро;), н. п.

[blocks in formation]

Боднути, нем, vide боцнути.
Бођани, m. pl. намастир у Бачкој.
Бођански, ка, ко, von Бођани.
Божа, т. (Рес. и Срем.) vide Божо.
Божана, f. Уrauenname, nomen feminae.
Божанство, n. bie Sottheit, divinitas :
има ли у тој књизи штогођ од бо-
жанства?

Божидар, т. Тапивнате, nomen viri.
Божитњи, ња, ње, vide божићни.
Bожиk, m. (dim. v. Bor) Weihnachten,
Festum nativitatis Christi.

[ocr errors]

У очи Божића, пошто се бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а За њом ђеца пијучући) простре по соби, или по кући, ако не ма собе. Потом узму неколика ораа и баце по слами. Послије вечере пјевају и веселесе. Кад у јутру устану најприје отиде једно те донесе воде, но понесе жита ме поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијесе чесницу и налију ручак те приставе. Кад се поодјутри, пошто намире стоку, онда сједу за ручак. Но прије него сједу за ручак, избаце по неколике пушке (тако и у јутру рано кад устану) па се онда скупе сви око софре ше се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у рукама) и мирбожајусе, m. ј. изљубесе сви редом говорећи: „Мир Божји ,,Ристос се роди, ва истину роди, „поклањамосе Ристу и Ристову рожанству.” Потом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковет и у сади у жито, које стоји на софри у каквој карлици, пли у чанку (свакојако жито помијешано заједно; у том жишу стоје и колачи којекакви), те онђе мало погоре па и угасе оним житом. Оно жито послије дају және кокошима да носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу вареник, но ракије млоги не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у колач какогођ и о славу и ломе

што не ма

крсном имену, само
кољива. На Божић се обично руча
с вреће (простресе празна врећа
мјесто чаршава, или по чаршаву),
и софра се не диже (нити се кућа
чисти) за три дана. Први дан Бо-
жића нико ни ком не иде у кућу,
осим полажајника. О Божићу
се опити и побљуваши није ника-
кове срамоте (ако сам се опила,

Божић ми је дошао; ако сам се открила, према свом ђеверу). На неким мјестима (као по Босии и по Ерцеговини) сјачу на Божић, т.ј. домаћин рано у јутру виче: сјај Боже и Божићу нашему, или нашој (по имену свим кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србљин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу „тн шенице, али ако оћеш један „пуш и мени сјакнуши." Србљин казао да оке, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. До малог Божића говорисе, кад се двојица срету на путу, или кад који ком дође у кућу, , ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз' Бог и добар вече), и одговарасе ваистину роди; тако и кад се пије, мјесто спасујсе и на здравље. Божићко, т. Жапивпame, nomen viri. Божићии, на, но, н. п. ражањ, свиjeha, Weihnachts-, festi natalis Christi. Божићовање, п. baš Seyern der Weih.

nachten, celebratio festi natalis Christi.

Божићовати, ћујем, v. impf. bie Beib=

nachts Feyertage zubringen, agere diem
festum natalis Christi.

Божица, f. Grauenname, nomen feminae.
Божје дрвце, п. bie Stabmurs, artemi-

sia abrotonum Liun.
Божји, жја, жје, göttlim, divinus.
Божји дан, m. први дан по Боижћу,
der Tag nach Weihnachten, dies primus
post nativitatem Christi,

Божо, т. (Ерц.) ein Тапивате, по

men viri.

Божогробац, пца, м. калуђер из ЈеРусалима, ein Mönh som 5. Grabe, nonachus sancti sepulcri.

Божур, m. bie Wäonie, Bitrofe, paeo-
nia officinalis Linn.

Боин, m. ein Mannšname, nomen viri.
Боица, т. Таппвнате, nomen viri.
Бој, m. 1) vide битка. 2) läge, ver-
Бега: умръо од боја.
Боја*, f. bie Sarbe, color.
Боја, f. 1) hyp. 9. Богдана. 2) һур..

Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо.
Бојаги (као, рекао би), etma, fortasse:

он мисли бојаги да ми то не знамо. Бојазан, зна, но, furtfam, timidus. Бојак, бојка, m. dim, у бој:

„Бојак бише и помиришесе Бојана, f. 1) ein Srauenname, nomen feminae. 2) ркјека шшо пече поред Скадра.

Бојадисе, јимсе, v. r. impf. 1) fürten,

timeo. 2) бојимсе ће доћи, і vers
muthe, opinor.

Бојаџија*, m. ber Türber, tinctor.
Бојење, п. да ärben, tinctio.
Бојити, им, v. impf. färben, tingo.
Боня, на, но, н. п. копље, седло,
Schlacht, Krieges, bellicus.
Бојо, т. (Ерц.) һур. . Богић.
Бојчета, ш. Тапионате, nomen viri.
Бок, т. діе Seite, latus.

Бокал, m. (it, il bocale) Beher, poculum.

Бокар, m. eine Ranne von Seyance, Б кара, 1, vas faventinum.

Бокарица, dim. . бокара.

Б квица, f. дег Begerim, plantago. Бокор, т. das Büschel, die Staude, fasciculus, caulium ejusdem herbae. Боборић, m. dim, . бокор. Боктер, m. ber Nahtmächter (öfterr. Bachter), vigil nocturnus. Boa, m, der Schmerz, dolor. Болан, болна (говорисе и бона, боно), но, 1) frant, acgrotus, 2) traurig, tristis: шта то учини болан брате! „Што је болан слуго Милутине! „Зар издаде цара на Косову? Болезања, f. (cm.) vide болест:

--

А Бог пусти тешку болезању, „Болезању, страшну срдобољу Болесан, сна, но, vide болестан. Болесник, m. der Sranfe, aegrotus. Болесница, f. bie Krante, aegrota. Болест, f. bie Sranheit, morbus. Болестан, сна, но, Erant, aegrotus. Болети, боли (Рес.) vide бољети. Boehn, ha, he, mitleidig, gefühlvoll, theilnehmend, qui movetur alterius ma10. Дав Sprimort не ма болећега hat folgende Erzählung zum Grunde:

Разбољеласе жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру ; муж јој каже: „Бог с тобом жено! от„куда сад букова мезгра? Сад бук„ве пуцају од мраза.” А она му одговори: „Е! мој човече! не ма бо„лећега, а он би наложио ватру ,,око букве, па би се буква откравила и било би мезгре. Болешљив, ва, во, frånflim, valetudinarius.

25

[blocks in formation]

Боља, f. һур. у. бол.

Бољар, m. ber Bojar (Große), magnas, optimas, in den ungrischen Chroniken bojeroues.

Бољарка, f. bie Bojarin, uxor bojar, Бољаркиња, f.

Бољарски, ка, ко 1) 50jаri, optimatum. 2) adv. mie ein болар, more bojeronis.

Бољеши, боли, v. impf. (Ерц.) fimer sen, doleo.

Бољетица, f. рана каква на телу, діе Wunde, vulnus.

Бољи, ља, ље, 1) beffer, melior. 2) 66ље! lauf! curre.

Бољма, beffer, melius.

Bop, m. die Föhre, (Kiefer) pinus silvestris Linn.

Боравити, им, v. impf. 1) leben, ago, dego: како боравиш? ђе боравиш сад? 2) (сп.) санак боравиши, фа= fen,

dormio:

[ocr errors]

-

„И под јелом санак боравио „Леже јунак санак боравити Боранија, f. čie пoф grünen Gifolen, phaseoli virides, immaturi. Борања, f. планина у Рађевини. Борба, f. der Streit, pugna, certamen. Борење, п. даš Kämpfen, certatio. Борије, f. pl. (cm.) ein mufic. Snftrument "Ударише зиле и борије

Боришисе, имсе, v. r. impf. Eâmpfen, Certare, qum бори се с душом, се liegt im Todeskampfe, agonizat. Борје, п. (coll.) $iefermalò pinetum. Борна сукња, f. (cm.) faltenreih, plicarum plenus, cf. саборит: ,,Ко ти реза борну сукњу? Боров, ва, во, Göhren, pineus, e pino silvestri.

Боровина, f. Æieferhols, lignum pini sil

vestris.

}

[ocr errors]

Боровица, f. 1 За$olber, juniperus Боровница, f. communis Linn. Борогово, п. планина у Босни : ,,И Папраћу близу Борогова Бороје, m. ein Танивнатe, nomen viri. Бос, боса, со, barfuß, nudipes. Босанац, нца, m. vide Бошњак: ,,Јер Босанци Турци млидијау Босанка, f. 1) bie Boßnierin, femina Bosnensis. 2) т. j. чутура, Иrt чутура, vasis vinarii genus. Босанлија * m. vide Бошњак: "Да не удре Турци Босанлије – Еосанскй, ка, ko; 1) boßnisch, bosnicus; 2) adv. bognisch, bosnice. Босиљак, љка, m. (једни говоре и боснок) Bafilienfraut, ocimum basilicum Linn.

[ocr errors]

Босиље, n. vide босиљак : то је смиље и босиље.

[blocks in formation]

Босиок, m. vide босиљак.

Bafilis

[merged small][ocr errors]

,,А ђевојка седам бошчалука,
,,Нит су ткани нити су предени,
,,Ни у ситно брдо увођени,
,,Већ од чиста злата саљевани -

Босна, 1) ber slug Зовна; 2) баб Сань Брабоњак, њка, п. ein Яйде фен іс

Boßnien:

[ocr errors]

,,Те је шаље на Босну поносну ,,И честиту Босну полазити „Од честите Босне камените Босоног, га, го, у једну ногу обуБен, а у другу бос, nur auf einem Fuße bekleidet, altero pede nudus. Босотиња, f. Barfüßigteit, pedum nuditas. Бостан*,

m.

1) Melonengarten, hortus peponum; 2) Melonen selbst, pepones et anguriae. Бостаниште, д. Drt, mo ein Melonens garten gewefen, locus ubi olim pepones sati erant.

Бостанов, ва, во, н. п. сјеме, melo=

nen, peponum.

Бостанџија*, m. ber Mefonengärtner, hortulanus. Бостанџији краставце продавати.

Бости, бодем, v. impf. Пееn, pungo. Босут, т. 1) вода у Сријему (утјече у Саву ниже Раче). 2) село на уто ку те воде у Саву. Боца, f. eine f (cuteille), lagena. Bona, f. eine stechende Pflanze, plantae pungentis genus. Боцање, n. dim. . бодење. Боцаши, аm, dim, . бости. Боцкање, n. dim. . боцање. Боцкаши, ам, dim.. боцати. Боцман, т. дав Mambrot, lenenbrot, panis furfureus. Боцнути, нем, v. pf. cinen ti

geo

[ocr errors]

ben, pungo. Бош*, празно, leer, vacuus (im Xing. fpiel). cf. прстен.

2

Бошарија *
vide исјечак.
Бошкање, n. cf. прстен.
Бошкати, ам, v. imp. cf. прстен.
Бошко, m. ein Mann name, nomen viri.
Бошнути, нем, v. pf. cf. процен
Бошњак, т. деr oßnier, Bosnus homo
Бошњакиња,
vide Босанка 1.

f.

Бошњакуша, f. 3 Бошњанин, m. der Soßnier, Bosnus: „Јанко гледа Рељу Бошњанина Бошњачки, ка, ко, 1) ber Boßnier, hosnorum, 2) adv. nach Art der Boßnier, more bosnorum. Бошча*, 1) ideltu, involucrum 2) Schürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium. 3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus optimum. Бошчалук m. Geschenk von Hemd, Hosen, Strümpfen, donum amictus:

*

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Брадвепшина, f. augm. . брадва,
Ерадва, f. Jimmerart, ascia.
Брадвурина, f. vide брадвелина.
Брадвица, f. dim. . брадва,
Брадићи, m. pl. 1) само у овој заго-
Брадетина, f. augm. 9. брада.
нешки: нађо шиће брадиће, виш
брадића усточиће, виш усточи-
На носочиће, виш носочића гле-
Дочиће, визгледочића челочиће,
виш челочића Гојко комке враћа
(т.ј. брада, уста, нос, очи, чело
и чешаљ у коси). 2) село у Јадру.
Брадица, f dim. 9. брада, Bärtlein,
barbula.

Брадурина. f. vide брадетина.
Браздити, им,
Epasдa, f. die Furche, lira.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »