пања. Накарде, f. pf. 𐐨as Küßten, cie 2orrid= tung, instrumentorum dispositio. Накарами, ам, v. pf, ein wenig aube ganten, modice objurgo. Накинђуримисе, имсе, v. pf. fid que ftanfiren, exornarı inepte. Накињити, им, v. pf, quälen, ftrapas ziren, fatigo. cf. намучими. Накињимисе, имсе v. r. pf. fich stra yagiren, fatigor. Накисео, села, о, äuclid, acidulus. Накиснути, не, v. pf. 1) bineinregnen, impluo. 2) anregnen, pluvia impleo. Наким, и бег коргонь, ornatus capitis. Hakumamu, HM, v. pf. 1) schmücken, Накомити, им, v. pf. anbüljen, genug . anschälen, satis paro. Наконче (наконче.), чета, п. мушко дијете, се по обичају да ђевојци на коња, кад је сватови доведу пред младожењину кућу, к женидба. По оним мјестима, е сватови сад не иду по ђевојку на коњма, већ на колима (као по Срн јему, по Бачкој и по Банашу), паково се дијете дода ђевојци на кола (али не вјерујем да се зове на колче, него опет наконче?). Накопати, ам, v. pf. genug ausgrac ben, effodiendo pare. Накосими, им, v. pf. anmäßen, foem mum paro Накострешимнее, имсе. (Рес. и Срем.) vide накостријешитисе. Накострије минисе, имсе, т. г. pk (Epu.) das Haar sträuben, arrigo pilos. Накрај, am Gnve, in extremo: накрај села, накрај свијета и т. д. Накраси, крадем, v. pf. gufammen Rtehien,furto congero. Накренуши, нем, v. pf beugen, пей gen. inclino. Накресами, решем, v. pf. anpflüđen carpendo paio, decerpo. Накресатисе, решемсе', v. г. р. voll füttern, impleo ventrem. curvatio. Накривљивати, љујем, v. impf. frums men, (idief ins Gendt brüden, 3. Б. bie Muge), incurvo. Накриво (на криво), фief, oblique. Накрижали, ам, v. pf. freugweife gets hauen, zerschneiden, decussare. Накричитање, п. Dab Bolani renen ber Ohren (bei einer Beftellung) manoleste repetita mandatio, preces. Накритивати, чујем, v. impf. cinem die Ohren vollschreyen mit einer Bittute, precibus obtundo. Накричиши, им, V. pf. die Ohren voll. idreyen, aures obtundo. Накроjими, им, v. pf. bol anfaneiten, scindendo paro. Накруниши, им, v. pf. anpflüden, carPendo paro. Накувати, ам, v. pf. 1) genug antos den, coquendo paro. 2) genug bereiten (Brot), , panem paro, compinso? Накуле на виле, Цusfüdte, Bormäns be bei einer abidlägigen antiport: разби на куле на виле (кад који што одрече, или поквари с ријечима). Накупатисе, амсе, v. pf. fid) fatt bas din, satis lotum esse, Напиши, им, v. pf, gufammenbrin gen, confloj накупили се лјуди, - де. fammelt. tulae. ges Накуповати, пујем, v. pf. bol antaufen, coemo. Накуринна, f. (iderzhaft) merces menНакурњак, m. Der Sofenlag, proprie tegumentum penis, theca, Накусашисе, амсе, v. pf. fid you freffen (mit vollem Coffel) sat vorasse. Налагање, n. Das Unterlegen, Süttern, munitio subsutio. Налагаши, лажем, v. impf. futtern, munio 3. . caмар, алину паму ком. Налагаши, лажем, v. pf, на кога, че laumden, calumnior. Налагашисе, лежемсе, v. pf, вод lügen, mendaciis satior. Налажење, да да8 Finden, inventio. Налазиши, им, v. unpf. fingen, inve nio. Налеђашке, auf bem Küden, supinus. Налепями, им, (Рес. и Срем.) vide налијепити. Налет, m. ein Pumpfan! offendiculum (?) homo qui semper impingit: иди налете један ! Налетање, n. (Pec. и Cpes.) vide на лијешање. Hanémami, леkeм 1 (Рес. и Срем.) Налеташисе, лећемсеј vide налије. мали. на ко Налетеми, шим, v. pf. (Pec.) Налете исе, мимсе, v. r. pf. (Pec.) Налетищи, им, v. pf. (Срем.) Laufen, Налетимисе, имсе, v. r. pf. (Срем.) Г. ra, an= anfal Ten, ag gredior. Нале епін, лепим, v. pf. (Ерц.) Налећке, vide налеђашке. Налокатисе, лочемсе, v. r. pf. fid fatt Налудовашисе, дујемсе, v. r. pf. auss Налуне, f. pl. (у Србији и у Босни по Налупати, ам, v. pf. voll ani Iagen sio. Наљевати, ам, v. impf. (Ерц.) Ungie. infundo. Ben, Наљести, љезем, v. pf. (у Ерц.) мог. beifommen, paffjiren, venio, tereo. prae Наљубишисе, имсе v. r. pf. fich satt küssen, sat osculatum esse, sat amasse: „Вјерне сам се љубе наљубио Намагнуми, нем, v. pf. на кога, ei= nem minten, innuo. cf. намигнути. Намазали, мажем, v. pf. anfd mieren, beschmieren, illino. Намајсториши, им, v. pf. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) кога, meifterhaft ermievern, reddo egregie (e. g. convicium, acute dictum.) Намакнуши, нем, vide намаки. Hamama, f. die Lockspeise, esca. Намамиши, им, v. pf. herbeiloden, in esco: „Што си косу навранила, ,,То си мене намамила Намáмитисе, имсе, v. r. pf. fid an locken lassen, auffißen, inescor. inesco. Намамљигање, п. дas gođen, inescatio. Намамљивашпи, љујем, v. pf. loden, Намастир, т. 𐐨at Slofter, monasterium. Будући да у Србији ни у десетом селу нема цркве, зато љу ди иду уз часне посте (сваке неђеље, а особито о Мученицима, о Благовијесми, оЦвијетима н о Васкрсенију) и о осталим часне се посте обично причешћу. ју, а о другим годовима иду као на панађур. Код ђекоји намастира скуписе (кад је лијепо вријеме) о Благовијести, о Цвијетима, о Преображењу и о Госпођама, по неколике иљаде сабора. Ту продају трговци различну рубу; крчмари крчме вино, ракију и јабуковачу; месари пеку јагањце, овце, козе и свиње, те продају месо; ту гледају момци ђевојака (обично иду ђевојке највише о Цвијептима, а младе о Васкрсенију); my се састају кумови, пријатељи і познаници, и договарајусе о свачему. Тако иду Бачвани о Тројичину дне по Сријемским намастиРима, али се они слабо баве код кога намастира, него само пупу]у из намастира у намастир ме лују, и гледају трпезарије (као н. п. у Раваници, ђе е измологана Косовска бишка, и у Јаску омрт цара Уроша), али у Србији дођу црква р и из дални села на конак (у очи празника), а из оближњи се. ла дођу у јутру, па му буду до послије подне. Кад људи иду на мастиру, онда сви (и женско л мушко) обуку стајаће аљине (umoгођ које љепше има). Бекојим намастирима иду људи, који су побогами, по десет дана ода дале ко (као н. п. у Студеницу иду Чини ми се о Тројичину дне? - из цијеле Србије, из Босне и из Ерцеговине, и носе прилог. Тако би исто долазили и у Сријемске нама. смире да нема лазарета). Намасмирина, f. augm. v. намастир. Намастирић, m. dim. 9. намастир: Намастириште, n. Ort mo cing cin Kloster gewesen, locus ubi olim fuit monasterium. намакнем, V. Намаспрска, ка, ко, 1) lofterli великим годовима (н. п. о Троји- Намењивање, п. (Рес. и Срем.} vide чину дне, о Петрову дне, о Преображењу, огоспођиве- Намењивати, њујем, (Рес. и Срем.) намјењивање. ликој и о малој, о Ваведенију, о Богојављенију и о За- Намера, Г. (Рес. и Срем.) vide намјера vide намјењивати. душницама) намастирима, те Намеравање, п. (Рес. и Срем.) vide се исповиједају и причешћују. Уз намјеравнње. Намеравами, ам, (Рес. и Срем.) vide намјеравати. Намерими, им, (Рес. и Срем.) vide намјериши. Намеритисе, имсе, (Рес. и Срем.) víde намјеримисе. Намеситни, им, (Рес. и Срем.) vide намијесими. Намесник, ш. (Рес. и Срем.) vide намје сник. Намесников, ва, во, (Рес. и Срем.) vide намјесников. Наместити, им, (Рес. и Срем.) vide намјеслити. Намеш, m. Die luflage, vectigal: ,,Наметнуо намет на вилает Намешак, мка, m. Die ulufgabe, Draufgabe, das Aufgeld, collybus. Намешање, n. 1) baš uluföringen, obtrusio, s) Dingen, subornatio. 3) Die Anleitung, doctio. 4) vom Stapei laf= fen, projectio (navis, molae) in aquam. Наметами, мећем, v. impf. 1) auf. Dringen, obtrudo. 2) (v. pf.) vollauf legen, satis imposnissae. 5) anleiten (unterrichten), addoceo 4) Oingen, suborno. 5) vom Stapel faffen, proji cio e terra in mare: „Сију ли већ Турци лубенице, „Намећу ли Шоки воденице Намети (на мети?), бе ее ant, ad manum : дај ми ону књигу (што си ми обрекао), ако ми је намени. Намешница, f. ђевојка, или удовида, која се намеће коме да је узMe, die Aufgedrungene, obtrusa: „Коју оћу, ону ми не даду, „Коју не ћу, ону ми намећу; „А ја јунак намешнице не ћу, „Да се не би никад оженио Наметнути, нем, v. pf. 1) werfen an —, iujicio. 2) auf ingen, obtrudo. 3) ana leiten, addocео: наметнуо га на књигу. 4) Dingen, suborno. 5) воденицу, vom lande ins Waffer, propello, projicio. Наметнутисе, немсе, v. г. pf. 1) Пф aufmachen, accingor. 2) sich ansehen 3. B. ein Uebel am Fuße), adhaeresco. 3) sich verlegen, auf etwas begeben, incumbo in aliquid. Намецани, ам, v. pf. н. п. јабуку, meid flopfen, contundo, tundeudo emollio. Намештање, п. (Pec. и Cpeм.) vide намјешишање. Намештата, ам, (Рес. и Срем.) vi- tio. Намјењивати, њујем, v. impf. (Ерц.) jučenten, destino, Hamjepa, f. (Epy.) 1) die Begegnung,, obviatio. 2) der Zufall, casus: Намјера га намјерила била ,,На зелено у гори језеро Намјеравање, п. (Ерц.) баз Бorhaben, propositum. Намјераваши, ам, v. impf. (Ерц.) vot= baben, molior, cogito. Намјериши, им, v. pf. (Ерц.) 1) bes faliefen, vorhaben, decerno. 2) кога на што, einen wohin bringen, (3. 5. ins Unglück), induco. Намјеритисе, имсе, v. r. pf. fallen, fommen, incido. Намјесник, m. (Ерц.) (in Den Slöftern) bee Vikar, Unterguardian, Dekonom, vicarius archimandritae, oeconomus monasterii. Намјесников, ва, во, (Ерц.) c3 намје сник, бесonomi. Намјестити, им, v. pf. (Ерц.) bein gen, colloco. Намјештање, n (Ерц.) дав Unterbrin, gen, collocatio. ductio in rhombum. Намотавати, ам, v. impf. anhaipein, paro ducendo in rhombum, Намотами, ам, v. pf. 1) annafpeln, duco in rhombum, 2) voll anhaspeln, paro ducendo in rhombum. Намргодитисе, имсе, v. г. pf. bie Guirne umwölfen, frontem obnubilo. Намргодносе, као да ће му киша из чела ударити. Намр митисе, имсе, у, г. pf. 1) die Stirne rungeln, rugo frontem. 2) (id) obnubilor. umwölken, Намусти, зем, v. pf. anmelfen, mul. geudo paro. Намучити, им, v. pf. quälen, ftrapaз zieren, fatigo. Нана, f. 1) Mama, mater, 2) eine et Kraut, um die Suppe zu würzen, condimenti genus. Нанети, несем, (Рес. и Срем.) vide нанијети. Нанизати, ижем, v. pf. (3. B. Perlen) auf Fäden ziehen, infilo (?). Наниз (на низ) брдо, bergab, deorsum. Нанијети, несем, нанијо (нанијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) voll antragen, satis adportasse. 2) (in Bielen, Sdies Ben) um soviel feitwärts zielen, als die Elinte etma abträgt; antragen ! corrigo telum. 3) није ни нанијело, es fommt nicht von weitem gleich, nec appropinquat. Нанишиши, им, v. pf. m, j. ниши (im 23eben) Den Javen aubingen, religo filum. Нанишанити, им, v. pf. telew, collineo, dirigo telum. Наново (на ново), neuetbings, auf neue, denuo. Наносими, им, v. impf. 1) antragert (auf den Haufen), comporto. 2) ähs neln, simile est: наноси мало, Нањ, м. j. на њ на њега. Нањушити, им, v. pf, aufipuren, aufs ftöbern, investiga. Наод, м, (сп.) (бее Тип ) пјесају како је некакав игуман поранио на Дунав на воду да се умије, па на шао под обалом мало дијете у сандуку, ме га донијо у намастир и нађео му име Наод Симеун. Набдашисе, амсе, v. г. pf. По jatt ges ben, ambulando fatigor. Наодаће (д. і. на одаће), feil, venalis: ово није на одаће. Наодиши, им, v impf, finden, inve nio. На дитисе, имсе, v. r. impf, fid be finden, sum, reperior. Наодник, о. (сп.) дег inòling, infans expositus et ab alio sublatus:" Наођење, n, vide налажење. „Симеуне један наодниче! Наоколо, tun herum, circumcirca. Наопак (comp. наопачнији), ка, ко, verfehrt, perversus. Haonako, nach hinten gekehrt, verkehrt, retrorsum, perverse: свезали му руке наопако; зло и наопако! наопако и узао час! Наопачке, гüdwärt&, retrorsum. набрати, рем, v. pf. burd teen vol Начари, f. pl. Die Briden, vitra ocuenden, perarp, arando perficio. laria. Наочиглед, augeni einlid, fidtbar, } Наочит, а, о, фön zu jehen, aspec- invectio. Нападати, ам, v. pf. 1) darauf fallen, desuper incido. 2) (v. impf.) anfallen anfahren, invehi in quem. Напáлиши, им, v. pf. н. п. расадник, anzünden, incendo. Напаљивање, д. Das unfengen, incen sio. Напаљиваши, љујем, v. impf. anfenge, incendo. напамет (на памет), quêwenbig, moriter. me Напањками, ам, vide налагати. |