Напецати, ам, v. pf. т.ј. рибе, hinlänglicher Menge angeln, hamo capio, ,, Напијање, п. дав Buttinfen, propinatio. Напијаши, ам, v. impf. ¿utrinFen, prоpіno. Србли напијају кадгођ пију ракију или вино; а особито кад су у друштву, као н. п. на креном имену, на свадби, на кршћењу и т. д. У горње чело не смије (од срамоте) сјести, који не зна капијаши. Они напију различно (како који зна); неки овако почињу: „Прва за помози Боже: Боже помози, Боже дај добар час и добру срећу. Ко о чем, ми о добру, о лијепу разговору; дао нам се Бог радовали и веселити: пипти а добро бити, зла никад не имати, и т. д. Ако ли је у јутру рано: ,,Срећан уранак, миран данак, од Бога живот и здравље." Кад је на каквом раду: „За сретна рада : који рад радили, радом се валили, као сретна и чеспінта браћа," Кад се састану пријатељи или познаници:" Срешно виђеније, срећан састанак, дугу љубав, од Бога живот и здравље. Уз другу чашу : „Чашом другом, љубави дугом: да Бог подужи живот и здравље, срећу и напредак и свако добро" и т. д. Уз трећу: „Чашом треКом добром срећом (или трећом а срешном) у име Бога и свете Тројице (овђе се треба прекрстити) живоначалне Богородице, која може да нам поможе: сваком брату на свом занату, а и нас грешне да не заборави; ђе ми њу заборавили, она нама најбоља помошњица нила." и т. д. Уз вино: „Винце кисело, срце весело; веселио ,7 Бог и овај дом, и у дому дома дара кутњег господара. и т. д. Кад пију коме у здравље, н. п. домаКину: "Домаћине! за твоје добро здравље: прво твоје главе, твоје домаћице, твоји стари роДишеља (ако и има), синова, кћери, браће, братучеда, кумова и пријатеља, и свега рода и порода: што ти Бог дао, Бог ти удржао (ђе који јоште наставе: „За купњега шљемена и конопљана cjeмена, виторогије волова и дугорепије крава, прмака и крмака, тора и обора.)" и т. д. Кад онај што напија, нагне чашу да пије, онда (кашто) који други метне прст у уво, па запјева из гласа: „Учије се здравље вино пије, „Све му здраво и весело било. "Домаћине! све у твоје здравље, „Бог ши дао и сређу и здравље. Кад полазе на пут: „Ко ће на пут, срећан му пут, ко остаје у дому, остао у велику добру ако Бог да (често се додаје: ако Бог да)." Кад оће да устају: Часно сјели, пошено устали." Кад у вече оће већ да спавају, или да се растају: „За лаке ноћи, од Бога помоћи." и т. д. Кад онај, што држи чашу у руци, напија, остали кашто реку полако: „Амин да Бог да (или: амин Бог ме чуо)." Кад већ оће да пије, онда рече ономе, коме наздрави (који ће да пије послије њега): „Здрав буди, или спасујсе, или спаси Бог.” А онај му од говори: „На спасеније Ристово." Кад већ нагне чашу и пије, онда остали подигну капе (ако не сједе гологлави), па полако говоре: „Ристе Боже наш! помилуј нас амин." Кад већ престане пити и одујми чашу од уста, онда оста ли повичу:,,На здравље." А он одговори:,,Бог вам здравље дао (или: од Бога вам здравље).” Напијашисе, амсе, v. r. impf. fil trinten, inebrior saepe. Напињање, п. 1) bas lufcihten, erectio. 2) das Anstrengen, intentio. Напињати, њем, v. impf. 1) aufrihten, erigo. 2) anspannen, intendo. Напипаши, ам, v.pf. ður Zappen fina den, invenio circumferendo manus. Написати, ишем, v. pf. zufammen= schreiben, conscribo. Напитак, шка, m. дес Erunt, potus : нема напитка, іf іtutrin ken da. Напнигуша, f. čie Rehlaufblaferin, intentrix gutturis (bаtrафотнотафі. fe Bort): напнигушо крекетушо! курвина магарицо (говорио рак жаби, кад су се псовали. с. седмокрак). Напо (д. і, на нб), auf halbem (Веде Напојница, f. ber ZrunF; дав Zrint. est. Наполичење, п. дав Miethen auf bie Sälfle Srtrage, pactum dimidii. Наполичиши, им, v, impf. gur Sälfte miethen, pacisci dimidium lucri. Напоменуши, нем, ү. pf. erinпети, moneo. Направац, in geraber Linie, ofne Ит. Hanρдlване, u. das Schwägen, nugae (narratae). Напрдивати, дујем. v. impf. Dae schwagen, fabulor. Наподипи, им, (Срем.) vide напрђети. Напрђети, напрдим, v. pf. (Ерц.) an. farzen, vollfarzen, crepitu impleo. Напрегнутисе, немсе, vide напреКисе. Напред, (Рес. и Срем.) vide напријед. Напредак, шка, m. 1) у напредак, in Zukunft: inposterum. 2) der Fortgang, progressus: срећу и напреДак! Напредан, дна, но, gute Fortricte machend, bene succedens (labor). Напредање, п. дав Xnfpinnen, netio. Напредати, ам, v. impf. anfpiunen, nendo paro. Напредовање, п. дав Sortfreiten, progressus. а Напредовати, дујем, v. impf. fort fretten, progredior. Напрезање, п. дав analtenbе chen, risus solutus. Напрезаписе, ежемсе, v. r. impf. fi außer Athem lachen, risu solvi. Напреламати, ам, v. pf. anbreфen in Menge brechen, frangendo paro. Напремасе, gegenüber bor fih hin, e regione prae se: погледај де напре масе, не видиш ли ми ђе оваца. Напререзивати, зујем, v. pf. in Men ge zerschneiden, dissecando paro. Напрести, едем, v. pf. in Henge an fpinnen, nendo paro. Напрећисе, (говорисе и напрегнумисе) прегнемсе, ү. г. р. напрегао се од смиjа, sich außer Athem lachen, risu solvi. Haпpeчau, 1) auf der Stelle, confestim: умро напречац. 2) in geraber linie, recta: овуда је напречац. Напржиши, им, v. pf. in Menge rösten (in Schmalz), frigendo paro. Hanpujeд, (Eрn.) voraus, voran, prae. Hanpoсиmи, им, v. pf. anbetteln, zu fammenbetteln, emendico. Hanpomaв, wider, gegen, contra. Hanрсmaк, mка, m. der Fingerhut, munimentum digiti. Нaпршиши, нм, v. pf. aufladen, im- Нaпрмишисе, имcе, v. r. pf. sich wo- aut irasci. Нaпýаши, ам (и напушем), v. рf. (an: feiften) anfarzen, ohne Geräusch, ventis impleo. Haпукао, кла, no, angeborsten, led, rimosus. Напукнути, нем, vide напући. Haпунишисе, имce, v. r. pf. voll wer- viam monstro. Напући (говорисе и напукнути), пук- Напућивали, ћујем, v. impf. anleiten, sio. Напуштати, ам, v. impf. lošlaffen, Hapesiвaши, зуjем, v. impf. anschneis den, ascindo. Нарескаши, ам, dim. 9. нарезати. Hapaше, n. 1) das zudenken, desti- Нарнути, (на-рнути, наърнути) natio. Народитисе, имсе, v. г. pf. in Mens ge geboren werden, anwachsen, nach. wachsen, succrésco. immitto. Напушћање, n. vide напуштање. Напушћати, ам, vide напуштати. Нарав, Г. (у Сријему, у Бачк. и Бан.) die Gemütheart, das Naturell, indoles. Нарáднши, нм, v. pf. fertig machen, Haрочно, dustria Народна, на, но, (једни, особито cf. kyд. absolvo. Haрáhamu, aм, v. pf. voll angebären, сељаци, говоре народњи, ња, e) Bolks, populi, nationis. Hapoчumo, ausdrücklich, plane, de in Hapyranшce,aмсе, v. pf. коме spotten, illudo. P нае: ,, За вуруном два насада јаа 2) cf. врша]. Насадити, им, v. pf, 1) кокош, бет Henne Eyer unterlegen, impono gallinam ovis. 2) Barben зит Ливдефен, praeparo frumentum triturationi. 3) auf den Stiel anstecken, insero manubrio. 4) воћа, шљива, in Henge flangen, sero. 5) лађу, fheiteen, impingo. Насадишисе, дисе, v. r. pf, н. п. ла ђа, fmeitern, in arenam impingo navim. Насађивање, п. 1) дав Иnießen, der Henne, impositio. 2) der Garbenschicht, paratio. 3) das Anstecken der Hacke, insertio. 4) баб beitern, naufragium. Насађивати, ђујем, v. im. 1) діе Henne, impono. 2) die Garbenschicht, praeparo. 3) anstecken, insero. 4) schet. tern, frango, impingo navim. Насабиватисе, ђујесе, уг. impf. н. 1. Aaha, scheitern. Наседаши, ам, (Рес. и Срем.) vide насједати. Населити, им, loco. V. pf. ansiedeln, col Населишисе, имсе, v. r. pf. fidanie deln, commigro. Насеље, п. част, што даје дома. Кин (по обичају), кад се пресели у нову кућу. Насести, седем, (Рес. и Срем.) vide насјеспи. Насећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide насјећи. Насецање, п. (Рес. и Срем.) vide насијецање. Насецами, ам, (Рес. и Срем.) vide насијецати. Насецаши, ам, (Рес. и Срем.) vide насјецати. Насијецање, п. (Ерц.) дав Иnauen, anscissio. Насијецами, ам, у. impf. (Ерц.) ана hauen, anscindo. Насип, m. vide насап. Насипање, п. даš infmütten, affusio, catio. сопса. Насирати, ам, v. impf. bolfheiten, concaco: Ејвала ти мени: обу ти скидам, шу ти насирам, fagt ber Gespiele, der sich hönisch unterwirft (indem er die Kappe abnimmt). Насисашисе, самсе, ѵ. г. pf. fi вой faugen, sugendo satior. Насилити, им, v. pf. fättigen, saturo. Насједање, п. (Ерц.) 1) baš Sißenbleis ben (des Schiffs) auf einer Sandbank adhaesio navis in syrte. 2) das Anlaus fen, Anschwellen (eines gepreßten Musfel), circumpletio (?), inflatio. Насједаши, да, v. impf. 1) н. п. лађа, sihen bleiben (vom Schiffe), insidere arenae. 2) rund berum anlaufen, inllor circumcirca. Насјести (говорисе и насједнути), сједе (и насједне), v. pf. (Ерц.) bleiden (vom Schiffe), insidere arenae. 3) anlaufen, inflor. Насјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) г) апа hauen, aneido. 2) anhauen in Menge, caedendo paro, Насладити, им, v. · pf. ergößen, oblecto: насладио сам руку на њему. Насладитисе, имсе, у. г. pf. ficher gößen, oblector. Наслањање, п. vide наслоњање. Наслањати, ам, vide наслоњати. Наслати, нашљем (и нашаљем), V. pf. 1) кога (на шmo), zuschicken, mitto ad-: нашљи ми каква муштерију да продам свиње. 2) депид (і den, mitto satis. Hácлoн, m. bedeckter Gang, Schoppen, tectum suffultum. Наслониши, им, v. pf. anlehnen, in. clino. Haслomâе, n. das Anlehnen, acclinatio. Наçложаши, ам, v. impf. anlehnen, acclino. Наслужити, им, v. pf. н. п. чашу Enua, darreichen, credenzen, ministro. Наслýmии, M, v. pf. erprophezeien, erahnen, ominando assequor. Наслушашисе, amce, v. pf. fich satt hören, auscultando satior. Haсмėjaшиce, jeмcе, (Рес. и Сpeм) vide насмијашисе. Насменутисе, немсе, (Рес. и Срем.) vide насмјенуписе. Насмијашисе, јемсе, v. г. pf. (Ерц.) anlachen, adrideo. Насмјенушисе, немсе, v. r. pf. (Ерц.) lächeln, subrideo. Насоляmи, им, v. pf. 1) eiusalzen, salio (sallio.), saliendo paro, H. п. AOCma puбe. 2) falzen, salio, sale conspergo, н. п. сланину. Насoчнm, им, v. pf. einrathen (einem eine Braut), suadeo ducendam. Наспаватисе, амсе, v. pf. I sich fatt Hàспance, спимçе, v. г. pf. fchlafen, satis dormisse. Наспети, пе, (Рес. и Срем.) vide наспјети. Наспјели, пје, v. pf. (Ерц.) коме што, plößlich zustoßen, praeter spem acci-, dit: нешто му наспје. Наспорити, им, v. pf. gedeihen mas chen, ergiebig machen, prospero, diuturnum reddo: да Бог наспори. Hacрáдnн (oa), der Eulenspiegel, m Hacmajamu, jeм, v. impf. anfangen, coepi esse. Настајати, тојим, v. pf. bie luffiht führen, attendo, adsto. Настати (говорисе и настанути), манем, v. рf. beginnen, herbeikoms men, advenio: настала година, зима, љето, мјесец, дан; владање чије и т. д. Hacmojнnк, m. der Aufseher (z. B. bei den Edweinen), qui attendit. Hacmyn, m. der Aufall (der Krankheit), impetus, tentatio, Hacmýпase, n. das Darauftreten, cal |