Page images
PDF
EPUB

8en, doleo.

Бољма,

fen,

timeo. 2) бојим се ће доћи, іф рес: Беља, f, hyp. у. бол. muthe, opinor.

Бољap, m. Der Bojar (Brope), magnas, S jaunja *, m. der Färber, tinctor. optimas, in den ungrischen Chroniken Бојење, n. Bak Sürben, tinctio.

bojeroues.

die

f. Schlacht: , Krieges, bellicus.

Бољарски, кa, кo 2) Боjаrif, optimaБоjo, m. (Ерц.) hyp. 6. Богић.

tum. 2) adv. wie ein 60 nap, more boБојчета, ш. 2Xann@name, nomen yiri. jeronis. Hök, m. die Seite, latus.

Бољепи, боли, v. impf. (Ерц.) fфтеrѕ bokaa, m. (it, il bocale) Becher, pocula In.

Бољетица, f. рана каква на пелу, бie Eokap, m. eine Kanne von Feyance , Wunde, vulnus. Бhapa, f, i vаѕ fаvеntіnum.

Бољи , ља, ље, і) bеffеr, melior. 2) 60Бокарица, dim. р. бокара.

se! lauf! curre. Бhвица, f. See 23egeri, plantago.

besser, melius. Боябр, т. das Büschel, die Staude, bóp, m. die Föhre, (Kiefer) pinus silve

fasciculus,caulium ejusdem herbae. stris Linn. Бовіриб, m. dim, p. бокор.

Боравили, нм, у. impf. 1) leben, ago, Боклiep, m. Bеr xamtwater (@jtеrе. dego : како боравиш ? bе боравиш Вафter), vigil nocturnus.

сад? 2) (сп.) санак боравиши, fla= box, m, der Schmerz, dolor.

dormio : Болан, болна (говорисе и бона, боно), „И под јелом санак боравио

HO, 1) frank, aegrotus, 2) traurig, tri „Леже јунак санак боравити stis :

: шпа по учини болан брате! Боранија, f. vіе поф grunen Sifolet, „Што је болан слуго Милупине ! phaseoli virides, immaturi. „Зар издаде цара на Косову? Еурања , f. планина у Рађевини. Болезања, f. (сті.) vidе болест : Брба, f. Der Streit, pugna, certamen.

A Бог пуспін лешку болезању, Борење, п. Вав &&mpfen, certation „Болезању, страшну срдобољу — Hopuje, f. pl.(cm.) ein music. Instrument : Болесан, сна , но, vidе болестан. ударише зиле и борије Болесник, m. Bеr frante, aegrotus. Боритисе, имce, v. г. impf. F& mpfen, Болесница, f. die frante, aegrota.

certare, au бори се с душом, се Болестi, f. Die Wrantheit, morbus.

liegt im Todeskampfe , agonizat. Болестан, сна, но, Frane, aegrotus. Hopje, n. (coll.) Kieferwald pinetum. Болетн, боли (Pec.) vidе бољети. Борна сукња, f. (сп.) faltenrei, pliboneka, ka, ke, mitleidig, gefühlvoll, carum plenus, cf. сабориши : theilnehmend, qui movetur alterius ma „Ко ти реза борну сукњу ? lo. Das Sprichwort he ma 60.1efera bopos, Ba, Bo, Föhren:, pineus, e pino hat folgende Erzählung zum Grunde : silvestri.

Разбољеласе жена усред зиме, па Боровина, f. Жieferbols, lіgnum pіnі silјој пало на ум на букову мезгру; муж

vestris. јој каже: „Бог с побом жено! om Боровица, f. 12Вафоlvеr, juniperus

куда сад букова мезгра? Сад бук- Боровница, f. communis - Linn, „ве пуцају од мраза.” А она му од. Борогово, р. планина у Босни : говори: „Е! мој човече! не ма бо „й Папраћу близу Борогова „„лећега, а он би наложио валиру Бороje, m. ein Rannéname, nomen viri. „Око букве, па би се буква откра- Бос, боса, со, баrfut, nudipes. Вила я било би мезгре.

Босанац, нца , т. vіdе Бошњак : Болециљив, ва , вo, trängliф, valetudi „Јер Босанци Турци млидијау Darius.

Босанка , f. 1) бie Bopnierin, femina Болешчина, f. augm, . болест.

Bosnensis. 2) п. ј. чупура, 2rt чуБолити, боли, (Срем.) vidе бољепи. mypa, vasis vinarii genus. Боловање, р. дав ranifeyn, aegrotatio. Босанлија *, m. vіdе Бошњак: Боловами, лујем, y, impf, trane fери, „Да не удре Турци Босанлије — aegrotare.

Босанскі, ка, ко; 1) борnifф, bosniБолдхан*, m, vidе лађа:

cus; 2) adv. boßnisch, bosnice. „И, үл Савом водом болозани Босиљак, љка, m. (једни говоре и боБолта, f. великі дубан, бав Верёве, CHOK) Basilienkraut, ocimum basilicum der laden, taberna.

Linn. Болпација*, m. Bеt ein @emg16e bält, Босиље, т. vіdе босиљак: по је смиKaufmann, mercator.

ље и босиље.

[ocr errors]

caprae cacatio.

Босиљка, Т. cin Seauenname, nomen fe. „Ађевојка седам бошчалука, minae.

„Ниш су пікани нипін су предени; Босиљков, ва , во , н. п. Кита, Basilis „Ни у ситно брдо увођени, kum: , basilici.

„Већ од чиста злаа саљевани Босиоh, m. vіdе босиљак.

Бравоњак, њка, p. ein Ruge!феn 3ic. Босна, 1) беr Sluр Зораа; 2) бав gano *genkoth, globulus stercoris caprini. Bognien:

„Сппара баба у брабоњке гала : „Те је шаље на Босну поносну

„Жив” ми синци, све су гола гөвна. и честиту Босну полазити Брабоњање, п. ваз 2Xijten Ber giege, „Од честите Босне камените Тосоног , га, го, у једну ногу обу. Брабоњати, ам, т. іmрt. miften (вон

вен, а у другу боє, nur auf cinem der Ziege) caco (de capra).

Fuße bekleidet, altero pede nudus. Epâb, m. chafvich, ohne Kücksicht aufs. Босопиња, f. Barfujigkeit, pedum nu. Geschlecht, oder Altera pecus, ores. ditas.

Брава , f. дав ефLoft , serra. Docman*, m. 1) Melonengarten, hortus Spasâne, n. der Schafágang, incessus,

peponum; 2) Melonen felbft, pepones ut opis ést. et anguriae.

Бравапiн, ам, v. impf. иһи без па. Locmahiume, . Ort, wo ein Melonens мети као овца, geben wie ein Caf.

garten gewesen , locus ubi olim pepo ut ovis incedo. nes sati erant.

Бравац, вца, т. 1) vide вeлaр. 2) Бостанов , ва, во, н. п. сјеме , Relo= Mannsname, nomen viri. nen, peponum.

Бравица, f. dim. р. брава. Бостанција*, m. Ber Reiоnеngаrtnеr, Брављӣ, ља, ље, фаf. , ovillus.

hortulаnus. Бостанцији краставице Бравче, чета, п. ein ötüt © af, продавати.

ovicula, Беспи, бодем , v. impf. fteфen, pungo. Брада, f. :) See Bart , barba. 2) рав Босуп, m. 1) вода у Сријему (упijече Winn, mentum. 3) кукурузна, беr Bart

у Саву ниже Раче). 2) село на упо. am Kukuruz, barba zeae. ку пе воде у Саву.

Брадавица , f. 1) бie Barse, verruca, Boua, f. eine Flasche (Bouteille), lagena. 2)на сиси, бie Stuftware, papilla mamÞóga, f. eine stechende Pflange, plantae pungentis genus.

Брадање, п. Тоцање, п, dim. р. бодење.

Брадат, па, то,

bärtig, barbatus. Тојапии, ап, dim. 2. бости.

Брадали, дају, v. impf. л. і. Букуфоцкање, п. dim. р. боцање.

рузи. 5 цкати, ам, dim. р. боцами. Ерадва, f. gіmmеrаrt, ascia. Боцман, m, бав Хафbrot, Repenbrot, Брадвепима, f. augm. р. брадва, panis furfureus.

Брадвица, f. din. р. брадва, Боцнули, нем, v. pf, einen etib gе. Брадвурина, f. vіdе брадвенна.

Браделина, Ғ. augm. р. брада. Бош*, празно, Teer, vacuus tim Xing: Брадићи, m. p. i) само у овој заго. fpiel). cf. прстен.

непіки; нађо пиће брадике, виш” Бошарија*, vidе нсјечак.

брадила успочике, ви” успочиБошкање , n. cf. прстен,

ка носочие , виш” посочића гле. Бошками, ам, v. imp. cf. прстен. дочиће, визи гледочића челочике, Houlko, m. ein Mannsname, nomen viri. виш' челочића Гојко крмке враћа Бошнути, нет, v. pf. cf. прощен. (п. і. брада, уста, нос, очи, чело Бошњак, n. Ber 3opnier, Bosnus homa, и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Бошњакиiba, f. pide Босанка 1.

Брадица, f dim. р. брада, Bartleiп, Бошњакуша, f. Ї

barbula. Бошњанин, n. Sеr Bonier, Bospus : Брадурина. f. vіdе брадептина. „Јанко гледа Рељу Бошњанина Бразда, f. die Sueфe, lira. Бошњачки, кa, кo, 1) деr Bopnier, Браздии, им, v. impf. градити høsnorum, 2) adv. nach Art der BoBo бразду, furben, sulcare: nier, more bosnorum.

Бразду бразди, воду мами. Бошча*, 1) Biteitu, involucrum Браја, ш. (Рес. и Срем.) vide брајо:

2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae. Сви су болесни, осим cinctorium. 3) der feinste türkische Ta: браје.

bar, nicotianae genus optimum. . Bpajan, m. 1) Bruder (vertraulich 31 Бошчалук m. Geschenė von žemd, einem Freunde) fraterculus, 2) Manns.

Şofen, Stçimpfen, dopum amictus; name, pomen pici,

mae.

ben, pungo.

Килавога

nomen

[ocr errors]

Брајица , m. Mannsname,

Брапић m. т) vide синовац, 2) Запив. viri.

name, nomen viri. Брајо, т. (Ерц.) vide брајан.

Брапо, m. (Ерц.) hyp. 6. бралі. Spaae! Bruder, frater !

Брашов, ва , вo, Brucer: , 'fratris. Брана, f. 1) бав 23ebr, moles. 2) eine Бралски, кa, кo, 1) brüдеrlih, fra

"art Sgge, occae genus. cf. дрљача. ternus. 2) adv. brüderlich, fraterne, Брандла, f. die gunte, funiculus incen- Братство n, vide брапіинство. diarius (Brändi?).

Братучед, т. бралі од стрица, Веѕ. Бранење, п. vіdе брањење.

fфwіltеrtino, patruelis : прво брату, Бранік, іn. у пушке од оздо што чеди, то су од два брапа ћеца; покрива обарачу.

а друго братучеди, то су љеца Бранилин, им; v. impf. webren, de првобратучеда. fendo.

Братучеда, f. сестра од стрица, Бранице, f. pl, . і. јабуке , или круш Geschistertind, soror patruelis.

te, gepflücktes, nicht herabgeschütteltes Братучедов, ва, вo, Sen Bedmijters

Obt, poma decerpta , non decussa. find gehörig, quod patruelis est. Браничевац, вна,

m. ein Branit: Hpaka, f. (coll.) die Brüder , fratres. Ieper.

Браћинци, наца, m, pl. (сп.) Бейкес, Браничевка , f. eine Branitfфереrtn.

fratres : Браничево, п. лако се зове Пожаре Ти имадеш девет мили брата вачка наија (пі. ј. од Мораве па Ти поведи девели браћинаца доље до Поречке ријеке и до Омољ• Браћица, f. dim. р. 6paka. скије планина).

Браца, m. by p. р. брат, Браничевски, ла, ко, ) Branitfфе. Браца , m. (Рес. и срем.) vidе брацо.

mers, 2) mie in Branitschemo. Брацин, на, но , бев браца , trаterБранко, m. Папавпа те, nomen wiri. Брацин, на, но, culi. Брање, п. н. п. кукурузно, дав gefen, Брацо, m. (Ерц.) һур. . брапт.

(Fechsen, Ernten,) 'messis zeae. Брачинац, на т. брдо у Јадру (го. Браљевина, f. Bebege, septum (silvae тово на међи наије Ваљевске, Ша. pars septa.)

бачке и Зворничке). Брањење, и, дав зеђren, dеfеnѕiо. Брашанцe, p, dim, p. брашно : дај ми Брасиво, р. vіdе браліспіво.

мало брашаица. Брат, m. Ber Brucer, frаtеr.

Брашанчево, п. баѕ frоniсiфпатвfet Брата, т. 1) (Рес. и Срем.) vide бра. (Der Statholiken), festum corporis Christi.

mo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашнав, ва, вo, mit 27 ehl bejtreut, Браптац, братца, п. hyp. р. брапі.

farina conspersas, Бралін, берем, v, impf. н. п. кукуру. Брашнара, f. 2) Rebirammer, penus, зе, јабуке, грожђе, lefen, В. В. farinaria, 2) (у Сријему) бie arreit. Doft, Erauben; ernten z. B. Kukuruz, fammer der Geistlichen , carcer sacerlego, meto.

dotalis (weil es ehemal eine Mebleam. Бралијенци, m. pl. (сп.) vide бра mer war.) Кинци:

Брашнені (брашнени), на, но, н, п. „Тупи нејак царевић Урошу, mop6a, Mehl-Sack, farinae (servandae.) „ Кутии дјете ништа не бесједи, Брашно, р. дав Херс, farina. „Јер не смије од при брапијенца, Брашњеница, f. јело што се носи

Брапијенца при Мрњавчевића na nym, Reisezehrung, viaticum:
Бранимити, нм, у."inpf. 1 молити А. шпа ти је у торби.

кога да буде брат, brucern, (bitten Б. брашњеница,
daß einer mein Bruder fey), fratrem „Па спремише лаке брашњенице
te salute.

Брблање, п. vіdе блебетање. Бранимљење, в. дав Brucert, appel- Брблати, ам. vіdе блебептапи. "latio fratris.

Бебло, ш. беr ylapperet, blatero, Браймство, п. bie Brаtіmfaft, fra- Брбљање, п. vіdе брблање. terna necessitudo.

Брбљати, ам, vide брблати, Брашннац, нца, Ф. vіdе братучед. Брбучици, им, v: pf. пумарити у Брашин, на , но, vide братов.

што руком, или главом, fфnea pinБрапин, на, но, во брапа , fra ein fahren, immitto manum. terculi,

Брвина,
f. даска ,

или греда, што се Врапиински , vidе братски.

метіне преко воде, да само људи Брайнство, . бie Зейдеrfaft, fra-. могу прелазнити, беrеteg, ponticulus, tergitas.

Брвнање, р. Вав 2 ufbalten, tigцоги, Брадисци, ход, vidе брацлишк. tabiun superpositio

\

tero.

[ocr errors]
[ocr errors]

жена

[ocr errors]

Па ,

по,

'Брвнати, ам, х. impf. aufbalfen , tra den 6pe Tagen, imperiose dico, "dico bes trabibus superponere.

бре. Брвно, п. per Salfen, tignum, trabs (ein Брекиња , f. 2) Ser Operberbaum, sorbus Brett an drey Finger dick).

torminalis Lind, 2) die Frucht davon, Бргљало, п. човек који бргља, бер sorbum. fhnell ипд иіреritänolid, fptimt, bla- Брёкињов , ва, во, н. п. дрво, лист,

yom Sperberbaum, sorbitorminalis Linn, Бргљање, p. Bas fфnec uniper ftänoliфе Бреме, менa , n. Die Burce , onus. Sprechen , blateratio.

Бремени, па, то, н. Тргљапн, ам, V. impf. говорни schwangere Frau, gravida.

брзо да се не може разумјепи, Бременица , f. уска адугачка вучија, fanell und unverständlich iprechen, тако да се може ласно носити

blаtего. Бргља као јаре на лупалку. на рамену, или двије натоварити Брда , n. pl: веденә аn bеr Brengе gе. Ha Kota, Tragfaß, dolium portatile. gen Montenegro ;

Бресква , f. (једни говоре и прасква) Када Турци Брда поаране ,

1)Pfersichbaum,amygdalus persica Linn. „Равна Брда и на мене Ронце

2) die Frudt davon, malum persicum. Брдар, m, Beberblattmaфer, qui pec- Бресквица , f. dim. 2. брәсква. tines textorios coulicit.

Бр?cm, m. (Рес, и Срем.) vide бријесп. Брдарев, ва, во , еев 33 eбerblaffma. Брестов, ва , вo, ulmen, ulmeus. Брдаров, ва, во, феrѕ, ejus qui pe- Бресліовац, вца m. ulmjtab, baculus cliues textorios conficit,

ulmeus. Брдашце , n, dim, v. брдо,

Брестовача, f. иimjtoi, fustis u!Брде'həh, љка m. dim. v. брдо.

meus. ърдила, р. р. Зав, morin vas брдо ftеnt. Брестовина, f. Иfmеnjоls, lіgnum Брдо, р. 1) Per Berg , molis. 2) женско, ulmeum. Weberblatt, peclou textorius.

Брецатье , n, vidе брекање, Брдовип,

bergis, mon- Брендантисе, амce, vidе брекалисе, tuosus,

pema, f. eine Art Flinte (von Brescia) Банин, т. човек из. Грда,

sclopi species : Брђанка, f. жена из Брда:

Пуна, ми је бреша о раменуПослаћу и другу и преслицу Брешчић, m. vіdе брежуљак.

Па ти преди како и Брђанка Брже боље, јо јфnell. ale möglid) , quant Бре! interj. "imperandi: дај бре! камо gitissime: Како га угледа, а бре! ајде бре!

брже боље сакри. Ерг, m. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бржење, п. бав броrten, incitatio. Брегіви, па , то, yügelig, clivosus, Бря (comp. бржи), за, 30, fфnel, bpèrobo, n. 1) Dorf am linken Ufer citus.

de8 Timok. 2) Ruinen einer Stadt am Gpsâ nananka, f. Städtchen an der redyten Ufer des Timok, dem Dorfe Donau jijen Кладово ипо Праово. gegenüber.

Брзање, іn. Das Silen, festinatio. Бриговскій, кa, кo, von 3regovo. Брзати, ам, v. impf. eilen, festinare Speryanya ,, f. eine Art - Vogels, avis in opere facicndo. quaedam.

Брзина, f. Die ефnelligteit, velocitas. Брежуљак, љка m, dim. р. брег. Брзиши, им, y. impf, п. ј. коња, Bpes, vide 6es (in allen Zusammenses Tpornen , incitare. Bungen).

Брзица , f, вода, ђе пече брзо преко Брёза, f. Die Birte, betula alba Linn.

камења, еtеllе іn Зафе, то ее Брезић, m. eine junge Direc, betula irchnell über Kiesel dahın rinnt, locas alba.

ubi flumen per çilices deproperat

.: Брезік, m. per Birfenmalə, bеtuletam. Брзоналаначки, кa, кo,Berjopalanter, Брезица , f. dim. р. бреза.

Брзопаланчанин, m. човек из Брзе Брезов , ва, во:, birten, bеtulinus. Брезовац, вца, ш, Birtеntаb, bаси. Брзоплет, т. еіnе Дrt in fіlе gеfоф. lus betulinus.

tenen Zauns, sepis 'species tumultua. Брезовача, f. Der Sirenited, fustis riae. betulinus.

Брига, f, Corgе, сига. Брезовина, г. Зіrtenbols, lіgnum be- Бридети, ди, у. imp. (Рес) ljuden,

talae. Брекање, п, дав Bre fagen, imреrаtіо Брикети, бриди, v.imрt. Ерц.JPrurio. per yocera бре!

Брижан, жна, но, beforgt, ѕоlliсitus, Брекашисе, амсе, ү, r, impf, ju jета. Бризгање, д. Рав Дnbauen pe: milФ,

[ocr errors]

Он се

[ocr errors]

паланке.

rare,

im Euter, oder auch in der Brust, las што мену међеду на усну кад га ctis in mammis affluentia.

Boge, kleiner eiserner Ringi anulus Брзагали, ам, v. impf. н. п. крава,

ferreus. овца , hоза, хіі, абfencern, lactare.. Брњо, т. (Ерц.) брњаст коњ, cin Велізнупін, нем, v. pf. bеrроriturien (?) Pferd, so eine Släße im Gesichte hat,

Proгarapo in lacrimas : бризну плака equus maculam albam habens in ca

пи, п. і. у један пуш заплака. pite. Бријање, в. дав Заrbieren, tоnѕiо. Брэд, т. 1) на води оно мјесто ће Egrijanu, jem, v. impf. barbieren, ton се прелази преко ње, бic Subrt, yadere.

dun: Spijat. Ka, hə, н, ң бритва, Bar= „ој 1[елињо водо поносима! bier , tondendo.

Ти се синоћ криво кунијаше Louján, m. das Barbiermesser , novacula. „Да на шеби ниђе брода не ма — Ерајачица f. vіdе бријач.

2) die Stadt Brod in Slavonien, noe Еркеr, бр. брегови), п. (Ерц.) 1) бй. men urbis in Slavonia.

aci, collis. 2) das ufer, der Rain, Epoquimu, um, v. impf., waten, vado іра.

transire. Ерінулисе, немсе, v. г. impf. Corge Брођење , п. дав Заtеn, vadatio. baben, sollicitum esse.

Spoj, m. die Zahl, numerus. Брiнiва, f. ein Xafenmejfer, culter Бројанице, г. р. vіdе бројенице. plicatilis.

Бројенице, f, pl. Bеr Xojenirani , гоБритів ні, на, но, н. п. коре, бев sarium.

Taichoumefiers, cultelli plicatilis. Бројење, и. дав 3ahlen, numеrаtiо. Беллв. пина , f. angn. v. брипіва. Бројилін, им, v. impf, sählen, numeБравица, f. dim. 2. бритва. Бритв урина, f. vіdе бритвептинна. Бронза, f. 1) Bronze, aes 2) Eleine Bos Брітка сабља , (см.) fфarffфneidens dke, von Bronze ž. S. am Halsel der Die ein Barbierrefier, acutus:

Kübe, tintinuabulum. „На десницу и на брипку сабљу Бросква, f. Die Robirute, brassica naБрна , f. (у Бачкој) vidе бришвица. po - brassica Linn. Брачење , n. vіdе бријање.

Брошњак , m. Ber gel worauf $des Бричипи, им, vide бријапін.

berroth geseßt wird, clivus rubia conbpk, m. der Knebelbart, cincipus barbae. situs, 2) Garten dazu, hortus rubia Бркање, р. дie 23ermirtung, confusio, consitus, Lpsam , ma , mo ,fonurbärtig, barbatus. Epok, m. die Färberrøthe, rubia tincSpkamu, am, v. impf. in Unordnung torum Linn. hringen, confundo.

Брifаст, а, о, уоn bеr Sa:bе реr bosnja, f. eine Art sehr kleiner Fische, Färberröthe, rubiaceus. pescicoli genus.

Epohême, n, das Färberrothfärben, rubpkba, f. der Sturmpfahl, palus obliquus: *biatio (4). ударили бркље по щанцу:

Hpokumu, UM, V. impf. färberroth Бркљача, f. vіdе бркља.

färben , rubiare (3) Бркьоч, І. vіdе пузавац.

Брснат, па , по, н, п, грана, дрво. bpko, n. der einen großen Schnurbart Spcm, m. junge Sprossen, frondes. bat, barbatus.

bpcmum, HM, v. impf. befressen, depasco. Spror, m. Lager der Schweine, cubile bpyka, f. etwas lächerliches und Spotts Sais,

würdiges, homo aut res ridenda :

: шупінг Боложење, т. баѕ gager - Ber ёфwеine, бруко манипа, шун ! cabatio (porcorum).

Брување, в. дав див1афеn, dеrіѕіо, Боложни, им, v. impf, п. і. свиње, risus de ce aut homine.

lagern (dic Schweinc), colloco saes, Spykamuce, amce, v. r. impf. Kome, sterno , facio ut decumbant.

Auslachen, rideo :

: мучи да пи се људи Боложиптисе, имce, v. г. impf, fit не брукају.

lageru (von Schweinen), sternor pro- Epýc, m. 1) der Schleifstein, cos, lapis cumbo.

politorius. 2) fig. mentula. cf. шоциљ. Брња, f. брњаста коза, Siege bie auf Бру сина , f, augm. р. брус.

der Nase eine Blaße hat, capra macu- spychmú, UM, v. impf. schleifen, acu

lain habens in naso. Брња, m. (Рес. и Срем.) vide брњо. Брусић, m, dim. 2. брус, Брњаст, та, то; н. п. коњ, коза, Бруцање, п. дав Betonimen per Canta blässig, maculosi nasi,

haare, nactio pilorum circa pudenda, Брњица, f. колушик гвозден, н. д. pubertas, pubescentia ).

еге,

« PreviousContinue »