Page images
PDF
EPUB

ben (des Schiffe) auf einer Sandbant adhaesió navis in syrte. 2) das Anlaus fen, Unschwellen (eines gepreßten Mub: lißen bleiben (vom Sdiffe), insidere

hauen, aneido. 8) anbauen in Mengs, 452 Нар Hac

Hapyxim, um, v. pf. beschimpfen, Hacamo (na camo), seitwärts, ohne Zeus ignominia adficio.

gen, sine arbitrís. Наруквице, f. p. 1) Sie Zembänter, Насап, спа, m. Ber 2nfфutt, дав все

armillae. 2) die Armbänder des Pries rölle am Ufer. fero, armillae sericeae sacerdotis di Hacanynumu, un, v. pf. anseifen, einτουργούντος.

feifen, saponem illino. Нарумении, им, v. pf, tot, fфmin. Насаликсе, семсе, vide нaсисаписе. ken, fuco.

Наседање, р. (Рес. и Срем.) vidе насје. Hapy', f. daß Leiben (zum Gebrauch,

дање. gegert idjtelung bев namtihеn ®ст Наседапти, ам, (Рес. и Срем-) vide genstandes), commodatio : y3eo y na насједани. руч ; не може човек ни наручи на- Населини, нм, т. pf. anjieveIn, col. ки (н. п. у рђаву комшилуку).

loco. Наручатисе, амсе, у. г. р. йф fatt Населилисе, имсе, т. г. pf. јф аnje mittagmalen , coena saturari.

deln, commigro. Наручбина, f. vіdе наруџбина.

Häсеље, р. часті, што даје дома. Наручивање, п. Das Scitelen, consti

лин (по обичају), кад се пресели у tutio.

нову кућу. Наручивалін, чујем, т. impf. Deftelet, Hаcеспи, седем, (Рес. и Срем.) vide committo.

насјеспи. Наручипти, им, v. pf. Беtеlеѕ, com. Насећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide mitto,

насјећи. Наручје, n. Bеr eфop, sinus , 3. З. у Насецање, п, (Рес. и Срем.) vidе на.

Ha py"jy, auf den Armen, in brachiis. сијецатье. Наручније (comp. р. на руку), mehr Насецати, ам, (Рес. н Срем.) vide нa

an der Hand, bequemer, commodius. сијецати. Наруџбина , f. Dejtelung, beftеlte 2.rs Насецапи, ам, (Рес. н Срем.) vide

beit, res constituta de industria, насјецами. facta dubiae venditioni.

Насијецање, п. (Ерц.) дав 2nbauet, Нарушили, им, v. pf. Verlegen, perus

anscissio. reinigen, polluo :

Насијецати, ам, у. impf. (Ерц.) аа? „Црелом покривену,

bauen, anscindo. „Праом нарушену;

Насип, m. vide нaсan. „Амоја би мајка

Насипање, р. бав 21nfфütter, afusio, „Јулирошњицу пила,

Насипали, ам (и насипљем), т. іmрl. „Јутрос донешену,

äníchütten, affundo. Шпитом покривену,

Насирање, в. дав оfфеіреп, „Цвећем нарушену Hacaa, m. 1) die Brüteyer, die man der Hacúpamı, am, v. impf. you ficheißen, Benne unterlegt, ova supposita galli concaco : Eјвала ми мени: ову ти

скидам, піу ми насирам, fast per „За вуруном двa нaсaдa jaa

Gespiele, der sich bönisch unterwirft 2) cf, вршај.

(indem er die Kappe abnimmt). Насадити, им, v. pf. 1) кокош, бер Насисаписе, самсе, у. с. pf. јф уоu

Henne Eyer unterlegen, inipono galli. saugen, sugendo satior. nam ovis. 2) Barben sun uprefфеіі, Насилиши, им, v. pf. fättigen, ѕаtuго. praeparo frumentum triturationi. 3) auf Hacje âlbe, n. (Epy.) 1) das Sißenbleia den Stiel anstecken, insero manubrio. 4) воћа, шљива, iin zenge pflangen,

sero. 5) Aahy, scheitern , impingo. Насадинсә, дисе, v. P. pf. н. п. ла Pels), circumpletio (?), inflatio.

ka, iheitern, in аrеnаm inpingo navim. Насједати, да, v. imрi. 1) н. п. лака, Насабівање, п. 1) дав 2nfesen, Ber Henne, impositio. 2) der Barbenschicht,

arenae. 2) rund herum anlaufen, iullor paratio. 3) das Anstecken der Hade, in

circumcirca. sertio. 4) das Scheitern, naufragium. Hacječma (robopuce u HacieAnymu), Hacahusamn, hyjem, v. impi. 1) die сједе (и насједне),

Henne, impono. 2) die Garbenschicht, bleiben (vom Schiffe), iasidere arenac. praeparo. 3) anstecken, insero. 4) ideis 2) anlaufen, inslor.

ternfrango, impingo narim. Насјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) у апе Насађиватисе, ђујесе, т. г. impf. н.

1. Aaha, speitern.

[ocr errors]
[ocr errors]

conca.

catio.

Hae:

У. pf. (Ерц.) fistin

caedendo paro,

concaco,

пне.

Насјећисе, сијечемсе, у г. pf. (Ерц.) pom. propr. homiuis lepide ineptien

fichfatt bauen, sich anbauen , satiatus tis. sum caedendo :

Hacpamı, cepem, v. pf. vollscheißen, „Турски сам се глава насјекао насјецати, ам, v. pf. Ерц.) апқаиса Насред, mitten in — in mеdio — –: на (vol), secando paro.

сред куће, насред села и п. д Наслагали, лажем, т. pf. anfфі$tet, Насркаптисе, срче-мce, v. г. рт. jid, sterno.

anidlürfen, sorbendo satior. Наслагатисе, лажемсе, т. r. pf. fіф Насрнупи, нем, v. pf. Driiber herfal. vod anschichten (anessen), cf. OxA130 len, cum impetu impingo.

Насрпање, р. дав реrfalen über еt. Насладити, им, v. pf. ergösen, oblеcto: was, impetus.

насладио сам руку на њему. Насрпати, срћем, т. impf. ilter et. Насладитисе, имce, y. г. pf. ji ers was herfalleri , cum impetu aggredior. довеп, оblеctor.

Наспавак, вка , m. cer аnjak, adjuu. Häслањање, р. vіdе наслоњање.

ctum. Наслгњати, ам, уіdе наслоњати. Наставање, р. рав 21bfteige, Echnen, Наслати, напиљем (и нашаљем), у. deversorium habitatio.

pf. 2) кога (на шпо), зufфіtеп, mii- Наставали, ам, х. impf. afteigen, to ad-: нашњи ми каква муштери wohnen, deverto, habito. ју да продам свиње. 2) genug fфі. Наспасипи, им, v. pi. ) anfeten, bina đen, mitto satis,

sujeten, adjungo. 2) н. п. ка зан, деп Наслон, m. beefter Bang, eфорреи, Kessel, über das Geuer jeten, inpotectum suffultum.

пo, superpoo. Наслониши, им, v. pf, anleynen, in. Hacmacљање, р. 1) дав 2nfeken, ad. clino.

junctio. 2) das Drüberfoten, superpo- . Наслоњанье, р. Вав 21nlebnen, acclina sitio, tio.

Настављати, ам, т. inpf. i) anjefen, Наслоњали, ам, у. impf, antehnen, anguet, adjungo. 2) казан, і:0er3 acclino.

Feuer feben, superpono. Наслужити, им, v. pf. н. п. чашу Наспајвање, p. pie buffit, inspe

Enua, Darreichen, credenzen, ministro. ctio, atteutió. Насл ўтили, им, v. pf. erpropbeicien, Наспајавапії, ам, т. inpf. Die 2ufa erabnen, ominando assequor.

richt führen, a tendo. наслушаписе, амce, v. pf. fi, fatt Наспајање, и. Фав реrаntеrmеnt, adbören, auscultando satior.

veutus. Насмејантисе, јемсе, (Рес. и Срем) Наспајалін, јем, v. impf. anfangen, vidе насмијаписе.

coepi esse. Насменутисе, немсе, (Рес. и Срем. Наспаја и, mojим, v. pf. Die 21ufjit vidе насмјенуонсе.

führen, attendo, adsto. Насмијапансе, јемсе, т. г. pf. (Ерц.) Настапи (гскорисе и настанутии), anladen, adrideo.

піанем, v. p. beginnen, bеrbeitems Насмјенутисе, немсе, ч, г. pf. (Брц.) 10e, advenio: наспала година, 33Tädeln, subrideo.

ма, љето, мјесец, дан ; владање Насолили, им, v. pf. 1) einfaljen, sa чије и пi. д.

lio (sallio.), saliendo paro , H. II. AOC- Hacmojunk, m. der Aufseher (3. B. bei па рибе. 2) falsen, salio, sale cons

den Sdweinen), qui atlendit. реrѕо, н. п. сланину.

Hacmyn, m. der Aufaa (der Krankheit), Насочия, им, у. pf. einrаthеn (einст impetus, tentatio. eine Braut), suadeo ducendam.

Наступање, п. За3 Darauftreter, calНаспавалисе, амce, v. pf. I fit fatt catio. Наспансе, спиме, т. г. pf.j fb1afen, Наспўпапін, ам, v. impf. Frauf trеtеп, satis dormisse.

calco. Наспели , пе, (Рес. и Срем.) vidе нас- Наступити, им, т. pf. Brauf trеten, пjети.

calco. Наспјелін, пjе, v. pf. (Ерц.) коме то, Наскали, учем, v. pf. н. п. тијев

plößlich zustoßen, praeter spem acci-, (и млого цијеви),. annive, assii

dit: нешто му наспје. Hacoopum, HM, v. pf. gedeihen ma. Hac ymne, ouf Geratherch!, temere:

wen, ergiebig machen, prospero, diu. погодно насумце.

taronm reddo : да Бог наспори. Нас , прот, епідегеr, contra. . Насрідин (ола)*, ш fuleufpiegel, Нас, сред на сусрепи), 1) in entgegenə

mero.

2

eine Sdreibewette eingehen, certo scri

ne Pißwette eingehen, sponsionem fa

gefekter Richtung, ex opposito. 2) ents Hanik pami, Phjem, v. pf. von oben zur gegen оbviam. cf. сусреп,

decen, contego desuper. Насупи, спем, v. pf. "anfфutteit, af- Натоварили, им, v. pf. Delatep, onero. fundo.

Натопити, им, v. pf. 1) in Renge Насушити, им, у. pf. in Menge dörs schmelzen, liquo. 2) anschmelzen (dard ren, torreo.

Schmelzen befudeln), liquando maculo Натакање, р. Зав $ingieffen, infusio. Натопрчипписе, имсе, т. г. pf. anlay. Нашакати, пачем, т. impf. cinjeits fen, incurro : који прчи, он се наEen, infundo.

мопочи. Hamahи (говорисе и нaптaкнулін), ал. Наторипи, им, у. pf, anmiften, sterнем, v. pf. anfpieget, figo.

cus facio (oom Bieb). cf. тор. Hamera, f. с налегом, Enapp, mit Hаmочиши, им, v. pf. einfфеntеn, inMühe, Paum, vix, anguste.

fundo. Hàmera, f. } der Heber , sipho.

Нашпёвање, п. (Рес. и Срем.) vide нamНапегача, f.j

пијевање. Натегачица, dim. р. натегача. Нашпёвапн, ам, (Рес. и Срем.) vide Hamerdaj, m. ein Schlud, Trunt, potio нантијевами. semel hausta.

Напіпевали, ам, (Ресь и Срем. ) vide Нашёгнути, v. pf. angieben, attraho, напjевали. adstringo.

Нашпeвaтисе, амсе, (Рес. и Срем.) Наmежица, f. dim, p. напега.

vidе натпијевантисе. Haméзање, р. ) дав 2ngieben, astri- Наліпиздак, спка, m. ein xbeit бев Иn. ctio. 2) dab Anstrengen, astrictio. 3) das terleibs (Venusberg?), mons Veneris,

knappe Leben, vita indiga, misera. Натпијање, р. діе trіnimette, sponsio Напезапи, ежем, т. impf. .) angiepen,

bibendi. adstringo. 2) knapp auskommen, par- Hamnujama, am, v. impf. zu Schanden vo (anguste) vivo.

trinten, vinco bibendo. Напезаптисе, тежемсе, v. impf. п% Наппијатисе, амсе, т. г. impf, cine anstrengen, contendo.

Trinkwette eingehen, contenido bibenHaméипати, ам, v. pf. berleiten, 'ten do. to, induсо: који га ђаво напіента Натпијевање, р. (Брц.) бic Bingwette,

на по ? ef. навратити, навесли. und der Sieg im Singen, sponsio aut Нашерали, ам, (Рес, в Срем.) vide

victoria cantus. наберапи.

Натпијевали, ам, т. impf. (Ерц.) im Наператисе, амсе, (Рес. и Срем. ) Singen übertreffen, vinco canta. vidе наКератисе.

Напипнјеватисе, амсе, т. г. impf. (Ерц-) Наперивање, п. (Рес. и Срем.) vide eine Singwette eingehen, 'contendo накеривање.

cantu. Натеривати, рујем, (Рес. и Срем.) Натпис, m. Die auffфrift, inscriptio. vidе наберивапн.

Натписали, ишем,

v. pf. ) drauf Наперивалінсе, рујемсе, (Рес. и Срем.) (hreiben, inscribo. :) im Schreiben vidе наберивалійсе.

übertreffen, scribendo 'vinco. Наптискати, ам, v. pf. antopfen, in- Написівање, р. 1) дав Drübərfфret. farcio.

ben, inscriptio. 2) das Uebertreffen im Натисківање, п. Сав іnаnсrden, Schreiben, victoria scripturae. protrusio.

Напиписівапн, сујем, Ф. impf. 1) ветя Написківали, кујем, v. impf. Finan. schreiben, inscribo. 2) im Sáreiben drüden, protrudo.

übertreffen, vinco scriptura. Написківаписе, кујемсе, т. г. impf. Налиписіватнсе, сујемсе,

за ким, fit aufmaфen, un cinem паф: Teßen, insequor.

ptura. натиснути, нем, у. pf. н. п. лађу на Натпили , пнјем, т. pf. и ефansen eony, hinandrücken, protrudo.

trinken, vinco bibendo. Налтиснутисе, немсе, v. г. pf. за ким, Натапишавање, р. дie Pigmette, sponeinem nachseßen, insequi aliquem.

sio mejendi. Напицање, п. бав 2nfpiepen, fixio. Натпишавати, ам, т. impf. Gбеrрifеп, Напицами, ичем, у. impf, anбріереп, vinco mejendo. figo.

Hamлишавансе, амсе, т. г. impf. Напікривање, р. Bas Buyeden, conteсtiо.

cio mejendi. Напкривати, ам, v. impf. обен зиде. Натпішали, ам, т. pf. überpilen, vinden, desuper contego,

co mejendo.

V. г. impf.

sum.

Напjевали, ам, v, pf. (Ерц.) йбеrfin. Натуришисе, имсе, т. г. pf. јф bean gen, cantu vinco.

machen, accingi. Натприповедали, ам, (Рес. и Срем.) Натушкали, ам, vide нaдршками. vidе наприповиједати.

Налки, учем, v. pf. 1) in Renge ftofНатприповиједали, ам, т. pf. (Ерид.) fen, schlagen, macto, contundo. 2) H.

im Erzählen übertreffen, vincere var. п. капу на главу, fet aптaфen, fgo. ratione.

3) mit Mühe herausbringen, (etwas Налпричаши, ам, vidе натприповије schlecht geschriebenes), extundo. дати.

Напукисе, учемсе, т. г. pf. fipog Напра, f. 2) vidе разбој 1. 3) оно, што anfressen, impleo ventrem.

және у један пупп поврате с гор- Напуцање, п. бав феrаивbringen, exњега вратила (опікала сам једну tricatio. натру, или двије).

Наліўцати, ам, v. impf. mit 22ube бers Нашраг (Ф. і. на праг), jurd, retroг ausbringen, vix eruo.

Наќање, . vіdе ноћивање. Hamparoka, m. der rückwärts gebet, re- Hakamu, am, vide nokubata: tromeator (de cancro):

„Зна Кадрија ће наћа галија „Курвин напрагођа –

Hafse (Haken), f. pl. der Brottrog, Bado Напрашае, rutling, retrorsum ; rüd. trog, alveus panarius. wärts, retrorsum.

Наkерапи, ам, т. pf. (Ерц.) 2) binans Натргати, ам, v. pf. in Renge plus treiben, adigo. 2) nöthigen, impello. dea, decerpo.

Hаfерапинсе, амce, v. г. pf. (Ерц.) на Натреник, m, добро на првен и kora, anfahren, invehi.

чврст сомун (у Србији и у Босни по Наберивање, р. (Ерц.) 1) бав фіnаnа Bapowama), eine Art dichtes Brot, pa treiben, adactio. 2) das Nöthigen , adnis genus.

actio. 3) das Anfahren, invectio (in Напірица, f. dim. р. натра.

aliquem). Нашркивање, п. Вав 2nlaufen, inсur. Hаfеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) Пана sio.

treiben, adigo. 2) nöthigen, adigo. Направами, кујем, т. impf. аптар. Наћериватисе, рујемсе, v, r. fr. (Ерц.) fen, incurro.

anfahren, invehi, Нашрљати, ам, v. pf. reiben, anrei. Нали, нађем , v. pf. fіnvеn, invеnіо. ben, aflrico.

Набисе, нађемсе, т. г. pf. 2) jibеfina Натрољапи, ам, v. pf. н. п. пун пур, Оen, sum: нашаосе учуду;

onomatop: (icherzhaft) cum strepitu con „Смиљанићу! домадәр се наћи — caco.

2) нашло се дијenie, sur pelt tom. Нашрпати, ам, т. pf. anhäufen, accи.

men, nasci : mulo.

„У мог сина слијепца Гргура, Напри, рем, напръо, v. pf. in Dzen. „У њега се мушко чедо нађе ge anreiben, scindo pomkbe.

Наклипи, им, v. pf. п. і. уши, fрія Напрћиписе, имсе, т. pf. vіdе нагу Ben, arrigo. зипійсе.)

Наудити, им, v. pf. Зіfев sufügen. Напруниши, им, v. pf. Splitter pin. malo afficio.

einwerfen (ins Wasser), assulis turbo. Hayzhako, | rüdling8, auf dem Rüa Напруо, рула, лo, angefault, ѕuрри. Најзначице, јфеn, supinus. tridus.

Hayk, m. 11) 'die Lehre, der Unterricht, Нашрч на прч (одговорио циганин; Наука, f. disciplina. 2) по је наука,

или циганка, кад су га питали, ка• das ist (nicht natürliches Bedürfniß, ко ће му нађесли іме ђептепту). sondern) Angewohnheit, consuetudo, Наmрчавање, n. vіdе натркивање. assuetudo. Напрчавати, ам, vidе напркивати. Наумити, им, v. pf. jih pornehmen, Напірчапи, чим, т. pf. 1) anlaufen, in

decerno. curro. s) anlaufen, offendo.

Häychuya, f. der Reimende Schnurbare, Наптужипін, жи, у. pf. Kome, drängen, lanugo in labio superiori: нек му се urgen (zur Nothdurft).

тргла наусница. Наптура, f. Das 9Xature, іndоlеѕ, cf. Научиши, йм, у pf. ) Тергеп, doceo : Куд.

научно га писанн. 2) lernen,

disco : Натурање, п. vіdе набацивање.

научно књигу ; научио писати. Натурали, ам, 1) v. impf. vіdе наба- Научитисе, имce, v. г. pf. ) lernen,

Цивали. 3) v. pf. vіdе набацати. . addisco: 2) lich geiröhnen , assuesco. Наnурии , им, т. pf. Yile нaбaципи. Нафа *, f. полирбумина од лисичје

коње (код Турчија), дie "Заи фіеіtе

[graphic]
[graphic]
[graphic]
[ocr errors]

eines Fuchsbalge, pellis vulpinae pars Hebeckú, ka, RO,

} himmlisch, coelestis: quae ventrem tegebat.

Небесни, на, но, Нач ти, чнем, v. pf. anfфneiter (Brot), не било me! не било пе мајци ! дав

incido ; 011zapfen (Wein), aperio; (beis dich der Gudgud! abi in malam rem. des österr. angänzen), delibo.

неблагодаран, рна , но, (у Сријему, Наченписе, имосе, v. r. impf. fi у Бачк.. и у Бан. особищо по варо

dränen zu etwas, concurro (ad viden unma) undankbar, ingratus, immemor dum quid):

beneficii. „Сви се Турци онђе начепили, Небо, п. 1) Jer бimmet, coelum: на небу, „Те гледају светитеља Саву

im Himmel ; ha nebo, in den Himmel. Нач чипінсе, имce, v, r. pl. fi, bеrbеі. 2) der Himmel (Baldachin , Thronhims әзі:1, concurro.

mel), coelum. 3) der Gaumen, palatum. Начешљали, ам, т. pf. in engе аn. Небојазан, знa, нo, 3. 8. дијепте, tin sferi, vellicando paro.

Kind, das fich nicht vor Drohungen Hinh, m. die Art und Weise, ratio. fürchtet, infans nil curans minas pas на нити, им, v. pf. тафу en, facio. reptum. H1 Hiinuice', imce, v. r. pf. sich zu ets Heb jura, m. 1) einer, der vorgibt, nicht zu pie maden, sich stellen, simulo.

fürchten, der furchtlose, qui pil timere нічињање, п. Рав 2ngängen, delibаtiо. se simulat. Небојшу најприје пси ујеНічињали, њем, v. impf. angängen, ду. 2) Небојша кула у Бијограду. deibo.

небрап, m. Иnbruѕеr, noufrаtеr. Haukams, am, v. pf. anstopfen, andām. Hegpura, m. Hang ohne Sorge, homo Hin Калін, ам, т. pf. јтеп, аggero..

nibil curans. Начудитисе, имce, v, r. pr. ji, genu Небројени, на , но, н. п. небројено блаmundern , satis miror,

ro, unzählbar, innumerabilis. Нач папіи, ам, у. pf. anpfludеn, satis Hёва , f. hyp. р. невјеста (?): decerpo.

„Млада нева воду нела, Нач, пи, чујем, v. pf. etmав bören, Binə „Над воду се надводила betoninen, inaudio.

Неваљалспіьо, п. 1 vie timt@nu6iqtcit, Нацагбаба, f. eine böfe Seau die gerne Неваљалшина, f.junbeauФbarteit, ipfanft, uxor rixosa.

utilitas. Hawak*, m. Urt Keule, clavae genus. Неваљао, мала, лo, niфinüфе, јФlеф, Наш, ша, ше, unfet, poster.

inutilis. Нашалипсе, имce, v. т. pf. ) ein me, Невен, m. Die Ringelblume, calendula

nig scherzen, subjocor. 2) fich satt scher, officinalis Lino. zen. satis jocatum esse.

невенов, ва, во, н. п. лист, pon bet Нашёматисе, амсе, т. r. pf. ft, ans

calendula officinalis Linn. Puaziren , satis ambulasse.

невера, г. (Рес. и Срем.) vidе невјера. Нашибатин, ам, . pf. ein menig mit Неверан (невёран ); рна , но, (Рес. и Ruthen streichen, virgis tento.

Срем) vidе невјеран. Наши вање , п. бав 2nnäsen, adѕutio. Невериік, т. (Рес. и Срем.) vidе не. Huubamı, am, v. impf, annähen, ad вјерник.

Неверница , f. (Рес. и Срем.) vidе неHaruniuit, nija, m. der Unsrige, nostras. вјерница. нішийкі, vide нaшки.

Невесео, села, лo, unfroh, trаuris» Нашигл, шијем, у. pf. 1) аппӧbet, moestus. adsuo. 2) аппӧben (in Renge), ѕuеn- Невесиње, п. 2) поље у Ерцеговини.

2) село у том пољу. 'Невесињchi), Haurki, in unserer Sprache (q. d. unfrisch), кa, кo, pon Невесилье. nostra lingua.

„Књигу пише беже љубовићу Harumампати, ам, т. pf. Prudent, ex у лијепу селу Невесињу cudo (prelo).

Невеспа, f. (вес. и Срем.) vidе неНашите срца, auf pen пüфternen 2Ras вјеста. gen, jejuous.

Невестинн, на, но, (Рес, и Срем.) riHaluma, f. der Zustand, da man noch

dе невјеспин. nichts gegesen nod getrunken hat, je Hibecmiacki, ka, ko, (Pec. n Cpen) junitas.

vidе невјестинск. Не, 1) nimt, non ; niyt, pe: не дирај Невесица , f. dim. р. невеста. уто; не на дијете; не дође и над невешт, а, о, (Рес. и Срем) 12) in der Zusammenseßung un: , in-, dе невјешп. 8. 3. неопран, ненуван, неслан, Невидовни, на, но, н. п. биједа, ро" иш. д.

von man nicht einmal etwas gesehene

Suo.

do paro.

« PreviousContinue »