Page images
PDF
EPUB

ren, torreo.

gesefter Richtung, ex opposito. 2) ents Hampam, pujem, v. pf, von oben zus gegen obviam, cf. cycpem.

decken, contego desuper. Насупи, спем, т. pf. anfфutteit, af- Натоварили, им, v. pf. Delaben, onero. fundo.

Натопити, им, v. pf. 1) in Menge Насушити, им, у. pf. in lenge дərs schmelzen, liquo. 2) anschmelzen (durch

Schmelzen besudeln), liquando maculo Натакање, р. бав Singieffent, infusio. Напопрчиписе, имce, v. г. рт. anlaz Нашакати, пачем, т. impf. einfфеи. fen, incurro : hоји трчи, он се віken,

топечи. наміки (говорисе и нaптaкнули), ак. Наторити, им, т. pf. annifen, eнем, v. pf. anfpiege, figo.

cus facio (oom Bieb). cf. пор. Hamera, f. с налегом, Enapp, mit Наточиши, им, т. pf. etnfфеntей,

fundo. Mühe, Paum, vix, anguste. Нашега, f. 1 vеr бебеr , sipho.

Натпевање, п. (Рес» и Срем.) vilo нamНапегача, Г.

пијевање. Напегачица, dim. р. натегача. Напёвапи, ам, (Рес. и Срем.) vide Hàmerdaj, m. ein Schluck, Trunf, potio наніпијевами. semel hausta.

Напевали, ам, (Рес, и Срем. ) vida Нашёгнупти, v. pf. angieben, attraho, напjевали. adstringo. .

Напеваписе, амсе, (Рес. и Срем.) Наmежица, f. dim, Ф. напега.

vidе напијеваписе. Напезање, п. ) дав 2nsieben, astri- Натпиздак, спка, m. ein beit Oев Иn.

ctio. 2) das Anstrengen, astrictio. 3) das terleibs (Venusberg?), mons Veneris.

knappe Leben, vita indiga, misera. Натпијање, p. pie Erintmette, sponsio Haméзапии, ежем, v. impf. 1) angiepen,

bibendi. adstringo. 2) Enapp авиоmmer, par- Наліпијали, ам, т. impf. #u Єфаnten vo (anguste) vivo.

trinten, vinco bibendo. Haméзаписе, пәжемсе, v. impf. пф Наптпијапансе, амсе, т. т. impf. eint anstrengen, contendo. .

Trinkwette eingehen, contenido bibenНашёипати, ам, у.

· pf. verleiten, 'ten- do. to, induco : који га ђаво напиента Натпијевање, р. (Ерц.) дie Gingwette,

на то? ef. навратити, навестн. und der Sieg im Singen, sponsio aut Натерапи, ам, (Рес, и Срем.) vide

victoria cantus. накерапи.

Натпијевали, ам, т. impf. (Ерц.) im Наптераписе, амсе, (Рес. и Срем. ) Singen übertreffen, viuco cantu. vidе наКератисе.

Нашпнјеватисе, амсе, т. г. impf. (Ерц) Наперiвање, п. (Рес. и Срем.) vide eine Singwette eingehen, "contendo наћеривање.

cantu. Наперивати, рујем, (Рес. и Срем.) Наліпиc, m. Die auffфrift, inscriptio. vidе налеривати.

Написати, ишем,

v. pf. 1) drauf Наперивалінсе, рујемсе, (Рес. и Срем.) dyreiben, inscribo. 8) im Schreiben vide нakepивaniисе.

übertreffen, scribendo 'vinco. Написками, ам, v. pf. anftopfen, in- Натписивање, п. 1) дав Drübеrfфre. farcio.

ben, inscriptio. 2) das Uebertreffen im Натисківање, п. Сав фіnаnоrüden, Schreiben, victoria scripturae. protrusio.

Напиписівати, сујем, v. impf. :) bet Написквівали, кујем, v. impf. binan- schreiben, inscribo. 2) im Söreiben drücken, protrudo.

übertreffen, vinco scriptura. Напискивалінсе, кујемсе, т. г. impf. Натписиватисе, сујемсе, за ким,

sich aufmachen, und einem nach : eine Schreibewette eingehen, certo scrifeßen, insequor.

ptura. налиснути, нем, у. pf. н. п. лађу на Напипи, пијем, т. pf. gu ©фаn en Bony, hinandrücken, protrudo.

trinten, vinco bibendo. Налиснутисе, немсе, v. г. pf. за ким, Натпишавање, p. pic pigmette, sponeinem nadseßen, insegui aliquem.

sio mejendi. Натицање, п. бав 2nfpiepen, fixio. Натпишавати, ам, т. іmрt. #беrрifen, Напицами, ичем, v. impf, anjpiepen, vinco mejendo. figo.

Нашлицавашнсе, амсе, т. г. imp. ci Напкрівање, о, бав Зидеden, conte- ne Pifwette eingeben, sponsionem faсtiо.

cio mejendi. Наликривали, ам, v. impf. ppen guе. Наліпішали, ам, т. pf. überpijen, тіз» den, desuper contego,

co mejendo.

у. г. impf.

[ocr errors]

sum.

nis genus.

Наппјевати, ам, v, pf. (Ерц.) йбеrfin. Натуришисе, имсе, т. г. pf. fitpean gen, cantu vinco.

maden, accingi. Натприповедали, ам, (Рес, и Срем.) Натутпкапи, ам, vide нaдршками. vidе наприповиједати.

Науки, учем, v. pf. .) in mеngе frof. Натприповиједати, ам, т. pf. (Ері.) fen, fdlagen, macto, contundo. 2) H.

im Erzählen übertreffen, vincere nar- п. капу на главу, feft aaтaфen, figo. ratione,

3) mit Mühe berausbringen, (etwas Напричаши, ам, vidе натприповије- flecht geschriebenes), extundo. дати.

Налифлисе, учемсе, т. г. pf. fit sou Hampa, f. 2) vidе разбој 1. 3) оно, што anfressen, impleo ventrem.

және у један пут повраме с гор- Напуцање, и. дав реrаивbringen, ex-
њега вратила (опікала сам једну triсаtiо.
напру, или двије).

Напіўцапи, ам, v. impf. mit Rube бers Нараг (0, і, на праг), Burüd, retror- ausbringen, vix eruo.

Наћање, р. vіdе ноћивање. Hamparoha , m. der rückwärts gehet, re- Hakamu, am, vide nokubata: tromeator (de cancro):

„Зна Кадрија ќе наћа галија „Курвин натпрагођа —

Набве (накви), f. pl. Ber Brottrog, Bad. Hampaluxe, růdlings, retrorsum ; rüd. trog, alveus panarius. warto, retrorsum.

Håkepamı, am, v. pf. (Epy.) 1) hinans Напргати, ам, v. pf. in Renge plus treiben, adigo. 2) nöthigen, impello. dea, decerpo.

Наћерапінсе, амce, v. г. pf. (Ерц.) на Напреник, m, добро напрвен и kora, anfahren, invehi.

чврст сомун (у Србији и у Босни по Наберивање, р. (Ерц.) 1) бав фіnаn. варошима), eine 2rt pites Brot, ра- treiben, adactio. 2) das Nöthigen, ad

actio. 3) das Unfahren, inveclio (in Напірица , f. dim. е. натра.

aliquem). Нашркивање, п. бав 2niaufen, inсur. Hahəрівати, рујем, v. impf. (Ерц.) 11ана sio.

treiben, adigo. 2) nöthigen, adigo. Натрнівати, кујем, т. impf. anlau» Накериватисе, рујемсе, v, r. fr. (Ерц.) fen, incurro.

anfahren, invehi. Hampsamı, am, v. pf. reiben, anreis Háky, Hakem, v. pf. finden, invenio. ben, affrico.

Набисе, нађемсе, v. r. pf. 1) fit bеfitta Напрољали, ам, т. р. н. п. пун пур, деп, ѕum: нашаосе учуду; onomatop. (icherzhaft) cum strepitu con- „Смиљанићу! домадәр се наћи

2) нашло се дијenie, sue 23elt tom. Наmрпати, ам, Ү. pf. anhaufen, accи.

men ,

nasci: mulo.

„У мог сина слијепіца Гргура, Наптрити, рем, напръо, v. pf. in zen. „У њега се мушко чедо нађе ge anreiben, scindo pomkbe.

Наклии, им, v. pf. п. і. уши, fрія Наприписе, имce, v. pf. vіdе нагу- Ben, arrigo. зипійсе.)

Наудипи, им, v. pf. Bufc в gufügen, Натируниши, им, v. pf. Сplitter pin. malo afficio.

einwerfen (ins Wasser), assulis turbo. Наузнако, 1 rüdling, auf dem Ra Напруо, рула, ло; angefault, subpи. најзначице, у #en, supinus.

Hayk, m. 11) die Lehre, der Unterricht, на прч (одговорио циганин; Наука, г. jdisciplina. 2) по је наука, или циганка, кад су га питали, ка• das ist (nicht natürliches Bedürfniß. ко ће му нађесли име Ђепепту). sondern) Angewohnheit, cousuetudo, Наmрчавање, п. vіdе натркивање.

assuetudo. Нарчавати, ам, vidе напркивати. Наумитаи , им, v. pf. fi, yоrnеђmen, Напірчапи, чим, v. pf. 1) anlaufen, in

decerno, curro. s) anlaufen, offendo. .

Haychuya, f. der keimende Schnurbart, Натужипін, жи, у.

pf. kome, drängen, lauugo iu labio superiori: mek my ce urgeo (zur Nothdurft).

тргла на усница. Hamypa, f. dat Naturell, indoles, cf. Hayrum, um, v pf. 1) lehren, doceo :

научио га писати. 2) lernen, disco : п. vіdе набацивање.

научно књигу; научио писали. Натурати, ам, . v. impf. vіdе наба- на учитисе, имее, т. г. р. 2) lernen,

Цивали. 3) v. pf vіdе набацати. . addisco: 2) rich geiröhnen,
Напуридин , им,"v. pi. yilе набацишд. Нафа ", к. попирбумина од испчје

Боље (код Курчија), діе "Ваи фіеіtе

caco,

tridus. . Налтрч

и

hуд.

Натурање,

assuesco.

eines Fuchsbalas, pellis vulpinae pars Hebeckú, ka, RO, 1 quae ventrem tegebat.

Небесні, на, но,

himmlisch, coelestis. Нач сти, чнем, v. pf. anfфneiken (Brot), Не било me ! не било пе мајци ! бар

incido ; alzapfen (Wein), aperio ; (beis dich der (Hudgud! abi in malam rem. des diterr. angänzen), delibo.

неблагодаран, рна , но, (у Сријему, Начепиансе, имосе, v. r. impf. fi у Бачк.. и

у

Бан. особищо по вароdrä:u.en zu etwas, concurro (ad viden- unma), undankbar, iugratus, immemor dum quid):

beneficii. „Свн се Турци онђе начепили,

небо, п.

1) Sex фіmmet, coelum: на небу, „Те гледају светитеља Саву

im Himmel ; ha heho, in den Himmel. Нач 'чншнсе, имce , v, г. pf, jih bеrbеі. 2) Der Himmel (Baldachin, Ibronhima pize:1, concurro.

niel), coelum. 3) der Gaumien, palatum. Начншљати, ам, v. pf. in zenge art. Небојазан, знa, нo, 3. 8. дијепте, гіп misfeil, vellicando paro.

Kind, das fich nicht vor Drohungen Hinh, m. die Art und Weise, ratio. fürchtet, infans nil curans minas pao ня ними, им, v. pf. паду еn, facio. rentum. H 14 Huinuce, mce, v. r. pf. Tich zu ets Heb jura, m. 1) einer, der sorgibt, nicht zur

116 inaden, sich stellen, simulo. fürchten, der furchtluse, qui pil timere Hчињање, п. Зав Лngängen, delibаtiо. se simulat. Небојшу најприје пси ујеНічньали, њем, т. impf. angängen, ду. 2) Небојша кула у Бијограду. dhipo.

Небралi, m. Unbruѕеr, noutrater. Hamnkami, am, v. pf. I anstopfen, andäm. Heopura, m. Hang ohne Sorge, homo н: Калін, ам, v. pf. f mеn, aggero..

nibil curans. Начу диплінсе, имce, v, r. pr. jigenus Небројени, на , но, н. п. небројено блаmount Dern , satis miror.

ro, unzählbar, innumerabilis. Нач напій, ам, v. pf. апрludеn, satis Hёва, Ғ. hyp. р. невјеспа (?) : decerpo.

„Млада нева воду нела, Hall, mi, uyjem, v. pf. etwas hören, Wind „Над воду се надводила bironinen, inaudio.

Hebamáacmio, n. 1die Nichtsnukigkeit, Нацагбаба, т. еіnе böfe gray tie gerne Неваљалшпина, f.junbeauфbart it, infanft, uxor rixosa.

utilitas. Напак*, м. Дrt Reute, clavae geous. Неваљао, љала, лo, nitnuge, flефи Нап, ша, ше, unfer, poster.

inutilis. Нашалиппсе, имce, v. г. pf, 1) ein me, Невен, m. Die Ringelblume, calendula

nig fcherzen, subjocor. 2) fic fatt cher. officinalis Linn. zen, satis jocatum esse.

Невенов, ва, во, н. п. лист, pon bet Нашёмансе, амсе, т. е. pf. ft ans calendula officinalis Linn. sivaziren , satis ambulasse.

Не вера, г. (Рес. и Срем.) vidе невјера. Натиибати, ам, v. pf. ein menig mit Неверан (неверан); рна , но, (Pec. к Ruthen streichen, virgis tento.

Срем) vidе невјеран. Наши вање, п. дав 2nnüben, adѕutio. Невермін, т. (Рес. и Срем.) vidе не. Huubamı, am, v. impf, annähen, ad- вјерник.

Неверница, f. (Рес. и Срем.) vidе неHarunia, hija, m. der Unsrige, nostras. вјерница. нишкi, vide нaшки.

Невесео, села, лo, unfrоb, traurig » Наципи, инјем, v. pf. 1) апnäsen, moestus. adsuo. 2) anaben (in Renge), ѕuеn- Невесиње, п. 2) поље у Ерцеговини.

2) село у том пољу. "Невесињchii, Hauka, in unserer Sprache (q. d. unfrisch), кa, кo, pon Невесиње. nostra lingua.

„Књигу пише беже љубовићу Наumампати, ам, т. pf. Dructen, ex. у лијепу селу Невесињу cudo (prelo).

Невеста, f. (Рес. и Срем.) vidе неНашите срца, auf pen пüфternen Ras вјеса. gen, jejupus.

Невестин, на, но, (Рес, и Срет.) riHaluinha, f. der Zustand, da man noch dе невјеспин.

nits gege fen поф gеtrunten bat, jeневестински, кa, кo, (Рес. и Срем.) junitas.

vidе невјестински. Не, 1) nit, non; widt, ne: не дирај Невестицца , f. dim. . невеста.

упо; не на дијете; не дође и т. д. Невешт, па , то , (Рес. и Срем.) yi2) in der Zusammenseßung uns, in-,

dе невјеш. 8. 3. неопран, ненуван, неслан, невидовні, на, но, н. п. биједа, wo» а т. д.

von man nicht einmal etwas gesehene

[ocr errors]

do paro.

.

ка.

unvorgeleben, invisus, non visus, impro- Herom, m.] visus : сачувај ме Боже биједе неви. Негуш, m.)

:} Mannoname, nomen viri. довне.

Нёда, f. Srauennaтe, nomen feminae. Невиђені, на, но, поф nie gefehen, Недарца , п. p. dim. р. недра. вор visus.

Hegaka, f: (ale Scheltwort) Ungerathe. Невјера, f. (Ерц.) ) Оer (bie) Treutofe, пее! malus eventus : иди недао једна !

pertilus, perfida. 2) бie kreulojigteit, Недеља, f. (Рес. и Срем.) vidе неђеља. perfidia.

недељица, f. dim, p. недеља. Невјеран (невјеран), pнa, нo, treulов, Недељка, f. (Рес. и Срем.) vide Hebe

perfidus. Невјернік, m. (Ерц.) Ber greutofe, per- Недељко, m. (Рес. и Срем.) vide Не. fidus.

ђељко. Невјерница, г. (Ерт.) piexreutofe, perfida. Недељни, на, но, (Рес и Срем.) vide Невјеста, f. (Ерц.) vidе млада.

неђељни. Невјеспин, на, но, (Ерц.) дее невје- Недођија , f. (Pomif%) бав gano Rim. cma, sponsae.

merfomm , terra unde negant rediri: Невестински, кa, кo, (Ерц.) 1) Braute, отишао у Недођију; нек иде у Неbräutlich, nuptialis:

дођују! „Па с ње скидa pyo kевојачко, Недоkін, m. (tomift) еtағt Rimmer„На њу мəhe pyo невјеспинско komin.

2) adv. bräutlich, more sponsae. Недозрео, рела, ло, пnreif, immaturus. Невјестица, f. dim. р. невјеспа. Недоношче, чема, пр. н. п. дијenie, Невјешті, та, по, (Ери.) деr e& nit nene, nicht zu Ende getragen, vor der versteht, unwissend, imperitus. OA ne- 3eit geboren, fetus praecox. Искривјешла ин** ка плаче.

Bво ноге, као неле недоновичг. Невовање, и, дав Зrautfери, status Недра, р. р. (Рес. и Срем.) vide њедра. spousae.

Heapara, f. eine ungeliebte Frau (uder Невовами, яевујем, т. impf. Beaut auch Geliebte), amasia non cara. seyn, nube, sponsa sum :

Недраги, гога, m. Bеr ungeliebte, Ins „Млого девовала, мало невовала — iiebe , non amatus: Невоља, £ бk Roth, angustia :

„Не дај мене мајко за недрага: „За невољу бабу воде

„Волим с драгим по гори одити, „Кад Бевојке не наоде.

„Глог зубами, с листа воду пити, Невбљан, љна, но, бергängt, ѕоlliсitus, „Сноуден камен под главу метапи ; anxius. .

„Нег' с недрагим по двору шептатти-Hespâm, m. eine Art vieredigen Schiffs, „Драга моја! јеспл' се удала ?

das nur stromabwärts gleitet, navigium „Јесам драги, али за недрага ;

quadratum secundo flumine labens. Са недрагим и чедо родила Невреме, р.. (Рес. и Срем.) vidе неври- , Неђеља , 'f. (Ерц.) 1) деt Conntag, dies јеме.

domioicus, dies solis. 2) die Zeit von Herpujeme, n. (Epu.) Unzeit, parum in einem Sonntag zum andern, die Woa tempore —: дошао у невријемс.

che, hebdomas, septimana. нега, f. Vie sаrtliфе &nbichung, educa- неђељица, f. dim. v. неђеља. tio liberum delicata.

неђељка, f. (Ерц.) 8rauenname, pomex Негда, einft, olim.

feminae. Негдашњії, ња, ње, cinjimalig, ебе. Неђељко , m: (Ерц.) Xannénаmе, поmalig, pristinus.

men viri. Hero, sondern , verum.

.

Нењељній, на, но, (Ерц.) 1) fonntags Hérosâu, m. Mannsname, nonen viri. lich, diei dominici. 2) der Woche, hebНеговање, п. бав зärtliфе Crgieben, de- domadis. licata educatio.

нежели, сів, quam : волим по; неже. Негован, гујем, у. imрг. заrtli¢ ¢r. Ал ово (понајвише у Сријему, Бачк. ziehen, educo delicate.

и у Бан.) cf. него. Негода, m. Rangname, nomen wiri. Нежењен, на, но, ипwеrbеtrаtеt, lеbіg, Негода , f. Trauenname, nomen feminae. liber, caelebs. Неготини, т. еtаt uno Seitung an ? Незаборављени, на, но, unvergeflid ,

Stunden von der Donau, und eben so unvergessen, immortalis. • Weit bom Timov. Неготинац (нца), Незван, на, но , ungerufen, non voca.

човек Неготина, Неготинка, tus. Незвану госпу мјесто за вражена из Неготина. Неготински (Неготінскӣ), кa, кo, pon Него- незгода, дie Иnthuniiteit, impossibiДіан. cf. крајина.

litas, difficultas.

н3

[ocr errors]

Інма.

нема ништа.

[ocr errors]

H и

начини

1

незгодан, дна, но, иnthunii , impos- Немарљив, ва, вo, fabrlilig, negligens.

sibilis ; belchierlich, difficilis & B. Hemp broocm, f. vide Hemap. пуп.

Немати, ам, т. impf. 1) niФt baben, Незгралан, пнa, нo, ungeogen, unge=

non habeo. 2) нема вина, в іft tein hobeit, impolitus, rudis.

23ein pa, deest: нема га код куће; нздрав, ва, вo, ungefano, insаlаbеr. 11 ізет, т. Der Цnfфіvіеgеrfost, non Немац, мца, т. (Рес, и Срем.) vide

Нијемац. . H, знабожау, шца, m. Ser (Ben matret Немачка, г. (Рес. и Срем.) videЊемачка.

Crite:: :) Sott nikt tennt, per dogöt. н. мачки, кa, кo, (Рес. и Срем.) ride ter, ignarus Dei. Дође звони мир Њемачки. . незнабожанц, град не-мели , мим, (Pec.) vidе нијемљелік

. Зву, як на води Дрини, прије Ри. Немнлице , ohne Gфоnung, unbarma саа на 800 година (приповиједају bеrѕig, miѕеге: ударио га , трошк по Зворничкој наији).

новце незнан, на, но, аn bеfant, ignotus. Hemuaúcm, f. die Ungnade, offensa. Незніње, п. Се Иnwijfenbeit, ignorantiа. Немилостив, ва, во, unbarmherjiga не збојени, на ; но, изablbar, innu- immiscricors. morabilis:

Hemip, m, die Unruhe, inquies. Hei vip, m. Der Sau neifter, per деп Нем..ран, рна, но , unripig, inquie

Buu (die Maurung) leitet, architectus. tus. Неймаров, ва, во; бев Baumeijterв, Немірко, m. Sеr un - Мирко, cui поarchitecti.

meu Mupko male convenit. Негімірскі, кa, кo, 1) Baumeifterв, Немии, им, Срем.) vidе нијемљепи,

architectorun. 2) aa, Baumeijters 24rt, Heмица, f. (Рес. и Срем.) vide bemore architecti.

Мица.
Нейсказани, на, но , unfägti), ипаив» немнчина, f. augm. b. Немица.

fereli , inenarrabilis , inelabilis, in- Немичица, f. dim. p. Немица.
credibilis.

Немљење, р. (Рес. и Срем.) vidе киНејак, кa, кo, fфшаф, debilis,

јемљење. Нејачак, чка, кo, dim. р. нејак. Немој, немоје, niФt доф ! poli, поHejena, f. (vox obscoena) Mangel an

lite. cf. Moj. Beisdlaf, defectus fututionis,

Немопа, f. (Рес, и Срем.) vide ње неједнак, кa, кo, ungl •:ф, inaequalis. Нека, 1) бав, auf pap, ut: подај му, Немошњић, m. vіdе болесник.

нека једе ; пошљи га, нека иде. 2) Немошњица, f. vіdе болесница. . nur zu ! immerju, pergis pulcre ! Hemók, f. die Krankheit, morbus. A. Одоше говеда у ливаду

немоћан, іна, но, trant, aegrotus. Б. Нека и, mora в "erbellt, "бар нека Немоћи, немогу, v. impf. trаnѕ fери ,

soviel als das böhmische nechey (laß!) ift. aegrotus. некад,

Немоћник, m. vіdе немотњик. } vіdе негда.

Немоћница, f. vіdе немоњица. некадашњй, ња, њe, vidе негдашњи. Немча дија, f. (Рес, и Срем.) vide њемHèxii, ka, ko, irgend einer, aliquis. чадија. некмоли, vide акамоли.

Немчање, р. (Рес, и Срем.) vide њемнекакав , ква, вo, irgent einer, quidam. чање. Hekako, irgend wie , quodammodo. Немчали, ам, (Рес. и Срем.) vide њемнекаков, ва, вo, vidе некакав. неко, некога, јеmаno, aliquis. Немче, чеша, р. (Рес. и Срем.vide неколико, сіnіgев, aliquantum.

Нијемче. некуд, некуда, Ј irgendwohin , aliquo.

Немчење, п. (Рес, и Срем.) vide нa

јемчење. Нек ўм, m. Ber 11npatbe, non •кум. Немчина, f. augm. p. Немац. нелагодан, дна, но, matt, иправ, Немчипи, им, " (Рес. и Срем.) vidе ниlanguidus.

јемчиши. Нём, ма, мо, (Рес. и Срем.) vidе ни- нёмчиписе, имce, (Рес, и Срем.) јем.

нијемчилисе. Немадија, f. vide Немчадија,

Нена, f. vіdе мајка (по Босни, осоHemáp, n. die Sorglosigkeit, Richtach: било код Срба Турског закона)

tung, Bernachlässigung, negligentia. „Ој старице Османова нено ! Hemap.iur, m. Hanns ohne Sorge, ne. „Узми мене за Османа швога — glizens. с. небрига,

Ненад, м. Лаппвпame, pomen yiri,

[ocr errors]

Moma.

некада,

чами.

vida

« PreviousContinue »