Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[blocks in formation]

ren, torreo.

Hamáкaже, n. das Eingiessen, infusio. Намаками, шачем, v. impf. cinienten, infundo.

Натаћи (говорисе и натакнути), ак-
нем, у. pf. anfpießen, figo.
Hamera, f. с наmегом, knapp, mit
Mühe, kaum, vix, anguste.
Hamera, f. der Heber, sipho.
Намегача, f.

Намегачица, dim. . натегача. Hàmerââj, m. ein Schluck, Trunk, potio semel hausta.

Нamérиуma, v. pf. anziehen, attraho, adstringo.

Намежица, f. dim. v. натега. Натезање, n. t) Das Ungieben, astrictio. 2) das Anstrengen, astrictio. 3) das Enappe Leben, vita indiga, misera. Нaméзamи, ежем, v. impf. 1) anziehen, adstringo. 2) knapp auskommen, parvo (anguste) vivo. Намезатисе, межемсе, v. impf. fich anstrengen, contendo. Hamенmаmн, амm, v. pf. verleiten, 'tento, induco: који га ђаво намента на мо? ef. навратити, навести. Намерами, ам, (Рес. и Срем.) vide наћерами.

Намератисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Hakepaмисе. Намеривање, n. (Pec. и Срем.) vide наћеривање.

Нamерйваши, руjeм, (Рес. и Срем.) vide наћеривати. Намериватисе, рујемсе, (Рес. и Срем.) vide наћериватіисе.

Нашискаши, аm, v. pf. anstopfen, in

farcio.

Натискивање, n. Das Sinanbrüđen, protrusio.

Натискивами, кујем, v. impf. finan. drücken, protrudo. Натискиватисе, кујемсе, v. г. impf. за ким, sich aufmachen, und einem nachfeben, insequor. Натиснути, нем, v. pf. н. п. лађу на EOдy, hinandrücken, protrudo. Натиснутисе, немсе, v. г. pf. за ким, einem nachsehen, insequi aliquem. Нamишáне, п. das Anspießen, fixio. Налшцами, ичем, v. impf. anspießen, figo.

Наmкρваже, n. das Zudecken, conte

ctio.

Напікривати, ам, v. impf. oben zu den, desuper contego,

Hamsрum, риjем, v. рf. von oben zu decken, contego desuper. Hamoварими, им, ν. рf. beladen, onero. Наmопнми, им, v. pf. 1) in Menge schmelzen, liquo. 2) anschmelzen (durch Schmelzen befudeln), liquando maculo. Hamongчимисе, имсе, v. r. pf. anlan fen, incurro: који трчи, он се намопрчи.

Наторими, им, v. pf. anmiften, stetcus facio (vom Vieh). cf. mop. Hamочими, им, v. pf. einschenken, infundo. Hamпéване, n. (Рec. H'Сρeм.) vide Hamпијевање.

Наппевати, ам, (Рес. и Срем.) vide на пијевами.

Наппевати, ам, (Рес. и Срем. ) vido нашпјевати.

Нашпеватисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide натпијева исе.

На пиздак, спка, m. ein Eheil des Une terleibs (Venusberg?), mons Veneris. Hamпújame, n. die Trinkwette, sponsio bibendi.

Нamшújamи, ам, v. impf. ¡u Schanden trinken, vinco bibendo. Hamпиjашисе, амсе, v. r. impf. eine Trinkwette eingehen, contendo biben

do.

Нампијевање, п. (Ерц.) vie Singwette, und der Sieg im Singen, sponsio aut victoria cantus. Наmпиjeваши, ам, v. impf. (Еpu.) im Singen übertreffen, vinco cantu. Нампијеватисе, амсе, v. г. impf. (Ерд:) eine Singwette eingehen, contendo

cantu.

Наmпиc, m. die Aufschrift, inscriptio. Натписами, ишем, v. pf. 1) drauf

schreiben, inscribo. 2) im Schreiben übertreffen, scribendo vinco. Hamпнсúвашье, п. 1) das Drüberschre ben, inscriptio. 2) das Uebertreffen im Schreiben, victoria scripturae. Напписивати, сујем, v. impf. 1) йбер schreiben, inscribo. 2) im Schreiben übertreffen, vinco scriptura.

Написиватисе, сујемсе, v. r. impf. eine Schreibewette eingehen, certo scriptura.

Натпиши, пијем, v. pf. zu canven

trinken, vinco bibendo.

На пишавање, n. Die Digwette, sponsio mejendi.

Нашпишáваши, ам, v. impf. überpissen, vinco mejendo.

Напишават се, амсе, т. г. impf. ci ne Pißwette eingehen, sponsionem facio mejendi.

Напишати, ам, v. pf. überpijjen, vita

co mejendo.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Намрч на прч (одговорио циганин,
или циганка, кад су га питали, ка-
ко ће му нађести име ђешешу).
Натрчавање, n. vide натркивање.
Натрчавати, ам, vide нашркивати.
Намочаши, чим, v. pf. 1) anlaufen, in-
curro. s) anlaufen, offendo.
Натужитін, жи, v.
pf. коме, Drängen,
urgeo (zur Nothdurft).
Натура, f. Das gaturen, indoles, cf.

Натурање,
Натўрати, ам, 1) v. impf. vide наба-
цивами. 3) v. pf. vide набацати..
Нашуриши, им, v. pf. vile набации.

n. vide набацивање.

[blocks in formation]

Намуцами, ам, v. impf. mit Mühe bees aušbringen, vix eruo.

Нáћање, n. vide ноћивање. Наћами, ам, vide ноћивати: „Зна Кадрија ђе наћа галија Наћве (накви), f. pl. Der Brottrog, Bad. frog, alveus panarius. Наћераши, ам, v. pf. (Ерц.) 1) hinaus treiben, adigo. 2) nöthigen, impello. Накерапісе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) на кога, anfabren, invehi. наћеривање, u. (Ерц.) 1) bas finan= treiben, adactio. 2) das Nöthigen, adactio. 5) das Unfahren, invectio (in aliquem). Наеривати, рујем, v. impf. (Ерц:) 1)an= treiben, adigo, 2) nöthigen, adigo. Накериватисе, рујемсе, v. г. fr. (Ерц.) anfabren, invehi.

Наћи, нађем, v. pf. finben, invenio. Наћисе, нађемсе, v. r. pf. 1) fic befin= Den, sum: нашаосе у чуду; ,,Смиљанићу! домадер се нађи 2) нашло се дијете, zue Belt foma

men, nasci :

„У мог сина слијепца Гргура, „У њега се мушко чедо нађе Накулими, им, v. pf. m. j. уши, Гріз Ben, arrigo.

Наудити, им, v. pf. Böješ gufügena

malo afficio.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Научитисе, имсе, у. г. pf. 1) lernen,

addisco: 2) fich gewöhnen, assuesco.

Нафа *, f. порбушина од лисичје коже (код Ћурција), дiе Ваusicite

[ocr errors]

cines Tuisbalab, pellis vulpinae pars quae ventrem tegebat. Начети, чнем, v. pf. ani neiten (Brot), incido; anzapfen (Xcin), aperio ; (beis Dee offerr. angängen), delibo. Начемитисе, имосе, v. r. impf. fid Dränsen zu etmas, concurro (ad videndum quid):

„Сви се Турци онђе начепили, „Те гледају свешитеља Саву Нач чимисе, имce, v. г. pf. fid) berbei. o i mer, concurro.

Начешљати, ам, v. pf. in Menge an.
. feu, vellicando paro.

Hiн, m. die Art und Weise, ratio.
Ну ними, им, v. pf. maden, facio.
Нисе, имсе, v. г. pf. fich zu et.

pas machen, sich stellen, simulo. Нечињање, n. Das ungängen, delibatio. Нењати, њем, v. impf. angängen,

delibo.

На чичками, ам, v. pf. anftopfen, anbäт
Накали, ам, v. pf. f men, aggero.
Начудитисе, имсе, v. r. pf, i genug

roundern, satis miror.

Начупами, ам, v. pf. anpflüden, satis

decerpo.

Начуми, чујем, v. pf. etras hören, in𐐨
betommen, inaudio.
Нацагбаба, f. eine böfe Frau bie gerne
ganft, uxor rixosa.

Наџак *, m. Hrt Keule, clavae genus.
Наш, ша, ше, unfer, noster.
Нашалитисе, имсе, v. г. pf. 1) ein we
nig scherzen, subjocor. 2) sich satt scher,
zen, satis jocatum esse.
Hauémamиce, aмce, v. r. pf. sich an-
fwaziren, satis ambulasse.

Нашибати, ам, v. pf. cin wenig mit

Ruthen streichen, virgis tento. Нашивање, п. 𐐨at unnähen, adsutio. Нивати, ам, v. impf. annähen, ad

suo.

Нам нац, нца, m. Dee Unfcige, nostras.
Ншишка, vide нашки.
Наи, шијем, v. pf. 1) annähen,
adsuo. 2) annäßen (in Henge), suen-

do paro.
Нашки, in unferer Sprade (q.d. unfcif4),
nostra lingua.

На тампами, ам, v. pf. Druđen, excudo (prelo).

Нашме срца, auf bent nüsternen tas
gen, jejunus.

Haшпна, f. der Zustand, da man noch
nimhts gegeffen nod getrunten bat, je
junitas.
He, 1) nicht, non; widt, ne: не дирај
у мо; не на дијете, не дође и т. д.
2) in ver Bufammenfeßung un., in-,
4. 3. неопран, некуван, неслан,

и м. д.

Небески, ка, ко,
Небесни, на, но,

himmlisch, coelestis.' не било me! Не било ме мајци! даб

dich der Suckgud! abi in malam rem, Неблагодаран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан. особито по варошuима) undankbar, ingratus, immemor beneficii.

Небо, п. 1) бес $immel, coelum: на небу, im Simmel; на небо, in ден Himmel. 2) der Himmel (Baldachin, Thronhims niel), coelum. 3) ber Baunien, palatum. Небојазан, зна, но, 3. В. дијете, ein

Kind, das sich nicht vor Drohungen fürchtet, infans nil curans minas pa

[blocks in formation]

moestus.

Невесиње, п. 1) поље у Ерцеговини. 2) село у том пољу. Невесињски, ка, ко, von Невесиње. ,,Књигу пише беже Љубовићу „У лијепу селу Невесињу Невеста, f. (Рес. и Срем.) vide нeвјеста. Невестин, на, но, (Рес. и Срем.) vide невјесмин. Невестински, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide невјестински. Невестица, f. dim. 9. невеста. Невешт, та, мо, (Рес. и Срем) vi

dе невјешт. Невидорни, на, но, н. п. биједа, по von man nicht einmal etwas geschene

.

visus, impro- Herom,

visus. сачувај ме Боже биједе не - негош, m. annôname, nomen viri.

ДОВНЕ.

Невиђена, на, но, nod nie gefeђen,

non visus.

Невјера, f. (Ерц.) 1) ber (bie) Ereulofe, perlidus, perfida. 2) Die Zreulofigteit, perfidia.

Невјеран (невјеран), рна, но, treulos, perfidus.

Невјерник, т. (Ерц.) бес $reulofe, per

fidus.

Невјерница, f. (Ерп.) Die reulofe, perfida.
Невјесма, f. (Ерц.) vide млада.
Невјесмин, на, но, (Ерц.) бес невје-

cma, sponsae.

Невјестински, ка, ко, (Ерц.) 1) Braut., bräutlich, nuptialis:

[ocr errors]

„Па с ње скида руо ђевојачко,
„На њу меће руо невјестинско
2) adv. bräutlich, more sponsae.
Невјестица, f. dim. v. невјеста.
Невјешт, та, то, (Ерц.) 𐐨ес еs nidt
perfteht, anmifeno, imperitus. Од не-
вјешта и н**ка плаче.
Невовање, д. bab Brautrenn, status
spousae.

Неговати, невујем, v. impf. Braut
feyn, nubo, sponsa sum :
„Млого девовала, мало невовала
Hezoba, f. die Noth, angustia:
„За невољу бабу воде
„Кад ђевојке не наоде.
Невољан, љна, но, bebrängt,

anxius.

Hespám, m. eine art vieredigen diffe, Schiffs, das nur stromabwärts gleitet, navigium quadratum secundo flumine labens.

Неда, f. Frauenname, nomen feminae.
Недарца, n. pl. dim. v. недра.
Недака, f. (als Gdeltwort) ungerathe.
ner! malus eventus : иди недаћоједна!
Недеља, f. (Pec. u Cpem.) vide неђеља.
Недељица, f. dim. v. недеља.
Недељка, f. (Рес. и Срем.) vide Неђе-

[blocks in formation]

komm.

[ocr errors]

Недозрео, реда, ло, unreif, immaturus.
Недоношче", чема, п. н. п. дијете,
mese, nicht zu Ende getragen, vor der
Beit geboren, fetus praecox. Искри-

вио ноге, као меле недоношче.

Недра, n. pl. (Рес. и Срем.) vide њедра.
Heapâra, f. eine ungeliebte Frau (oder

auch Geliebte), amasia non cara. Недраги, гога, m. Der ungeliebte, uns iiebe, non amatus:

,,Не дај мене мајко за недрага: ,,Волим с драгим по гори одими, ,,Глог зобати, с листа воду пити sollicitus,,,Студен камен под главу метати; ,,Нег, с недрагим по двору шешamu"Драга моја! јесил' се удала? „Јесам драги, али за недрага ; „Са недрагим и чедо родила Неђеља, f. (Ерц.) 1) bet Genntag, dies dominicus, dies solis. 2) die Zeit von einem Sonntag zum andern, die Woche, hebdomas, septimana. Неђељица, f. dim. v. неђеља. Неђељка, f. (Ерц.) Frauenname, nomen

Невреме, п. (Рес. и Срем.) vide неври.

јеме.

Невријеме, п. (Ерц.) ungeit, parum in
tempore -: дошао у небријемс.
Mera, f. Die gårtliche Griehung, educa-

tio liberum delicata.

Негда, einft, olim.

feminae.

Негдашњи, ња, ње, cinftmalig, ебе. Неђељко, m. (Ерц.) Manntname, no

[blocks in formation]
[blocks in formation]

more architecti.

Не сказани, на, но, unfäglid, unaus= frredlid, inenarrabilis, ineffabilis, incredibilis.

Нејак, ка, ко, idwad), debilis. Нејачак, чка, ко, dim. v. нејак. Нејебица, f. (vox obscoena) Wangel an 'Beifd laf, defectus fututionis. Неједнак, ка, ко, ung, inaequalis. Heka, 1) bag, auf baß', ut: подај му, нека једе ; пошљи га, нека иде. 2) nur ju! immerju, pergis pulcre! А. Одоше говеда у ливаду. Б. Нека и, поraus erhellt, ba нека soviel als das böhmische nechey (laß!) ist. Некад, Некада, vide негда. Некадашњи, на, ње, vide негдашњи. Нехи, ка, ко, irgeno ciner, aliquis. Некмоли, vide акамоли.

}

Некакав,ква, во, irgenò einer, quidam.
Некако, irgenò wie, quodammodo.
Некаков, ва, во, vide некакав.
Неко, некога, jemano, aliquis.
Неколико, einiges, aliquantum.

Некуда, } irgenbwobin, aliquo.

Некýм, m. Der llnpathe, non-кум. Нелагодан, дна, но, matt, unpag, languidus.

Нем, ма, мо, (Рес. и Срем.) vide нијем.

Немадија, f. vide Немчадија,
Hemap, m. die Sorglosigkeit, Nichtach

tung, Vernachlässigung, negligentia. Немараш, m. sanne ohne Gorge, uegligens. cf. небрига.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

чами.

Немче, чеша, п. (Рес. и Срем.) vide Нијемче.

Немчење, п. (Рес. и Срем.) vide HIјемчење.

Немчина, f. augm. 9. Немац. Немчими, им, (Рес. и Срем.) vide ни јемчими.

Немчимисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide нијемчишисе.

Нена, f. vide мајка (по Босни, осо бимо код Срба Турског закона) ; „Ој старице Османова нено! „Узми мене за Османа пивога Ненад, m. Wannôname, nomen viri.

« PreviousContinue »