Page images
PDF
EPUB

suetus :

Henácum, m. der Nimmersatt, insatiabilis. Hicom, ma, mo, unersättlich, insaliaНёнин, нa, нo, vidе нанин.

bilis. Необичан, чна, но, ипgewoynt, in- Неситост, f. Die ИnerfättliФЕeit, insa

tiabilitas. Тавница је кућа необична

нескладан, дна, но, ипреrtraglid, inНеопран, на, но , ungemafen, illotus : sociabilis. „Седам кућа, девет бунарева, Неслан, на, но, иngefalsen, inѕulsus. „И још су им жене неопране

Hicaora, f. die Zwietracht, discordia. Неопранштина , f. деr ёфтив, дie Hecнoсан, сна, но, ипerträgli, intoUnreinlichkeit, immunditia.

lerabilis. Heornje, ohne zu wollen, ingratiis. Hecnábate, n. die Schlaflosigkeit, inНепик! 1) cf. пик. 2) не пик не! wito somnia, vigilia: боли ме глава, од nichts daraus ! non me decipies.

неспавања. н повољан, љна, но, ипwidtommen, Несретан, піна, но, vidе несрећан. ingratus.

Несретіњітк, m. Bеr ungludliфе , infeНепокоран, рна, но , ungeborfa, mis lix.

derspenstig , non dicto audians. несреrgњић, m. (сп.) Веr unglüd6fоба, Непокорност, f. Der angeborfаm, in- adversae fortunae filius. obedientia.

„Југовики Боји несрети њики! Непоменик, m, п. ј. приш, Сирђе. царево благо запомніше

mismus für eine gefährliche Beule, tu- „И у црну земљу закопаше beris genus (si nuco trw5).

Несретњица, f. Die ungleliфе, infeНепослушан, шна, но , ипngeborfant , lis. dicto 'won au diens.

Hecpeka, f. das Unglü&, infortunium. Hrnpåeja, f. das Unrecht, injuria. несрећан, бна, но, пnglütlit, infeВ праведан, дна, но, ипgеrефt , in- lix. justus.

несрећнік, т. vіdе несретњик. Winpaso, nnrecht, ungerecht, iniquum. Hecpekuuza, f. vide Hecpemibuja. lit пријатељ, т. беr Seino, inimicus. нестајање, п. Зав 21 вgeben (3. 5. бев Неарнап љскі (непријатељскі), ка , Weins, der Waare), defectus. Бо, ) fetnii , inimicus, 2) adv, fein. Нестајали, шаje, v. impf, audgeben, lich, ut inimicus.

deficio. Непријатељство, п. bie Seinəfфаft, не спати, ане v. pf. ausgehen, zu inimicitia.

mangeln anfangen, deficio: hecmano Неприлика, f. Зав ungleiфе (з. 3. alt ми коња; und jung), inaequalis :

Неста вина, неспа разговора; „Јасам ли се јунак оженио

„Неста блага, неспа пријатеља. „Удовицом мојом неприликом —

неспашан , шна, но, muthwilig, peНепромјенит , та, пo, unveranberli, tulans; unruhig, irrequietus.

constans, pop mutabilis: дуговјечно не. Несуђени, на, но, піt bеtimmt, под промјенито (кад се шпіо честита).

destinatus (connubio). Henije, n. vide he60 3.

HecyhehhK, m. der Nichtbestiramte, non Hipa, f. hyp. 2. Неранца 5.

destinatus (sponsus). Нерідин, т. беr saulenger, 21rbeits. Hесуђеница , f. Die SciФtbeftim mte, non

destinata (sponsa). Неразуман, мнa, нo, unvertäncia, Несуђење, т. (сті.) даѕ liФtbetim mt. imperitus.

reon, quod non erat destinatum: Неранча *, с. 1 ) бie Pomerange (Per „Ој ђевојко моје несуђење

j Saum), citrus aurantia Непи, несем (ст.), vidе носини : Linn. 2) (die Frucht) malum aurantium. „Млада нева воду нела, 3) Frauenname , nomen feminae. „Над воду се надводила Нерітва , f. Slug in per peregomina. н. пко, vidе неко. Неропкиња , І. н. п. жена, јабука, нећак, m. Der фweftеrfоyn , Refe, од Rpyuka, unfruchtbar, sterilis.

sorore nepos. Hecbēcm,'t. fpec. n Cpem.) vide hecby- Hekaka, 1. die Tochter der Sowester,

Nichte, ex sorore neptis. Несвестица , f. (Рес. и Срем.) vide на hакин, на, но, per nite, neptis.

Hefákos, Ba, 60, des Neffen, nepotis. Несвијесть, f. (Ерц.) дie Обптафе, dе. Неһанье, а. бав ДивјФlagen (für i over

statt eines andern), repudiatio, rejectio Несејестица , г. (Ерц.) бic Syn тафt,

(suo vel alius nomine). deliquium animi.

Héhamu, am, y. impf. aus dlagen in die

fфеие , piger.

Неранца,

јест.

несвјестица. liquium, syncope.

nus.

nes andern Namen, repudio pro alte. Hư36pauga, f. der Weg bergab, descenro: umo га нећаш ?

sus : колико је низбрдица, толико и нашисе, амсе, т. г. impf. aufФla» узбрдица.

gen für sich, repudio, recuso. Hйзија, f. (сп.) vidc ніз: Не угодан, дна, но, піt fo, wie eB „На врату јој при низије дуката —

reyn sollte ; nicht recht, minus recte Hizuk, m. dim. v. his. constitut'is.

Није (ни је), it nikt, non est. неук, кa, кo, н. п. коњ, nimt abge: Hiједни, нa, нo, teiner, nullus : нијед

richtet, cquus nondum condocefactus. Ha Bjepo! Treuloser! perfide! perfida! Не; редан, дна, но, пit prventli, Hйјек, m. Bas није обеr нема fagen, male constitutus.

nеgаtіо: нијек ђаволу! Нечаја, f. Stup in ter Поццерина. cf, Нијекање, п. дав није: fagen, nеgаtiо. двориште.

Нијекапти, јечем, у. impl. fagen није Нечасиви, вога, m. Ser Büfe (Zenfel), oper нема , nego.

cacodaemon : нечасиви, анале га нијели (о. і. није ли)? etwa ? vieleiфi? мале било (тако реку кад га го; ponne? није ли дошао ? није ли наспомену).

шао? няје ли и он пу? Hiun, ruja, "nje, irgend jemands, alicujus. Hujem, Ma, Mo, (Eph.) stumm, mutus. Heyîcm, f. der Unflat, stercus.

Нијемац, мца, m. (Ерц.) 1) деr etum Нечист, а, о, имееіn, immundus. me, mutns. 2) der Deutsche, Germa. Нечистота, f. Die Unrcinlikeit, immunditia , sordes.

Нијемљење, п. (Ерц.) бав Berntummen, ні іна, m. (Рес. и Срем.) vide Нешо. amissio vocis. Нецко, m.

Mannsname, nomen viri. Нијемљепши, им, v. impf. (Ерц.) tатта Нешо, m. (Ерц.) hyp. 2. Неђуемко ипо werden, matus fio. Нешко.

Нијемче, чеmа, . (Ерц.) cin junget, Нешто (кашто се може казати и kleiner Deutscher, juvenis germanus.

не ги па мјесто нешто), нешта нијемчење, п. (Ерц.) бав Оeutfфеп, (пн.-чега), 1) еtmав, aliquid. Нешто (Deutsch werden, Deutschmachen), gerнешта нзјело, па од нешта кости manizatio. оспале (приповиједају да је казао Hпјемчили, пм , v. impf. (Ерц.) Seutfф. Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг machen, facio esse germanum. и јармове). Непа (или нешпио) он нијемчилисе, имсе, т. г. impf. (Ерц.) мени рече. 2) сtpa, forte : да ме по sich zum Deutschen machen, facio me esсад он дође.

se germanum. Hii, 1) wеbеr — под, пес. Ни куд мајци, Hijелі m. der plan, das Vorhaben,

ни куд у Бевере. Ни лук јео, ни њим propositum :
Mipicao. 2) auch nicht, nicht einmal, „А нијеш сам био учинно,

„Да се спустим до под твоју кулу — Нікда, аie, unguan.

Hîk, m. (cm.) die gesenkte Stellung, Нигде, Рес.)

inclinatio: Нигди, (Срем.) > nirgенов, рuѕuаm. „Сви јунаци ником пюникоше, Нігke, (Ерц. )

„и у црпу земљу погледаше Hндоклице, f. р. (tomif, ftatt докоље- Hйка , f. (Рес. и Срем.) vide Нико.

нице, 4. d. Die geftümelten Beintlei= Hнкад,

der). Hike, (Ерц.) vidе нигђе.

Hiiкакав, ква, вo, Peinerleg, pullius geНі же, 1) untеr, unterbal6, infra: ниже neris, nullus.

мене, ниже града. 2) (ниже) рав ипа Нікaки, кa, кo, vidе никакав. tere , inferius, cf. hitzak,

Никако, auf Peine art, nullo modo. Ніз, m. cine Сфnur (perlen, putaten, нiкаков, ва , во, vidе никакав.

Korallen), linca (margaritarum). Никашин, m. mannBaame, pomen vit Ніз, binab, deorsum: низ брдо ; ни. (von Никола). Низа, за страну, беn Serg binab, de Hнкнути, нем, vidе ники. monte.

Нико, м. (Ерц.) һур. р. Никола. нізак (comp. нижӣ), cкa, кo, nieper, ніко, никога, пieman, nemo. humilis.

Никола, m. Ritlав, Nicolaus. Нізање, п. Зав 3ieben auf bie edәпие, Николија, f. Stamenname, pomen fe

das Huffädela dir Perlen, insertio mar- minae. garitarum.

HiKauko, gar nicht, nicht im mindestens Низами, нижем, v. impf. (Perlen) auf vie plane non : није му мило николько.

Sonur ziehen, insero filum margaritae. ' Hikoanga , m. dim. v. Никола.

лес.

никада,} vіdе нигда.

[ocr errors]
[ocr errors]

469 Hin HAN

Hau

Нов. 47 Нікоъ дан, ља дне , m. et. Pairlastад Нішанити, им, v. impf sielen, cоllіnео.

(den 6. December), festum St Nicolai. Huwaibebe, n. das Zielen, collineatio. Никоља, f. намастир у Србији (?). Huwecme*, ema, n. das Stärkmehl, de нікољски, кa, кo, н. в. мразови, Ri. myluni. . flas:, sancti Nicolai.

Нишка , кa, кo, von Ниш. Никољшпак, т. човек који слави Hн. Нишлија*, m. човек из Ниша. КО. дан.

Нишпа, ничега (и ништа), nite, ni

hil. HiKYAK,} nirgends, nusqnam.

Hò, 1) aber, at vide aax. 2) (alo Pa. Нікішa, m. XannBname, pomen riгi (von rodie der germanistrenden Serben), nuu, Никола).

пи! age: но мој драги ! Нінники, m. pi. Bеgеnt аn tеr Crenje Hов, ва , вo, neu, novus ; нов новцап gegen Montenegro.

(новцит ?), даng uno gar neu, funtel. ни мало, даr niФtt, plane nihil.

nagelneu, plane novus. Huna, m. m. Mannsname, pomen viri. Hobâk, m. Mannsname , nomen viri. Hinko, m. Mannsname, noinen viri. Новац,

, Bila, m. 1) eine Münze, monea Ніно, т. 2 апngnanie, nomen viri. ta. 2) der fürfte Theil eines Broschen, Humn, f. pl. das Webertrumm, licia : grossi pars quinta, 3) новци, pl. дав „Навади се вино пити

Geld, pecuniae. „Ла продадо жени ниши.

Новати, вака , m, pl. намастир у Ср„Criaдe Nieнe жена билин.

бији (доље преко Мораве). „Немој мене жено били ;

Нова чић, m. dim. р. Новак. „Купићу ти нове нити,

нові, вога, m. варош и град у Бо„и помоћи уводити. Ham, weder noch, nec.

„Синоf аrо из Новога дође Нишини, им, т. inpf. м. і. нитог, дав „у Новоме граду бијеломе

Webertrumm zurecht machen, praeparo „Кад замакне у Нови с ђевојком — licia,

Hobuna, f. die Erstlinge der neuen Erna натко, никога, vidе нико.

te jeder art, primitiae pomorum aut HUMKÓB, m. (als Scheltwort) der Nie. annonae. Боже помози! нове новине mand, homo nihili.

од нове године (обичај је рећи, кад нашковић, m. нитко и нитковић, који први пуп оfе да окуси од ка

Niemand Niemandssohn, nemo et pe- юве мнве).
minis filius. Приповиједају да је не- Нови пазар, m. Stact unə Seftung in
какав Јев по Витковик (који је Serbien.
сједно у Ваљеву; и сад му одине Нови сад, m. Zeufas, Neoplanta.
од куле онђе спіоје) погодно за двје- новка , f. Sravennanie, nomen feminae
спа дуката, да викне преко чар- н вко, m. RanBname, nomen viri.
шије: „Чујте људи! ја сам до сад новљанин, м. човек из Новога:
био Јево Випіковић, а од сад сам Књигу яице Новљанин Алија
нитко и ни пикови К.” и тако „у Новоме граду бијеломе
је викнуо, само што је додао на новљанскій, кa, кo, p. Нови;
крају: „Али опеп људи ме знаду.”. „Ак утече коњма Новљанскијем
н:ike, p. (сп.):

„Зансmа га продавати не бу — „За Ивана ниће учинише

Ново, m. hyp. 2. Норак: Hakime, v. das 2utrummen, praepara.

„Јеси л Ново сабљу саковао — tio liciorun.

Новопазірац, рца, m. einer von Ho» Наћи (говорисе и никнути), никнем,

ви пазар. v. pf. hervorteimen, progermino. Новопазарлија*, m. vide Новопазарац: Ницање, д. сав реrроrfeimen, proger

„и Илија Новопазарлија — minatio.

Новоазарскӣ, кa, кo, s. Нови пазар. Ніцами, ичем, т. іnѕрi. bеrроrteimen, Новосадски, кa, кo, eufakers, Neoprogemino.

plantanus, Huu,'m. die Stadt Nissa in Serbien, Hobocahanın, m. der Neusaber, Neo

Naissus. Шпо ближе к Нишу, све plantanus, Neoplantensis. горе пишу.

Нововапкиња, f. Die 9Xeufaterin, NeoHuaca, f. i) Fluß bei Hnu, nom. propr.

plantada. fluminis. 2) Frauenname, nomen feminae. Hosyjām, ma,

cf. нов. Нинідөр*, m. Calmia, sal Ammoniacus. Новци, нoвaцa, m, pl. vіdе новац 3. Нишан", т. 1) дав 3iel, scopus : бити Новци, та, то, vidе новцал.

нишан, ну нишан. 2) доньи и гор- Новчан, на, но, н, п. човек, gelorei Jon, die Ziel, an der Flinte.

pecuniosius.

1

0

crumena.

.,

m.

Новчани, на, но, я. п. веса, беr @elp. Homњйк, т. п. і вјепар, Stt Хафь beutel,

mind, ventus nocturnus. Новчић, m. 1) dim. 6. новац 1. 3) ra. Hof, f. Die Zat, рох, nunculus repens Linn.

Ноћас (говорисе и ноћаске), biefе tафе, Hora, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2)

hac pocte: ноћас сам слабо спавао. (у Јадру) cine gemiffe 2nsay, certus Hohaшњй, ња, ње, біefer tафt, huuumеruѕ, н. п. кад разрезују поре

jus noctis. зу, онда кажу: ово село има двије Ноћивање, п. бав иевернафten, perноге, ово ногу и по' и т. д.

noctatio. Ногавица, f. eine фоft (bit Salfe bes Hofивати, кујем, т. іmрr. usernaф. Beinkleidet), caliga.

ten, pernocto. Hôx, m. das Messer, culter.

Ноћипи, им, v. pf, ubernaten, peНожав, шка, т. еіnе 2rt Срісів, фоя Docto.

bei ein Messer bald so, bald anders in Hökha, ha, no, nächtlich, nocturnus. die Erde zu stecken, ludi genus.

Ноћник, m. ride нomњик. ножина, f. augm. р. нож.

Hoky, bei Nacht, noctu. Ножиб, dim. р. но,

das Messer- Hökua, f. dim. v. hok. феn, cultellus. .

Ношење, п. дав ragen, portatio, 3ножица , f. dim. р. нога.

statio. Ножице, f. р. діе Сфеrе, fоrfex. Hourbo, u. die Tracht (der Kleider), veНожнице, f. pl. Die Geise, vagina :

stitus. „Од мачева нашије ножница

Ношња, f. vіdе нотиво. Нож урда, f. 1

ну! додају Ертеговци у говору код Ножурина, f. Ї augm. Ф. Кога.

екоји ријечи, н. п. ну јадан човече! Ноздрва, f. Das Rafenioф, дie Rüfter, Ну тако ти Бога! naseris.

Нудити, им, v. impf. пitbigen (зия Hôj, m. der (Vogel) Strauß, struthio. Essen), rogando cogo. Нојев, ва, во, н. п. јаје, бев @traus Hybeњe, n. Рав гütbigen, coactio amica. Bes, struthionis.

нуз, (у Бачк. иу Сријему) vidе уз. Нокат, кла, m. Bеr Zaget (am Singer), Нупкање, p. dim. v. нуђење. unguis.

нутками, ам, dim. , нудин. Hormâu, m, der nicht leicht ein galan: Hỳmo, sieh! en.

tes Abenteuer ausläßt (besonders von Verheirateten), maritus alienarum uxo

rum appetens. Ноктик, m. dim. 9. нокап, тав та

Ж. . m Бан. по варошима) беr tattopf

n. 2. . (österr. dag n a chtgeschier), matula. Heapa, n. pl. (Ep.) der Busen, sinus. нона, f. hyp. . нога.

Њемадија, f. (Ерц.) vide Њемҷадија. нос, m. Die Zaje, nasus.

Њемачка, f. (Ерц.) 3eutfФlano, Germani. Носање, в. дав Цmbertragen, circum. Њемачки, ка , но, (Ерц.) 1) teutfф, getgestatio.

manicus. 2) adv. teutío, germanice. Носап, та, то, Tangnifig, nasntus: њемица, f. (Ерц.) дie Zeutf¢¢, GerНосами, ам, т. impf. иmbertragen, gesto, 3. 3. дијете, барјак.

њемичина, f. augm. 2. Њемица. Носац, сцa , m. pie Runjung, 3. В. њемичица, f. dim. p. Њемица. an der Sinne, orificium.

Hemoma, f. (Epu.) die Stummheit, in. носила, п,

pl. die Bahre, feretrum. fantia, inopia facultatis loqnendi. носина, f. augm. , нос.

Њемчадија, f. (Ерц. coll.) бie gejammte Носити, им, т. impf. 1) tragen, gesto, teutsche Jugend, omnis juveutus gerporto, 2) носи кокош (или друга ка•

manica. ква пица), legen, pono ova.

Њемчање, п. (Ерц.) Вав Xeutfферен, Носитисе, имce, v. г. impf. 1) с ким, sermo germanicus.

ringen, luctor. 2) sich tragen, Kleiders Hemiami, am, v. impf. teutsch reden, tract baben : како се носе код вас? loquor germanice. Носић, m. dim. v. нос.

њемчина, f, augm. у. Нијемад. Носочићи, m. pl. cf. брадики (само у њива, f. Der 21ter, ager. оној загонепіки).

њивица, f. dim. p. њива. Нествица , f. eine 21st #ifф, piscis genus, њйјање, n. Das Wiegen (ves Заите, Нощьй, ња, ње (њо?), vidе ноћни, vom Winde), agitatio.

[ocr errors]

mana.

j tus.

[ocr errors]

ren, olfacio.

њkјати, ам, т. impf. Wiegen, фwед. Обадвјеручке, (Ерц.) vidе објеручке. ten, agito.

Обадвојица, f. beihe, uterque. њйјаписе, амсе, т. г. impf. fфwаnten, Обазирање, р. vіdе обзирање. vacillo.

Обазираписе, ремce, vide обзираптисе. Њйсак, ска, m,

./ das Wichern, hinni- 06а spemuce, pemce, v. r. pf. umblicken, Њнска, f.

fich umsehen, respicio. њиснути, нем, т. pf. anfiebern, hig. Обајати, јем, v. pf. beberen (f. 8. bie nio.

Wunde), medeor vulneri incantamentis. њиштање, р. Bas Biebern, hinnitus. дбал (обао ?), обла, лo, walsenförmig. њиштапи, ним, т. impf. Wiebern, rund, cylindricus. hindio.

Обала, f. 1) дав іfеr, ripa. 2) eine 24rt Њушење, о. Вав сфnuffeln (Бев била Запns, sepis genus. Ударисе коље des), odoratio canis.

(све два и два један према другом), Њушиши, им, y. impr. fфnufeIn, fps па се између коља напiрпа грања

којекаква и прња. њушка, f. Der ефmeder (Bet фипоев), Обалии, им, v. pf. rоbіg maфen, munasus capis.

co maculo.
обалити,
» им, у.

pf. niederwerfen, pro

sterno. 0.

Обаљивање, р. баз хіеvеrwеrfеn, prostratio.

. Обаљивали, љујем, v, impf. niepermers

fen, sterno. 0,

1) von, über, de: говоре о њему, обао, обла, лo, vide обал. о поме не треба мислипти., 2) ап, Обаранье, п. бав йieperwerfett, prostrain; ударио о камен, опрти се о tio. што. 3) аn, ip, ad: виси оклину. Обарали, ам, т. impf. niepermerfen, 4) зи, ит, tеmроге; о Бурђеву дне, prosterno. о Божићу.

Обарача, . ба3üngelmen (am Bewebr), О (6)! interi. o Ранко! jörft би, heus ! lingula teli. Оашлучили, им, v. pf. реrtіften, sam- Обaсипање, п. ба8 Befфütten, circumtus suppedito.

fusio. Оба, обје, обоје, beibe, uterque, utra- обасипали, ам (к обасипљем), v. impf. que, utrumque. Die Syntar dieses beschütten, circumfundo. Zahlwort8 s. in der Grammatik; es ist 06acjábabe, n. das Bescheinen, collubie bon два, три, четири.

stratio. Обавезаписе , вежемсе, т. г. pf. jiOбасјавапти, ва, т. impf. Defфеіnеп, Anhängen an einen (mit Bitten), ad.

collustro, haeresco alicui precibus.

Обасјаци, сја, v. pf. Defeinen, colluОбавёстилін, им, (Рес. и Срем.) vide обавијестипін.

Обасути, спем, т. pf. beschütten , perОбавијање, о. дав Иmwideln, circum- fundo. ligatio.

дбатика *, vidе башка. Обавијати, ам, v. impf. unimiteln, cir- Обвести, ведем, v. pf. runo bеrum cumligo.

führen, circumduco, Обавијеститін, им, у. pf. (Ерц.) кога, Обвијање, р. vіdе обавијање.

einem begreiflich machen, doceo , rem 06Bijamu, am, vide o6abujamy, facio perspicuam.

обвипи, вијем, vide oбавити. Обaвипи, вијем, т. pf. ummiteln, cir. Обводити, им, v. impf. runo bеrua

führen, circunducto. Обавренти, рим, т. pf. anieben, pau- Обвођење, п. Рав реrumführen, cir

cumductio. n. die Bremse, tabanus (Linn.) oe- Обгнапи, ам, v. pf. runoberumtreiben, strus.

circumago. Обадање, р. дie Slut (ber Rub) wоr Обгонити , им, v. impf. umtreiben, cirBremsen, fuga vaccae furiatae ab oe- cumagito.

Обгоњење, р. бав Цmtreiben, circumОбадатисе, амce, v.r. impf. For Brem.

actio. fen fliehen, fugere ab oestris. Обградини, им, v. pf. runo umjaunеп, Обадеа , обадвије , оба двоје, vidе оба. circumsepio.

Обграђивање, в. даѕ unjäипер, сісдвјеручье.

cumseptio.

stro.

cuiligo.
lulum decoquo. .

Обад,

stro,

« PreviousContinue »