Page images
PDF
EPUB

ка.

[ocr errors]

unvorgesehen, invisus, non visus, impro- Herom, m.]

Mannsname, nomen viri. visus : сачувај ме Боже биједе неви- Негуш, m. довне.

Неда, . Travenname, pomen feminae. Невиђена, на, но, поф nie gefehen, Недарца, п. pl. dim. р. недра. Ron visus.'

Hegaka, f: (als Scheltwort) Ungerathe. Невјера, f. (Ерц.) 2) Ber (bie) Хreutofe, пеr! malus eventus : иди недаћоједна ! -pertidus , perida. 2) бie kreulofіgteit, Недеља, f. (Рес. и Срем.) vidе неђеља. perfidia.

недељица, f. dim, p. недеља. невјеран (невјеран), pнa, нo, treulов, Недељка, f. (Рес. и Срем.) vide Hebe.

pertidas. Невјерник, m. (Ерц.) See Treutofe, per- Недељко, m. (Рес, и Срем.) vide Hefidus.

ђељко. Невјерница, f. (Ерт.) Siegreutofe, perfida, Недељня, на, но, (Рес. и Срем.) vide Невјеста, f. (Ерц:) vidе млада.

неђељни. Невестин, на, но, (Ерц.) дее невје- Недођија , f. (tomif) баѣ gaus nim» cma, sponsae.

mertomm terra unde negant rediri: Невестински, кa, кo, (Ерц.) 1) Зraut.. опишао у Недођију; нек иде у Неbrāutlich, nuptialis:

дођију! „Па с ње скидa pyo Бевојачко, Недоbін, m. (tomif%) Ctast Rimmet. „На њу мəhe pyo невјестинско

komm. 2) adv. bräutlich, more sponsae.

Недозрео, рела, лo, unreif, immaturus. Невјестица , f. dim. р. невјеста. Недоношче, чема, п. н. л. дијenie, невјешт, ла, ло, (Ерд.) дее ев nit mene, nicht zu Ende getragen, vor der

versteht, unwissend, imperitus. OA ne 3eit geboren, fetus praecox. Искривјешта и п** ка плаче.

вио ноге, као леле недоношче. Невовање, р. Bas Beautfeyn, status Недра, р. р. (Рес. и Срем.) vide њедра. spousae.

Heapara, f. eine ungeliebté Frau (oder Невовами, невујем, у. impf. Braut auch Geliebte), amasia non cara. seyn, nubo, sponsa sum:

Недрагӣ, гога, м. деr ungeliebte, una „Млого девовала, мало невовала - iiebe , non amatas : Невоља, де Roth, angustia :

„Не дај мене мајко за недрага: „За невољу бабу воде

„Волим с драгим по гори одити, „Кад Бевојке не наоде.

„Глог добами, с листа воду пити Невољан, љна, но, бедеängt, ѕоlliсitus, „Сноуден камен под главу метали ; anxius.

„Нег' с недрагим по двору шептаттиHespâm, m. eine Art vieredigen Schiffs, „Драга моја ! јесил' се удала ?

das nur stromabwärts gleitet, navigium „Јесам драги, али за недрага ;

quadratum secundo flumine labens. „Са недрагим и чедо родила Невреме, р. (Рес. и Срем.) vidе неври- . Неђеља, т. (Ерц.) 1) Pet Conntag, dies јеме.

domioicus, dies solis. 2) die Zeit von Невријеме, п. (Ерц.) Иngeit, parum in einem Sonntag zum andern, die Boa tempore –: дошао у невријемс.

che, hebdomas, septimana. њега, f. Die gartlie &ziehung, educa- неђељица, f. din. D. неђеља. tio liberum delicata.

неђељка, f. (Ерц.) $rauenname, pоmед Негда, cint, olim.

feminae. Негдашњй, ња, њe, einftmalig, ефе. Неђељко , m. (Брц.) Лаппвпате, поmalig, pristinus.

men viri. Hero, sondern , verum.

Hibeљни, на, но, (Ерц.) ) fonntags HéroBâu, m. Mannsname, nomen viri. lich, diei dominici. 2) der Woche, hebнеговање, п. Вав зärtliфе Crgieben, de domadis. licata educatio.

Нежели, Ів, quam : волим по; неже. Неговали, гујем, у. impf. 8ärtli et ли ово (понајвише у Сријему, Бачк. ziehen, educo delicate.

ну Бан.) cf. него. Негода, m. Rannѕnаmе, поmеn yiri. не жељен, на, но, ипwerpetratet, Tepig, Негода, f. Srauenname, pomen femiрае. liber, caelebs. Негонін, т. еtаѕt uno Seitung an Незаборављеня, на, но, ипwergefli,

Stunden von der Donau, und ebenso unvergessen, immortalis. • weit vom Simot. Неготинац (нца), Незван, на, но, ипqerufen, non voca. човек из Неготина. Неготинка, tus. Незвану госпу мјесто за вражена из Неготина. Неготинска има. (Неготінскій), кa, кo, pon Него- незгода, дie untbunliФЕeit, impossibiн дин. cf. крајина.

litas, difficultas.

Hema Hima.

[ocr errors]

и

начини

tus.

незгодан, дна, но, иnthunti , impos- Немарљив, ва, вo, fakrlifig, negligens.

sibilis ; beschwerlich, difficilis & B. Hemapbabôcm, f. vide nemap. пут.

Немаши, ам, v. impf. 1) піt baben, Незграпан, пнa, нo, ungeogen, unge= non habeo. 2) иема вина, 8 it tеir hobeit, impolitus, rudis.

Bein pa, deest: нема га код куће; н. здрав, ва , во , ungefan, insаlаbеr. нзеіп, т. беr unfфіvіеgеrfођn, non Немац , мца, т. (Рес. и Срем.) vide gecr.

Нијемац. Назнабожац, шца, т. Ser (ben mahren Немачка, f. (Рес. и Срем.) videЊемачка.

Crite::.) Bott піt fennt, Ber 20bgöt: Hмачни, кa, кo, Рес. и Срем.) vide ter, ignarus Dei. Дође Звонимир Њемачки. незнабожај,

град наемети, мим, (Pec.) vidе нијемљен. Зву,на води Дрини, прије Ри. Немнлице, ohne Gфоnung, unbarma сла на 800 година (приповиједају bеrig, miѕеrе: ударио га —, прошк. по Зворничкој наији).

новце незнан, на, но, bеfant, ignotus. HeMua Cm, f. die Ungnade, offensa. Hestate , n. die Unwissenheit, ignorautia. HennaOCHUB, Ba, bo, unbarmherziga Незбројеяй, нано, иnjabibar, innu immisericors. merabilis

Hemíp, m. die Unruhe, inquies. Hemáp, m. der Baumeister, der den Hemípau, pua, , unruhig, inquie

Buy (die Mavrung) leitet, architectus. Неимаров, ва, во; бев Заитеijteeв, Немірко, m. Bеr un • мирко, cui noarchitecti.

meu Mupko male convenit. Негі марскі, кa, кo, .) Baumeifterв», Немиши, им, Срем.) vidе нијемљети.

architectorain. 2) лаф Baumeijters 24rt, Нёмица, f. (Рес. и Срем.) vide њеmore architecti.

мица. Ненсказанӣ, на, но , unfägtіф, ипаив. Немнчина , f. augm. . Немица. fpremli , inenarrabilis, inetfabilis, in- Немичица, f. dim. 2. Немица. credibilis.

немљење, в. (Рес. и Срем.) vidе ниНејак, кa, кo, fфwаф, debilis,

јемљење. Нејачак, чка, кo, dim. 2. нејак. Hemôj, nemojme, nicht doch! noli, 20Hejeônga, f. (vox obscoena) Mangel an

lite. cf. мој. Beisdlaf, defectus fututionis.

Немола, f. (Рес, и Срем.) vide њенеједнак, кa, кo, ungІ «ф, inaequalis. Нека, 1) ав, auf pap, ut: подај му,

Немопњlin, m. vіdе болесник. нека једе ; пошљи га, нека иде. 2) Немошњица, f. vіdе болесница. , nur zu ! immerzu , pergis pulcre ! Hemók, f. die Krankheit, morbus, A. Одоше говеда у ливаду:

немоћан, һна, но, tranP, aegrotus. Б. Нека и, фоrаue erbelt , бар нека Немоћи, немогу, v. impf. frant fерп. soviel als das böhmische nechey (laß!) ift. aegrotus.

Немоћник, m. vіdе немолњик.

Немоћница, f. vіdе. немошњица. некадашњи , ња, њe, vidе негдашњи. Немча дија, f. (Рес, иСрем.) vide њемнекӣ, на, но, irgeno einer, aliquis. чадија. некмоли, vide акамоли.

Немчање, р. (Рес, и Срем.) vide њемнекакав , ква, вo, irgent einer, quidam. чање. Hekako, irgend wie, quodammodo. Немчали, ам, (Рес. и Срем.) vide њемнекаков, ва, вo, vidе некакав. нско, некога, јеmаno, aliquis.

Немче, чеша

n. (Peo. Cpem.) vide неколико, ciniges, aliquantum.

Нијемче.
Немчење, р. (Рес, и Срем.) vidе ни-

јемчење. Нек ўм, m. per 11npatbe, non •кум. Немчина, f. augm. 5. Немаць нелагодан, дна, но, matt, иправ, Немчили, им," (Рес. и Срем.) vidе ниlanguidus.

јемчиши. Нём, ма, мо, (Рес. и Срем.) vidе ни Нёмчитисе, имce, (Рес, и Срем.) vide јем.

нијемчилисе. Немадија, f. vide Немчадија,

Нена, f. vіdе мајка (по Босни, осоHemap, m. die Sorglosigkeit, Nichtach био код Срба Турског закона) :

tung, Vernachlässigung, negligentia. „Ој старице "Османова нено ! Hemapau, m. Hanns ohne Sorge, ne. Узми мене за Османа швога — glizeas. cf. небрига.

Ненад, д. 2Rann nаmе, пошер үігі,

мода.

некад, іdе негда. некада,

чан.

HekyAá, } irgendwohin , aliquo.

[ocr errors]

неспавања.

[ocr errors]

justus.

Henácum, m. der Nimmersatt, insatiabilis. Hecum, ma, mo, unersättlich, insatiaНёнин, нa, нo, vidе нанин.

bilis. Необичан, чна, но, иngemont, in- Неситості, f. дie Иnerjättlіфғeit, insa. suetus:

tiabilitas. „Тавница је кућа необична

Нескладан, дна, но, илvertragli), inНеопран, на, но, ипgemafфеn, illotus : sociabilis. „Седам кућа, девет бунарева, Неслан, на, но,

ungesalzen, insulsus. „И још су им жене неопране Hecaora, f. die Zwietracht, discordia. Неопранштина, f. Der ёфтив, бie Hecнoсан, сна, но, ипerträglib, intoUnreinlichkeit, immunditia.

lerabilis. Heoranje, obne zu wollen, ingratiis. Неспавање, п. Біе ефlaflоjigteit, inНепик! 1) cf. пик. 2) не пик не! wito somnia, vigilia: боли ме глава, од

nichts daraus! non me decipies. Н. повіљан, љна, но, ипwideommen, Несретан, пoнa, нo, vidе несрећан. ingratus.

Несрепіњіїк, m. Bеr ungludliфе , infeНепокіран, рна, но , ungeborfant, wі. lix.

Derspenstig, non dicto audiens. Несретањић, m. (cm.) der Unglüdosoha, Непокорност, f. Bеr ingeborfаm, in adversae fortunae filius. obedientia.

„Југовићи Божји несретњићи ! Непоменик, т, п. ј. пришп, Supbe. царево благо запомитие mismus für eine gefährliche Beule, tu „И у црну земљу закопаше beris genus (svionucotrūs).

несретњица, f. Die Иnglüdliфе, infeHпослушан, шна, но , ungeborfат, lix. dicto 'non audiens.

Hecpeka, f. das Unglüd, infortunium. : Неправда, f. Da8 Иnеефt, injuria. несрећан, бна, но, имgludlib, infeисправедан, дна, но, ипgeret , in

lix,

Несрећнік, т. vіdе несретњик. В право, пnret, ungereФt, iniquum. Несрећница, f. vіdе несрепиьица. і пријатељ, т. бer Seino, inimicus. нестајање, п. Тав 21 авgeben (6. 5. Вес Непријатељскі (непријатељскі), ка, Weins, der Waare), defectus.

50, 1) feindlict, inimicus. 2) adv. feind. Hecmajamu, maje, v. impf, ausgehen, lib, ut inimicus.

deficio. Непријатељство, т. бie Seinofaft, неспали, ане , v. pf. angeben, за

mangeln anfangen, deficio : hecmano Неприлика, f. дав Цngteiфе (5. 3. aft ми коња; und jung), inaequalis :

„Неста вина, неста разговора; Насам пи се јунак оженио

Неспа блага, неста пријатеља. Удовицом мојом неприликом Неспашан, шна, но, nutbmilig, peНепромјенип, па, пo, unver&nbetli , tulans; unruhig, irrequietus. соnѕtаnѕ, non mutabilis: дуговјечно не. Несуђени, на, но, піt bеtimmt, non промјенило (кад се шпіо честита).

destinatus (connubio). Heue, n, vidе небо 2.

Несуђеник, m. Ber 2iФthetimmte, no. Hipa, f. hyp. 2. Неранца 5.

destinatus (sponsus). der Faulenzer, Arbeits- Hecykehuga, f. die ýichtbestimmte, non

destinata (sponsa). Mha, no, unverständig, Hecyheibe, n. (cm.) das Nichtbestin: mts imperitas.

reyn, quod non erat destinatum : Неранча", г. ) бie Pomerange (ver „ој љевојко моје несуђење —

1 Хаит), citrus aurantia Непи, несем (ст.), vidе носипти: Linn. 3) (die Frucht) malum aurantium. „Млада нева воду нела, 3) Frauenname, nomen feminae. „Над воду се надводила : Неретвa, f. Slug in Ser getsegomina. ні кo, vidе неко. Неропкиња, °C. н. п. жена, јабука, Hekan, m. Der ефwefterfohn, 92 effe, ex

крушка, unfruktbar, sterilis. Hecbecm,'T. (Pec. u Cpem.) vide hecBX- Hekaxa, 1. die Tochter der Schwester,

Nichte, ex sorore neptis. Несвестица , f. (Рес, и Срем.) vidе нi haкин, на, но, per nite, neptis. несвјестица.

HefâKOB, Ba, bo, des Neffen, nepotis. Hecbujecni, f. (Ep11.) die Ohnmacht, de- Hekake, n. das Pubschlagen (für sich oder

statt eines andern), repudiatio, rejectis Несеjеcптица, г. (Ерц.) pie Ofnmaht,

(suo vel alius nomine). deliquium animi.

Héfams, am, y. impf. ausschlagen in eia

inimicitia.

Нерідин,

iheue, piger. Неразуман,

Неранда,

јесп.

[ocr errors]

liquium , syncope.

nus.

nes andern Namen, repudio pro alte. Hư36pauga, f. der Weg bergab, descenro: umo ra hekalu ?

sus : колико је низбрдица, толико я Hókamjice, amce, v. r. impf. ausschla. узбрдица. gen für sich, repudio, recuso.

Нізија, f. (сп.) vidc ніз: Не угодан, дна, но, niФt fo, wie e8 „На врату јој при низије дуката –

seyn sollte; nicht recht, minus recte Hüsuk, m. dim. v. His. constitut'is.

Није (ни је), іft nimt, non est. Неук, кa, кo, н. п. коњ, піt абges ниједни, нa, нo, Peiner, nullus: нијед

richtet, equus nondum condocefactus. на вјеро! $reutofer! perfide! perida ! Не; редан, дна, но, пit prventli, Hйјек, m. Das није обеr нема јадеп, male constitutus.

nеgаtіо: нијек ђаволу! Нечаја, f. Stuf in ter Поцерина. cf, Нијекање, п. дав нијеѕ fagen, negati.. двориште.

Нијекати, јечем, у. impf. fagen нар Нечасиви, вога, m. See Bife (Zenfel), орее нема, nego. cacodaemon: : нечаспиви, анале га нијели (0. і. није ли) ? etwa ? vieleidi? малое било (пако реку кад га го; ponne? није ли дошао ? није ли наспомену).

шао ? няје ли и он пу? нечиј, чија, чије, irgeno jетапов, alicajus. Нијем, ма , мо, (Ерц.) tu mm, mutas. Hey icm, f. der Unflat, stercus.

Нијемац, мца, ш. (Ерц.) 1) деr tum» Нечист, па, то, пееіn, immundus. me, mutns. 2) der Deutide, Germa. Heruchoma, f. die Unreinlichkeit, im. munditia, sordes.

Нијемљење, р. (Ерц.) бав деrjtummer, Hi ua, m. (Рес. и Срем.) vide Нешо. amissio vocis. Hèuiko, m. Mannsname, nomen viri. Нијемљепти, им, v. impf. (Ерц.) Тита Нешо, m. (Ерц.) bур. р. Недељко по werden, matus fio. Нешко.

Нијемче, чета , п. (Ерц.) cin jаngtt, Нешто (кашто се може казати и kleiner Deutscher, juvenis germanus.

не има мјесто нешто), нешта нијемчење, п. (Ерц.) бав "Deutіфеп, (и нечега), 1) еtmав, aliquid. Нешто (Deutsch werden, Deutsch machen), getнешта изјело, па од нешіпа кости manizatio. оспале (приповиједају да је казао Нnjёмчипти, им, v. impf. (Ерц.) Beutfф. Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг machen, facio esse germapum. и јармове). Непа (нли нешто) он нијемчилисе, имсе, т. г. impf. (Ерц-) мени рече. 2) сtpa, forte: да иешто fich zum Deutschen maden, facio me esсад он дође.

se germanum. Hii, i) wеbеr — поф, рес. Ни куд мајци, нијел *, m. Bеr рlаn, bав Зоrbaben,

ни куд у Ђевере. Ни лук јео, ни њим propositum :.
мнэсао. 2) aud niht, nimt einmal, „А није сам био учинио ,

Да се спуслим до под твоју кулу Hipдa, nie, munguan.

Hük, m. (cm.) die gesenkte Stellung, нигде, Рес.)

inclinatio : Нигди, (Срем.) > nirgen 8, рuѕuаm. „Сви јунаци ником пюникоше, Нігke, (Ерц.)

„и у цряу земљу погледаше Hндоқлице, к. р. (tomif, ftatt докоље- Hйка , f. (Рес. и Срем.) vide Нико.

нице, 4. a. bie getümumelten Beintleia Hiкад, der).

Никада, Hike, (Ерц.) vidе нигђе.

Никакав, ква, вo, Peinerley, nullius ge Ні же, ) untеr, unterba16, infra: ниже neris, nullus.

мене, ниже града. 2) (ниже) бав ип. Никакӣ, на, кo, vidе никакав. tere, inferius, cf. низак,

Никако, auf Peine 2rt, nullo modo. низ, m. cine Сфпие (Perlen, Outaten, Hiкаков, ва, вo, vidе никакав.

Korallen), linca (margaritarum). Никашин, m. Запивпаmе, поmеn vit Ніз, binab, deorsum : низ брдо; ни. (oon Никола). Низа, за страну, Ben Berg binat, dе никнути, ием, vidе ники. monte.

Нико, м. (Ерц.) һур. р. Никола. Нізак (comp, ніжӣ), -ска, кo, nieper, Ніко, никога, пiemano, nemo. humilis.

Никола, m. RiElав, Nicolaus. Нізање, п. Зав Зteben auf die ed)пие, Николија, f. Sequenname,

das Uuffädela der Perlen, insertio mar minae. garitarum.

HiiKauko, gar nicht, nicht im mindestens Низами, нижем, v. impf. (Perlen) auf Sie plane non : није му мило ниБОЛДБо.

Sonur ziehen, insero filum margaritae..Hikonuga , m. dim. v. Hakona.

лес.

vidе нигда.

nomen fe

2

сні:

[ocr errors]

Ніком дан, ља дне , m. Gt. TIPTastад Нішаними, им, v. impf selen, cоllіnео.

(den 6. December), festum St Nicolai. Huainete, n. das Zielen, collineatio. Никоља, f. намастир у Србији (?). Нишесте*, ema, p. дав ©tärtmehl, 4Нікољскӣ, ка, но, н. в. мразови, жі. mylum. flas: , sancti Nicolai.

Нишка , кa, кo, von Ниш. Никољшпіак, m. човек који слави Ни. Нишлија*, м. човек из Ниша. КО. дан.

Ниша, ничега (и ништа), піtѕ, niHAKYA: nirgends, nusqnam.

hil.

Hò, 1) aber, at vide ann. 2) (als PaHukwa, m. Mannsname, nomen viri (von rodie der germanistrenden Serben), nuu, Никола).

пи! age: но мој драги ! Hukuuku, m. pl. Gegend an der Grenze HOB, Ba, Bo, neu, novus ; HOB HOB Lame gegen Montenegro.

(новцит ?), gan; ипgar neu, funtel. Ни мало, gar nit, plane nihil.

nagelneu, plane novus. Huna, m. m. Mannsname, pomen viri. Hobāk, m. Mannsname, nomen viri. Hinko, m. Mannsname, nonnen viri. Hòbaij, Bija, m. 1) eine Münze, monea Hiko, m. Mannsnanie, nomen viri. ta.' 2) der fürfte Theil eines Grosden, Humu, f. pl. das Webertrumm, licia : grossi pars quinta, 3) новци, р. рав „Навади се вино пити

Geld, pecuniae. „Па продадо жени ниши.

Новати, вака , m, pl. намастир у Ср„Стаде мeнe жена бипн.

бији (доље преко Мораве). „Немој мене жено бипти;

Нова чић, m. dim. р. Новак. „Купићу ти нове нити,

Нові, вога, m. варош и град у Бо„и' помоћи уводипін. Нипти, weber - noc, nec.

„Синоf аrо из Новога дође Нитини, им, т. inpf. п. і. нити, дав

„у Новоме граду бијеломе Webertrumm zurecht madheu, praeparo „Кад замакне у Нови с Бевојком licia,

Hobrina, f. die Erstlinge der ireuen Erne Нітко, никога, уіdе нико.

te jeder Art, primitiae pomnorum ant Humków, m. (als Scheltwort) der Nie. annonae. Боже помози ! нове новине mand, homo nihili.

од нове године (обичај је рећи, кад Hнковић, m. нитко и нитковић, који први пупі оће да окуси од каNiemand Niemandssohn, nemo et ne.

кове миве). minis filius. Приповиједају да је не- Нови пазар, m. Stact uno Seftung in какав Јев по Витковић (који је Serbien. сједно у Ваљеву; и сад му одине Нови сад, m. Reufas, Neoplanta. од куле онђе спіоје) погодно за двје- новка , f. Srauennanie, nomen feminae ста дуката, да викне преко чар- н эвко, m. Rannвпате, nomen viri. шије: „Чујте људи! ја сам до сад новљанин , m. човек из Новога: био Јевпо Витковић, а од сад сам „Књигу иине Новљанин Алија нимко и ни пиковиќ.” и тако „у Новоме граду бијеломе је викнуо, само што је додао на Новљанскіі, ка, ќо, р. Нови ; крају: „Али опепт људи ме знаду.". „Ак' утече коњма Новљанскијем

„Зансmа га продавати не бу — „За Ивана ниће учинніше

Ново, m. hyp. р. Новак: 1. das Antrunimen, praepara.

„Јеси Ново сабљу саковао tio liciorum.

Новопазірац, рца, m. einer von Ho» Hifu (говорисе и никнути), никнем, ви пазар. pf. hervorteimen, progermino.

Новопазарлија“, т. vide Новопазарац: n. das Hervorkeimen, proger

„и Илија Новопазарлија — minatio.

Новопазарски, , кa, кo, . Нови пазар. Ніцами, ичем, т. іnірі. Беrроrteimen, Новосадски, кa, кo, eujakers, Neoprogemino

plantanus, Hinu, mn. die Stadt Nissa in Serbien, Hobocahanin, m. der Neusaker, NeoNaissus. Што ближе к Нишу, све

plantauus, Neoplantensis. горе пишу.

Нововаткиња, f. bit 9їeufaberin, NeoHumana, f. 1) Fluß bei Hnu, nom. propr.

plantada. Hominis. 2) Хrauennaте, поnеn feminae. Новцал, та, пю,

cf. нов. m. Calnajav, sal Ammoniacus. Новци, нoвaцa, m, pl. vіdе новац 3.

м. 1) дав 3iel, scopus : били Новции, та, пo, vidе новцам. нишан, и у нишан. 2) доньи и гор- Новчан, на, ио, н, п. човек, gelorei #n, die Ziel, an der Flinte.

pecuniosis.

Hike, n. (cm.).

[ocr errors]

Hиk:ње,

Р.

Hнцање,

[ocr errors]

Нишан*,

« PreviousContinue »