Page images
PDF
EPUB

Domen

Брајица , m. Mannsname,

Брапии; m. т) vide синовац, 2) Запив. viri.

name, nomen viri. Брајо, т. (Ерц.) vide брајан.

Брато, m. (Ерц.) һур. р. брали. Spaae! Bruder, frater!

Брашов, ва, вo, Srucer: , 'fratris. Трана, f. 1) бав 23ebr, moles. 2) cine Бралскі, кa, кo, 1) brüдеrlih, fra

art ($gge, occae genus, cf. дрљача. ternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Брандла, f. Fie gunte, funiculus incen- Братство , vide брапиинство. diarius (Brändi?).

Братучед, m. бралі од стрица, Ве. Бранење, в. vіdе брањење.

fф mijterfino, patruelis : прво брату, Бранік, р. у пушке од оздо што чеди, то су од два брапа ћеца; покрива обарачу.

а друго братучеди, що су љеца Браними, им; v. impf. webren, dc- првобратучеда. feodo.

Братучеда, ғ. сестра од спринца, Бранице, f. p1, т. і. јабуке , или круш- Geschisteckind, soror patruelis.

me, gepflücktes, nicht herabgeschütteltes Spamy4CA0B, Ba, B9, dem Geschwisters

Obit, poma decerpta , non decussa. find gehörig, quod patruelis est. Браничевац, віца, m. ein Branit: 5paka, f. (coll.) die Brüder , fratres. itiner.

Браћинци, наца, m, p. (см.) Бейрес, Браничевка , f. eine Branitfфереrіn. fratres : Браничево, р. лако се зове Пожаре- Ти имадеш девет мили брата, вача наија (п. ј. од Мораве па Ти поведи девет браћинаца. доље до Поречке ријеке и до Омољ. Браћица, f. dim. р. браћа, скије планина).

Браца, m. by p. р. брат, Браничевски, на, ко, ) Зranitfфе. Браца , m. (Рес. и Срем.) vidc брацо. wers, 2) wie in Branitschewo.

Брацин, на, но, без браца , iraterБранко, m. Лаппвиапе, nomen viri. Брацин, на, но, culi. Брање, п. н. п. кукурузно, дав gefen, Брацо, т. (Ерц.) hyp. 2. брат.

Fethlen, Ernten,) messis zeae. Брачинац, нца m. брдо у Јадру (го. Брањевина, f. Wеbеge, septum (silvae мово на међи наије Ваљевске, Ща. pars septa.)

бачке и Зворничке). Брањење, и, дав Зеђren, dеfеnѕiо. Брашанцуе, n, din, p. брашно : дај ми Брасиво, р. vіdе братство,

мало брашаица. Bpam, m. der Bruder, frater.

Брашанчево, п. Das Tronteinamufet Брата, т. 1) (Рес. н Срем.) vide бра- (der Katholiken), festum corporis Christi.

mo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашнав, ва, вo, mit Teh bejtreut, Братац, браја, п. hyp. р. брапі.

farina conspersus. Брали, берем, v. impf. н. п. кукуру. Брашнара, f. ) Reklammer, penus,

зе, јабуке, грожђе, lefen, s. B. farinaria, 2) (y Cpujemy) die Arrests Obit, Erauben; ernten 3. B. Kukuruz, fammer der Geistlichen , carcer sacerlego, meto.

dotalis (weil es ehemal eine Mehlkama Брапијенци, ш. р. (ст.) vide бра- mer war.) Кини:

Брашненіі (брашнени), на, но, н, п. „Купи нејак царевић Урошу,

mop6a, Mehl.Sack, farinae (servandae.) „Кутии дјете ништа не бесједи, Брашно, р. дав 2xeb, farina. Јер не смије од при братијенца, Брашњеница, f, jело што се носи „Брапијенца при Мрњавчевића -- на пуп, Reifegebrung, viaticum : Брашимили, нм, y. iinpf. молимп А. шма ли је у торби. кога да буде брал, brübern, (bitten Б. брашњеница. daß einer nein Bruder fey), fratrem „Па спремише лаке брашњенице te salute.

Брблање, т. vіdе блебетање. Браптимљғње, а, дав Brucert, appel- Біблaли, ам. vіdе блебептапи. latio fratris.

Бобло, р. Der Plapperet, blatero.. Братимство, n. Die Brаtіmfфаft, fra- Брбљање, р. vіdе брблање. terpa necessitudo.

Барбљати, ам, vide брблати, Брашинац, нца, m, vidе братучед. Брбучици, им, v: pf. піумарипи у Брашин, на , но, vide брашов.

што руком, или главом, fdnea pinБрапин, на, но, porn брата, fra- ein fabren, immitto manum. terculi.

Брзина, f. даска, или греда, што се Брапинский, vidе братски.

меңіне преко воде, да само људи Брашинство, р. бie Bruterfфаft, fra-. могу прелазніпи, беrеteg, ponticuluis, ternitas.

Брвнање, р. бав 21ufbalten, tigцога , Брадици, км, vide брашцмкін.

trabiwn superpositio.

[ocr errors]

Н. І.

жена

[ocr errors]

"Брвнати, ам, v. impf. auftalfen ,tra- den 6pe Tagen, imperiose dico," dico bes trabibus superponere.

бре. Брвно, п. per Salfen, tignum, trabs (ein Бркиња , f. а) Ser Operbеrbаи т., sorbus Breit an drei Finger dick).

torminalis Linn, 2) die Frucht davon, Бргьало, п. човек који брга, бер sorbum. fhnell ипд иреrjtnolid fptimt, bla- Брекињов , ва, во, н. п. дрво, лист, tero.

yom Sperberbaum, sorbitorminalisLinn, Ергьање, р, дав fфnec uniper ftänoliфе Бр: ме, мена, n. Die Burce , onus. Sprechen, blateratio.

Бременипі, та, mio, Ергљати, ам, V. impf, говорити idmangere Frau, gravida. брзо да се не може разумјепііі, Брi меница , f. усқа адугачка вучија, fanell und unveritändlich iprechen, тако да се може ласно носити

blаlего. Брrља као јаре на лупалку. на рамену, или двије натоварити Брда , n. pl. Gegend an der Grenze geo Ha Koba, Tragfaß, dolium portatile. gen Montenegro :

Бресква , f. (једни говоре и прасква) Када Турци Брда поараше, 1)Pfersichbaum,amygdalus persica Linn.

Равна Брда и камене Ровце — 2) die Frudt davon, malum persicum. Брдар, m. Beberblattman феr , , qui pec- Бресквица , f. dim. . брәсква. tines textorios coulicit.

Бріст, m. (Рес, и Срем.) vide бријеспи. Брдiрев , ва, во , Зев 3 ебеrblaffmaБрестов, ва , вo, ulmen, ulmeus. Брдаров, ва, вој феrѕ, ejus qui pe- Бреспiовац, вца m. ulinuitab, baculus clines textorios conficit,

ulmens. Брдашце, п, dim, p. брдо,

Брестовача, f. Imjtoi, fustis u!Бр1'љак, љка m, dim. р. брдо.

mous. Бердила, р. р. Зав, morin bas брдо ftеnt. Брестовина, г. иҮmenbolj, lіgnum Брдо, р. 1) веr Berg , mons. 2) женско, ulmeum. Meberblatt, pecicu textorius.

Брещанье , п. vіdе брекање. Брдоенип, па, піо,

bergis, mon- Бре цаписе, амce, vidе брекалисе, tuosus.

Бреша, f. eine 21st Slinte (ppa Brescia) Б.ђанин, т. човек из грда,

sclopi species : Брђінка, f. жена из Брда:

Пуна ми је бреша о раменуПослаћу ти другу и преслицу Брғичић, ш. vіdе брежуљак. , Па ти преди како и Бранка Брже боље, јо фueil que möglid) , quar Бре! interj. "imperandi : дај бре! камо citissime : како га угледа, бре! ајде бре !

брже боље сакри. Трг, m. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бржење, п. дав ероrаtеr, incitatio. Брегівна, па , пo, yügelig, clivosus, Бря (comp. бржії), за, 30, fфnel, Bpèrobo , r. 1) Dorf am linken Ufer citus. de8 Timok. 2; Ruinen einer Stadt am Epsâ nanahka, f. Städtchen an der rechten Ufer des Timor, dem Dorfe Донаи зwijen Кладово ипо Праово. gegenüber.

Брзанье, іn. Das Silen, festinatio. Бриговскі, кa, кo, von Bregovo. Брзати, ам, v. impf. eiler, festinare Брегуница, f. eine Art - Vogelo, avis

in opere facicndo. quaedam.

Брзина, f. Die ефneligteit, velocitas. Брежуљак, -ка m, dim. р. брег, Брзиши, им, v. impf, п. ј. коња, Bpes, vide 6es in allen Zusammenses spornen, incitare. şurigen).

Брзіца , f, вода, ђе пече брзо преко Брза, f. Die BirFe, betula alba Linn.

камења , ©telle in Зафе, що er Брезић, m. cine junge Birte, betula sdnell über Kiesel dahin rinnt, locas alba,

ubi tlumen per çilices deproperat. Брезiin, m. See Birtenmals, bеtuletam. Брзоналаначки, кa, кo,Berfoрalanter. Брзица , f. dim. р. бреза.

Брзопаланчанин, m. човек из Брзе Брезов, ва, во:, birten, bеtulinus. Брезовац, вца, m, Sirtenjtab, bаси. Брзоплет, т. еіnе 2rt in fіlе gеfоф. lus betulinus.

tenen Zauns, sepis 'species tumultua. Брезовача, f. Ber Birten tod, fustis riae. betulinus.

Бріга, f, Corgе, сига. Брезовина, г. Вittenbols, lіgnum be- Бридети, ди, у. imp. (Рес) ljuden, Брекање, п, бав Bre fagen, imреrаtіо Брели , бриди, v.imрt. Ep://prurio. per yocera бре!

Брижан, жна, но, beforgt, ѕоlliсitus, Трекашисе, амсе, ү, г, impf, ju jетап. Бризгање, р. Раз 21nbaufen pe: RilФ,

92

а он се

паланке.

[ocr errors]

rare,

im Euter, oder auch in der Brust, la. што мепну међеду на усну кад га ctis in mammis affluentia.

Boge, kleiner eiserner Ringi anulus Бр: эгали, ам, v. impf. н. п. крава,

ferreus. . овці , hоза, ii, a6fcntern, lactare.. Брњо, m. (Ерц.) брњаст коњ, ein Врізн, н, нем, v. pf. беrvоriturien (?) Pferd, so eine Bläße im Gesichte hat, frorpo in lacrimas : бризну плака- equus maculam albam habens in ca

пи , пі. јуједан пуш заплака. pite. Бенјање, в. дав За:bieren, tоnѕiо. Брэд, т. 1) на води оно мјесто ће Brijau, jem, v. impf. barbieren, ton- се прелази преко ње, бic Surt, vadera.

duin: Ерналi. Kа, Ке, н, брига, Bar? „Ој 1[етињо водо поносила! biers, tondendo.

„Ти се синоћ криво кунијаше Eyniau, midas Barbiermesser , novacula. „Да на mеби ниђе брода не ма — І начица f. vіdе бријач.

2) die Stade Brod in Slavonien, noe Epier, (р. брегови), п. (Ерц.) 1) ри. men urbis in Slavonia. ail, collis. 2) Dis user, der Rain, Epoqumu, um, v. impf., waten, vado

transire. Ер-ну писе, немсе, у. г. impf. Corge Брођење , п. Зав 213aten, vadatio. saben, sollicitum esse.

bpôj, m. die Zahl, numerus. Брiнiва, f. ein Загреnmejfer, culter Бројанице, г. р. vіdе бројенице. plieatilis.

Бројенице, f, pl. per iofentrani, roБритісні, на, но, н. п. корс, бев sarium, ,

Taichineers, cultelli plicatilis. Бројење, и. дав заblеn, numеrаtiо. Ерлас онна , f. augm. р. бриціва. Бројити, им, v. impf, zählen, numeЕр іпвица, f. din. 9. брипіва. Брипів урина, f. rіdе бритвенна. Бронза, f. 1) Bronge, aes 2) Eleine Sto: Epiimkä сahva, (cm.) scharfschneidend cke, von Bronze 3. S. am Halse der pie ein Barbierınesser, acutus:

Kübe, tintinuabulum. „На десницу и на брипку сабљу Бросква, f. Die Roblrube, brassica naБру , f. (у Бачкој) vidе бришвица. po - brassica Linn. Бр: чење , п. vіdе бријање.

Брошњак , m. Bеr ügel worauf Sr= Бричили, им, vide бряјапін.

berroth gereßt wird, clivus rubia conbok, m. der Knebelbart, cincinus barbae. situs, 2) Garten dazu, hortus rubia bphabe,, . die Verwirrung, confusio. consitus, Lokam , ma , mo,schnurbärtig, barbatus. Spok, m. die Färberröthe, rubia tincEpkami, am, v. impf. in Unordnung torum Linn. bringen, confundo.

Брiласт, па, пo, pon per Sa:be Ber bykaja, f. eine Art sehr kleiner Fische, Färberröthe, rubiaceus. pisciculi genus.

Броћење , п, бав $ärberrotbfürten, ruboksa, f. der Sturmpfahl, palus obliquus:

biatio (?). ударили бркље по щанцу.

Броћин, им, v. impf. färberroth Більача, f. vіdе бркља.

färben, rubiare (?) Бульоч, т. vіdе пузавац.

Брснат, па, по, н. п. грана, дрво. Epso, m. der einen großen Schnurbart bpcm, m. junge Sprossen, frondes. hat, barbatus.

Брстни, нм, v. impf, befreffen, depaвсо. Spror, m. Lager der Schweine ,. cubile bpyka, f. etwas lächerliches und Spotts

würdiges, homo aut res ridenda : wyni Боложење , n. Bas gager» беr ёфwеine, бруко манипа, шупін ! 'cabatio (porcorum).

Бруһање, п, дав 21ивафеn, dегisio, Боложиши, им, v. impf, п. і. свиње, risus de re aut homine. lagern (die Schweinc), colloco sges, Spykamuce, amce, v. r. impf. Kome, sterno , facio ut decumbant.

Диёladen, rideo : мучи да пи се људи Боложипіксе, имce, v. r. impf, lich не брукају. lageru (von Schweinen), sternor pro- Epýc, m. 1)' der Schleifstein, cos, lapis cumbo.

politorius. 2) fig. mentula. cf. доцнь. Брња, f. брњаста коза, giege bie auf Бру сина , f, augm. р. брус. der Nase eine Blaße hat, capra macu- spycumh, IM, v. impf. Idleifen, acu

lain habens in naso. Брња, m. (Рес. и Срем.) vide брњо. Брусик, m, dim. р. брус. Брњасті, та, то, н. п. коњ, коза, Бруцање, п. Зав Betoni men per Gфаnі. blañig, maculosi nasi,

haare, dactio pilorum circa pudenda, Брњица, f. Болушић гвозден, н. ш. pubertas, pubescentia (?).

Sals. ,

ere,

[ocr errors]
[ocr errors]

Бруцали, ам у. impf. uns pf. Сфата Бугар, m. (сл.) vide Бугарин: haare bekommen, nancisci pilos circa „Стаде свата дванаест нљада pudeada.

„Те гледају коња у Бугара Bpyye, f, pl. die Schamhaare, pili circa „Повалисе међу љевојкама pudenda.

Те с'omeo коња од Бугара Брчак, чка, m. Вав Seraufбев Ваа Бугарење, р, сав Bulgarificen, muta

tenden, sonus aquae cum quis transit; "tio in Bulgarum. „Воду газим, за њим брчка не ма — Бугарин, ш. бer Bulgare, Bulgarus. Брчина, f. augm. р. бр.

Бугарити, им, v. impf. хит Зи!gare. Брчић, m. din. 2. брк.

"niaфen, facio esse Bulgarum. Брчкавица, f. Дзед, беr poin pielem Re: Бугаркинсе, имке, т. г. impf, ein Sui. gen oder geschmolzenem Schnee pläts gar werden, fio Bulgarus.

Tchert, viae lubricitas et udor. Бугарка, f. Die Bulgarin, Bulgaгa. Брчкање, о, дав Plütfeen im 23affee, Бугар-кабаница, f. (сл.) ein bulgaren. agitatio aquae.

Mantel, pallium bulgaricum: Брчкати, ам, v. impf, plütfфеrn, soni- „А «Ер свега бугар-кабаницу tum facio aqua agitata.

Скиде с леђа бугар кабаницу Брчкатисс, 'ace, v. г. impf. plat. Б гарска, f. Die bulgare , Bulgaria.

Tchern, aquam circumjicio, agito. Бугарскії, кa, кo, i) bulgarija , bul. Брчко, кога, 10. мала варошица на лес- garicus. 2) adv. bulgarisd, bulgariae

ном бријегу Саве (ниже Градишке) : Бугарчад, f. (coll.) junge ui saren, „Да би ишли Брчко поробити, juventus Bulgarica.

Далеко је бјежалі низа Саву Бугарче, чепа, п, еіn junger Bulgar, Брчнути, нем, т. pf; cinmal pla.

Bulgarus puer. tfфеrn, sositum еdo aqua turbаndа, Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. р.

БуБрилан, . Der Spheu, hedcга.

гарка. Hpiuheibe, n. das Befressen, depastio. Byn, wenn auch , quamquam (eigentlica Буа, f. Bеr $lo), pulex.

"fo vie1 ав буди, ёв fen, esto). cf. муд. Булч, m, бубина (налик на буу), но Буда, f. (у Сријему, у Бачк. иу Бан.)

једе расад купусни, деr "Blattflo, Holzwaaren: Gewölb, taberna vaso a chernies Linn.

rum lіgneorum. Буба, . бав Иngeзiefer, bеѕtіolae mo- Будак“, т. vіdе трнокоп. Iestae,

Бу дала, f. cer Xbot, stultus. Бубало , m. vіdе бубњар.

Будaлaст, па, о, thorit, stultus. Бубало n. vіdе бубрег.

byjanâu, m. thörichter Mensch , homo Б; бањ, биња, m. bie (grope türtifфе) "stultus.

Trommel, tympanum Turcicum. Будалашпина, f. Eberheit, stultitia. Бубање, т. дав Хrommeln, tympani Будалина, f. augm. р. будала. 'pulsatio ,

Будaлисање, ц. дав дипime Reдгп рее Бу бати, ам, v. impf. ударати у бу- Thun, ineptia , sermo stultus.

6ajh , trommeln, qulsare tympanum, Будaлисати, лишем, v. impf. tbəriФt Бу бина, f. augm. (?) т. буба.

sprechen, stulte loqui. ввица, f. din, p. буба.

Будaлипи, им, vidе будaлисати. Бубнупін, нем, у, рії. mit Betüfe fФla. Будаљeњe, p, vidе будaлисање. gen, pulso.

Будан, дна, но, mad, vigil. Бубњар, m. Tеr frоmmеlfФläger, tym. Будац, буца, т. Курак, штукац, пу: panista.

pan, der Truthahn , gallopavo Бубњарев, ва , во, 1 бев $rommelfФ1. Будење, п. дав 213eteri, excitatio. Бубњаров, ва, вo, j gеrѕ, tympanistae. Будија, f. Кура, Курка , тука, миБубопia, f. субота ђачка бубота, сирка, пура, пурка, pie kruthens Sprichw. d. i: Samstags wird auf den ne, gallina indica. Studenten herumgetrommelt, Samstag bygům,m.die Stadt Ofen in Ungern,Buda. ist der Studenten Prügeltag, sabbato byAumay, mya, m. der Diner, Budensis, caeduntur studiosi (in Serbia).

Budanus. Бубрег, m. Die Riere, rен. Живи као Будимір, m.ein RannBname, nomen viri. бубрег у лоју.

Будимка, f. Die Sfnerin, Budana. Бубрекак, решка m, vide бубрег. Будимлија, f. eine 2rt 2epfel, роші Бубрежњаци , m. pl, дав Rierenftüd, species.

Будимлија, . vide Будимац. Бубрешчић, m. dim. 6. бубрег. Будамски (Будимски), кa, кo 1) Ofner'. Тубуљица, дie Puzel, pustula. ct, чиб Gudanus. 2) ady, nach Ofner Art, moro пца.

Budano.

caro renum.

che -)

[ocr errors]

Будињй, ња, ње, н. п. јаје, болест, Букварац, рца, m. Der 1 3 • Gфӣ.

dem Truthahn gehörig, gallopavonis. ler, puer elementa discens. Бу дионик, m. по намаспирима она Буквешина, f, augm, 2, буква. "даска, што у њу лупају у јутру Буквiк, m. per Вифеngаl, fagetum (?), да се буде калуђери, деr 28eder, Буквић, m. junge Зифе, fagus parva. expergefactor,

Буквица, f. ) dim. р. буква. 2) буко» Бс дисав, т. еіn XannBna:e, nomen viri. #up, die Bucheder, glans fagina 3) das Бу дити, им, v. impf, meten, excito. U BS, elementa. Будилінсе, имce, v. г. impf, erwaБуклија *, vide плоска, den, evigilo.

Букнути, нем, v. pf. 1) aufmuen, mu, Будући да, іntеm, cum, (ital. essendo gitum edo 2) auflodern, exardesco.

Буков, ва , вo, buhen, faginus. Бkeњe, p, vide, будење.

Букова, f. мали намаспирић код НеI sa , f. 1) ein Getränk aus Kukuruz- готина. 'brot und Wasser, potio e pane zeae et Bykobay, Bya, m. 1) Buchenstab, ba. aqua 2) брезова, Ber Birtenjaft, ѕuс. culus faginus. 2) извор у Јадру, у cus betulae.

Тршићком пољу, 3) село у СријеByzżyırja*, m, der 6y3a : händler, qui му (близу Варадина). vendit potionem e pane zeae,

Буковача, f. Oet Вифеntеd, baculus By340bán, m. eine Art Keule, clavae faginus. gemis.

Буковина, f, Bet Вифеnpols, lіgnum fagiEyi, m. ein großes Fuhrmannspferd, Reklenburger, (ein Kärntner), equus Sykpen, m. Bukurescht, Bucurestinum vecturarius, jumentum.

'urbs Valachiae. Б, ињіт, ња, ње, н. п. права, бет Букмење, и. (Рес.) vidе букење. Flon gehörig, pulicis.

Бу китепти, ким, (Pec.) vidе бук. Буја , f. vide папрат.

Бунтипи, им, (Срем.) јfети. Будадњача, f. vide, лапрапњача. БулКење, п. (Ерц.) бiв "goдerit, ax. Бујање, р. vіdе бучање,

dor. Бу гапи, ји, vide бучали,

Букһепти, кпим, v. impf. (Ерц.) То» Бујатка, f, vide патрапіка.

dern, ardeo. рити, им, y, impf, cf. пајиши, Була, f. vide Туркиња. Бујица, f. Xegenbat, torrenѕ.

Булажњење, т. Бузур", піmm, lапае зи,accipe et manduса: Булазнење, т.

vide бунцање. "Баба : Бујур Муса купуса.

Булазнитн, им, vide бунцами. Турчин: Нека бако и меса. Булумäh, m. некакво јело од брашная býx, m. der Ort des Wasserfalls, wo "А. Щпа си јео ?

das Wasser im Fallen toset, locus ca, Б. Сапримачка и булумала, taractae strepitos u's: онђе у буку Буљење, п." Бав реrроrrесtеn bее 2.ua има пастрме,

gen, exsertio oculorum : Бўha, f. баё шебеӣle, mugitus. Byьнока, f. (ст.) bie vie 2 идеn bеrроrа Букагије“, f pl. vіdе пупіо.

redt, quae exserit oculos: Бікање , p. Oas Brülen, mugitus. „Курвина буљиока schilt der Krebs Бу һара, f. у Сријему је обичај да се

den Frosch. уз месојеће свако вече скуте ђевој. Буљипти, им, т. impf, п. ј. очи, рів ке (мале и велике) и младе (ан од Uugen hervorreden, exsero oculos. му шкиња дође ђекоје), насред се. вуљубаша*, ш. 24nführer еіnев буљук, ла, та наложе вапіру (понајвище dux turmae, centurio. од ђубрела и од смеплишта) и Буљубашни, на, но, бев буљубаша, око ње играју и пјевају; и по се centurionis. зове букара или ва пириш ме Буљубашиница, f. pie pauptmann&frau, (ајдемо на букару, пјевају ћеца на uxor centurionis. бу кари).

Буљубашнца, m. dim. р. буљубаша, Букарғње, п. Тав Brännen, subаtіо, Буљубашовање, т. бав буљубашаБўлариписе, рисe, v. r. impf. brahnen, Seyn, centuriatus gestio. 'subo (von Soweinen).

Буљубашовали, шујем, т. impf. і Букаши, бучем, v. impf, brülen, musio. bin буљубаша, sum centurio, Букач, m. Ber 3rüler, muѕitor (vom Булугбаша, m. vіdе буљубаша тіс Ochsen).

auen Ableitungen. Буква, f. Die Buфе, fagus.

Буљук*,

*, die Schar, Trupp, turba, turma, Sykeap, m. das ABC - Brch, abecedae bymõâp, m. die Hummel, apis terras п,

stris Linu,

[ocr errors]
« PreviousContinue »