Page images
PDF
EPUB

Обграђивати, ђујем, v. impf. runo ume Обијаши, ам, v. impf. 1) врата, cin jaunen, circumsepto. Обдан, vide дању.

Обданица, f. innerhalb eines Zages, per diem: кувати пређу на обданицу, т.ј. у јутру почети, па шај дан свршити; ићи куда на обданицу (а не на комак). Обдарити, им, v. pf. befфenten, dono. Обе, (Рес. и Срем.) vide обје. Обедити, им, (Рес. и Срем.) vide oбиједити.

Обезнанитисе, имсе, v. r. pf. in Dhno macht fallen, deficio.

Обезумити, им, v. pf. bethören, decipio, induco.

Обезумитисе, имсе, v. г. pf. Я бе thören lajjen, decipior.

Обелити, им, (Срем.) vide обијељети. Обелоданими, им, (Рес. и Срем.) vide објелодании.

06ep, m. der Kamm (des Hahns), crista. Оберучке, (Реси, Срем.) vide обjeручке.

Обесити, им, (Рес. и Срем.) vide објесити.

Обећавање, n. vide обрицање. Обећавати, ам, vide обрицати. Обећање, п. дав Berfpreфен, promis

1

sum. Обећање је лудоме радост. Обећаши, ам, vide обрећи. Обсушити, им, v. pf. н. п. иглу, дав Dehr an der Nadel beschädigen, obstruo aut destruo foramen acus. Обзинути, нем, v. pf. begäýnen (?), obhio (?), d. i. in den Mund nehmen (und wiever heraus). Кад кога заболи грло, кажу му жене, да обзине трипут комад љеба (говорећи: пса грло боли, а не мене), па да га да псетету: па ће га онда проћи грло. Кад у кога почне расти мртва кост, онда треба наћи дијете посмрче, да је обзине: па ће престати расти.

063up, m. das Umblicken, respectús: оде без обзира. Обзирање, п. даš Umherfehen, respe

[blocks in formation]

brechen, effringo fores. 2) rund umher b, decutio. 3) обија кокош да пронесе, [uht einen Ort uт ре legen, positurit? parturit gallina. Обиједити, им, v. pf. (Ерц.) mit Un recht beschuldigen, accuso injuria. Обијелити, им, v.pf. (Ерц.) weißmerben, Обијељети, им, Jalbesco: обијељео снијег по брдима; обијељео човек као овца (graue Maare befommen). Обикнутисе, немсе, vide обићисе. Обил, ла, ло, reimli, uber. Срб приповиједају, да је Силни Стеван, ловећи по Церу, угледао на једном мјесту ђе се гране од до већа и доље савијају и горе узвијају. Кад дођу на оно мјесто, а то Дијете код неколико оваца удари. ло своју сјекиру у кладу, па легло на леђа те спава: кад дине из се бе, онда се гране узвијају у висину, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи. Кад то види цар, зачудисе, па пружи руку с коња да му узме сјекиру, али оћеш! не може да је извади из кладе. Борже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе, но ниједан је не може ни помаћи. Онда пробуде дијете и запита га цар: „Како ти је име?" А оно одговори:,,! Милош." „Имаш ли оца и мајку?" , Имам мајку, а отац ми је умро." ,,А ђе ти је мајка? -,,Ето је тамо доље у селу код куће." „Ајде да нас водиш твојој кући." ,,Не могу од оваца." "Ајде ми ћемо поћерати и овце." И тако га којекако намоле да покера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и виђети, шта ће он радити са сјекиром: како ће је извадити из кладе; или ће је онако оставити. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на рамо. - Како дођу кући, Милош одма остави овце и непознате госте, па замакне међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем, да гледа, да му се ђе не сакрије; кад погледа кроз брвна у једну зграду, а по Милошева мајка мијеси љеб, а пребацила десну сису преко лије. вога рамена, а лијеву преко деснога, те Милош остраг се. Онда цар рече: „Међер обила мајка, роди Ма обила јунака.” Цар узме. Милоша од мајке и одведе га своме

[ocr errors]

,,

[ocr errors]

двору, и од пога се назове Обилић.

Обилажење, п. 1) дав итденеn, circuitio. 2) дав Umgehen, circuitus. 3) дав Besuchen, invisio. Обилазити, им, v. impf. 1) umgehen, ambio. 2) umgehen (durch einen Um weg), circumeo. 3) besuchen, iuviso. Обилат, та, то, vide обил. Обиљежје, п. оно, што се да први пуп ђевојци (прстен, или новац какав): да се зна, као да је већ испрошена, дав Setratopfanò, pignus datum puellae in signum futuri conjugii. Обирак, рка, m. ber ufuß (пафдет das Beste bereits ausgekauft worden), merces (res) rejiculae. Обиритисе, имсе, v. r. pf. деп бир бе koinmen, potiri collecta presbyterali : не ћеш се обирити ове године. Обити, обијем, v. pf. 1) врата, eine schlagen, effringo. 2) rund herum ab. flagen (н. п. лед с кола воденичнога), decutio.

Обићи, обиђем (и обидем), v. pf. um деби, circumeo.

Обићисе (говорисе и обикнутисе), обикнемсе, у. г. pf. детение, adsuesco.

Обичај, т. деr Brauh, mos, consuetudo. Обичан, чна, но, moran man fide wöhnen kann, cui facile assuescas. Обичий, на, но, детöhnlich, gebräuch» lih, usitatus, consuetus; adv. обично. Обје, обију, (Ерц.) f. pl. Die beiben, ambae.

Објелоданими, им, v. pf. (Ерц.) anfan. gen es bei hellem Tage zu treiben (z. B. Diebstahl), palam incipio facere (furtum).

Објеручке, (Ерц.) mit beiben

ambabus mauibus.

änden,

Објесити, им, v. pf. (Ерц.) aufhenten, suspendo.

[ocr errors]

Објеситисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.)

erhenten, suspendere se.

Објестисе, једемсе, v. r. pf. fich über effen, nimio cibo obrui. Oблáraíе, n. 1) das Umschlagen, Einschlagen, circumdatio. 2) Betten, sponsio. Облагати, лажем, v. impf, einfdlagen (etmas in Papier), crcumdo. Облагати, лажем, v. pf. burh lügen verläumden, mendacio calumnior. Облагатисе, лажемсе, v. r. impf. 1) fi einfelagen (in ben Mantel), circumdo (pallium). 3) wetten, spousionem facio. Облагивање, п. дав Berläumčen, calumuiatio.

Облагивати, гујем, v. impf, кога код кога, диф идen perläumben, тецtiendo calumnior.

[blocks in formation]

Облакшаши, ам, v. pf. erleistern, levo. Oблámaшье, n. das Abbrechen (rund herum), decerptio.

Обламати, ам, v. impf. runb berum abbrechen, decerpo.

Облапбран, рна, но, деr gern.fmaц set (Gourmand), Schmausbruder, amans epularum.

Област, f. bie Ma$t, potestas: не попусти, Господе Боже! области нечастивоме и некршпеноме (кад се моле Богу).

Облачак, чка, m. һур. у. облак, дав Wölkchen, nubecula.

Облачан, чна, но, wolfig, trü, nubie lus.

Облачење, п. дав Хnziehen (ber Steiber), indutio,

Облачина, f. augm. . облак. Облачиши, им, v. impf. 1) anhen

induo. 2) види онај, који ведри и облачи, дer beitert und Regen mat. Облачишисе, имсе, v. r. impf. 1) і ап= ziehen, induor. 2) sich überziehen, um= wölfen, obnubilor.

Облежати, жим, v. pf. bolafen, concumbo cum aliqua.

Облепити, им, (Рес. и Срем.) vide oблијепити.

Облепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide обљепљивање.

Облепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide обљепљивати.

Облетање, п. (Рес. и Срем.) vide облијетање.

дел

р. (Ерц.) сіг

Облтети, шим, v. pf. (Pec.) Jumflies Облетини, им, v. pf. (Срем.) Облећети, летим, ѵ. cumolo. Обливање, п. (Срем.) vide обљеванње. Обливати, ам, (Срем.) vide оfљевати. Оближњи, ња, ње, naђe gelegen, adjacens, vicmus. Облизати, лижем, v. pf, ableden. lambo, lungo.

Облизивање, п. Роš ibleden, lambitus, Облизивати, зујем, v. impf. abieden lambo.

[ocr errors]

Облизиватисе, зујемсе, v. r. impf. fi lecken (Eßluft zeigen), uma ce ma my облизујеш, esurio (circumlingo). Облизнишисе, имсе, v. г. pf. Broilinge дебатен (auh von Zhieren), geminos pario, geminum partum edo. Облијепити, им, v. pf. (Ерц.) umīle. ben, bekleiben, induco aliqua re. Облијешање, п. (Ерц.) bas Umfliegen, circumvolitatio.

Облијешати, јећем, v, impf. (Ерц.) umfliegen, circumvolito. 06лйк, m. das Antlik, das Angesicht, facies: познајем га по облику. Облина, f. bie malzenförmige Кüпде, rotunditas cylindrica.

Облиши, лијем, v. pf. н. п. свиралу коситером, rund herum verießen,

circumfundo.

Облица, f. ein cylinðrifer tab, baculus cylindricus. Обличје, п. vide облик. Облог, m. vide опклада. Облогуз, m. (ber Rundarf, podicis obesi), der alles aufißt, was er eßba= res findet.

Облогуз, за, зо, flemmerft, edax. Обложити, им, v. pf. einschlagen (den Fuß in), obvolvo. Обложитисе, v. r. pf. 1) fih einflagen, einhülen, involvo.2)vide опкладишисе. Обломити, им, v. pf. rund herum ab, brechen, decerpo.

Облушак, шка, m. ber Riefel, silex. Облучац, чца, m. дрво (као прут)

савјено на колијевци више Ђетиње главе: да не пада покривач ђетету на главу. Обљевање, п. (Ерц.) bas Bergießen, plumbatio.

Обљевати, ам, v. impf. (Ерц.) vergie fen (mit Bley), plumbo. Обљепљивање, п. (Ерц.) да$ Befleiben, inductio, obductio. Обљелљивати, љујем, v. impf. (Ерц.) bekleiben, induco. Обљубити, им, v. pf. (ст.) аbtüßen,

- deosculor:

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Обнети (обнёти), несем, (Рес. иСрем.) vide обнијети. Обнизати, нижем, т. pf. н. п. капу, или главу, бисером, mit einer Res he (werlen) umgeben, circumdo lineam (margaritarum).

Обнизивање, п. бав Behängen mit Perlenreihen, circumdatio lineae margaritarum.

Обнизиваши, зујем, v. impf. mit einer Perlenreihe umgeben, circumdare lincam margaritarum.

Обнијети, несем, обнијо (обнијела, ло), v. pf. (Ерц.) umtragen, circum

fero.

[blocks in formation]

que: обоје ђеце, обога ђеце и т. д Обојити, им, v. pf. färben, coloro. Обојица, f. беide, uterque. Обојчина, f. augm. . обојак. Обојчић, m. dim. . обојак. Оболети, лим, v. pf. (Рес.) Оболиши, им, v. pf. (Срем.) Обољеши, олим, v. pf. (Ерц) beit ge schwächt (entkräftet) werden, morbo in

firmor.

burch

Krank

Обор, т. 1) bie Sinzäunung für bie Schweine, sepimentum pro suibus. 3) in оборкнез, оборџенерао, ift 6 дав deutsch Ober-, supremas. Оборкноз, m. cf. кнез. Оборлаћман, деr berlieutenant,

centurio.

sub.

Оборлакманов, ва, во, beš Dberlieu. tenants, subcenturionis, Оборлаћмановица, f. Oberlieutenants frau, uxor subcenturionis.. Оборлаћмански, ка, ко, 1) Обerlieutes nants, subcenturionum. 2) adv. mіе Oberlieutenant, more subcenturionis. Обориши, им, v. pf. niedermerfen,

sterno. vide обалити.

[ocr errors]

Обости, бодем, v. pf. fpornen, calcari pungo, subdo calcar. Обоци (ободци), m. pl. (доље преко Мораве) Die Shrgehänge, inaures : „Венце и обоце

Обравница, 1. дав Дмство, ber 3.

Обравњача, f. ferträgerinnen, jugum. Обрад, m. Mannsname, nomen viri. Обрадатити, им v. , pf. Bart betom I men, barbam nancisci. Обрадовати, дујем, v. pf. erfreuen, gaudio afficio.

Ображђивање, п. дав infurhen, sul

catio.

[blocks in formation]

Обрањавати, ам, v. impf, verwunden,

1

vulnero. Обрастање, п. дав Иттаfen, circumdatio, obductic. Обрастати, ам, v. impf. umßerwad). fen, circumascor. Обрасти, стем, v. pf. umßermaifen, circumnascor: обрасло цвијеће у траву.

Обрати, берем, v. pf. 1) pflücfen, decerpo, lefen, lego: обрати виноград, јабуке, кукурузе; обраћеш зелен бостан (би wirt niht qut fahren, male succedet tibi). 2) wählen, eligo, seligo, cf. изабрали :

2. Ти обери кога теби драго Обратими, им, v. pf. žu etmaš ver

leiten, induco.

Обраћање, п. дав Berleiten, inductie. Обраћати, ам, v. impf. Fchren, verlo. Обрашчић, m. dim, v, образ.

Обрва, f. bie Hugenbraune, supercilium. Обрвица, f. dim. . обрва. Обрђати, ам, v. pf fletes Xušfe. hen bekommen, tristem speciem acci pio. Обредити, им, у. pf. ber Reiђе паф дебел, thun, ex ordine facio. Обређивање, n. baš Zhun ber Reihe nach, das Umreiben. Обређивати, ђујем, v. impf. umrei ben, ex ordine facio. Обрезати, ежем, у.

circumcido.

pf. beschneiden,

Beschneiden,

Обрезивање, п. дав Ве$neiben, cir

cumcisis. Обрезивати, зујем, v. impf, befhnei деп, circumcido.

Обрен, m. Тапивнате, nomen viri. Обренија, Frauenname, nomen femiпае (наф бет masc. Обрен). Обрешен, Тапnname, nomen viri. Обрешеније, п. дав бе ber indung des Haupts Johannis (24. Febr.), inventio capitis S. Johannis. Обретисе, римсе, v. г. befinden, adesse. Обрећи, речем (говорисе и обрекнем), v. pf. verfprechen, promitto. Обрећисе, речемсе (говорисе и обрекнемсе), v. r.pf. ver{prehen, polli.

ceor.

pf. fich wo

[blocks in formation]

Обрицати, ичем, v. impf. verfprehen, pollicitor. Обрицашисе, ичемсе, v. r. impf. veto Обричиши, им, vide обријети. sprechen, promitto. Обркашиши, им, v. pf. einen

[ocr errors]

bart belommen, mystacem (pilos in labio superiori) nancisci (protrudere). Обрлатиши, им, v. pf. umringen, nicht auslassen, circumsto, non dimit10. Обратно као ајгир кору. Обрнути, нем, v. pf. umtehren, verto. Обрнутисе, немсе, v. r. pf. umteh.

ren, revertor.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Обручан, т. т.ј. лонац, eine Hrt
Topf mit einem (thönernen) Reif um
die Mitte, olla orbiculata.
Oбручâше, п. das Bereifen, circumdо
orbem.

Обрy'чаmи, aм, v. impf. bereifen, cir-
cando orbem (dolio).
Обручић, m. dim. у. обруч.
06pŷuje, n. (coll.) die Reife, orbes, cir-

culi,

06шшиm, v. pf. übel ankommen, male excipior: обршио као нико његов. 06pmmeр, der Obrist, Oberste, tribunus (militum); praefectus (equitum). Oбршumеров, ва, Bo, des Obersten,

tribuni

Обрштеровица, f. bie Dberftenfrau, des Obersten Frau, uxor tribuni. Opшumерсki, ka, ко, 1) Obersten =, tribunorum. 2) adv. wie ein Oberster,

mure tribuni.

Qбуваше, n. das Anschúhen, calceatio,
Обуватање, п. даš Umfajfen, ample-

[ocr errors]

Обуважати, ам, v. impf. umfassen,

ainplexor.

Обувати, ам, v. impf, 1) кога, опфц.
ben, calceos induo alicui. 2) Schuhe
anziehen, calceos induo,
Обýваmисе, амce, v. r. impf. die Schuz
be angieben, iuduor calceos.

Обувашами, им, v. pf. umfassen, am.
plector.

OsуBaчa, f. das Schuhband, ligula (cal

cearia).

Обудевити, им, vide обудовљети.
Обуд вљети, вим, v. pf. (Epu.) Wit.
wer (Witwe) werden, conjuge orbari.
Обузети, змем, v. pf. runo herum er.
dreifen, corripio.
Обузимање, п. дав Umfhlingen, Cr.
greifen, correptio.

[blocks in formation]

cefacio..

Обушити, нм, v. pf. das Dehr spren.

gen, foramen corrumpo, rumpo.
Овај, ова , OBQ, dieser, hic.
Овак, кa, ka, dieser Art, hujus modi,
hoc genus.

Овako, auf diese Art, hoc modo.
Овакови, ва, во, vide оваки.
Oвамо,
vide amo.

Ован (ован), вна, m. ber Bibbet, aries. Oвac, вca, m. der Hafer (Haber), avena sativa Linn.

Овда, з. 3. овда, онда, баlo bie, a

das! bald ist, bald wieder dann, multis et variis intervenientibus.

Òвдашнî, на, íe, der Hiesige, hujas,
hujus loci (arbis).

Овде, (Рес.) (Бекоји говоре и ов
Овди, (Срем.) ка, овдика, обђе
Oshe, (Epy.) Ika) hier, hic.
Oвejamu, jeм, (Pec. u Сpeм.) vide
овијати.

Овељача, f. vide вељача.
Oвида, f. Frauenname, nomen feminae
Овијати, јем, v. pf. (Ерц.) wutfeln
worfeln, ventilare.

Oвuиja, f. Officierstelle, munus ducis
(militum).

Oвnчap, m. der Officier, dux militum. Овнров, Dа, BO, des Officier, ducis militum.

Овицирски, ка, ко, 1) Sfficiers, du cum. 2) adv. nach Officier - Art, more

dutum,

[blocks in formation]
« PreviousContinue »