Page images
PDF
EPUB

pf. Bart

не.

оборлағманов, ва , во, бев Oberlieu• дрва , f. Die Mugeneraune, supercilium. tenants, subcenturionis.

Обрвица, г. din. у. обрва. Оборлаһмановица , f. Oberlieutenants. Обрѣали, ам, v. pf. flеtев Дu&fe. frau, uxor subcenturionis..

hen bekommen, tristem speciem acci. Оборлаһманскі, кa, кo, 1) Обеrlieute.

pio. nants s, subcenturionum. 2) adv. wie. Oopeanmu, um, y. pf. der Reihe nach Dberlieutenant, more subcenturionis.

geben, thun, ex ordine facio. Оборити, нм, v. pf. niepermerfe, Обређиватье, п. Bas $bun Der Reibe sterno, vide обалити.

nach, das Umreiben. Обослин, бодем, v. pf. fpornett, cal- Обређівати, ђујем, v. impf. umrei. cari puogo, subdo calcar.

heil, ex ordine facio. Обоци (ободци), м. р. (доље преко Обрезати, ежем, pf. beschneiden,

Mnpase) die Ohrgehänge, inaures : circumcido. „Венце и обоце

Обрезивање, р. Зав efфneisen, cir. Обрaвница , f. Das Ouerbol; bеr 93af.

cumcisio. Обравњача , f.jferträgerinnen, jugum. Обрезнівати, зујем, т. impf. befфnti. 06pan, m. Mannsname , nomen viri.

den, circumcido. Обрадалипи, им, у.

tom. Обрен , m. 27 аппвпате , pomen viri. : men, barbam pancisci.

Обренија, Хrauenname, hоmеn femiОбрадовати, дујем, v. pf. erfreuet, пае (па бет masc. Обрен). • gaudio afficio.

Обретен , RannBname, uomen viri. Ображђівање, р. дав 2nfuren, sul- обрeпeније, п. Вав 5 et per $ і припа catio.

des Haupts Johannis (24. Febr.), inображbвати, Бујем, т. іmрr. furф еп, ventio capitis S. Johannis. sulco.

обретисе, римсe, v. г. pf, fi, wo образ, m. 1)Біе 243 angen, genae. 2) Сфат, befinden, adesse. un<bre, pudor : нема образа. Об- Обр'ли, речем (говорисе и обрекнем), раз ваља, кум ће доћи. Црн и об v. pf. versprechen, promitto. раз ! у циганке црн образ, али пу. Обрелисе, речемсе (говорисе и обна піорба. Образа више нема, рекнемсе), у.г. pf. perfpreфen, polli. то два прста (а гузице има два артина).

Обријати, јем, v. pf. Баlbisen, (barОбраздили, им, v. pf, anjuren, sulco. bam) detondeo. обрамница , f.1l vide oбрaвиица.

Обријатнсе, јемсе, v. pf. ft bar, обрамњача, f.].

biren (lassen), toudeor. Обрана, f. Der ефus uno ефitni, mu Обрисати, ишем, v. pf. abwischen, Dimentum : рана и обрана.

abstergo. Обрании, им, у. pf. verwunden, vul. O6pumu, pajen, v.

pf. umwühlen, subОбрањавање, п. Вав Зеефипреп, yul- Обрніцање, р. Рав Зеrjpreфen, pоllісі. neratio.

tatio. Обрањавали, ам, v. impf. etmune, Обріцами, ичем, у. impf. perfprефеп, vulnero.

pollicitor. Обрастање, р. Вав Иmmafen, cir- Обрізцаписе, нчемсе, v. г. impf. per. cumdatio, obductic.

fprechen, promitto. Обраспапти, ам, Ү. impf. umbеrmафОбрtічніпи, имт, vide oбријети. fen, circumascor.

06 Kamumu, un, v. pf. einenSanauz. Обраспи, спем, v. pf. umber mafen,

bart' bekommen, nystacem (pilos in circumnascor: обрасло цвијеће у labio superiori) pancisci (protrudere). траву.

Обрлатипии, им, v. pf. " и mrtnqеп, Обрати, берем, v. pf. 1) pflicten, de

nicht auslassen, circumsto, nou dimitсегро, lefen, lego : обрати виноград, tо. Обрлатио као ајгир кору. јабуке, кукурузе; обраћеш зелен обрнути, нем, v. pf. umtebren, verto. бостан (ou mirit nit gut fabren, Обрнутисе, немсе, v, r. pf. umfebmale succedet tibi). 2) wählen, eligo, ren, revertor. seligo, cf. изабрати :

обро , m. hyp. 2. Обрад. „Ти обери кога теби драго

06pok, m. eine festgerekte Zeit, tem. Обраптилии, им, v. pf. и еtmав ver, pis constitutumn : једе на оброк орее leiten , induco.

oбрoкoм; }сца једу без оброка. Обраћање, р. Зав 23erleiten, induсtіе. обронак, нка, m. et abbang, devexi. Обраћали, ам, v. inpf. tebren, Yerlo. Обрашчил, ш. dim, p. образ..

„Заспала девојка брегу на оброңку —

Q

ceor.

рего.

[ocr errors]

tas :

vor.

tum,

hoc genus.

Обронитисе, имce, v. pf. binaprolet Обузимами, ам (и обузимљем), т. (von der Erde steilem Abhang), devol impf. ergreifen, corripio.

Об ўставиши, им, т. pf. auf alten, обеспити, им, у. pf. die jungen Зwei. detineo.

ge abfrejsen (wie die Ziegen), depasco 06ycmabbame, n. das Aufhalten, defrondes.

tentio. ортаљка, г. беr duerbalten, bеr іn обустављати, ам, т. inpf. aufbal.

feiner Mitte um einen Pflock beweglich ten, detineo , moror. it in einem Snaben jpiele), trabs trans- Обули, бујем (particip. обувен), *.pi. versa, in medio perpendiculari insidens 1; Schuhe anziehen, induo calceos. 2) et mobilis (oon обрати).

коло (почак), Die felgen am Race aaa Обрпањ, ліња, m. eine 20tt Srebь аз bringen, absidem circumdo rotae. ren Doppelrinas, um die Pferde ani O6yka, f. die Beschubung, calceamen

fubinden, anunli genus. обрање, п. рав итогеbеn, circuma- обући, учем, т. pf. angieben, induo. clio, conversio,

дућина, f, augm. р. обућа. Обрати, рем, т. impf. ит reben, Обулисе, учемсе, т. г. pf, jih angita circumago.

ben, indtor. Обруч, m. Der Reif (am SaBe), orbis, Обулица , f. dim. в. обућа, circulus.

Обучавање, пл. Вав аbrіtеп, соndоcе. Обручан, т. п. і лонац, eine art

factio. opf mit einem (thönernen) Reif um 06yrábami, am, v. impf. abrichten, die Mitte, olla orbiculata:

condocefacio. Обручање, п. дав Sereifen, circumdo Обучиши, им, т. pf. abrichten, condo, orbem.

cefacio.. Обручали , ам, . іmрr. bereifen, cir- Обушити, им, v. pf. Bas Sepr fpren. cando orben (dolio).

gen, foramen corrumpo, "umpo. обе , чић, m. din. v. обруч.

Овај, ова, ова, діеfеr, hic. обручје, Р. (coll.) bie eife, orbes, cir- Овакӣ, кa, кa, biefer Art, hujuѕ modi,

culi, 06pium, v. pf. übel ankommen, ma. Овако, auf viefe art, hoc modo.

le excipior: обршю као нико његов. Овакові, ва , вo, vidе оваки. Обршлер, беr briji, oberte, tribu. Овамо, vidе амо.

nus (inilitum); praefectus (equitum). Ован (бван), вна, m. Bee Biocer, aries. обри перов, ва, во, бев Sberten, Овас, всa, m. Bеt pajer (aber), avena tribuni

sativa Linn, Обришперовица, f. Die Oberitenfrаи, Овда, 3- 3. овда, онда, баfs biep, bal

des Oberiten Frau, uxor tribuni. das! bald ißt, bald wieder dann, mulортилерски, ка, но, 1) Обеrіtеn : , tis et variis intervenicntibus. tribuuotan. a) adv. wie ein operiter , двдашњії, ња, ње, беr piejige, bujas,

hujus loci (urbis). обување, п. Рав 2Infфuben, calceаtіо, Овде, (Pec.) 1ъекоји говоре и овде обувалање, п. Ba® Umfajfen, aniple- Овди, Срем.),ка, овдика, овѣexatio.

Овље, (Ерц.) Jка) bier, hic. обуважати, ам, v. impf. umfaffen, Овеjапи, јем, (Рес. и Срем.) vide a inplexor.

овијати. Обувати, ам, v. impf, 1) кога, аnfфия Овељача, f. vіdе вељача.

ben, calceos induo alicui. 2) Squhe Obuda, f. Frauenname, nomen feminae. anzieher, calceos induo.

Овијали, јем, v. pf. (Брц.) фисfela, Обуватисе, амce, v. г. impf. Sie Gфия worfein, ventilare. b? anziehen, juduor calceos.

OBurguja, f. Officierstelle, munus ducis обувати, им, v. pf. umfaffen, am.

(militum). pl. ctur.

Obhyap, m. der Officier, dux militum. odybaya, f. das Souhband, ligula (cal. Obhujuipos, ba, BO, des Officier, ducis cearia).

militum. Обуд витн, им, vide обудовљепи. Овiцiрски, ка , но, 1) Sficieri, duОбуд вљети, вим, v. pf. (Ерц.) 28it. cum. 2) adv. nach Officier s Urt, mors

wer. (Witwe) werden, conjuge orbari. ducum, Об з пи, змем, v. pf. rinə bеrum et. Овладан, ам, vidе обладати. reifen, corripio.

Овнина , f. augm. p. oвaн. 06ўзимање, прав Иm flingtit, @r. Oвник, ф. dim. p. oвaн. greifen, correptio.

QBHOB, BA, BO, Widders, arietis.

mure tribuni..

[ocr errors]
[ocr errors]

f. das Schöpfenfleisd, ver- Oraâ, m. der Theil der Pferdrüstung, vecina.

Ornabâp, m.jder am Kopf desselben beo Овнујски, ка, но, Віктеt, arietinus. findlich, lora capitis equi.

Приспао за њим, као лисица за оглавина (оглавина), f. Die Ropf, aut Bee овнујским мудима.

Tbiere, pellis capitis bestiarum. Овогодашњи (овогодишњй), ња, ње, Огласипти", им, v. pf. pertunten, Euno heurig, dießjährig, hornus.

machen, nuncio. Оволікачки, кa, кo, augш, р. ово Огласильсе , имсе, т. г. pf. Euno Per.

den, verlauten, uuncior, Оволіки, ка, но, fo grоf, tantus. Огласник, ш. (сп.) беr Bote, numОволіло (оволико), fo viel, tantum. -cius: Оволічії. кa, кo,

vidе оволначки. „Пус” Турчина једног огласника, Оволишни, на, но, dim. у. оволики. „Нека каже Босанском везиру Оволишно, dim, . оволико,

Оглами, ам, vidе огледати. Огранипои, им, y, pf. fфwars mафел, Оглашисе, амсе, vidе огледалінсе. reddo nigrum.

Оглашівање , п. бав деrtій преп; &aut. Овранцами, ам, т. pf. mit Stangofen werden, nunciatio.

ansieden, inficere malo venereo. Оглашивати, шујем, т. inpf. Eun Овранцалінсе, амce, v. r. pf. Srango = maten, Duncio.

sen bekommen, malo gallico infici. Огледало, п. Веr epiegel, speculum. Оврећи, овршем, овръао, (Pec.) vide Огледање, р. ) Das Sefeben, inspeовријећи.

ctio. 2) 096 Nachsehen, inspectio. 3) Овријеби, овршем, овръао, т. pf. das Versuchen, experimentum, pericus (Ерц. и Срем.) аuѕtrеten (Pa8 8trei. Jum. de), trituro.

Огледати, ам, т. impf.1 feben, паф. Oерки, овршем, овръао, vidе оври- Огледали, ам, v. pf. feben, бе. jeku.

sehen, video, experior. Овршине, f. pl. fie 26fäle (6ein 3Огледалінсе, амсе, т. г. impf.1.)

chneiden der Bäume), sarmenta. Огледагінсе, амсе, у. г. pf. (im &pies Овуда (двуда), бier pur, hac.

gel) besehen, inspicio we. 3) sich verObija, f. das Staf, ovis.

fumen, јф meffeit, experior. Овчар, ш. 2) Der Офäfer, opilio. 2) Оглобити, нм, y, pf. дисф ®rрrеffun. планина у Србији.

gen fchinden, exhaurio vexationibus et Овчарев, ва, вo, vide овчаров.

mulctis. Овчарица, f. .) Die Офäferian, femina Огледали, лорем, v. pt. aблagen, (puella) pascens oyes. 3) овчја коша corrodo, pa, der Schafstall, ovile.

Оглўнути, нем, v. pf. taub meroen, Овчаров, ва, во, бев ефafbirten, opi obsurdesco. lionis.

Оглушиписе, имce, v. г. pf. кога, Овчарскій, кa, кo, 2) Cfers, opi. tause Dhren haben gegen jemands Bits Jionum. 2) adv. wie ein Schäferhirt , ten, surdus sum ad preces. more opilionis.

Огнојнтисе, имсе, т. г. p. citern, бвчевина, f. (овчјвина?) бав сфaffleift,

suppuro. caro ovilla.

Огњан, m. Лаппвпате, no men viri. Овчица, f. дав ёфdfфеn, ovicula.

Огњана, f: $rauennaтe, pomen femiObují, uja, yje, Schafe :, ovillus, ovium. Огадими, нм, v. pf. коме шпа, ver. Огњевипі, ма, по, leiden, molestum reddo.

Огњен, на, но, гадитсе, огадило ми се, v, г. pf, guОгњен, vide Огњан. mider werden, molestus fio.

Огњило, р. Ver Seuerzab, chalybѕ igгајтаниши, им, v. pf. eine ефnur ber. uiarius. ymnähen, adsuo funiculum (clavum ?). Oroliwme, n. der Feuerherd, focus. гањ, гња, m. Bas Seuer, igois, vide Oговарање, п. бав &ntfhulpigeit, Ber. Баmра.

theidigen , excusatio , defensatio. rap, m. (cm.) eine Art Jagdhund, ca- OroBápamu, am, v. impf.1 zu eines Gun. Dis vepatici genus :

Оговорити, им, v. pf. I ftеn fprефек, „Да нараңим рте и огаре

ibn entfuldigen bertheidigen, excuso, „Удариure pти и огари

defenso : Таравити, им, vide oгaрипи, „Свекрва је кара, гарин, им, v. pf. mit Rоblен обеr „Девер оговара Rug beschmieren, illino fuligine aut Ornemu, aum, (Dec.) , vide oro. carbone.

Оголиши, им, (Срем.) і љети.

nae.

} feurig, igneus.

[ocr errors]

487

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

mum.

Одавно (од давно), Tange, Tangji, din.

Оголўзпити, им, v. pf. кога, паtt Огријало сунце, (ст.) erwаrment,

ausplündern, spolio omnibus rebus. Огријано сунце, саlеfaciens: Огољепін, олим, у. pf. (Ерц.) nadt mer: „Султан царе огријало сунце!

den, seine Kleider zerriffen haben, nudor. Orpujamu, jem, v. pf. (Epu.) 1) ermár: Огорјелица, f. Berg іn Dalmatien : men, calefacio (hominem), 2) hervors „Примишесе у Огорјелицу

kommen (von der Sonne), apparuit sol. ограбипи, им, v. pt. н. п. сијено, Огријалисе, јемсе, т. г. р. (Ерц.) і

von allen Seiten abrechen (den Heu: wärmen, calefio. fфобет), rastro abstergere foeni me- Огријешити, им, v. pf. (Брц.) душу, tam.

die Seele mit Sünden belasten, pēc Ограда, f. Der .3aun, sepes : ограда

catis onero animum. око мјесеца.

Огријенциписе, имce, v. г. р. (В. Оградини, им, у.

v. pf. 1) umgäunen, fich versündigen, nefas admitto. obsepio. 2) vidе начинити (н. п, ве- Огрјев, m. (Epy.) die Heigung, cale. сеље).

factio : нема дрва за огрјев. дградица, f. dim. р. ограда.

Огркнути , нем , у. pf, bitter werden, Ограђівање, в. дав im säипет, cir amarus fio. cumseptio.

Огрлица, f. Der фатв{ф mud, mobile. Ограђівати, љујем, v. impf. umjäи. Огрљак, m. Вав баllbano (бев фиправ, пеп, obsepio.

Жа16 ев), vinculum collare. Ограисати*, ишем, v. pf. vіdе нага- Огрнути, нем, v. pf. .) н. п. јапун

ņe, den Mantel umhängen, cir. Огранак, нка, m. Вав Reis, frons соmdo. 2) кукурузе, и mgraben, une (frondis).

mit Erdé umhäufeln, circumdo brОгранупи, не, v. pf. п. і. сунце, fit)

am Horizonte zeigen, exorior (de sole). Orpmâne, n. 1) das Umhängen, cir"Ограшје, р. беr еtrаup (Sampf) cer cumdatio. 2) das Umgraben des Kukus tamen :

ruz, circumdatio humi. „Божја помоћ Косовко ћевојко ! Огрпатин, гркем, v. pf. 1) urbangta, „Бе си сестро на ограшју била ? circumdo. 2) dem Sukuruz Erde uma

Да ће ли си клобук за добила ? daufeln , circumdo humum. „До Бог добро кнежева војводо! Огрубити, им, т. pf. н. п. од крас» „Ни” сам нигње на ограшју била, ma, durch Blatternarben ein grobes

„Ним” сам клобук на боју добила - Aussehen bekommen, asperam faciem огрбавити, ам, v. pf, butlig merten, nancisci.

einen bəter беоттеп, gibbosus fiо. Огрували, ам, т. pf. н. п. кукурузе, Огреб, m. оно што остаје на огре. abschlagen, decutio.

блу кад се огребље куђеља или лан. Огуглапи, ам, v. pf. штo, jian et Orpe albe, u das Abziehen das Flachses, тав дерӧпеn, assuefio. Огуглао, као

цигански конь бубањ. огребати, бљем, v. impf. absieben Огулипи, им, pf, ichinden,

(den Fiachs) purgo trahendo. Огребине, f. р. vіdе остружине. Од, m. Ser Bang, incessus: познајем Orpi610, d. die Flacheraufe, pecten liparius.

од, 2) роп, а. Од попа до ковача; o4 Огрев , m. (Рес. и Срем.) vidе огрјев. злата, од сребра, од земље; Књига Огрезнути, нем, v. pf. untergehen дошла од цара, од брата ; грми од (im raffer), mergi :

запада. 2) бољи од мене, bеfеr all „Вас му коњиц у крв огрезнуо.

іф и. f. D. melior me. 5) умръо од огрејапії, јем, (Рес. и Срем.) video срдобоље (од грознице, од Ер грнјами,

huye), an der Ruhr gestorben, perut Огрејаписе, јемсе, (Рес. и Срем.) vide dysenteria. огријатисе.

ода, vidе дд: ода шта је по ? Огрепси, огребем, v. p. 1) Erasen, одабрати, берем, v. pi. vide o4

scabo. 2) лан, куђељу, absiebен, purgo брати, trahendo per ferrum.

Одавање, р. Вав Дngeben, dеlаtiо. Огрешили, им, (Рес, и Срем.) video. Oдавати, дајем, v. impf. ang, ben, dгријешипін.

fero. Огрешиписе, имее, (Фес. и Срем.) одавде (одавде, одавде), ви bit vidе огријешиписе,

hinc. Огризине, 'f. р. Die uebеrbieibje pon Одавле (одавле, одавле), vidе одавде

Heu in der Krippe, residuum foeui.

purgatio lini.

exco»

у.

[ocr errors]

га по оду.

[ocr errors]

lacto.

Одагнапи, ам, v. pf. megtreiben, abigo. 'одатле (одäпле, одамлё), bon “Фа, Одадирање, п. 1) бав 2breifen, 2) бав istinc.

&ntreiben, Srprejfen, expressio. 3) сав Одаће, н, ІІ. није на одаће, іft niФt Shlagen, percussio. 4) das starke Far feil, non venumit, non est venale. jen, crepitus ventris.

Одап, оца, m, н. п. коњ, или човек, Одадиран, рем, y. impf. 1) абreigen, der gut gehen tann, pedibus celer. yi letraho. 2) exprejjen, extorqueo. 3) Одација*, m. per 3immertelner, a сыsiark schlagen, percutio. 4) stark fargen, biculis cauponi. vehementor pedo.

Одбацивање, р. бав Begwerfen, abjeодадници, им, v. pf. Ben 8рдеп аив» сtiо.

schlagen, fundum excutio colio. Одбацивати, цујем, v. mpf. 1) weg. Одадрели, ем (и oдaдeрeм), одадръо, werfen, abjicio. 3) Kome, einen im Wec.

(Рес. и Срем.) vide oдaдријепи. fen übertreffen, vinco jaculando. Одадријепіи, рем (и oдaдeрeм), ода. Одбации, им, ч. pf. 1) megwerfen, дръо, v. pf. (Ерц.) 2) абreigen, dе. abjicio. 2) es einem zuvorthun im traho. 2) erprejfen, extorqueo. 5) іtart Wurf, jaculando vinco. 1Фlagen, percutio. 4) tart farget, ve- Одбели говорисе и одбегнули), од, hementor pedo.

бегнем, (Рес. и Срем.) vidе одбјеки, Одазвали, зовем (и одзовем), abruОдбијање, п. 1) тав 3 gfФІagen, defen, avoco.

cussio. 2) das 26spänen des Kindes, Одазватисе, зовемсе (и одзовемсе), т. ablactatio. 3) Hinwegtreiben, abactio. r. pf. rich melden, auf den Ruf ants 4) abgieben (von der Summe), delraworten, respondeo vocanti.

ctio. Одаја *, f. vide соба.

Одбијали, ам, іft бав у. impf. von oAОдајање, п. Сав баugen sur Benge humu in allen 4 Bedeutungen.

(Abräugen), nutritio sufficiens. Одбирак , pha , m, Saв Beggеtlаubte. Одајали, ам, у. impf. abjäugen, ad. rejiculum.

Одбирање, р. дав Begzlauben, seleОдајица, f. dim. 2, одаја.

ctio. Одакле (одакле, одаклё), mobеr, Oдбирати, ам, v. impf. auf cinаnter. unde.

Flauben, seligo. Оданде (оданде, оданде) 1 von Sort, Oдбин, бијем, v. pf. 1) megflagen, Оданле (оданле, оданле), іllіnс. herasschlagen, decutio. 2) Aujeme 04 Оданути, нем, v. pf. ausfфnaufen, сисе, abjpänen, ablacto. 3) говеда, respiro.

овце, козе, megtreiben, abigo. 4) ab. Одање, р. Бав ераѕiеrеn, ambulаtiо. ziehen (von der Summe), detraho. Одапирање, р. а) бав еtuken, fultu- одбилисе, бијемсе, v. г. pf, ji, Бая faae innısio. 2) das Deffnen der Thüre, von machen, abeo. apertio januae.

Одбјећи (говорисе и одбјегнупи), одОдaпирати, рем, v. impf. .) бie Thir бјегнем, у. pf. (Ерц.) барои lieben, ofnen, aperio. 2) stügen, fulcio, in. aufugio.

Одболорапти, лујем, v. pf, BurФ Яrant. Одaпиратисе, ремce, v. г. impf. (іф beit abbüssen, morbo luo.

leben (auf der Flucht), resisto, consisto. 046pájaibe, n. daß Hinwegzählen, deОдапрети, ем, одапръо, (Рес. и Срем.) numeratio. vidе oдaпријети.

Одбрајапін, ам, т. inpf. abzählen, deОдапренсе, емсе, одапръосе, (Рес.

и Срем.) vide oдaпријемисе. Одбрами, берем, vidе одабрати. Одапријети, рем, одалръо, v. pf. Одбројили, им, v. pf. absählen, de(Ep.) 1) Bpama, die Thür öffnen, numero, aperio portam. 2) stüßen, fulcio. Одвабити, им, т. pf. Winmegteen, Одапријеписе, ремсе, одапръоce, v.

ablicio. F; pf. (Epy.) sich reßen, consisto. Одвадипи, им, т. pf. Бетаивиерmеn, Одасипање, ш. бав Begfфütten, dеfusio. demo. Одасипали, ам (и одасипљем), v. impf. Одвалини , им, v. pf. 1) binmeam ölgen, wegschütten, defundo.

removeo, amolior. 2) sein Glüd maa Одасупи, спем, v. pf. megfфütten, do феn, feliciter cessit illi: он одвали; fundo.

Одвалио као Благоје серући. Одати, ам, v. impf. fpasieren, ambu. Одваљалон, ам, v. pi. редwätgen, re

moveo, 3. 3. буре. Одали, ам, v. pf. кога , angeben, dе- о двамірәње, д. бав Begwalgen, кещо

tio, ayolutio.

nitor.

numero.

lare.

fero.

« PreviousContinue »