Браничевка, f. eine Granitimewerin. Браничево, п. тако се зове Пожаревачка наија (m. ј. од Мораве па дове до Поречке ријеке и до Омољ. скије планина). Браничевски, ка, ко, 1) Scaniti. wers, 2) wie in Branitschewo. Бранко, m. Mannsname, nomen viri. Брање, п. н. п. кукурузно, дав Cefen, (je fen, Crnten',) messis zeae. Брањевина, f. Bebege, septum (silvae pars septa.)

Брањење, п, 𐐨ав Behren, defensio. Брасшво, п. vide братство. Брат, m. ver Bruder, frater. Брама, m. 1) (Рес. и Срем.) vide бра. mo. 2) Mannename, nomen viri. Брамац, браца, п. hyp. v. брат. Браши, берем, v. impf. н. п. кукурузе, јабуке, грожђе, lefen, но. Obst, Trauben; ernten z. B. Kukuruz, lego, meto. Брашијенци, m. pl. (cm.) vide брафинци:

,, Ћуши нејак царевић Урошу, „Ћуши д’јете ништа не бесједи, ,,Јер не смије од три братијенца, ,,Братијенца три Мрњавчевића Брашимими, им, v. impf, молити кога да буде бpam, brüveen, (bitten daß einer mein Bruder fey), fratrem te salute.

Братимљење, п. да. Brüberi, appel

latio fratris.

Брашић m. 1) vide синовац, 2) Жалив. name, nomen viri.

Братко, м. (Ерц.) hyp. 5. брат. Брашов, ва, во, Grubers=, fratris. Браліски, ка, ко, 1) brüderlid, fra

ternus. 2) adv. brüderlich, fraterne.

Братство n. vide брашинство. Братучед, т. брат од стрица, Gez iamifterfino, patruelis: прво брамучеди, то су од два брата ђеца; а друго братучеди, що су ђеца преобратучеда.

Братучеда, f. сестра од стрица, Geschisterkind, soror patruelis. Bрamучедов, ва, во, dem Geschwisters find gehörig, quod patruelis est. Epaha, f. (coll.) die Brüder, fratres. Браћинци, наца, m. pk (cm.) Brüdee,

fratres:

Ти имадеш девет мили брата, Ти поведи девет браћинаца Браћица, f. dim. v. браћа. Браца, m. hyp. 9. брат. Браца, m. (Рес. и Срем.) vide Брацо. Брацин, на, но, без браца, fraterБрацин, на, но, culi.

Брацо, m. (Ерц.) hyp. v. брат. Брачинац, ица м. брдо у Јадру (го. мово на међи наије Ваљевске, Ша бачке и Зворничке).

Брашанце, n, dim. v. брашно : дај ми мало брашаица.

Брашанчево, п. Das Fronleid namsfert

(derKatholiken), festum corporis Christi. Брашнав, ва, во, mit Diehl beftreut, farina conspersus.

Брашнара, f. 1) Mehifammer, penus farinaria, 2) (y Сpujemy) die Arrestkammer der Geistlichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkams mer war.) Брашнени (брашнени), на, но, н. п. mopбa, Mehl-Sack, farinae (servandae.) Брашно, п. даб Wtebl, farina. Брашњеница, f. јело што се носи на пут, Keifezebrung, viaticum : А. шта ми је у торби.

Б. брашњеница.

,

-.

,,Па спремише лаке брашњеницеБролање, n. vide бебетање. Боблаши, ам, vide блебешати. Брбло, щ. дег Wlapperer, blatero. Брбљање, п. vide брблање. Брбљати, ам, vide брблати, Брбучими, им, v. pí. шумарити у што руком, или главом, (anel linz ein fahren, immitto manum. Брвина, f. даска, или греда, што се мел не преко воде, да само људи могу прелазити, ver Steg, ponticulus. Брвнање, п. дав 2ufbalten, tignorun, trabium superpositio.

Брвнами, ам, v. impf. aufbalfen, trabes trabibus superponere. Брено, п. дег Balfen, tignum, trabs (ein Breit an drey Finger dick). Брглало, п. човек који бргља, дес idnell und unverftänolid fprint, bla

tero.

Брглање, п. 𐐨as i ne e unverftänolide Sprechen, blateratio. Бргљами, ам, v. impf. говорити брзо да се не може разумјети, schnell und unverständlich sprechen, blatero. Бргља као јаре на лупатку. Брда, n. pl. Gegend an Der Grenge ges gen Montenegro :

,,

Када Турци Брда поараше, ,, Равна Брда и камене РовцеБрдар, m. "Weberblaftmader, qui рес

tines textorios couficit.

Брдарев, ва, во, деб Beberblattmas Брдаров, ва, во, фers, ejus qui pe

chines textorios conficit, Брдашце, n, dim. v. брдо Брдељак, љка m. dim. v. брдо. Бедила, n. pl. vas, morin Das брдо tent. Брдо, п. 1) ver Berg, mons. 2) женско, Weberblatt, pecten textorius, Брдовна, mа, mo, bergig,

tuosus.

mon

Послаћу ти другу и преслицу Па ши преди како и Брђанка Бре! interj. imperandi: дај бре! камо бре! ајде бре!

Брег, м. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бреговит, ма, mo, bügelig, clivosus. Брегово, г. 1) Dorf am linfen ufer ves Zimot. 2) Kuinen ciner Etact am

rechten Ufer des Timok, dem Dorfe gegenüber.

Бреговски, ка, ко, von Bregovo. Брегуница, f. eine Urt Bogelo, quaedam.

avis.

Брежуљак, лка m. dim. 9. брег. Epes, vide бes (in allen Zusammense hungen).

Epeзa, f. die Birke, betula alba Linn. Брезић, m. eine junge Birfe, betula alba.

.

Брезик, m. Der Birfenwals, betuletam.
Брезица, f. dim. v. бреза.
Брезов, ва, во, birfen, betulinus.
Брезовац, вца, m. Birfenftab, bacu-

lus betulinus.

Брзоплет, m. eine uet in Gile geflon tenen 3suns, sepis species tumultua.

riae.

Брига, f. Gorge, cura.

Бридеми, ди, у. impf. (Pec.) ljuden,
Бри1ити, ди, v, impf. (Срем.)
Бо ђели, бриди, v. impf. Ерц. prurio.
Брижан, жна, но, beforgt, sollicitus,
Бризгање, д. а. unbaufen be: Dild,

,

bierz, tondendo.

Еријач, m. Das Barbiermeffet, novacula. Гоначица f. vide бријач.

Epier, (pl. брегови), in. (Ерц.) 1) 5 . gt, collis. 2) bas ufer, ber hain,

Ер нушисе, немсе, v. r. impf. Gorge paten, sollicitum esse. Брамба, f. ein zalmenmeffer, culter pleatilis.

Еримени, на, но, н. п. коре, без Tascheumessers, cultelli plicatilis. į Брена, f. augm..ва. Бритвица, f. dim. 7. бритва. Бритву рина, f. vide шина. Братка сабља, (cm.) fdarfi neiveng mie ein Barbierineffer, acutus: „На десницу и на бришку сабљу Браца, f. (у Бачкој) vide бритвица. Братење, n. vide бријање. Брачкани, им, vide бријаши.

-

Eps, m. der Knebelbart, cincinus barbae. Бркање, п. діe Berwirtung, confusio. Epsam, ma, mo, schnurbärtig, barbatus. Буками, ам, v. impf. in Unor nung bringen, confunda.

Бркица, f. eine urt jehr Eleiner Filde, pisciculi genus.

5рssa, f. der Sturmpfahl, palus obliquus: ударили бркље по шанцу. Бркљача, f. vide бркља. Бркьоч, m. vide пузавац. Брко, m. Der einen grofen Sonurbart

hat, barbatus.

Epsor, m, Lager der Schweine, cubile

sais.

Брложење, n. Das lager-Der Gameine, cubatio (porcorum).

Брложими, им, v. impf, m. j. свиње, Tagern (tic Gameinc), colloco sues, sterno, facio ut decumbant. Брложишисе, имсе, v. r. impf. sich lagern (von Schweinen), sternor procumbo.

Брња, f. брњаста коза, giege bie auf ber Hafe eine Slage hat, capra macu

lam habens in naso.

Брња, m. (Рес. и Срем.) vide брњо. Брњаст, ма, мо, Н. П. КОЊ, коза, blässig, maculosi nasi,

Брњица, f. колушић гвозден, н. п.

ferreus.

што метну међеду на усну кад га воде, Eleiner ciferner Mting anulus Брњо, m. (Ерц.) брњаст коњ, ein Pferd, so eine Bläße im Gesichte hat, equus maculam albam habens in capite. Брод, m. 1) на води оно мјесто ђе се прелази преко ње, Dic Juhrt, vadum :

„Ој Целињо водо поносима! „Ти се синоћ криво кунијаше „Да на теби ниђе брода не ма 2) die Stadt Brod in Slavonien, no. men urbis in Slavonia.

Бродити, им, v. impf., waten, vado

transire.

Брођење, п. да3 Waten, vadatio.
Epoj, m. die Zahl, numerus.
Бројанице, f. pl. vide бројенице.
Бројенице, f. pl. Der Kojentrang, ro-

sarium.

Бронза, f. 1) Bronge, aes 2) Eleine Glos cke von Bronze z. B. am Halse der Kübe, tintinuabulum.

Бросква, f. òie Rohltube, brassica napo-brassica Linn.

Бротњак, m, ber Sügel morauf Färs berroth gelegt witò, clivus rubia consitus, 2) Garten dazu, hortus rubia consitus.

Epok, m. die Färberröthe, rubia tinctorum Linn.

Брокаст, ма, mo, von ber Farbe bee Färberröthe, rubiaceus. Броћење, п. даб Kärberrothfärben, rubiatio (). Броћими, им, 7. impf. 7. impf. färberrotf färben, rubiare (3) Брснам, па, мо, н. п. грана, дрво. Бром, m. junge Gproffen, frondes. Брстити, им, v. impf. befreffen, depasco. Bрyka, f. etwas Lächerliches und Spott

würdiges, homo aut res ridenda : шynın бруко маниша, шуми! Брукање, п. даó ulusladen, derisio,

risus de re aut homine.

Брукамисе, амсе, v. r. impf. коме, Rusladen, rideo: мучи да ми се људи не брукају.

Epyc, m. 1) der Schleifstein, cos, lapis
Брусина, f, augm. 5. брус.
politorius. 2) fig. mentula. cf. mоциљ.
Брусити, им, v. impf. [dleifen, acu-

ere.

Брусић, m. dim. v. брус. Бруцање, п. 𐐨as Betonimen der Gфams baare, nactio pilorum circa pudenda, pubertas, pubescentia (?).

Бруцами, ам v. impf. unb pf. Gdam. haare bekommen, nancisci pilos circa pudeada.

Boyue, f, pl. die Schamhaare, pili circa pudenda.

Брчак, чка, m. bas Serăuid) beз ха. tenden, sonus aquae cum quis transita ,,Воду газим, за њим брука не маБрчина, f. augm. v. брк. Брчић, m. dim. 9. брк. Брчкавица, f. Зед, 𐐨er von vielem

gen oder geschmolzenem Schnee plätz idert, viae lubricitas et udor. Брчкање, п. да$ plätidern im Xaffet, agitatio aquae.

Брчкапи, ам, v. impf. plätfdern, sonitum facio aqua agitata. Брчкамисс, амсе, v. г. impf. plat. fchern, aquam circumjicío, agito. Брчко, кога, п. мала варошица на десном бријегу Саве (ниже Градишке): „Да би ишли Брчко поробити, Далеко је бјежам низа Саву Брчнути, нем, v. pf einmal plan

tschern, souitum edo aqua turbanda,' Бршљан, m. Der Grheu, hedera. Бршћење, п. bas Bcfreffen, depastio. Bya, f. der Floh, pulex.

Буач, т. бубина (налик на буу), umo једе расад купусни, дес Blattflob,

chernies Linn.

Буба, f. bas ungeziefer, bestiolae molestae,

Бубало, m. vide бубњар.
Бубало n. vide бубрег.
Бубањ, бња, m. Die (große türlife)
Zrommel, tympanum Turcicum.
Бубање, п. да3 Zrommeln, tympani

'pulsatio,

,, Стаде свата дванаест иљада Те гледају коња у Бугара ,,Повалисе међу ђевојкама Ђе с омео коња од Бугара Бугарење, р, дав Bulgarifiren, muta'tio in Bulgarum.

Бугарин, m. Der Bulgare, Bulgarus. Бугариши, им, v. impf. gum Bulgare maden, facio esse Bulgarum Бугариисе, име, v. r. impf, ein Bul gar merden, fio Bulgarus. Бугарка, f. ðie Bulgarin, Bulgara. Бугар-кабаница, f. (cm.) ein Bulgaren'Mantel, pallium bulgaricum : „А сер свега бугар-кабаницу

Скиде с леђа бугар кабаницу Бугарска, f. bie Bulgaren, Bulgaria. Бугарски, ка, ко, i) bulgarifa), bul

garicus. 2) adv. bulgariid, bulgariae Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren, juventus Bulgarica.

Бугарче, чета, n, ein junger Bulgar. Bulgarus puer.

Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. 9. Бугарка.

vaso

Bya, wenn auch, quamquam (eigentlich
fo viel als буди, es fen, esto). cf. mуд.
Буда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
Holzwaaren Gewölb, taberna
rum ligneorum.
Будак *, m. vide mрнокон.
Будала, f. Der Thor, stultus.
Будаласт, та, то, thörict, stultus.
Будалаш, m. thöridtec Mienid, homo

staltus.

Будалаштина, f. Eborheit, stultitia.
Будалина, f. augm. v. будала.
Будалисање, u. Daš Dunime Кедми обек
Thun, ineptia, sermo stultus.
Будалисащи, лишем, v. impf. thöridt
sprechen, stulte loqui.

Будалиши, им, vide будалисапин.
Будаљење, и. vide будалисање.
Будан, дна, но, wad, vigil.
Будац, буца, m. Курак, шукац, пу-

pau, der Truthahn, gallopavo Будење, n. vas Weden, excitatio. Будија, f. Кура, Ћурка, тука, ми

сирка, пура, пурка, діе Eruthena ne, gallina indica. Будим,m.vie Stadt Dfen in Ungern,Buda. Будимац, мца, m. Der Diner, Budensis, "Budanus.

Будимир, m,ein Mannoname, nomen viri. Будимка, f. bie Dfnerin, Budana. Будимлија, f. eine art depfel, pomi species.

Будимлија, f. vide Будимац. Будимски (Будимски), ка, ко 1) Dfner', Budanus. 2) ady, nach Ofner Art, more Budano.