Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Одлепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide одлепљивати.

davon

Одлетање, п. (Рес. и Срем.) vide одлијешање. Одлетати, лећем, (Рес. и Срем.) vide одлијешати. Одлетеши, шим, v. pf. (Рес.) Одлетиши, им, v.pf. (Срем.) Піеден, Одлећети, летим, v.pf. (Ерц.) Javolu. Одлћисе, одлежесе (и одлегнесе), v. r. pf. miederhallen, resono. ct. разлећисе.

Одливање, п. (Срем.) vide одљевање. Одливати, ам, (Срем.) vide одевати. Одлијегање, п. (Ерц.) дав едета.

len, resonantia. Одлијегашисе, лијежесе, т. r. impf. (Ерц.) тісдеallen, resono: одлијежесе по брдима.

Одлијепити, им, v. pf. (Ерц.) öffnn (was verkleibt war), aperio. Одлијетање, п. (Ерц.) baš Davonflie= gen, avolatio.

Одлијешати, јећем, v. impf. bavon fliegen, avolo, avolito. Одликовати, кује, v. impf. fteht gut an, schickt sich, decet.

Одлити, лијем, v. pf. bavon, weggie. Ben, delibo, effundo.

Одложити, им, v. pf. auffhiеfеn, differo.

Одломак, мка, m. ein abgerijene Stüd decerptum quid. Одломити, им, v. pf. wegóфе, деcerpo.

mit hängentem capite demisso

Одлуњаши, ам, v. pf.
Kopfe davon gehen,
abeo.
Одлупати, ам, v. pf. a5flagen, de-

tuudo.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Одмарање, п. дав Сабеn, cholen, геfocillatio, refectio.

Одмараши, ам, v. impf. н. п. коње, Die Pferde labea, erholen lassen, reficio.

Одмаратисе, амсе, v. r. impf.fi bolen, reficio.

Одмаћи (говорисе и одмакнути), мак. нем, v. pf, megrüden, removeo. Одмекнути, ием, v. pf. erweichen, wis cher werden, mollesco. Одмена, f. (Рес. и Срем.) vide одмена. Одменити, им, (Рес. и Срем.) vide одмијенити.

Одмењивање, п. (Рес. и Срем.) vide одмјењивање.

Одмењивати, њујем, (Рес. и Срем.) vide одмјењивати. Одмерање, п. (Рес. и Срем.) vide одмјерање.

Одмерати, ам, (Рес. и Срем.) vide одмјерати.

Одмерити, им, (Рес. и Срем.) vide одмјерити.

Одмет, т. н. п. није то на одмет, zum Wegwerfen, non est rès quam abjicias.

Одмешање, п. 1) дав Bealegen, sepositio, rejectio. 2) das Abtrünnigmachen, defectionis molitio; das Abtrünnig werden, defectio. Одметами, ећем, v. impf. 1) wegles gen, sepono. 2) abtrünnig machen, ad defectionem sollicito.

Одметашисе, мећемсе, v. r. impf. abtrünnig werden, abfallen, deficio. Одметнути, нем, v. pf. 1) weglegen, sepono. 2) abtrúnnig machen, ad defectionem perduco.

Одметнутисе, немсе, v. r. pf, abfal

len, delicio.

[blocks in formation]

Одмјерати, ам, v. impf. (Ерц.) eine Geberde (mit dem zurückgebogenen Arme) maфen, um zu zeigen, даß man sich aus etwas nichts mache, gestum facio contemnentis minas.

Одмјериши, им, v. pf. (Ерц.), 1) аб. meen, abgen, demetior, dependo. 2) mit dem Ellbogen eine Geberde machen, daß man eines Drohung nicht fürchte, cubito ostendo, me alicujus minas contemnere: одмјерно му до

лакта.

Одмолити, им, v. pf. losbitten, precibus libero.

Одмбран, рна, но, quégeraftet, erholt, frisch, refectus.

Одморити, им, v. pf. erquiđen, reficio, ausrasten lassen. Одмотавање, п. дав 2165afpcin, resolutio filorum de rhombo, дав 26mi. deln, expeditio. Одмотавати, ам, v. impf. fрен, abwinden, abwickeln, revolvo, expedio. Одмошати, ам, v. pf. abafpeln, rеvolvo, abwickeln, expedio. Одмоћи, огнем, v. pf. flatt zu belfen, einen noch tiefer in Verlegenheit brin= auxilii loco magis etiam impedio. Одмрзнутисе, немсе, v. г. pf. auf. thaueu, glacie solvi, liberari. Однети, несем, (Рес. и Срем.) vide однијети.

aen,

Однијети, несем, однијо (однијела, ло), v. pf. (Ерц.) Davon tragen,

aufero.

[blocks in formation]

}

Одовуд, 1 Одовуда, son bier, hinc, ex hac parte. Одозго (од озго), von oben, desuper. Одојити, им, v. pf. 1) fäugen, lacto. 2) anfaugen, tento uber: крава се не да помусти, док не одоји теле. Одојче, чеша, п. дав äugeichwein, Ferkel, porcellus. Одолети, лим, v. pf. (Рес.) Мідет. Одолиши, им, v. pf. Срем.) fаn lеі Одољети, лим, v.pf. (Ерц.) Пеп,тебя /

ren, resisto.

Одонда (од онда), feitbem, ex co tem

pore.

Одонуд, 1 (од онуд) von bott, ex illa
Одонуда, parte, illinc.
Одоравање, п. до 2łoadern, peraratio ;
solutio per arationem.
Одоравати, ам, v impf.labadern.per-
Одорати, рем, v. pf. Jaro; arando

solvo.

Одрадити, им, v. pf. abarbeiten, laborando (opera praestita) penso.

Одрађање, п. дав Еäugnen ber Bermanbt. fchaft, abnegatio generis (gentis). Одрађатисе, амсе, v. г. impf, bie Ber wandtschaft abläugnen, abnego gentem. Одрађивање, п. дав Ubarbeiten, pensatio per laborem. Одрађивати, ђујем, v. impf. абабе ten,, opera penso debitum. Oдрámamи, млем, v. pf. hinweghinken, claudicans abeo.

Одранити, им, v.pf. auferziehen, educo. Одранити, им, v. pf. früh aufma chen, mane discedo. Одрањивање, п. дав Großsichen, eductio, educatio.

Одрањивати, њујем, v. impf. groв зі hen, educo.

Одрасти, стем, v. pf. groß mahfen, excresco, heranwachsen, adolesco. Одредити, им, v. pf. beftimmen, de

stino.

[blocks in formation]

Одрети, ем (и одерем), одръо, (Рес. и Срем.) vide одријети. Одретисе, емсе (и одеремсе), одръ

осе, (Рес. и Срем.) vide одријетисе. Одрећи, ечем, v. pf. abfagen, renupcio.

Која уста рекла, она и одрекла. Одрећисе, ечемсе, v. г. pf. ft lofas gen, renuncio alicui.

Одрешити, им, (Рес. и Срем.) vide

одријешити.

Одржати, жим, v. pf. 1) ein Kind auf den Armen getragen haben, bis es selbst, gehen kann, manibus sustineo: ja cam га одржала. 2) behaupten (3. В. деп Wahlplak), obtineo. 3) erhalten, conservo. 4) halten, contineo. Одријеши, рем (и одерем), одръо, v. pf. (Ерц.) fіndеn, excorio. vide одерами. Одријетисе, ремсе (и одеремсе), одръ oce, v. r. pf. (Epu.) sich heiser schreien, trinken, u. s. p. ad ravim usque clamo,` poto cet:

„Опиласе и одрла стрина, „Да ода шта не би ни жално, "Већ од поке воде јабукове. Одријешити, им, v. pf. (Ерц.) [обін. losbin ben, solvo.

Одрицање, п. дав 26fagen, baš Cošfa>

gen, renuntiatio.

Одрицаши, ичем, v. impf. abfagen, wi

Derrufen, renuniio, reyoco.

[blocks in formation]

Одсјек, m. vide осјек, Одјести (говорисе и одсједнути), сједем (и одсједнем), (Ерц.) v.pf. 1)од коња, abteigen, descendo, 3) одсјед' мене грјешној, присјед3 баби б'јесHoj, sagen die Mädchen, wenn ihnen etwas in der Kehle stecken geblieben (als fo: hebe dich, abscede). Одсјећи, сијечем, vide осјећи. Одсјећисе, сијечемсе, vide осјећисе. Осјечак, чка, m. vide осјечак. Одскакање, n, vide оскакање. Одскакати, ачем, vide оскакати. Одскакивање, n. vide оскакивање. Одскакивали, кујем, vide оскакива

ти.

Одскора (од скора), unlängft, nuper, non ita pridem.

[ocr errors]

Одскочити, им, vide оскочити. Одслуживање, п. даз 26vienen, compensatio per servitia. Одслуживати, жујем, v. impf. nen, serviendo compenso. Одслужити, им, v. pf. abbienen, ministrando (serviendo) penso. Одспавати, ам, v. pf. abafen, dedormio, dormiendo solvo; refringo: во на Ђурђев дан спава, на Марков дан треба да одспава. Одступање, n. vide оступање. Одступати, ам, vide оступати. Одступити, им, vide оступити. Одсудити, им, cf. осудити. Одсуђивање, n. cf. осуђивање. Одсуђивати, ђујем, cf. осуђиваши. Одсукати, учем, vide осукати. Одсукивање, n, vide осукивање.

Одсукивати, кујем, vide осукисати, Одсути, спем, vide одасути. Одуживање, п. дав 216tragen derul, debiti solutio.

Одуживати, жујем, v. impf. діе фито abtragen, debitum solvo. Одуживалисе, жујемсе, v. r. impf. fei ne Schuld abtragen, debito se liberare. Одужити, им, v. pf. die Schuld abtra, gen, debitum solvo.

Одужитисе, имсе, v. г. pf. bіе фид attragen, debito me libero. Одујмиши, им, v. pf. н. п. чашу од yoma, den Becher von den Lippen ents fernen, removeo.

Одуљати, ам, v. pf, н. п. дан, ноћ, länger werben, cresco. Одумиши, им, v. pf. ben Borfaß ån bern, muto propositum. Одуставити, им, v.pf, verlaffen, desero. Одустављање, п. дав 2Berlaifen, desertio, derelictio.

[ocr errors]
[blocks in formation]
[blocks in formation]

bekleiden, vestio.

Ођећа, f. (Ерц.) vide одијело. Ођунлија, f. т.ј. земља (ст.): "Двије њему земље освојише: „Ођунлију и Маћедонију Ожагриши, им, v. pf. н. п. пурењак, anfengen, amburo.

Ожалити, им, v. pf. betrauern, lugeo. Ождребити, им, (Рес. и Срем.) vide ождријебити.

Ождребитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide ождријебилисе.

Ождреље, п. (Рес. и Срем.) vide ож Дријеље.

Ождријебити, им, v. pf. (Ерц.) werfen (von der Stute), pario (de equa). Ождријебитисе, имсе, ѵ. г. р. (Ерц ein Füllen werfen, pario,

Ождријеље, п. (Ерп.) постава на оплећку, дав Unterfutter am Bruttheil Des Frauenhemdes, munimen interius indusii muliebris. Ожђелдија *, f. vide добродошница: ,, Дадоше му тридест ожђелдија, „Ожђелдија и добродошница Оженити, им, v. pf. (einen Güngling) verheiraten, verehlichen, marito, do uxorem, y Видину (а може бити и по свој Бугарској) кажу оженими ђевојку, ш. ј. удаши је: оженила сам ћерку,

[ocr errors]

Оженитисе, имсе, v. г. pf. beiraten, eine Frau nehmen, duco uxorem. Ожећи, ежем, v. pf. anbrennen, aduro. Оживети, вим, v. pf. (Рес.) wieder

Оживиши, им, v. pf (pen.) aufleben, Оживљет, вим, v. pf. (Ерц.) revivisco. Ожутеши, ушим, v. pf. (Pec.) gets fär. Ожушити, им, v. pf. (Срем.) ben, coОжућети, утим, v. pf. (Ерц.) Поrе gil. vo (luteo) imbuo.

Озад (једни говоре и озади), hinter, post.

Озго (једни говоре и озгор), обеп,

[blocks in formation]

2) grün färben, viridi colore inficio. Озепсти, озебем, v. pf. exfrieren, frigore rigesco. Озија, f.

[ocr errors]

"Полећела два врана гаврана „Од Озије преко Московије Озим, f. 3. 8. посијао жито на озим, Binterfaat, sementis hiberna. Озимац, мца, т. н. п. лук, лан, јечам (или други какав усјев, што се сије пред зиму), діе Minterfaat, Winterfrucht, sementis hiberna. Озимачна крава, f. bie Wintertuh, vacça hiberna.

Озимица, f. н. п. шеница, діе Winter. frucht, fruges hibernae.

Озимкуља, f. vide озимачна крава.
Озймче, чешa, u. das Winterkalb, vi-
tulus hibernus.
Озин, m. (ст.)

„Књигу гледа од Озина краљу. Ознојити, им, v. pf. in Schmeig brine gen, sudorem elicio.

Озобати, бљем, v. pf. runдит аббі. den, depasco (de avibus). Озрен, m. намастир у Босни (чини Ми се да је сад пуст ?): „Озрен цркву насред Босне славне — Oj! 1) was? ais antwort auf einen Kuf,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Однак m. die Nuß, mit der man (im Sviele) wirft, nux quae mittitur (missilis). cf. купа.

Ока*, f. ein 2, mensura (cantharus). Ока, f. (pl. (ке) һур. . око; види моја ока ђе се пече кока.

Окадити, им, v. pf. umräuchern, per

fumo.

Окалити, им, v. pf. н. п. сјекиру, tü len, refrigero (ferrum candens). Окаљапи, ам, v. pf. mit Roth befubeln, luto maculo

Окаменитисе, имсе, v. г. pf. serfeis nern, lapis fio.

Оканитисе, имсе, v. г. pf, кога, чега, vermeiden, vito; sich entschlagen, mitto. Окапати, пљем, v. pf. 1) abtropfen, destillo, 2) окапао иштући, молећи, sich müde bitten, rogando fatigor. Окапина, f. 1) навр сијена оно, што од кише поцрни (у Бачкој), vie bera ste Lage des Heuschobers, die vom Res gen verfault, acervi foeni superficies pluvia corrupta. 2) bie untergrabene uferstelle, ripa suffossa ab aqua. Окат, та, mo, beaugt, oculatus. Окаш, т. і) кантар, bie Bage, bie auf

ока eingerichtet ift, statera, 2) лан, eine Art Flachs, der okaweise verkauft wird, lini genus.

Окивање, п. даš Befchlagen (mit Gil. ber), inductio argenti, ornatio. Окибати, ам, v. impf.

flagen, or

no, induco argentum. Окидање, п. дав обpannen (ber ling te), emissio.

Окидати, ам, v. impf, loêfpannen, e

mitto.

Окидати, ам, v. pf. 1) блато испред

Kуke, wegräumen, wegmisten, amoveo stercus. 2) abpflücken, decerpo.

[blocks in formation]

Оклапити, им, v. pf. (durch Specula. tion) gewinnen, lucror.

Оклати, коље, v. pf. zerbeizen, corrodo. Оклатисе, кољемсе, v. г. pf. fih herum. beißen (mit jemand), rixari cum aliquo. Оклевање, п. (Рес. и Срем.) vide оклијевање.

Оклевати, ам, (Рес. и Срем.) vide oклијевати.

Оклепатисе, амсе, у. r. pf. f. faufen, incbrior.

Оклизатисе, амсе, v.r. pf, ausglitchen, labi.

Оклизотине, f. pl. bie gederbiffen, (vie glatt beruntergleiten), scitamenta: чудно ти се наслагасмо овије оклизотина (рекао Ера, кад су се њи двојица најели јела, што је готовљено за пашу)!

Оклијевање, п. (Ерц.) дав Заидети, Unschlüssigsevn, cunctatio. Оклијевати, ам, v. impf. (Ерц.) зац=

bern, cunctor.

Оклицнути, нем, v. pf. ein wenig Un flat machen, paullum caco: узе каДија гвоздењак, те удари нашега Мују над прдењак, и Мујо мало оклицну: једва нена и Алија у трипут на тезгерама изнијеше на поље (у приповијетки).

Оклоп, т. бег Яйг, lorica, cataphracta, thorax.

Оклопник, т. бer Rüraßier, eques gravis armaturae, loricatus, cataphractus. Окнити, нијем, v.pf. mit кна färben, fuco: „До ђогата гриве окнивене Око, п. 1) дав Лиде, oculus. Пуно као око. 2) слијепо око, ber laf, tempus. 3) амбарско око, bie 26theilung, das Fach (im Magazin), loculus. Око, ргаер. иm, berum, circum:

Око

мене, око куће, око воде и т. д. Оков, т. дав Befdhläge, ber Befhlag, integumentum, ornatus argenteus. Оковати, кујем, v. pf. 1) fdlagen (in ($i. fen und Banbe), vincio. 2) belagen, orno argento.

Оковица, f. (н. п. на пушци) vide оков. Окозити, им, v. pf. merfen (yon der Ziege), pario.

Окозитисе, имсе, v. r. pf. werfen (von der Ziege), pario. Околина, f. Sіе Umgegenð, vicinia. Околіш, т. оно брашно, што остане око камена воденичнога кад се

[blocks in formation]

Околишити, им, v. impf. ferumgeben, ambagibus utor. Околишнице, f. pl. она дрвета, што стоје око камена воденичнога, да се брашно не просипа кад се меље, Около, 1) praep. mit dem genit. um, dircum. cf. око. 2) adv. umhet, circum. circa: около, море! Околоматиши, им, v. pf. rund umet befehen (z. B. ein Kleid mit Schnüren), distinguo, orno.

Околочеп, т. (стm.) ein (erbihtetes) Sraut, als Ingrediens eines Liebestranks, nomen herbae fictae (ad philtrum). ,,Самдокаса и околочепа Окомак, мка, m. ber que Kukuruzkolben, arista zeae semine pri

vata.

Окомити, им, v. pf. 1) qushäfen, dccortico, н. п. кукуруз. 2) окомити око на што, feine lugen werfen auj etmas, oculos conjicio.

Окомице, flogweife, mit einem Stoße, pulsando: ударио га пушком око

мице.

Окоњитисе, имсе, v. г. pf. ein Pferd bekommen, equum nancisci:

[ocr errors]

,,На пјешака тридесет дуката: ,,Не би ли се и он окоњио Окопавање, п. даš Umgraben, oblaqueatio.

Окопаваши, ам, v. impf. umgraben, oblaqueo, circumfodio.

Ок пати, ам, v. pf. н. п. кукурузе, Биноград, иmgraben, oblaqueo. Окран, рна, но, vormerfend, tabelnò, reprehendens: не смије му човек 0 корне ријечи рећи.

Окорео, рела, ло, fleif, bart, durus, rigidus.

Окорешисе, римсе, v. r. pf. fteif wets den, rigidus fio.

Окотиши, им, v. pf. merfen (vom pun de, der Kage), pario. Окотитисе, имсе, v. r. pf. werfen (bom

Hunde, der Kate), pario. Окошт, та, mo, fhart son Япофен,

ossosus, musculosus.

Окрајак, ајка, m. ein Etüd (Biefe), segmentum. Окрајање, п. (дав Sehen um etmas here um, statt daran zu gehen), das Zaudern, Zögern, tergiversatio. Окрајали, ам, v. impf. zaubern, tergi

versari.

Окрајика, f. ber Ханд (дев Brotlaib), margo panis. Окрајчење, n. vide окрајање.

« PreviousContinue »