Page images
PDF
EPUB

рае.

Ождријеље , n. (Ерп. ) постава на о 8. 8. о Божо! Дntwort: Oj. 2) 5!

paekay, das Unterfutter am Brusttheil in Liedern, als Eingang, 'O! (initiun des Frauenhemdes, munimen interius solitum odarum). indusii muliebris.

Oјагњиши, им, v. pf. Werfen (vom eфа. джђелдија*, f. vіdе добродошница: fe), pario agnum. „Дадоше му придесті ожђелдија, Oјагњипусе , имce, v. r. pf. werjen (oom „Ожђелдија и добродошница

Schafe), pario.
Оженитн, им, v. pf. (einen Singling) Oјадипи, им, v. pf. Detruben, in &ams

verheiraten, verehlichen, marito, do mer verseßen, afsligo ;
uxorem, y Bндину (а може бити и „Млогу піи си мајку ојадио,
по свој Бугарскојј кажу ожени пи „Милу сеју у црно завио,
kевојку, ш. і. удапти је: оженила Вјерну љубу у род опремно
сам ќерку.

Озањипи, им, vide oјагњити. Оженилисе, имce, v. г. pf, bеіrаtеп, ојањилінсе, имое, vide oјагњписе.

eine Frau nehmen, duco uxorem. 0;дана, К. Ўrauenname, pomen femi. Ожски, ежем, v. pf. anorennen, aduro. Оживети, вим, v. pf. (Рес.) 1 mieper Oje, n. die Deichsel (am Wagen, der Оживици , им, т. pf (Срем.) aufleben, Ochsen gieben), temo. Оживљет, вим , v. p. (Ерц. )) revivisco. Оjecписе, оједемсе, y, r. pf. fit muno Ожутепи, ултим, v. pf. (Рес.) 1 geІь für. reiben (z. B. im Sommer durch Geheil)o джу типон , им, v. pf. (Срем.) ben, co atteri.

ymum, v. pf. (Epu.) Slore gil. OjuQx*, m. die Nuß, mit der man (im vo (luteo) imbuo,

Sviele) wirft, nux quae mittitur (mis. Озад једни говоре и озади), Ninter, silis). cf. купа, post.

Oka*,' f. ein Maß, mensura (cantharus). Озго (једни говоре и озгор), обеn, Oка, f. (pl. f 'ке) һур. р. око: види моsuperne, ѕuрга.

ја ока ће се пече кока. Оздо, иnten, infra.

Окадии, им, v. pf, umräudern, perОздравити, им, у. pf. genefen, cop fumo. valeo.

Опалилии, им, у. pf. н. п. сјекиру, tüb. Озеленепи , ним, v. pf. (Рес.) 1) grün len, refrigero (ferrum candeus) Озеленипти , нм, v. pf. (Срем.) }meroen, Окаљапин, ам, v. pf. mit Roth befuseIn, Озелењети, им, у. pf. (Ерц.) viresco, Into maculo.

2) grün färben, viridi colore inficio. Окаменипінсе, имсе, т. г. pf. perfteis Озёпспи, озебем, т. pf. erfrieren, fri

nern, lapis fio. gore rigesco.

Окантисе, имce, v. т. pf. кога, чега, Озпja, f.

vermeiden, vito; sich entsdlagen, mitto. „Полећела два врана гаврана

Окапалин, пљем, v. pf. 1) abtropfen, „Од Озије преко Московије

dеѕtillo. 2) окапао иштуки, молећи, Озим, f. 3. 3: посајао жито-на озим, rich müde bitten, rogando fatigor, Winterfaat, sementis hiberna.

Окапина, f. 1) навр сијена оно, што Озимац, мца, т. н. п., лук, лан, је од киіце поцрни (у Бачкој), бie ober:

чам (или други какав усјев, што ste Lage des Heuschöbers, die vom Res се сије пред зиму), Die Winterfaat, gen verfault, acervi foeni superficies Wintérfrucht, sementis biberpa.

pluvia corrupta. 2) die untergrabene Озимачна крава, f. Die 213interEub, yac Uferstelle, ripa suffossa ab aqua. ca hiberna.

Окап, піа, пo, beaugt, oculatus. Озимица, f. н. п. шеница, pie 218inter. Окаш, m. i) кантар, Die 98age, pie auf frucht, fruges hibernae.

ока еіngeritet ijt", ѕtаtеrа. 2) лан, Өзімкуља, f. vіdе озимачна крава. eine Art Flache, der okaweife verkauft Озимче, чета, р. За 23interFals, vi

lini genus. tulus hibernus.

Окiвање, р. дав BefФlagen (mit Gil. Озин, т. (ст.)

ber), inductio argenti, ornatio. „Књигу гледа од Озина краљу – Окiвали, ам, у.. impf. DefФlagen, orОзнојни, им, у. pf. in Gфweip brina no, induco argentum. gen, sudoreni elicio.

Окидање, п, бав Roвјрапnen (ber $linОзобами, бьем, v. pt. runtum abbia 'te), emissio. den, depasco (de avibus).

Окні дати, ам, т. impf. Toefpannen, eОзрен, m. намастир у Босни (чини mitto. ми се да је сад пуспі ?) :

Ондали, ам, v. pf. 1) блато испред „Озрен цркву насред Босне славне kyke, wegräumen, wegmisten, amoj! 1) was? ais antwort auf einen Ruf veo stercus. 2) abpflücken, decerpo.

wird,

yata.

Окинуті, нет, v. pf. Совјрапnen (3. В. уставіг воденица. Покупио и око. die Flinte), emitto.

лиш; изјели миши околиц. Окиснули , нем, v. pf. vom Regen нар Околiuење, р. Вав $erumgeben, cirwerden, madefio pluvia.

cuitio. Okaaruja*, f. das Nudelholz (österr. der Okonomi, IN, v. impf. herumgehen,

Nudelwalger), lignum cylindratum tu ambagibus utor. rundarium,

Околишнице, f. р. она дрвета, што Оклапити, им, v. pf. (Фиф Сpecula. стоје око камена воденичнога, да tion) gewinnen, lucror.

се брашно не просипа кад се мење, Онлати, коље, v. pf. 3erbeigen, corrоdо. Около, 1) praep. mit tem genit. ит, cirОклатисе, кољемсе, v. г. pf. fib berums cum. cf. oko. 2) adv. umher, circum. beißen (mit jemand), rixari cum aliquo.

circa : около, море ! Оклевање , п. (Рес. и Срем.) vidе оклі- Околоматии, им, v. pf. runs umber јевање.

bejeßen (3. B. ein Kleid mit Schnüren), Оклёвали, ам, (Рес. и Срем.) vide o distinguo, orno. Клијевами.

Околочеп, m. (сп.) ein (ersitetев)Seaut, Оклёпансе, амсе, у.

г. pf. jid pos als Ingrediens eines Liebestranke, 20faufen, incbrior.

men herbae fictae (ad philtrum). Оклі записе, амce, v.r, pf, augglitfen, „Самдoкaсa и околочепа Jabi.

Окомак, мка , m. Der augebrofфеnе Okazisomune, f. pl. die Leckerbissen, (die Kukuruzkolben, arista zeae semine prie

glatt heruntergleiten), scitamenta : yyдно ти се наслагасмо овије оклизо. Окомити , им, т. pf. 1) aufbalen, dе, пина (рекао Ера, кад су се њи двојн cortico, н, п. кукуруз. 2) окомипи ца најели јела, што је rоповљено око на што, feine Mugen реrfеn аuf за пату)!

etwas, oculos conjicio. Оклијевање, п. (Ерц.) Зав Заидеrn, una Окомице, ftep weife, mit cinem etofe, schlüssigsevn, cunctatio.

pulsaudo : ударио га пушком окоОклијевапи, ам, v. impf. (Ерц.) заця Мице. dern, cunctor.

Окоњитисе, имсе, т. г. pf. ein Pfer Оклицнути, нем, v. pf. ein menig uns bekominen, equum nancisci :

flat machen, paullum caco : y3e ka „На пјешака тридесет дуката: дија гвоздењак, те удари нащега „Не би ли се и он окоњно Мују над прдењак, и Мујо мало Окопавање, п. Рав Иmgraben, oblaойлнцну: једва нена и Алија у queatio. притуп на мезгерама изнијеше на Окопавати, ам, v. impf. и mgraben , поље (у приповијетки).

oblaqueo, circumfodio. Оклоп, mm. беr fürap, lorica, cataphra. Ок пати, ам, v. pf. н. п. Букурузе, thorax.

виноград, и mgraben, oblaqueo. Оклопініїк, m. Bеr fürapier, eques gra- Окран, рна , но, pornеrfеnt, tapeInt,

vis armaturae, loricatus, cataphractus, reprehendens: не смије му човек 04 Окнити, нијем, v.pf. mit кнa fürbeit, fuco: корне ријечи рећи. „До $oгama гриве окнивене

Окорео, рела, лo, fteif, part, durus, Око, п. 1) бав Диge, oculus. Пуно као rigidus.

око. 2) слијепо око, Ser Claf, tem- Окореотисе, римсе, у. г. pf. fteif mer4 pus. 3) амбарско око, дie 26theilung, den, rigidus fio. das Fach (im Magazin), loculus. Окетиши, им, у.

pf. werfen (vom Huns Oko, praep. um, heruin, circum: de, der kage), pario.

мене, око куће, око воде и пп. д. Онотиписе, имce, v. г. рт. wеrfen (som Оков, m. Вав Зеfwläge, Bee BefФlag, Hunde, der Kaße), pario,

integumentum, ornatus argenteus. Окош, па , по, fare pon Snoфen, Окувати, кујем, v. pf, ) flagen (in &і. ossosus, musculosus.

fen uno Bance), vincio. 3) бејф1agen, Окрајак, ајка, m. ein etüd (miefe)

orno argento. Оковица, г. (н. п. на пушци) vidе оков. Окрајање, в. (Фав верен ит еtmas her. Окозиці, им, т. pf. wеrfeu (9on per um, ftatt daran zu gehen), das Baus Ziege), pario.

dern, zögern, tergiversatio. Окозитисе, имce, v. г. pf. perfen (von Окрајали, ам, у. орг. заштеrn, tergh der Ziege), pario.

versari. Околина, f. Sіе Иmgegent, vicinia.

Окрајина, г. Веr Xant (oes Brotlaibв). Окол itu, m. оно брашно, што оста

margo panis. не око камена воденичнога кад се Окрајчење, а, үidе окрајање.

cta,

око

f. 1

S10.

inire cum quo,

Окрајчппи, им, vidе окрајати. Округліна, f.

die

rotunditas. Окрастати, ам, v. pf. mit einem Див: Округлосп, f. 7

ichlag (kpacme) anstecken, pustulas com Окруживање, р. Вав 246rünten, rotupmunico.

datio. Окраспапнсе, амсе, т. г. pf. einen Окруживати, жујем, у. impf. abrün.

ausshlag bekommen, pustulis obduci. den, rotundo. Окрвавити, им, т. г. pf. mit Blut be. Окружипи, им, v. pf. 1) rinsen, ro(prißen, cruento.

tundo. 2) umringen, circumdo. Окрезаписе, амсе, т. г. pf. ft аив. Окрунилин, им, v. pf, aбpfluen, deboren, filatim solvi.

сетро. Окрёзубили, им, y, pf. зақnlütis wer. Окруњивање, n. Das Pludеn, decerptio. den, edentulus fio.

Окруњівали, њујем, v. impf. pludеnt, Окрек, m. cf. окријек.

сагро Окренути, нем, v. pf. wеntеnt, verto. Окрчип, им, v. pf. urbаr mафеп, соОкренутисе, немсе , v, г. pf. ji, twena

Јо, н. п. Њиву. den, verti.

Okpur, m. 1 das Gemeßel, caedes, ma. Окресапи, ешем, у. pf. 2) беђаиеп, Окршај, m. • j ctatio, trucidatio. abajten, deseco frоndеs. 2) пушку, Онужипи, йм, v. pf. perpeften, pestem losdrüden, emitto telom.

infero. Окресине , f. pl. pie abf%de beim 26. Окука, f. bie gіnѕung (eines Stuffев), ásten, frondes desectae.

ainbages fluminis, maeandri. Окреман, шна, но, burtig, promtus. Окўмити, им, v. pf. кога, einen sum Окретање, о. Вав Иmmentеn, conver kym machen (bitten), rogo ad puerum

baptizandum, aut ad nuptias celebran. Okpemami, ekem, v. impf. wenden,

das, ut praesit. converto.

Окумиписе, имce, v. г. pf. с ним, mit Окречили, им, у. pf. mit Sale anwers jemand Kumschaft machen, cumatum (?)

fen, weißen, calce dealbo, Окрівипи, им, v. pf. Defфuthіgеn, ас. Окупати, ам, v. pf. ab6aдen, lavo. cuso, do crimini.

Окупалтисе, амсе, у. г. pf. ft Бадеп, Окријек, т. (може бити да је ово Ерц.

lavor. а Рес. и Срем. окрек?) бав 23 а јfers Окупити, им, v. pf. :) vidе заокупиmoos, conferva.

MH. 2) abflauben, colligendo absumo, Окриље, р. Сфirm, praesidion: Окусити, им, v. pf. tojten, gusto.

„Йод окриље, под фрузику планину — Окућнлисе, имce, v. г. pf. jih etablis Окрљали, ам, v. pf. jih bеbеlfent, beffee ren (beiraten, ein Haus machen), uxo, werden (nach einer Krankheit), couva rem duco. lesco,

Онуапти, ам, v. pf. perfumen, experior: Окрњак, юкay m. See etümmel, trun „да окушам срећу, у дораму

Оладипин, им, v. pf. 1) абPub1en, reОкрѣнівање, р. дав Веrftümmelin, mu frigero. 2) sich heimlich davon machen, tilatio.

clam abeo, cf. одладими. Окрњивали, њујем, v. impf. реritаm. Оладнепи, ним, v. pf. (Рес.) 1erfalten,

meln (besonders ein Gefäß), mutilo. Оладниши, им, v. pf. (Срем.) refrigе. Опрњипи, им, v. pf. vertiimmeln, mu Оладњепи, дним, v. pf. Ерц. )) гоr. tilo,

, 3. 3. лонац, чашу; стопину, Олај, m. das Leinöl, oleum lineum. иљаду.

Oxakuami, am, v. pf. erleichtern, levo. Окројипти, им, v. pf. befфneisen, cir Олениписе, имce, (Рес. и Срем.) vі. cumcido.

dе олијентисе. Okpn, m. eine Art Geschenke (um sich die Олењиписе, имсе (у Сријему), vile

Kleider fliđen zu lassen), corollarium. олијенинсе. Кад дијете још није дорасло за Олепипи, им, (Рес, и Срем.) vidе олицијел арач, онда арачлија иште

јепити. окрп, п. ј. пола арача, или шпіо- Оливер, т. Лаппвпате, поmеn yiri гођ.

(Oliverius ?). Окріпити, им, v. pf. fiden, rеѕаг. Оливера, f. \rauenname, pomen feminae.

cio. 2) окрпио га један пут, einen Олiзапии, ижем, v. pf. ableteni , cir

kleinen Schlag verseßen, ferio leniter. cumlambo. Öspyra, f. (cm.) Äri weiblichen Kopfo Олијентисе, имce, v. г. pf. (Ерц.) puķes, vittae genus :

faal werden, pigresco. „А свекрви чембер и округу

Олијепити, им, v. pf. (Е Гц.) bеtiсiбеп, Округао, гла, лo, runo, rotundus.

iuduco (luto, argila).

cus.

tare.

ти.

длово, п. бав Ble, plumbum. Омстити, им, v. pf. mit Sett bef» Олевский , кa, кo, н. п. мајдан, ВІeps, dein, pinguedine maculo. plumhi.

Омаінсе (говорисе и омакнутисе), Damap, m. der Altar (in der Kirche), al. омакнемсе, у. г. pf. au@gleiten, а.

berro. 0-ye*, m. die Wafferrinne, colliciae. Омашне, н. п. бацити камен, wit Олупак, пка, m. etwas serflаgеnев, Ausgolung, vibrando.

Šohlechtes (3. B. Flinte, Sattel), res Ome, ema, n. ein Füllen (über ein Jeśr corrupta.

alt), equuleus. Олупали, ам, v. pf. serflagen, con- Омериши, м, (Рес. и Срем.) vide oжetundo.

рити. дчупина, f. vіdе олупак.

Оме сти, етем, v. pf. ablebren, də Oьвина, f. Die etelige1b1ätter am Жи.

bürsten, verro, purgo. Eurus, folia zeae. cf. комутинна.

Омёсан, елем, v.

pf. anführen, deciОљуштине, f. pl, Die abgelijetеn сфа pio, iuduco in errorem.

Ten der Hepfel, Birnen, cortices dese- Ominame, n. das stille Suchen (eiger cti pomorum.

Gunt) durch Geberden, Achselzucken, Ољуштипи , им, у. pf. abf%dlen, de gestus quaerentis aliquid tacite.

cortico: крушку, јабуку, јаје, репу. Opnamice, amce, v. i.impf, durch stums Омагањипін, им, vide oпоганипти. mes Udselguden etwas suchen, quaere Oma A, f. (coll.) junge Pferde, die doch motitans: шта се пи омилаш му?

über ein Jahr alt sind, equini pulli an Омилели, лим, (Pec.) 1 vіdе омиље.

niculi. Омаечак, чка, ко , niФt grot, ѕtаturae Омиловати, лујем, v. pf, liebtofen, mediocris.

blanditiis afficio. Оманівање, р. бав 213antenmaфeit, la- Омиљепи, лим, v. pf. (Ерц.) коме то, befactatio.

HAK wnia, lieb werden, carus, gratus Ома івапін, омаyјем, т. impf, wаnten

tio. Што омиље, не омрзну (alle machen; labefarto.

Liebe rostet nicht), Омаја, f. вода, што прска с кола во- Омирисалии (омирисати), ишем, v. pi.

деничнога (особито под кашичаре Wnio, an etwas riechen, odoror. воденице) кад се коло окреће. Ту Омицање, и. дав 21ив gleiten, abеrrаtіо, воду ватају жене у очи Ђурђева lapsus. дне, те се купају у њој. с. Тур. дмицалин, ичем , v. impf. Finabgleitten фев дан.

Іaffeit, sino labi: омиче низ ноге. Оман, m. ein jungcв, cinjifrigев Рfero, дмицaтисе, ичемсе, т. г. impf. ав. eqrus anniculus.

gleiten, aberro, elabor. Омакиња, f. eine junge einjärige Stu• Омицк'вање, п. dim, p. омицање. te, equa annicula.

Омиркiван , кујем, dim. P. омицати. Омакљати, ам, v. pf. befфnisen, ѕсаlpо. Омјерипи, им, v. pf. (Крц.) аптерен Омінну тисе, немсе, vide омаћиҫе. (. B. ein Kleid), metior, desiguo: О мален, на, но, піфt grop, hand ita омјери о се. magnus.

Омладина, f. etwas gungев (8inet, Омалипін, им, v. pf. abbreen, mins Nachwuchs) im Hause, suboles. dern minuo.

Омладитисе, дисе, v. г. pf. Дurg Омаљ'вање, п. дав Этіnbern, minutіо. fassen, subolesco, heranwachsen. Омам вати, љујем, у. impf. permins Омлађвање, п. Рав реrаnmафfen, bав dern, minuo.

13 ur;elfaffeit, radicum actio. Омамили, им, v. pf. perfo@en, illece- Омлађватисе, ђујесе, т. г. impf. 23ura

bris inducо, н. п. псето, човека. sel fassen, radices ago. Омамыівање, п. Ваз 25erlocien, illece- Омлашиши, им, v. pf. ) абərefen, brae.

trithro, 3. 3. проју, гра, конопье Омамљівати, љујем, т. impf, perfo. (куђелу). 2) bera6flagen (pom Bau= den, allecto.

me), decutio, Omah, m. die Alantwurzel, der Alant, Omose, n. Thèil der Toxapebaika inula helenium Linn.

ja, mo die Maaba entsprings. OMOACKit Омануми, нем, v. pf. ) in Xingen (Омољскії) кa, кo, yоn'Омоље.

feinen Gegner schwenken, torqueo lu- Om puika, f. die Fichte, piuus. cf. cmpectans, labefacio. 2) fig. anführen, de ка (?). cipio.

Омоmівање, п, vide обмотавање. Өмара, f. Die ефwüle, tempestas feryi- Омоплавати, ам, vide обмотавапія da : омара је, биће киіце..

Омошати, ам, ride обмотан.

на

[ocr errors]

Omobop, m. ein Stüd der Bifchof&Pleis Oremem, DM, (Pec.) vide o njem

duna, vestimenti episcopalis pars. (немити, нм, (Срем.) мети. Омраза, f. Die &ntmeyung, pap, odium. (нередитисе, имce, v. г. pf. feine Xot.

мразити, им, v. pf. кога, или шпо, durft verrichten, alvum exonero. entzweyen, discordem reddo.

Онесвеснути, нем, (Рес. и Срем.) vі. Омразитисе, имce, v. г. pf. с ким dе онесвјеснупііі. fit mit jemano еntіmеyеn, odium соn. Oнесвјеснути, нем, т. р. (Ерц. ) it cipio in aliquem.

Donmacht fallen, linqui animo. Омрестипи, им, (Рес. и Срем.) vide Они, она, оно, vidе онај. омријестипи.

Онијемнти, им, v. pf. (Ерц.) Омрзнути, нем, у. pf. einen pat auf Онијем љети, мим, v. pf. Ji) itu mm cinen bekommen, coepi odisse ; es ist werden, mutus fio, obmutesco. 2) vers mir jupiter, odi : омрзао сам на ње stummen, obmutgseo. га; он ми је омрзао.

Оновечери, porgeftern 2бепов, раdius Омријестити, им, v. pf. (Ерц.) Беgаt. tertius vesperi. ten (von den Vögeln), coeo.

Оноликäчки, кa, кo, augm. p. оноОмркнути, нем, vide омрћи. Омрсити, им, v. pf. 1) н. п. човека, Онолићи, кa, кo, 1) fo grop aiв - tan

Fleischspeisen zu essen geven. 2) robe tus. 2) so viel als — tantum. да, овце, свиње, Cal; за ефеn gебеп. Онолішня, на, но, д;m. p. онолики. Омрсиписе, имce, v. г. pf. .) Sieijф. Ономадашњи (онома,днаньи), ња, ње, fpefen effen. 2) кад се игра крмаче.

dieser Tage, nuperus. Омрти (говорисе и омркнути), омр- Оиомадне, діеfеt gage, auper, superio

кнем, рот Опntel (der Stat) iber. ribus dicbus. falen werden, docte intercipior. Omp- OHOMA@Hn, vor zwei Jahren, annis ab.

као, а не освануо (cf. замрћи). hinc duobus. Омрцинии, им, v. pf. berrефеп та? Ономлањский, ка, кo, was bor 31vet

chen, facio ut moriatur bestia (ineple Jahren war, quod ante duos annos mactata).

erat. Омрцинитисе, имее, т. г. pf, perrе. Оноcтранац, ица, m. Der je njeitige den, pereo, morior.

Einwohner, ex ulteriori parte. Омршај, m. cin etät SeifФfpeife, fru- Оностранка, f. Die jenjeitige (Sina

stum carnis: нема никаква омршаја. wohnerin, femina ex ulteriori parte. Омби, омкнем, vide омаки.

Оностранскі, кa, кo, jenfeitig, ex ulОмКисе, омкнемсе, тіdе омаћисе. teriori parte fluminis. Омудрин (омудрати?), им, v. pf, gt. Онуд,

онуда (онуда. } cheut werden, fio prudens.

dort vorbei, illac.Омубине, f. р. gerütteItев Иeber. Oь! (veroinverns ), оһо! Деде ком

bleibsel von Wein, Array, reliquiae vi шија учини и мен и један пул оо! ni usti.

(рекао Нијемац Србљину, кад су Омче, бмчӣ, f. pl. Die СФlinge (3. В. пили заједно, па Србљин све преvom Roßbaar zum Vogelfang), la пуњао своју чашу и говори оо!). queus.

On!

говорисе кад се игра: опа" цуОн (он) она, оно, еr, ftе, ев, ille, illa, Опа! І па ! on цуп! hopp ! illud; is, id.

Опадање, п. 2) ба8 26faleit (бев Вај. Онанз, m. Bеr аnів (@terr. 2neiв), pim sers, des Laubes) casus. 2) das Verpinella anisnm Linn.

leumden, calumniatio. Онај, она, оно, јеnеr, jene, jenes. ille, Опадати, ам, v. impf. 1) аbfauеп, саilla , illud.

do. 2) verleumden, calumnior. Онајзовица , f. Ver 2nistranatmein, vі. Опаднупін, нем, vidе опасти. nam ustum ex aniso.

Опажање, р. дав Ветеrten, 213abrnebОнан, кa, кo, jeлer 2xt, ejuѕ modi. men, observatio, animadversio. днако, 2) auf jene 21st, illo modo, 2) fo Опажапии, ам,-v. impf. Dabenchmen, (unentgeldlich), gratis.

gewahr werden, animadverto. Онакові, ва, вo, vidе онаки.

Опаз , m. pie put, 2Фt, attentio: буOHAMO, 1) dorthin, illuc. 2) dort, illic, ди на опазу, пітіп біф іn аt; fеу Онда, батаlе, tum, eo tempore.

auf der Hut. Ондашњй, ња, ње, беr саmаlige, il- Опазили, им, т. pf. Фақrnepmen, anilius temporis.

madverto. Онде, (Pec.)

Onajropa, f. ein unverschämtes freches Онди, (Срем.), доrt, iliв.

Weib, femina impudens. Онђе, (Ерц.)

Qцак, кa, кo, 1) vertebrt, регүегзия.

ea ,

« PreviousContinue »