Окрајчити, им, vide окрајати. Окрастами, ам, v. pf. mit einem lub= schlag (kрacme) anstecken, pustulas com

munico.

Окрасташисе, амсе, v. r. pf. einen Ausschlag bekommen, pustulis obduci. Окрвавими, им, v. r. pf. mit Blut be= fprißen, cruento.

Окрезаписе, амсе, v. r. pf. Пф aubs bofen, filatim solvi. Окрезубити, им, v. pf. забиüdig wer. den, edentulus fio. Окрек, m. cf. окријек.

Окренути, нем, v. pf. wenčen, verto. Окренутисе, немсе, v. r. pf. fih wen= den, verti.

Окресати, ешем, v. pf. 1) Беђанен, abäften, deseco frondes. 2) пушку, losdrücken, emitto telum.

Окресине, f. pl. bie Hbfäle beim Иб. äten, frondes desectae.

Окретан, тна, но, burtig, promtus. Окретање, п. Дав Иттендей, conver

510.

Окретати, ећем, v. impf. wenben,

Окоп, m. eine et Befdhents (um fich bіе Kleider flicken zu lassen), corollarium. Кад дијете још није дорасло за цијел арач, онда араҹлија иште окри, п. ј. пола арача, или штогођ.

Окрпити, им, v. pf. 1) fiden, resarсіо. 2) окрпно га један пут, einen kleinen Schlag versehen, ferio leniter. Округа, f. (ст.) 2irt weiblichen Sopf» pubes, vittae genus: „А свекрви чембер и округу Округао, гла, ло, rund, rotundus.

Окука, f. bie Mindung (eines Fluffes), ambages fluminis, maeandri. Окумити, им, v. pf. кога, einen um Kуm machen (bitten), rogo ad puerum baptizandum, aut ad nuptias celebran. das, ut praesit.

Окумитисе, имсе, ѵ. г. р. с ким, mit jemand Kumschaft machen, cumatum (?) inire cum quo.

Окупати, ам, v. pf. аббаден, lavo. Окупатисе, амсе, ѵ. г. р. і Баден, lavor.

1

Окупити, им, v. pf. 1) vide заокупиmи. 2) abklauben, colligendo absumo. Окусити, им, v. pf. foften, gusto. Окућитисе, имсе, v. r. pf. fich etablis ren (heiraten, ein Haus machen), uxo, rem duco.

Окушати, ам, v. pf. serfuhen, experior: „Да окушам срећу у дораму Оладипій, им, v. pf. 1) abfühlen,

ге

frigero. 2) sich heimlich davon machen,
clam abeo. cf. одладити.

Оладнети, ним, v. pf. (Рес.) erfalten,
Оладнити, им, v. pf. (Срем.) refrige
Оладњеши, дним, v. pf. (Ерц.)) гог.
Oлaj, m. das Leinöl, oleum lineum.
Олакшати, ам, v. pf. erleichtern, levo.
Оленитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vi-
де олијенитисе.
Олењитисе, имсе (у Сријему), vide
олијенитисе.

Олепити, им, (Рес. и Срем.) vide олијепити.

Оливер, т. Жаппзнате, nomen viri (Oliverius?).

Оливера, f. Frauenname, nomen feminae. Олизаши, ижем, v. pf. ableđen, cir

cumlambo.

Олијенитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) faul werden, pigresco. Олијепити, им, v. pf. (Ерц.) beciben, induco (luto, argula).

Омайвати, омаујем, v. impf, wanten machen. labefarto.

Омаја, f. вода, што прска с кола воДеничнога (особито код кашичаре воденице) кад се коло окреће. Ту воду вашају жене у очи Ђурђева дне, те се купају у њој. с. БурБев дан.

Оман, m. ein junges, einjäßviges Pferò, equus anniculus. Омакиња, f. еіne junge einjährige Stu. te, equa annicula.

Омакљати, ам, v. pf. befhnißen, scalpo. Омакнутисе, немсе, vide омаћисе. Омален, на, но, niot groß, haud ita

Омастити, им, v. pf. mit Bett befu deln, pinguedine maculo. Омаћисе (говорисе и омакнутисе), омакнемсе, у. г. pf. ausgleiten, a. berro.

Омашке, н. п. бацити камен, mil Ausholung, vibrando.

Ome, ema, n. ein Füllen (über ein Jahr alt), equuleus.

Омерити, им, (Рес. и Срем.) vide oneрити.

Омести, етем, v. pf. ablehren, ad bürsten, verro, purgo.

Омести, ешем, v. pf. anführen, decipio, induco in errorem. OMмлане, n. das stille Suchen (einer Gun) durch Geberden, Achselzucken, gestus quaerentis aliquid tacite. Омилаmисе, аmce, v. r. impf. durch stummes Achselzucken etwas suchen, quaero motitans: шта се ти омилаш ту? Омилети, лим, (Рес.) | vide омиље Омилити, им, (Срем.) ши. Омиловати, лујем, v. pf. liebtofen, blanditiis afficio.

Омиљети, лим, v. pf. (Ерц.) коме ко, или шта, lieb werden, carus, gratus По. Што омиље, не омрзну (aite Liebe rostet nicht). Омирисами (омирисати), ишем, v. pf. шmo, an etwas riechen, odoror. Омицање, п. Vaš lußgleiten, aberratic, lapsus.

Омицати, ичем, v. impf. Бinabgleiten loffen, sino labi: омиче низ ноге. Омицатисе, ичемсе, v. г. ішpf. au gleiten, aberro, elabor. Омицківање, n. dim. 9. омицање. Омицкиваши, кујем, dim. v. омицати. Омјерити, им, v. pf. (Брц.) аnmen (z. B. ein Kleid), metior, designo: омјери о се.

Омладина, f. etmab Sunges (Minber, Nachwuchs) im Hause, suboles. Омладитисе, дисе, v. г. pf. Burgel faffen, subolesco, heranwachsen. Омлађивање, п. дав Sеrаnmah fen, baš Wurzelfassen, radicum actio. Омлађиватисе, ђујесе, v. r. impf. But zel fassen, radices ago. Омлашиши, им, v. pf. 1) boreen, trituro, 3. 3. проју, гра, конопле (Kуheу). 2) herabschlagen (vom Baus me), decutio. Омбље, n. Theit ber Пожаревачка jа, то діе Млава entipring. Омољска (Омољски) ка, ко, von Омоље. Oмoρика, f. die Fichte, piuus. cf. cмpeка (?).

нап

Омотавање, n, vide обмотавање. Омошаваши, ам, vide обмотаваши, Омошати, ам, vide обмоташи.

Омофор, m. ein Stüd der Bifdhof8flei. duna, vestimenti episcopalis pars. Омраза, f. bient menung, Sag, odium. Омразити, им, v. pf. кога, или што, entzweyen, discordem reddo. Омразишисе, имсе, v. г. pf, с ким, sich mit jemand entzweyen, odium concipio in aliquem.` Омрестити, им, (Рес. и Срем.) vide омријестити. Омрзнути, нем, v. pf. einen Saß auf einen bekommen, coepi odisse; es ist mir zumider, odi: омрзао сам на њега; он ми је омрзао. Омријестити, им, v. pf. (Ерц.) beat. ten (von den Vögeln), coeo. Омркнути, нем, vide омрћи. Омрсити, им, v. pf. 1) н. п. човека, Fleischspeisen zu essen geben. 2) говеда, овце, свиње, als и leđen geben. Омрситисе, имсе, v. г. pf. 1) leii. fveiten effen. 2) кад се игра крмаче. Омрћи (говорисе и омркнути), омркнем, от Дnntel (ser Stadt) über fallen werden, nocte intercipior. Омркао, а не освануо (cf. замрћи). Омрцинити, им, v. pf. berređen ma= chen, facio ut moriatur bestia (inepte mactata). Омрцинитисе, имсе, v. г. pf, vetre. den, pereo, morior.. Омрша), m. ein Stüd Gleifhfpeife, fru

stum carnis: нема никаква омршаја. Омки, омкнем, vide омаћи. Омкисе, омкнемсе, vide омаћисе. Омудрити (омудраши?), им, v.pf.ge scheut werden, fio prudens. Омућине, f. pl. gerütteltes Цебек. bleibsel von Wein, Arrak, reliquiae vini usti.

Омче, ôмчâ, f. pl. die Schlinge (z. B. vom Roßhaar zum Vogelfang), laqueus.

id.

Он (би) она, оно, er, fle, e8, ille, illa, illud; is, ea, Онаиз, m. ber 2lniß (öfterr. neis), pimpinella anisum Linn. Онај, она, оно, jener, jene, jenes. ille, illa, illud.

Онајзовица, f. ber Wnisbranntwein, vi.

num ustum ex aniso.

Онани, ка, ко, jenet Urt, ejus modi.
Онако, 1) auf jene 2lrt, illo modo, 2) f0
(unentgeldlich), gratis.
Онакови, ва, во, vide онаки.
Онамо, 1) botthin, illuc. 2) bort, illic.
Онда, батаê, tum, eo tempore.

Онемети, мим, (Рес.) vide онијемОнемити, им, (Срем.) љети. Онередитисе, имсе, v. г. pf. fcine Hotha durft verrichten, alvum exonero. Онесвеснути, нем, (Рес. и Срем.) viде онесвјеснути. Онесвјеснути, нем, v. pf. (Ерц.) не Denmacht fallen, linqui animo. Они, она, оно, vide онај. Онијемити, им, v. pf. 1 (Ерц.) Онијемъети, мим, v. pf. 1) Rum werden, mutus fio, obmutesco. 2) vers stummen, obimutesco.

Оновечери, vorgeffern 246enos, nudius tertius vesperi.

Оноликачки, ка, ко, augm. . оно

Оностранац, ица, m. ber jenjeitige Einwohner, ex ulteriori parte. Оностранка, f. die jenfeitige Sina wohnerin, femina ex ulteriori parte. Онострански, ка, ко, jenfeitig, ex ulteriori parte fluminis. Онуд, Онуда (онуда), 06! (vermindегиб), oho! Деде комшија учини и мен и један пут оо! (рекао Нијемац Србљину, кад су пили заједно, па Србљин све препуњао своју чашу и говори оо!).

Оп

} dort vorbei, illae.

говорисе кад се игра: опа цуОпа! па! оп цуп! Борp: Опадање, п. 1) даз 2bfalen (дев af sers, des Laubes) casus. 2) das Verleumden, calumniatio.

Опадати, ам, v. impf. 1) abfallen, cado. 2) verleumden, calumnior. Опаднути, нем, vide опасти. Опажање, п. дав Bemerten, засне men, observatio, anımadversio Опажати, ам, v. impf. mahrnehmen, gewahr werden, animadverto. Опаз, т. діе But,

ht, attentio: буди на опазу, пітті in iht; fey auf der Hut.

lius temporis.

Онде, (Рес.)

Онди, (Срем.) bort, illie.

Онђе, (Ерц.)

madverto.

pf. wahrnehmen, ani

Onâjropa, f. ein unverschämtes freches Weib, femina impudens.

Опак, ка, ко, 1) vettehrt, регустаця

2) tühtig, firmus validus: опако ти га удари! да опаке ђевојке! Опаклија: m. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) бес hafpels, rheno ovillus: Нема с њим ништа, као ветар с опаклијом.

Опала, f. (al Sheltwort auf etmas, mas entmender verbrannt if одес деп Brand verbient): камо та опала?

Опалиши, им, v. pf. 1) крме, ein Schwein sengen, aduro suem. 2) schie Ben, Feuer geben. 3) Kora, einen heißen Streif verfeken, uro verberando (verberibus).

Опаметити, им, v. pf. gescheut ma= en, reddo prudenten: опаметићу ја њега! і werde ihm's fon lehren, docebo illum.

Опанак, нка, m. eine Wrt Sofe, socci genus.

Опанути, нем, v. pf. mit ber Sand vorbeifahren (8. 3. bet ben lugen), ventum cieo: опануо ме по оку. Опанчар, m. Der Spantenmaher, sutor

brot, panis genus.

Опасати, ашем, v. pf. umgürten, cingo. Опасатисе, ашемсе, у. г. pf. fih um= gürten, cingi; опасаосе снагом, fagt man von einem Jüngling, der die Blüte feiner Mannskraft erreicht hat. Опасти (говорисе и опаднути), опаднем, V. pf. i) abfallen, cado, decido. 2) verleumden, calumnior: ,,Неко нас је њему опаднуо, ,С њега жива месо отпадало Опасти, опасем, v. pf. 1) абтеіден, depasco. 2) befpringen (son Pferden), coeo (de equo).

Опасивање n. Das Umgürten, cinctio. Опасивами, сујем, v. impf. umgürten, accingo.

Опаучити, им, v. pf. einß verfeken,

percello: опаучно га један пут. Опачење, п. дав Berfehrtmerden, perversio.

Опачитисе, имсе, v. r. impf. vertchet

merden, verberben, perverti.

Опело, п. (Рес. и Срем.) vide опијело. Өпенити, им, (Рес. и Срем.) vide оnДенити.

Опепелиши, им, v. pf. не даде му (н. п. мачка мишу) ни опепелни, ohne Gnade, ohne Ümstände, sine induciis.

Опепељавит, им, v. pf. äfhern, cine. re conspergo. Onem, wieber, iterum. Опећисе, ечемсе, v. г. pf. н. п. на сунцу, оn ber Sonne verbrannt were den, aduror sole. Опеченчело, само у овој загонетки: полећеле гуске тиритингуске, сусрете и опеченчело? (т.ј. варнице и вериге).

Опијање, п. 1) дав Betrinten, inebriatio. 2) das Kleinmachen des Mundes, contractio oris.

Опијаши, ам, v. impf. 1) betrinfen, inebrio. 2) уснама, деп Dunn, fastigo.

Опијашисе, амсе, v. r. impf. fi trinten, inebrior.

Опијело, п. (Ерц.) bіе 21bfingung (26. Iesung) der Gebete bei einer Grables gung, quae canit sacerdos sepeliens

mortuum.

Описивања, и. дав Befreiben, descriptio.

Описивати, сујем, v. impf, Бефсет» ben, describo.

Опишисе, пијемсе, v. r. pf. i berin ten, inebrior.

Опичитисе, имсе, v. г. pf. obscoene dictum g. d. cunnum nancisci. Опишатисе, амсе, vide попишатисе. Опјениши, им, v. pf. (Ерц.) abfdäu men, despumo.

Опклада, f. діе Bette, sposio. Опкладитисе, имсе, v. r. pf. wetten, sponsionem facio.

Опклађање, п. дав Betten, sponsio. Опклађатисе, амсе, v. г. impf, meto ten (mit einem), sponsionem facio. Опколиши, им, v. pr. umringen, cir

cumvenio.

Опкољавање, п. дав Umringen, cir

cumventio.

Опкољавати, ам, v. impf. umringen,

circumyenio.

Dпкor, m. die Schanze, vallum. Опкопавање, п. дав Beranjen; ob vallatio.

Опкопавати, ам, v. impf. verschanzen, obvallo.

Опкопаватисе, амсе, . r. impf. sich verschanzen, circumvallor. Опкопапій, ам, v. pf. verschanzen, cir

cumvallo.

⚫ Oпкопamисe, aмсе, v. г. pf. sich vers schanzen, circumvallor.

Оплавити, им, v. pf. vide поплавиши. Оплавити, им, v. pf. blau färben, caeruleo colore imbuo.

Оплаза, f. оно, што плуг прескочи, кад се оре, па остане цијела земља. Оплакати, ачем, v. pf. 1) bemeinen, defleo. 2) anfangen zu weinen, in fletum dor: оплакало дијете од њега. Оплакати, ачем, vide поплакати. Оплакивање, п. 1) дав Bemeinen, defletio. 2) das Aufweinen, effusio in fletum.

Оплакиваніи, кујем, v. impf. 1) bewei nen, defleo. 2) aufweinen (z. B. von einem Kinde), in fletum prorumpo. Оплéви❗❗❗и, им, (Рес. и Срем.) vide o плијевиши.

Опленити, им, (Рес. и Срем.) vide оплијенити.

Оплести, ешем, v. pf. 1) flechten, plecto, texo. 2) н. п. чарапе, рука Buge, stricken, texo acubus. Oпséсmиce, emeмce, v. r. pf. das Haar flechten, necto comam. Öплеkак, kка, m. der (gestickte) Vors dertheil des weiblichen Hemdes, indusii muliebris pars anterior acu picta. Оплијевити, им, v. pf. (Epu.) jäten,

runco.

Оплиjeняш, v. pf. (Epu.) ausplündern, spolio, diripio.

Опљачкати, ам, vide оплијенити. Опљети, оплијевем, (Ерц.) vide o плијевиши.

Опљунути, нем, v. pf. in viе Банде freyen, spuo in manus. Опна, f. die Membrane, das Häutchen, membrana (ovi, cerebri). Опница, f. dim. у. опна. Оповидети, дим, v. pf. (Pec.) Оп видими, им, v, pf. (Срем. Ge Оповиђети, дим, v. pf. (Ерц.) rit aufmerksam machen auf etwas nicht Beachtetes, admoneo (de crimine, maJe facto).

(das

Опово, п. намастир у фрушкој гори. Оповски, ка, ко, во Опово. Опоганиши, им, v. pf verunceinigen, entweiben, polluo.

Опоганитисе, имсе, v. г. pf. 1) verunreinigen, contaminor. 2) sich be.

fudeln (vom Kinde, das die Wäsche c. verunreinigt), concacare se. Оподбјчити, им, v. pf. н. п. краву, ов пу, козу, des Säuglings berauben, lactente privo (vom Vieh). Oпòдôjчишисе, Ice, v. r. pf. des Säuglings beraubt werden, privor la ctente (vom Vieh). Опоjáване, n. das Ablesen der Begräbnißgebete, decantatio precum funebrium.

Опојавати, ам, v. impf. einen 1 Опојати, ам (и опојем), v. pf.j befingen (i. e. die Grabgebete über ihn ablesen) preces funebres decantare. Опојити, им, v. pf. beraufen, inebrio. Опоменути, нем, v. pf. erinneru, ma nen, admoneo. Опомéнушисе, немсе, v. г. pf. sich erin. nern, gedenken, memini, recordor. Опомињање, п. баз Érinnern, monefactió; memoria. Опомињати, њем, v. impf. erinnern, commonefacio, Опона, f. vide oпна.

com

Опоница, f. dim. v. опона. Onopавишисе, имсе, v. r. pf. sich ers holen, refici, recreari.

Опоран, рна, но, herb, acerbus, austerus. Опорипй, им, v. pf. abtrennen, hin,

wegtrennen, (z. B. eine Schnur), de

mo, separo,

Oпоρâк, m. ein Theil der Eingeweide, intestinorum pars.

Опосmиmи, им, v. pf. fastenmäßig rich ten (z. B. einen Topf, worin Fleischs speisen gewesen), purgo ollam, in qua

carnes fuere.

Опoшméниmисе, имсе, v. г. pf. sich als Ehrenmann zeigen, fidem probare; ostendere se honestum.

Oправа, f. 1) die Zurechtrichtung, correctio. 2) Bereitung, Fertigrichtung, paratio. 3) die schriftliche Erlaubniß der Obrigkeit, jus scriptum faciendi aliquid. cf. исправа.

Оправан, вна, но, ti tig, in Dronung, bene constitutus, . 3. пушка, гадље. Oпрâвдашя, v. pf. rechtfertigen, purgos

satisfacio.