Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Браничевка, f. eine Branithemerin. Браничево, п. мако се зове Пожаревачка наија (m. ј. од Мораве па доље до Поречке ријеке и до Омољ. скије планина). Браничевски, ка, ко, г) Branit[he. wers, 2) wie in Branitschewo. Бранко, m. Mannšname, nomen viri. Брање, п. н. п. кукурузно, дав Lefen, Fechsen, Ernten,) messis zeae. Брањевина, f. Behege, septum (silvae pars septa.)

Брањење, п. дав Behren, defensio. Брасиво, в. vide братство. Epam, m. der Bruder, frater." Брата, т. 1) (Рес. и Срем.) vide браmo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашац, браца, п. һур. . брат. Брати, берем, v. impf. н. п. кукурузе, јабуке, грожђе, lefen, з.. Obst, Trauben; ernten z. B. Kukuruz, lego, meto.

Брашијенци, m. pl. (cm.) vide браКинци:

,, Ћуши нејак царевић Урошу, „Ћули дјете ништа не бесједи, ,, Јер не смије од три братијенца, ,,Брашијенца три Мрњавчевића Брашимиши, им, v. impf, молити кога да буде брат, brüdern, (bitten daß einer mein Bruder fey), fratrem te salute.

Братимљење, п. дав Brüdern, appellatio fratris.

Братимство, n. bie Bratimfhaft, fraterna necessitudo.

Брашинац, нца, m. vide братучед. Братин, на, но, vide брашов. Братин, на, но, вот брата, fraterculi.

Брашински, vide братски.

Брашинство, n. bie Brüberfhaft, frateruitas.

Брадищи, им, vide братимиши.

[ocr errors]

Братић m. r) vide синовац, 2) Тапиве name, nomen viri.

Брато, т. (Ерц.) һур. . брат. Брашов, ва, во, Brubers, fratris. Браски, ка, ко, 1) brüderlich, fra

ternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Братство n. vide брапинство. Братучед, т. брат од стрица, Ве {hmiterfind, patruelis: прво братучеди, то су од два брата ђеца; • а друго братучеди, що су ђеца првобратучеда.

Братучеда, f. сестра од стрица Geschisterkind, soror patruelis. Bрamучeдов, ва, во, dem Geschwisters find gehörig, quod patruelis est. Epaha, f. (coll.) die Brüder, fratres. Браћанци, наца, m. pl. (ст.) Örüder, fratres:

[ocr errors][ocr errors]

Ти имадеш девет мили брата,
Ти поведи девет браћинаца -
Браћица, f. dim. . браћа,
Браца, т. һур. . брат,

Браца, m. (Рес. и Срем.) vide брацо.
Брацин, на, но, без браца, frater-
Брацин, на, но, culi.
Брацо, т. (Ерц.) һур. . брат.
Брачинац, ица m. брдо у Јадру (го.
тово на међи наије Ваљевске,
бачке и Зворничке).

Ша

Брашанце, n, dim, . брашно: да ми мало брашаица. Брашанчево, п. baš

ronleihnamfert (derKatholiken), festum corporis Christi. Брашнав, ва, во, mit Mehl beftreut farina conspersus.

Брашнара, f. 1) Женатmer, penus farinaria, 2) (y Сpujemy) die Arrestkammer der Geistlichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkams mer war.)

Брашнени (брашнени), на, но, н. п. торба, Жен ad, farinae (servandae.) Брашно, п. да Жh, farina. Брашњеница, f. јело што се носи на пуm, Reisezehrung, viaticum : А. шта ми је у торби. Б. брашњеница,

-.

,,Па спремише лаке брашњеницеБрблање, n. vide блебетање. Боблаши, ам, vide блебешати. Бобло, т. дег Wlapperer, blatero. Брбљање, n. vide брблање. Бобљати, ам, vide брблати, Бобучити, им, v. pf. шумарити у што руком, или главом, [йіпein fahren, immitto manum. Бовина, f. даска, или греда, што се

метне преко воде, да само људи могу прелазити, ber Steg, ponticulus, Брвнање, п. дав Lufbalten, tignorum, trabium superpositio.

[ocr errors][merged small][merged small]

Бргљање, п. дав [фиelle unverftändliche Sprechen, blateratio. Бргљати, ам, v. impf. говорити брзо да се не може разумјети, schnell und unverständlich sprechen, blater. Бргља као јаре на лупашку. Epaa, n. pl. Gegend an der Grenze ge gen Montenegro :

,,

,,

Када Турци Брда поараше, Равна Брда и камене РовцеБрдар, т. Вебerblaftimaher, qui ресtines textorios couficit.

Брдарев, ва, во, дев ебесblattma. Брдаров, ва, во, феrѕ, ejus qui ре

etines textorios conficit, Бодашце, n, dim. . брдо, Брдељак, љка m. dim. у. брдо Брдила, п. р. дав, morin дав брдо не. Брдо, п. 1) ber Berg, mois. 2) женско, Weberblatt, pecten textorius. Брдовит ,

ma, то, bergig, mon

tuosus. Буђанин, м. човек из Брда. Брђанка, f. жена из Брда:

[ocr errors]

--

Послаћу ти другу и преслицу . Па ти преди како и Брђанка Бре! interj, imperandi: дај бре! камо бре! ајде бре!

Брег, т. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бреговит, та, то, bügelig, clivosus, Брегово, п. 1) Corf am linfen Ufer Des Zimot. 2) Ruinen ciner Stabtam rechten Ufer des Timok, dem Dorfe gegenüber.

Бреговски, ка, ко, yon Bregovo. Брегуница,, 1. eine Urt Bogelt, avis quaedam.

Брежуљак, љка m. dim. 9. брег.
Epes, vide 6es (in allen Zusammenses
Bungen).

Бреза, f. bie Birfe, betula alba Linn.
Брезић, m. eine junge Birtc, betula
Talba.

betulinus.

Брезик, m. ber Birfenmals, betuletum. Брезица, f. dim. . бреза. Брезов, ва, во, birten, Брезовац, вца, m. Birtenftab, baculus betulinus. Брезовача, f. ber Birfenflod, fustis betulinus.

Брезовина, f. Birřenhols, lignum be

tulae.

Брекање, n, baš Bre fagen, imperatio per vocem бре! Брекашисе, амсе, ү. r, impf, ju jeman

[blocks in formation]

Брекињов, ва, во, н. п. дрво, лист, pom Sperberbaum, sorbi torminalisLinn, Бреме, мена, ц. bie Bürče, onus. Бременит, та, то, н. 1.

1

жена

schwangere Frau, gravida. Бременица, f. уска а дугачка вучија,

тако да се може ласно носити

на рамену, или двије натоварити на коња, Eragfaß, dolium portatile. Бресква, f. (једни говоре и прасква)

1)Pfersichbaum, amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, malum persicum. Бресквица, f. dim. . бресква. Брест, т. (Рес. и Срем.) vide бријест. Брестов, ва, во, ulmen, ulmeus. Брестовац, вца m. Истра, baculus ulmens.

Брестовача, f. Uímflod, fustis u!

meus.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Брза паланка, f. Gtäòtchen an ber

Donau zwifфen Кладово и Праово. Брзање, п. дав Silen, festinatio. Брзати, ам, v. impf. cilen, festinare in opere faciendo.

Брзина, f. bie neligteit, velocitas. Брзити, им, v. impf, m. j. коња, fpornen, incitare.

Брзица, f. вода, ђе тече брзо преко камења, telle im Вафе, то er schnell über Kiesel dahin rinnt, locus Брзоналаначки, ка, ко, Berfopalanfer. ubi flumen per silices deproperat. Брзопаланчанин, m. човек из Брзе

паланке.

Брзоплет, m. eine Xet in ile geflo.
tenen Zauns, sepis species tumultua.
riae.

Бридети, ди, v. impf. (Pec.) ljuden,
Брига, f. Gorge, cura.
Бриђети, бриди, v. impf. (Ерц. prurio.
Брилити, ди, v. impf. (срем.
Бризгање, д. раз Ипрäufen de Mil,
Брижан, жна, но, beforgt, sollicitus,

[blocks in formation]

Брінушисе, немсе, v. r. impf. Gorge baben, sollicitum esse. Бритва, f. cin Zafchenmeffer, culter plicatilis.

-

Бритесни, на, но, н. п. коре, дев
Taschenmessers, cultelli plicatilis. į
Браиле тина, f. augm. . брива.
Брітвица, f. dim. . бритва.
Брипівурина, f. vide бритветина.
Eрmка саaбba, (cm.) scharfschneidend
mie ein Barbiermeffer, acutus:
„На десницу и на бришку сабљу
Бр, 1. (у Бачкој) vide бритвица.
Бричење, n. vide бријање.
Бричная, им, vide бряјати.
Eps, m. der Knebelbart, cincinus barbae.
Брһање, п. діє Bermicrung, confusio.
Epsam, ma, mo, schnurbärtig, barbatus.
Букати, ам, v. impf. in Unoronung
Sringen, confundo.

Бркица, f. eine Wrt fehr fleiner ife, pisciculi genus.

Браља, f. ber Sturmpfabt, palus obliquus:
ударили бркље по щанцу.
Бокљача, f. vide бркља.
Бокоч, m. vide пузавац.
Брко, m. Der einen großen

bat, barbatus.

#nurbart

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Брођење, n. baš Baten, vadatio.
Број, т. діє За, numerus.
Бројанице, f. pl. vide бројенице.
Бројенице, f. pl. Der Kofentrang, ro-

sarium.

[blocks in formation]

Eрok, m. die Färberröthe, rubia tinctorum Linn.

Bрokacm, ma, mo, von der Farbe der Färberröthe, rubiaceus.

Bрohême, n, das Färberrothfärben, rubiatio (?).

Броћити, им, v. impf. färferroth färben, rubiareе (?)

Брснат, та, то, и п. грана, дрво. Бост, m. junge Sproffen, frondes. Брстити, им, v. impf. befceifen, depasco. Bрyka, f. etwas Lächerliches und Spott

würdiges, homo aut res ridenda : шynik бруко маниша, шути! Брукање, в. даš lušlamen, derisio, risus de re aut homine, Брукатисе, амсе, v. r. impf, коме, lušladhen, rideo: мучи да ти се људи не брукају.

Bpyc, m. 1) der Schleifstein, cos, lapis
politorius. 2) fig. mentula. cf. тоциљ.
Брусина, f, augm. . брус.
Брусити, им, v. impf. f leifen, aси-

ere.

Брусић, m, dim. 9. брус. Бруцање, п. дав Betonmmen ber ham» haare, nactio pilorum circa pudenda, pubertas, pubescentia (?).

.

Бруцати, ам т. impf. unb pf. фат». haare bekommen, nancisci pilos circa pudenda.

Boyue, f, pl. die Schamhaare, pili circa pudenda.

Брчак, чка, m. baš Seräufd бев Ва. tenden, sonus aquae cum quis transit: „Воду газим, за њим брчка не ма Брчина, f. augm. v. бр. Бочић, m. dim. 9. бр.

Брчкавица, f. Вeg, der von vielem Хе gen oder geschmolzenem Schnee plätz Thert, viae lubricitas et udor. Брчкање, п. даš plätfhern im Baffer, agitatio aquae.

Брчкапи, ам, v. impf. plätfhern, sonitum facio aqua agitata. Брчкатисе, амсе, v. r. impf. plät. fhern, aquam circumjicio, agito. Брчко, кога, п. мала варошица на десном бријегу Саве (ниже Градишке): „Да би ишли Брчко поробити, Далеко је бјежат низа Саву Бочнути, нем, v. pf; einmal plä. tschern, souitum edo aqua turbanda,' Бршљан, т, дer Ephen, hedera. Бршћење, п. дав Bcfreffen, depastio. Bya, f. der Floh, pules.

Бубч, т. бубина (налик на буу), што једе расад купусни, дет Blattfiloy, chernies Linn.

Буба, f. baš Ungeziefer, bestiolae mo-
Testae,

Бубало, m. vide бубњар.
Бубало n. vide бубрег.
Бубањ, бња, m. bie (große türife)
Trommel, tympanum Turcicam.
Бубање, п. даš Zrommeln, tympani
'pulsatio,

Бубати, ам, v impf. ударами у бу-
бањ, trommeln, oulsare tymрацит,
Бубина, f. augm. (?) . буба.
Бубица, f. dim. . буба.
Бубнути, нем, у, pf, mit Betöfe [ola.
gen, pulso.

Бубњар, m. ter Zrommelf läger, tym. panista.

Бубњарев, ва, во, без Trommeli là. Бубњаров, ва, во, gerš, tympanistae. Бубота, f. субота ђачка бубота, Sprichw. d. i. Samstags wird auf den Studenten herumgetrommelt, Samstag ift ber Studenten Prügeltag, sabbato caeduntur studiosi (in Serbia). Бубрег, m. bie Niere, ren. Живи као бубрег у лоју.

Бубрежак, решка m. vide бубрег. Бубрежњаци, m. pl, дав 9ierentü,

caro renum.

Бубрешчић, m. dim. 9. бубрег. Бубуљица, діе Muftel, pustula. cí. чибу

лица.

Бугар, m. (ст.) vide Бугарин: ,, Стаде свата дванаест иљада Те гледају коња у Бугара "Повалисе међу ђевојкама

,

Ђе с отео коња од Бугара Бугарење, и, дав Bulgaricen, muta'tio in Bulgarum.

Бугарин, ш. ber Bulgare, Bulgarus.
Бугарити, им, v. impf. zum Bulgaren
machen, facio esse Bulgarum
Бугаришисе, име, v. r. impf, ein Bul
gar merden, fio Bulgarus.
Бугарка, f. òie Bulgarin, Bulgara.
Бугар-кабаница, f. (ст.) ein Bulgaren
Mantel, pallium bulgaricum:
"А се свега бугар-кабаницу
Скиде с леђа бугар кабаницу
Бугарска, f. bie Bulgaren, Bulgaria.
Бугарски, ка, ко, 1) bulgarifa), bul-

garicus. 2) adv. bulgarisch, bulgariae Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren, juventas Bulgarica.

Бугарче, чета, n. ein junger Bulgare Bulgarus puer.

Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. 9. Бугарка.

Bya, wenn auch, quamquam (eigentlich fo viel als буди, её fen, esto). cf. туд. Буда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Holzwaaren Gewölb, taberna vasorum ligneorum.

2

Будак*, m. vide трнокон.
Будала, f. čer Zhot, stultus.
Будаласт, та, то, thörimt, stultus.
Будалаш, m. thörihter Dreni, homo
stultus.

Будалаштина, f. Zhorheit, stultitia.
Будалина, f. augm. v. будала.
Будалисање, и, дав дитте Кеден обек
Thun, ineptia, sermo stultus.
Будалисащи, лишем, v. impf.thöcit
fprehen, stulte loqui.
Будалити, им, vide будалисати.
Будаљење, и, vide будалисање.
Будан, дна, но, mah, vigil.
Будац, буца, т. Курак, шукац, пу-
paн, der Truthahn, gallopavo
Будење, п. дав Шеđеn, excitatio.
Будија, f. Кура, Курка, тука, ми-

сирка, пура, пурка, čie Eruthens ne, gallina indica. Byдum,m. die Stadt Ofen in Ungern, Buda. Будимац, мца, m. der Diner, Budensis, Budanus.

Будимир, m.ein Тапnšname, nomen viri. Будимка, f. діе Dfnerin, Budana. Будимлија, f. eine Wrt lepfel, роші species.

Будимлија, f, vide Будимац.

Будимски (Будимски), ка, ко 1) Dfner', Budanus. 2) ady, nach Ofner Art, more Budano.

Будињи, ња, ње, н. п. јаје, болест, dem Truthahn gehörig, gallopavonis. Будионик, m. по намастирима она Даска, што у њу лупају у јутру да се буде калуђери, der Beđer, expergefactor,

Будисав, m, ein Mannoname, nomen viri. Будини, им, v. impf, meden, excito. Будишисе, имсе v. r. impf. erwa. den, evigilo.

2

Будући да, inbem, cum, (ital. essendo che -)

Буђење, n. vide, будење,

Esa, f. 1) ein Getränk aus Kukuruzbrot und Baffer, potio e pane zeae et aqua 2) брезова, ber Birfenfaft, suce cus betulae.

Бузација*, m, ber буза=händler, qui vendit potionem e pane zeae. Буздован, m. eine Art Keule, clavae genus.

Byн, m. ein großes Fuhrmannspferd,
Reflenburger, (in Märntner), equus
vecturarius, jumentum.
Буињи, ња, ње, н. п. трава, дет
Floh gehörig, pulicis.
Бујад, 1. vide папрат.
Бујадњача, f. vide, папратњача.
Бујање, n. vide бучање,
Бујати, ји, vide бучати,
Бујашка, f. vide папратка,
Бунти, им, v. impf, cf. пајити,
Byja, f. Regenbach, torrens.
Бујур", nimm,lange zu, accipe et manduca:
Баба: Бујур Муса купуса.
Турчим: Нека бако и меса.
Бук, m. ber Drt beš Bajferfals, mo
das Wasser im Fallen toset, locus ca-
taractae strepitosu's; онђе у буку
има пастрме.

Byna, f. das Gebrülle, mugitus.
Букагије*, f. pl, vide пушо,
Букање, п. даš Brüllen, mugitus.
Букара, f. у Сријему је обичај да се
уз месојеђе свако вече скупе ђевој-
ке (мале и велике) и младе (а и од
мушкиња дође ђекоје), насред се-
да, па наложе ватру (понајвище
од ђубреша и од сметлишта) и
око ње играју и пјевају; и то се
зобе букара или вашриште
(ајдемо на букару, пјевају ђеца на
букари).

Букарење, п. baš Brähnen, subatio, Буһаритисе, рисе, v. r. impf. bränen, subo (von Schweinen).

Букаши, бучем, v. impf. brüllen, mugio. Букач, m. der Brüller, mugitor (vom Ochsen).

Буква, f. bie Вифе, fagus,

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Буљубашиница, f. bi uxor centurionis. Буљубашица, m. dim. 9. буљубаша. Буљубашовање, m. дав буљубашаGenn, centuriatus gestio. Буљубашовати, шујем, v. impf. i бій буљубаша, sum centurio, Буљугбаша, m. vide буљубаша щі allen Ableitungen.

Буљук*, діе har, Trupp, turba, turma

уKвấp, m. das ABC-Brch, abeceda Byмoap, m. die Hummel, apis terro

рит.

stris Linu,

« PreviousContinue »