Опраштатисе, амсе, ү. г. impf. 206. fchied nehmen (und sagen: Nichts für unquit!), aute discessum salutare se invicem. Опрдине, f. pl. (fфershaft) fl Rest, reliquiae flocci. Опрегача, f. bie hürje (baš Bortus) Опрежина, f. деr Stauen, praecingulum с. прегача.

Onpêз, m. die Umsicht, circumspectio:

на опрезу као зец. Опремање, п. даas Sertigmamen zur 46. reife, paratio ad iter. Опремати, ам, v. impf. reifefertig mа. cen, expedio.

Опремити, им, v. pf. veifefertig та. chen, expedio.

преспи, едем, v. pf. fpinnen, nendo paro.

Опреши, ем, опръо, (Рес. и Срем.) vide опријети.

Опржити, им, vide ожећи. Опозниши, им, v. pf. beim Hubweiben ein Eingeweide verleßen (einen Darm durchschneiden, daß die Ercremente her. ausfallen) laedo intestina ut excrementa appareant.

Опријети, рем, опръо, v. pf. (Ерц.) 1) an etmas anjtellen, adsisto, adclinor. 2) очи, feinen Blid auf etmas richten, oculos figo.

Опријелисе, ремсе, опросе, v. r. pf. (Ерц.) 1) і Пеmmen, fluten, anteh. nen, innitor. 2) sich sehen (von der Ar mee), resisto, obsisto, obnitor. Оприштитисе, имсе, v. г. pf. Brand. blafen befommen, pustulas ab igue

ducere.

Опрљиши, им, vide опарити. Опросити, им, v. pf. bur betteln, abbetteln, permendico, mendicans emetior. Какав је (издрпан), опросно би њим бијели свијет. Опростити, им, v. pf. 1) bereihen, ignosco. 2) frey mahen, libero, solvo: ,,ТеШтитарца с коњем опростище„Симеун се грија опростно Опроститисе, имсе, ѵ. г. pf. 1) fih gegenfeitig berzeiben, sibi condonare invicem. 2) Abschied nehmen, saluto discedens.

Onрошmâj, ш. Urlaub (beim Scheiden),

1

Onpýmase, n. das Ausstreden, proten

$10.

Опружати, ам, v. impf ausfreden, Опружити, мм, v. pf. extendo. Опрцати, ам, v. pf. н. п. читаво јагње, рф mit einem gangen Lamm begrafen, sich's wohl schmecken lassen, cum deliciis comedo.

Опрцати, ца, v. pf. m.j. јарац козу, bespringen, coeo (de capro). cf. meki Опсена, f. (Рес.и Срем.) vide опсена. Опсениши, им, (Рес. и Срем.) vide опсјенити.

Опсетитисе, имсе, . r. pf. (iders haft, mit Anspielung auf пcemo) statt осјетитисе (germahr werden). Опсјена, 1. (Ерц.) дав Вендwert, praestigiae.

Опсјенити, им, v. pf. (Epu.) verblens den, glaucoma cui ob oculos objicio. Опсоваши, сујем, v. pf. кога, или коме што, beschimpfen, contumelia

adficio.

Onkopesama, pyjem, v. impf. (Ep.) umberjagen, circumago. Опкешипти, им, v. pf. beaugenhei nen, video, perlustro:

„Кад је ђорда иљаду дуката, Додај ми је да је опћешимо Опузао, зла, ло, flüpfrig, lubricus. Опустети, стим, (Рес.) vide опу Опустити, им, (Срем.) шћети. Оnуcшиши, нм, v. рf. verwüsten, depopulor.

Onynia, f. der Riemen für die Opanken, lorum ad hypodemata.

Opашême, n. das Würzen mit Nüßen,

nucum iutritio in cibum. Орашипи, им, v. impf. mit Nüßen würzen, condio nucibus. Opamje, n. (coll.) der Nußwald,

cetum.

nu

muste merden, deseror.

Опчинити, им, v. pf. кога, einen be beren, es einem anthun, incanto. Опшивање, п. дав Umnäßen, obsu.

tio.

Опшваши, ам, v. impf. rund umnäs ben, obsuo.

Опшити, шијем (particip. опшивен),
V. pf umnähen, circumsuo.
Опш, ma, me, (y Сpujemy) allge,

mein, communis.

Општина, f. bie Semeinbe, commune. Општински, ка, ко, Gemeinde., publicus.

Opa, opaa, m. die Nuß, nux.
Opa, f. (wpa) Die rechte Zeit, tempus
Opportunum:

"Листај горо, кукај кукавицо: . Нек се чини ора за ајдуке. Оран, рна, но, bereit, aufgelegt, zu et mas, paratus, promtus. Opaanja, f. ein grosser unbedeckter Kess fel, lebes magnus. Opaниua, f. der Kahn, Nachen, cymba.

--

cf. чун. Opâine, n. 1) das Ackern, aratio. 2) ges adertes Land, terra: мупна вода као орање; пале вране по орању; "Море Марко! не ори друмова. 2. Море Турци! не газ те орања Opao, ópлa, m. der Uoler, aquila. Opаoв, ва, вo, Nuß, nuceus. Ораовина, £, дав Жиброва, liguurm nu

,,,

ceum.

Ордуља, 1. (у Сријему и у Бачк.) alte Here (als Schimpfwore für ein altes, böses Weib), venefica.

Орезати, ежем, v. pf. н. п. виноград, beschneiden, amputo, praeseco. Öрепaк, пкa, m. das leichte (und schlech. te) Getreide, welches beim Worfein ne. ben das schwere vertragen wird, grana leviora: осијеци тај орепак. Òρид, m. Oorida, Achrida :

„Цинцар Јанко од Орида града Оритак, шка, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide орићак. Оритисе, рисе, v. r. impf. н. п. планина, myмa, wiederhallen, wiederschallen,

resono.

Òриħак, kка, m. die Pflugreute, rallum. Орjашин*, m. (xwpiárns, Bauer) Ha. Tanke, Holunke, Spißbube, nebulo. Орjamka, f. 1 (Schimpfwort) das Орjашкина, f. J weibliche von орjamн. Opjamсkй, κа, ко, 2) Spikbuben-, ac

Dulonum. 2) adv. spißbübisch, more nebolonum.

Орлаш, т. н. п. талијер, ber (21òler.) Thaler, thalerus duorum florenorum. Оpanнa, f, augm. v. opao. Opлнn, m. 1) der junge Adler, pullus aqailinus. 2) der Hahn an der Flinte, retinaculum pyritae.

OPAов, ва, во, Adters, aquilae, aqui.

Tinus.

Орлови нокти, m. pl. bad Beißblatt,
Jonicera caprifolium Linn,
Ra

Ортачина, f. augm. . ортак: ортачино моја!

Ортачити, им, v. impf. žum ортак machen, facio socium. Ортачитисе, имсе, ү. г. impf. ортак merben, socius fio, Ортачки, ка, ко, 1) н. п. новци, Сom. pagnies, societatis. 2) ady. wie Com. pagnons, more sociorum.

Оружање, п. дав Beafnen, armatio.
Оружати, ам, v. impf. Бета nen, armo.
Оружје, п. Die Waffen, arma.
Oc, m. die Wespe, vespa.
Осакашиши, им, v. pf. 1) zum ruppel
machen, debilem reddo. 2) zum Krüp-
pel merden, debilis fio.
Осакашишисе, имсе,
Krüppel werden, debilitor.
Ocam, acht, octo.
Осамдесет, atzig, octoginta.
Осамдесетеро, vide осамдесеторо.
Осамдесети, ma, то, ber atzig|le,
octogesimus.

v. r. pf. zum

Осамдесеторо, Inzahl von 80, octoginta.

Осамитисе, имсе, v. г. pf. alein blei= ben, relinquor solus. Осамнаест, афери, octodecim. Осамнаестеро, vide осамнаесторо. Осамнаести, та, то, деr duodevigesimus.

Осамнаесторо, eine 2nzahl von ahte zehn, octodecim (wie franz. une dixhui. taine).

Ocam, m. Gegend um Ereberniza in Bohnien.

Осађанин, m. човек из Осата. Осаћани су готово сви дрвођеље, па иду љети по свој Турској, те граде куће и остале зграде ; врло су добри људи, и знаду, гошово сви, славу наизуст.

Освитати, ићем, . impf. sichtbar wers den ben anbrechendem Tage, appareo diluculo.

Освјетлати, ам, v. pf. (Ерц.) т. ). образ, Eyre mamen, illustro existimationem.

Освојиши, им, v. pf. eтoбecn, capio, оссиро. Осврабати, ам, v. pf. Kora, mit Kräge anstecken, scabie inficio. Осврабашисе, амсе, v. г. pf. bie ráge befommen, scabie infici.

Осврнутисе, немсе, vide обазрешисе. Освртање, п. vide обзирање. Освртатисе, рћемсе, vide обзира

тисе.

Оседети, дим, (Рес.) | vide осијеђеОседити, им, (Срем.) ти. Оседлати, ам, v. pf. fatteln, ітроно sellam equo.

Осек, ш. (Рес. и Срем.) vide осјек. Осек, т. (Рес. и Срем.) vide Осијек. Оселе, вон при on, abhinc, ex hos tempore,,

Осијек, т. (Ерц.) fjegg, Essekinum, Осијецање (одсијецање), п. (Ерц.) і) das Abhauen, decisio. 2) das Anfahs ren (im Reden), invectio. 3) das Abs пектеп (дев йесттендеп fers), remissio. 4) (vom Kukuruz) das Aehrenmachen, spicarum protrusio, 5) das Abschätzen, aestimatio. Осијецаши, ам, v. impf. (Ерц.) 1) аб≠ bauen, decido. 2) н. п. потрицу, [üßеn, aestimo. 3) осијеца вода, ав. пертеп, демо. 4) осијецају кукурузи, Aehren machen, spicam emitto. Осијецашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) на кога, einen anfahren, invehi in quem. Осилити, им, v. pf. gewaltig werden, vim nanciscor et potentiam. Осим, qußer, praeter, praeterquam.

Осион, на, но, gewaltthätig, violentus. Осипање, п. дав lušeinander = fallen = laf= fen, Zerstreuen, dissipatio, Осипати, ам (и осипљем), v. impf. auseinander fallen lassen, dissipо, н. п. чарапу. Осипашисе, амсе (и осипљемсе), v. r. impf. 1) auseinander rollen, dissipor. 2) befäet werden, conseri, Осирадиши, им, v.pf. mit сирада brämen, praetexo, limbo. Осиромашиши, им, v. pf. verarmen, depauperor.

"

ver=

Осиротели, етим, у. • pf. (Рес.) Осиротиши, им, v. pf. (Срем.) maifet Осироћети, ошим, v. pf. (Ерц.) wer

den, verwaisen, orbus fio.

Ocje, n. (coll.) bie lehrenfpißen, ari

stae.

Осјек (одсјек), т. (Ерц.) 1) ber 26.

fhnitt, segmentum. 2) осјеком, in Bausch und Bogen, per aversionem, Осјетиши, им, v. pf. (Ерц.) етріндеп, fpüren, sentio.

Осјетишисе, имсе, v.r. pf. (Ерц») мега ten, sentio.

Осјећање, п. (Ерц.) 1) дав mpfinden, sensus. 2) дав Merten, animadversio. Осјећати, ам, v. impf. (Ерц.) empfin.

den, sentio.

Осјећатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) merten, sentio.

Осјећи (одсјећи), осијечем, v. pf. (Ерц.) 1) abhauen, deseco. 2) bestimmen, determino. 3) abnehmen, imminui. 4) (von Kukuruz) den Fruchtstengel anseßen, facio spicam.

Осјећисе (одсјећисе), осијечемсе, v. г. pf. (Ерц.) на кога, einen anfahren, invehor in aliquem.

Осјечак (одсјечак), чка, m. (Ерц.) ber
Abschnitt, segmentum.
Осјечанин, m. (Ерц.) ber Effegger, Es-

sekinensis.

Оскорушовача, f. 1) ein Stod son Spera berbaum, baculus sorbeus. 2) Brannt. wein von Arlesbeere, vinum ustum sorbo.

Оскорушовина, f. Špeyerlinghols, lignum sorbeum. Оскорушовица, f. ракија од оско‐ руша.

Оскочищи (одскочиши), им, v. pf. 1) abipringen, desilio. 2) überfpringen (weiter ipringen als cin anderer), saltu vinco. 3) hinwegspringen, resilio. Ослабити, им, v. pf. [фраф грекдеп, debilitor.

Осладитисе, дисе, v. r. pf. коме шта, fuß (angenehm, lieb, theuer) werden, dulcis fio.

Ослањање, п. дає Bertrauen auf ies mand, confisio, fiducia. Ослањашисе, амсе, v. r. impf. ber» trauen auf einen, confido in aliquo. Ослепети, пим, v. pf. (Рес.) erblin= Ослепити, им, v. pf. (Срем.) (деп,соеОслијепити, им, v. pf. (Ерц.) (cus fio, Ослијепљети, пим, v.pf. (Ерц.) oculis capior.

Ослободити, им, v. pf. кога, einem Muth machen, animum addo. Ослободитисе, имсе, v. г.. pf. Mut befommen, animum capio. Ослонитисе, имсе, ч. г. pf, на кога, auf einen vertrauen, confido in aliquo. Ослоњање, n. vide ослањање. Ослоњатисе, амсе, vide ослањашисе. Осмак, т. 1) et Maß, mensurae genus, 2) ein Zhier (Pferò) von 8 Gabren, octeunis equus.

Осмевање, п. (Рес. и Срем.) vide oсмијевање.

Осмеватисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide осмијевашисе.

Осменушисе, немсе, (Рес. и Срем.)
vide осмјенутисе.
Осмерица, f. 'vide осморица.
Осмеро, vide осморо.

Осми, ма, мо, ber ahte, octavus,
Осмијевање, п. (Ерц) дав Зиäфе,

arrisio.

Осмијеватисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) zulächeln, adrideo. Осмина, f. 1) дав И$tel, pars octava. 2) eine Zahl von 8, octo. Осмица, 1. bie 2lot (im Kartenfpiel),

numerus octonarius, ogdoas.

Осмјенутисе, немсе, . г. pf. (Ерц.) (einmal) zulächeln, adrideo.

Осмудитисе, имсе, т. г. pf. fi fengen, aduror.

Оснежити, жи, (Рес. и Срем.) rd оснијежити.

Оснивање, п. baš Grünben, jactio fundameutorum,

Оснивати, ам, v. impf. gründen, Grund legen, jacio fundamenta. Оснијежити, жи, v. p. (Бр.) (ферен es ist Schnee gefallen, cecidere uives. Основа, f. ber Bettel (beiin cer), ort Aufzug, die Werfte, stamen. Основаши, нујем, v. · pf. 1) angettela ( Garn), ordino telam. a) den Grand (zum Gebäude) legen, fundamenta vació. Оснушак, шка, m. ber uigua (ba bra Webern) bevor er an den Bebeni gl tommt, stamen.

Особина, f. befonberes Gigentfum (nas nicht unter der gemeinschaftlichen Ha verwaltung steht), res propis, non CON munis familiae, peculiura. Бскоза на има краву или овцу, што 10) поклонно отац, или други пов мушкарци држе кошнице, брат. њаке; сију дуван и т. д. Особити, та, то, берадert, singue laris, proprius.

Особито, 1) befonders, praesertim. 5)

besonders, seorsum.

Осовина, f. bіе Ифе (am Rabs), axis, Осовљи, ља, ље, Befpen, vesparu Ocoje, n. das Dickicht, der dias a in den keine Sonne kommt, densus.

Осона, f. cinert Slüffigteit, liquidi gears, Осолити, им, v, pf, einfaljen, у Осолитисе, имсе, т. г.р. etmas dil faljenes effen, manduco sallilom. Осорљив, ва, во, reizbar, ge iracundus.

Осочан, чна, но, cf. осока.
Оспа, f. vide аспа.

Оспице, f. pl. vide красте,
Оспичав, ва, во, blatterinariig, vata
larum notis maculatus. cf. бога
Осрамошиши, им, v. pf. in
bringen, dedecore adficio.
Осрати, осерем, v. pf. baßerimcigin,

procaco.

Осратисе, осеремсе, vide посра

тисе.