Page images
PDF
EPUB

ла?

cto.

2) tüchtig, firmus validus : onako mu Опепелни, им, v. pf. не даде му га удари! да опаке ђевојке !

(н. п. мачка мишу) ни опепеліли, Опаклија: ш. (у Сријему, у Бачк, и ohne Gnade, ohne Umstände , siue in.

y ban.) der Schafpels, rheno ovillus : duciis. Нема с њим ништа, као ветар с Опепељавил, им, т. pf, dfфееп, сірә. опаклијом.

re conspergo. Onana, f. (als Scheltwort auf etwas, Oném, wieder, iterum. was entwender verbrannt ist oder Onekuce, eyemce, v. r. pf. 1. n. na pen Brano vertient) : камо па опа cyhyy, von der Sonne verbrannt were

den , aduror sole. Опалили, им, т. pf. ) крме, ein Oпечёнчело, само у овој загонетки:

Schwein sengen, aduro suem. 2) (chie: полећеле гуске пиритингуске, ст-
Ben, Feuer geben. 3) kora, einen heißen срепе и опіеченчело? (п.ј. варнице
Streif verseßen, uro verberando (ver. и вериге).
beribus).

Олијање, и, г) бав Веtrinten, inebria. Отaмeтипи, им, т. pf. gefфеut mas tio. 2) das Kleinmachen des Mundet,

dhen, reddo prudenten : onamemuky contractio oris. ја њега! i were ipm's fфоn lеbren, Oпијали, ам, v. impf. .) bеtrinten, docebo illum.

inebrio. 2) уснама, беn Dzunə fpіреп, Опанак, нка, m. cine 2rt Cote, socci fastigo. genus.

Опијаписе, амce, v. г. impf, ji, ts Oiaнути, нем, v. pf. mit per pano trinken , inebrior.

vorbeifahren (s. B. bei den Augen), ven. Onnjero, n. (Epų.) die Absingung (Abs tum cieo : опануо ме по оку.

lesung) der Gebete bei einer Brable: Опанчар, m. Ber Apantептaфer, ѕutor gung, quae canit sacerdos sepeliens soccarius.

mortuum. Опанчарев, ва, во, бев Spanten ma- Опипаши, ам, v. pf, befühlen, coplre. Опанчаров, ва, во, феrѕ, ѕutoris. Опанчина, f. augm. р. опанак. Опипаши, ам, у. pf. abklauben, carpo: Опанчић, m. dim y, опіанак.

опипале кокоши грожђе; опипати Опарии, им, v. pf. Verbrennen ans месо скости.

brennen, mit heißen Wasser beschütten, Onupame, u. das Stüßen, innisio. aduro.

Опирати, рем, v. impf. 2) jtuben, fulОпарница, f. drt Suturbrot, panis cio : опире се на шпапі. 2) cf. о. genus.

пријепи. Опаруша, f. (у Сријему) 21rt &uturu8° Опірњача, f. Der 283afФlappen, lacinia brot, panis genus.

servieus eluendo. Опасан, ашем, v. pf. итgürten, cingo. Описалии, ишем, v. pf. befreiben, de Опасаписе, ашемсе, т. г. pf. fid има scribo,

gürten, cingi; onacaoce снагом, Описівања, s. Bas Befreiben, descripsagt man von einem Jüngling, der die tio.

Blüte seiner Mannstraft erreicht hat. Onuchbami, cyjem, v. impf. beschreto Опасти (говорисе и опаднупи), опад ben, describo.

нем, v. pf. ) abfalen, cado, dесіdо. Опишисе, пијемсе, т. г. pf, film bеttіn: 2) verleumden, calumnior:

ten, inebrior. „Неко нас је њему опаднуо,

Опичилисе, имce, v. г. pf. obscoene „С њега жива месо отпадало

dictum g. d. cunnum nancisci. Опаспи, опасем, v. pf. 1) абweisen, Опишатисе, амce, vide пoпишатисе.

depasco. 2) bespringen (von Pferden), Onjenima, um, v. pf. (Ep4.) abfdjáv coeo (de equo).

men, despumo. Опасівање , n. дав Иmgürten, cinсtiо. Опклада, f. Die Bette, sponsio. Опасівали, сујем, v. impf. umgürten, Oпкладнтисе, имce, v, r. pf. effen, accingo.

sponsionem facio. Опа учити, им, v. pf. eins perfeken, Oпклађање, п. гав 93etten , sponsio.

регcello: опаучио га један пуп. Опклађаписе , амce, v. г. inpf. pet» Олачење, п. бав деrfebrtmеrѕеп, рег. ten (mit einem), sponsionem facio. versio.

Опколиши, им, т. pi. amringen, cirОпічнописе, имce, v. г., impf. vertebet cumvenio. morden, verderben, perverti.

Опкољавање, р. бев Иmringe, cirОпёло, р. (Рес. и Срем.) vidе опијело. cumventio. Опенили, им, (Рес. и Срем.) vidе оп. Олкољавати, ам, т. impf. umringen, јеници.

circumvenio.

[ocr errors]

эпкоrt, m. Die ©фange, vallam. sudeln (vom Kinde, das die Wäsche 2c. Опкопавање, п. бав Berfфаngеn i ob verunreinigt),concacare se. vallatio.

Огодојчити, имі, v. pf. н. п. краву, ова Опкопавати, ам, у. impf. perfфansen, цу, козу, бев edugling berauben, obvallo.

lactente privo (vom Vieh). Опкопаватисе, амсе; у. г. impf, jih Оподбјчитисе, имce, v. r. pf. des verschanzen, circumvallor.

Säuglings beraubt werden, privor laОпкопали, ам, v. pf. perfфаngеn, cir : ctente (vom Vieh). cumvallo.

Опојавање, р. Вав 261efen Ber BеgrабOnionaписе, амсе, т. г. pf. jih per nißgebete', decantatio precum fune. schanzen , circumvallor.

brium. Оплавити, им, v. pf. vіdе поплавити. Опојавати, ам, т. impf. einert Оплавили, им, v. pf, blаu fürben, cae- Опојаши , ам (и опојем), т. pf.befingen ruleo colore imbuo.

(ie. die Grabgebete über ihn ablesen) Оплаза, f. оно,

што

плуг прескочи, preces funebres decantare. кад се оре, па остане цијела земља. Опојии, им, v. pf. beraufфеn, inetrio. Оплакали, ачем, v. pf. . bemeinen, Опоменупти, нем, v. pf. erinaeen, imaha delleo. 2) anfangen zu weinen, in le

nen, admoneo, tum dor : оплакало дијеntе од њега. Опоменутисе, немсе, т. г. pf. fіф erini Оплакат, ачем, vide пoплaнaли. nern, gedenken, memini, recordor. Оплакiвање, п. а) дав Bemeinen, de- Опомињање, п. Зав @riunеrn, comfletio. 2) das Aufweinen , effusio in monefactió; memoria. Netum.

Опомнњапи, њем, у. impf. erinner, Оплакванти, кујем, у: impf. 1) бесі» commonefacio, nen, delleo. 2) aufweinen (8. Bi von Опoнa, f. vіdе олна. einem Kinde), in sletum prorumpo.

Опоница, f. dim. 2. опона. Оплёвии, им, (Рес. и Срем.) vide o Опоравипінсе, имce, v. г. pf. fib er! плијевипи.

holen, refici, recreari. Оплённпи, имі, (Рес. и Срем.) vide Опіран, рна, но, bеrb, acerbuѕ, аnѕtеruѕ. оплијеними.

Опорипіи, им, v. pf. abtrennen, binə Оллеспін, ептем, v. pf. 1) febten, wegtrennen, (3. B. eine Schnur), deрlеcto, texo. 2) н. п. чарапе, рука mo, separo. Duye, stricken, texo acubus.

Опорњак, m. cin beil per fingemeise, Onatcmuce, entiemce, v. r. pf. Das Haar intestinorum pars. flechten, necto comam.

Ondcmumu, HM, v. pf. fastenmäßig richi Оплећак, Кка, m. Der (getite) 23ore ten (z. B. einen Topf, worin Fleisch; dertheil des weiblichen Hemdes, indu {peijen gewesen), purgo ollam, in qua sii muliebris pars anterior acu picta.

carues fuere. Оплијевиши, им, v. pf. (Ерц.) jäten, Опоштенипінсе, имсе, т. г. pf. fіф

als Ehrenmann zeigen, fidem probare; Оилијениптин, т. pf. (Ерц.) аиврійдеrn, ostendere se honestum. spolio, diripio.

Оправа, f. 2) бie Зurebtribtung, corОпљачками, ам, vidе оплијениши. rectio. 2) Bereitung, Fertigrichtung Опљепти, оплијевем, (Ерц.) vide o paratio. 3) die schriftliche Erlaubniß der плијевипи.

Obrigkeit, jus scriptum faciendi aliHEM, v. pf. in die Hände quid. cf, исправа. Ipeyen, spno in manus.

Оправан, вна, но, ritis, іn оr nung, Onna, f. die Membrane, das Häutchen, Беnе constitutus, • 3. пушка, гадље. membrana (ovi, cerebri).

Оправдан, v. pf. retfertigen, purgo Опница , f. dim. р. опная

satisfacio. Опувидети, димі, v. pf. (Рес.) (bas Отправити, и, v. pf. 1) 3d recht rіфа оп видими, им, pf. (Срем.

ten, corrigo (пушку, воденицу). 2) Оповиђети, дим, v. pf. (Ерц.)) rit) кога, абfertigen, expedio. aufmerksam machen auf etwas nicht Onpabatice, Hm, v. r. pf. sich bessern, Beachtetes, admoneo (de crimine; ma (nach einer Krankheit), melius esse.

Оправљање, о. Рав Зurektmaфen, core р. намаспир у фрукој го rectio, reparatio, ри. Оповски, кa, кo, pon Опово, Оправљати, ам, у. impf. gurtten, Опоганиши, им, v. pf. perunreinigen, rераго. entweiben, polluo.

Оправљаписе, амce, v. t, impf. ftf Оріганинсе, имсе, т. г. pf. 1) і bejern (mit der Gesundheit) convalescos

serunreinigen, contaminor, 2) bее опрами, оперөм, v pf. Фајфва; lavv?

[ocr errors]

runco.

Опљунупи;

Je facto).

Опово,

do paro.

Опрашање, р. 1) бав 26fФletnejmen Опружање, п. Вав Дuftreen, protebeim Auseinandergeben, salutatio dis

510. cedentium. 2) das Berzeihen, condo- Onpymamı, am, 9. impf.) aubstreden, natio.

Опружиши, им, т. pf. extendo. Опрашпапи, ам, т. impf. vergeiben, Опрцали, ам, у. pf, н. п. читаво condono.

јагње, пф mit einem gansen gama Опрашмаписе, амое, т. г. impf. 26. begrasen, fich's wohl schmeden lassen,

fdied nehmen (und sagen: Nichts für uns cum deliciis comedo.

qat !), ante discessum salutare se invice. Опрцаши, цa, v. pf. м. ј. јарац козу, Опрдине, f. р. (fфеrgbaft) fblефtec bespringen, coeo (de capro). cf. mekt Reit, reliquiae flucci.

Опсена, f. (Рес-и Срем.) vidе опсјева. Опрегача, f. 1 pie Sфürse (вав ВоrtuФ) Опсениши, им, (вес. и Срем.) ydə Опрежина,f.jper Seauen, praecingulum опсјенити. cf. прегача.

Опсепишисе, имсе, т. г. р. (іфеrg Onpes, m. die Umsicht, circumspectio : baft, mit Anspielung auf ncemo) fiart на опрезу као зец.

осјетиписе (gewar metpen). Oppёмање, п. рав $ertigmaфen gur 26. Опсјена, f. (Ерц.) сав Зlenopert, prareise, paratio ad iter.

stigiae. Орёмати, ам, v. impf. reifefertig mа. Опсјении, им, v. pf. (Ерц.) perblena coen, expedio.

den, glaucoma cui ob oculos objicio. Опремиши, им, v. pf. reifefertig mа. Опсовати, сујем, т. pf. кога, или dhen, expedio.

Kome uno, beschimpfen, contumelia Опреспи, едем, v. pf. fpinnen, nen adficio.

Опспрзање, п. Вав Заидеrn im Ca201» Опрепи, ем, опръо, (Рес, и Срем.) gehen, cunctatio et circumspectatio уіdе опријепи.

discedentis. Опржиши, им, vidе ожеби,

Опспірзаписе, амсе

т. г. impf. н. п. Олезниши, йм, т. pf. beim 2ueweisen oko Kyke, zaudern, im Weggeben, ter

ein Eingeweide verleßen (einen Darm giversari in discessu. биғффnеivеп, бар бie &perementе bес. Операпи, ам, (Рес. и Срем.) vide ausfallen) laedo intestina ut excremen операши. ta appareant.

Опперйвање, п. (Рес. и Срем.) vide Опријепи, рем, опръо, v. pf. (Ерц.) onheривање. а) to an etwas аnjtelen, adѕiѕto, ad- Оптервали, рујем, (Рес. и Срем.) clinor. 2) 041 , seinen Blid auf etwas

vide oпкеривати. richten, oculos figo.

Оппели, ечем, v. pf. überflugeIn, cit. Опријеписе, ремсе, опросе, т. г. pf. cumvenio.

Ёрц.) 2) fid, ftеmmen; tugen, anley. Оптињивање, п, бав uttern per etal. nen, innitor. 2) sich regen (von der Aro wände mit Stroh, Farrenkraut, H. mee), resisto, obsisto, obnitor.

dgl. im Winter, munitio stabuli ab Опришитисе, имce, v. г. pf. Brano.

hieme. Баfеn bеtоmmеn, pustulas ab igue Оптињівати, њујем, т. impf. (деп ducere.

Stal) mit Farrenfraut u. dgl. quefits Опрљићи, им, vidе опарити.

tern, munio stabulum ab hieme. Опросити, им, v. pf. * дисфbettein, Оппињиши, им, "v.

pf. uinfüttern, rund abbetteln, permendico, mendicans eme berum füttern, munio stabulum foeno, tior. Какав је (издриан), опросио

н. п. Кошару, свињац. би њим бијели свијеп.

Оппицање, ш. (Срем.) vidе опшјецаОпросшиши, им, у. pf. 1) verzeihen,

igoosco, 2) frey maфen, libero, solvo: Оптицами, пичем, (Срем.) vide ou» „Тештипарца с коњем опростише.

mjецапн. „Симеун се грија опросто Опшјецање, в. (Ерц.) баѕ Изіngela Опросшиписе, имce, v. г. pf, a) fіф circumventio.

gegenfeinig рrgeiben, sibi cоndоnаге Опшјецаан, шјечем, т. іmрi. (Бру.) invicem. 2) Abschied nehmen, saluto umringen, circumdo. discedens.

Оптражици, им, v. pi. runo uzbek Òpouumaj, m. Urlaub (beim Scheiden), besuchen, pervisito: venia:

„и оптражи Турске кованлуке, „Тевојка ми се удаје,

„Не би ли $е десијо Турака „Од шебе ишпе опроштај

Опарками, печем, vide оптрчаття. Опрошишење, n. pie &rlaubniв , үonia: Оппірчавање, в. дав Иmlaufen, cil cиш, с опрошеем (моја жена).

eursie.

ње.

ris.

[ocr errors]

чица.

Ompulbamu, am, v. inpf. umlaufen, Opâp, m. Art geiftliche Schärpe der circumcurso.

Diatonen, horarium. Оларчали, чим, г. pi, um.aufen cir- драпти, рем, т. impf. аtеrn, aro. cumcurro,

Ораки, ha, ke, н. п. земља, 2der Орлужлівање, р. Вав 2nt agen por (land), terra arabilis, arvum. Geridt, accusatio,

Opáu, m, der Uders mann, arator. Опту жиізати, жујеnt, w.impf. antlagen, Орачев, ва, вo, Dеѕ аtеrеr, arato

accuso. Оап , житпи, им, v. pt. antiagen, ac- Орачица гужва, f. vіdе гужва ора.

cuso. одћерапи, ам, v. pf. (Ерц.) runo jer. Орачки, кa, кo, 2) 2derers : , aratoumjagen, circumago.

rum. 2) adv. wie ein Uderómann, mod Оалерирање, а. (Ерц.) 48 mjagen, re aratoris. circumactio.

Орашар, m. ) миші, eine RauBart Onk рівати, рујем, т. impf. (Ерц.) die Rüße frigt (Billich ?). mus. 2) einer umberjagen, circumago.

der gern Nüße ißt, homo amans nui Оплешипти, им, v. pf, beaugenfфеі. cum. 3) einer der Rüße verkauft, vennen, video, perlustro :

deps nuces. „Кад је ђорда иљаду дукапia, Орашелье, в. дав йезеn mіt Stufen, „Додај ми је да је оплешимо

nucum intritio in cibum. Опузао, зла, ло, јФlipfris , lubricus. Оратиии, им, v. impf. mit Nüßen Опўстепи, стим, (Pec.) vide 'опу. würzen, condio nucibus. Опстиши, им, (Срем.) 1 шћепи. Орішје, п. (coll.) Per Ruрwаt, pu-. Озгусніципи, нм, у. pf, berpuften, cetum. depopulor.

Орашчић, m. dim. 2. ора. Ocynia, f. der Riemen für die Opanken, Opanja*, f, die Armee, exercitus turcicus: lorum ad hypodemata.

,,и он уби у Турској ордији Опуштети, опустим, . pf. (Ерц. ) „Из Зворника Асан . барјактара müfte werden, deseror.

Ордуља, f. (у Сријему и у Бачк.) alte Оичинии, им, v.

pf. кога, einen bе. Here (als Schimpfwore für ein altes, heren, es einem anthun, incanto. böses Weib), venefica. Опшівање, р. бав Иmnüben, obsu. Орезати, ежем , v. pf. н. п, виноград, tio.

beschneiden, amputo , praeseco. Описвапни, ам, т. іmрt. run umnà. Орепак, пка, ш. бав Іeite (uno flеф. ben, obsuo.

te) Getreide, welches beim Worfein neo Оленти, шијем (particip. отшивен), ben das ich were bertragen wird, grana v. pf. umnähen, circumsuo.

leviora: осијеци maj opeпак. Опния, а, пе, (у Сријему) ange. дрид , m. Офria, Achrida : mein, communis.

„Цинцар Јанко од орида града Општина , f. pie Bemeinse, commune. Орипак, пка, m. (у сријему, у Бачк. Општински, ка, но, Bemeinves, pu у Бан.) vide орићак. blicus.

Оритисе, рисе, т. г. impf. н. п. планина, Opa, opaa, m. die Nuß, nux.

myma, "wiederballen, wiederschallen, Oja, f. (wpa) die rechte Zeit, tempus opportunum:

Орићак, бка, m. Die Plugreute, rаllum. „Лисшај горо, кукај кукавицо : Opjашин*, m. (Хоратпs , Bauer) Фа. „Нек” се чини ора за ајдуке.

lunke, Holunke, Spißbube, nebulo. Оран, риа, но, Беrеіt, aufgelegt, zu et. Opјатка, f. Į (Sdimpfwort) das mas, paratus, promtus.

Орјакнна, f. I wеiblime уон орјанин. Оранија, f. ein grоffеr unbebetter Ref. Opјатски , кa, кo, 3) episbubena , nе. fel, lebes magnus.

bulonum. 2) ady. spißbübisch, more neОраница, . Der Ray, Хафеп, су mba. bolonum.

Орлаш, т. н. п. талијер, беt (201er.) Орање, п. 1) бав Дtern, aгatio. :) gе. Thaler, thalerus duorum florenorum.

cdertee gano, terra : мутна вода као Орлина, f, augm. р. орао. орање ; пале вране по орању; Opank, m. 1) der junge udfer, pullus „Море Марко! не оря деу мова. — aquilinus, 2) der Hahn an der Flinte,

„Море Турци : не газ 'me oрaња retinaculum pyritae. Орао, орла, m. Der 21ъler, aquila. Орлов, ва, во, 2ъters», aquilae, aquі. орвов, ва, воХиб •, писеus.

linus. paoluna, f, das Nußbols, ligaum au Орлови нокши, т. pl. das Beißblatt, seun.

Lonicera caprifolium Lion,

Ra

и

resono.

cf. чун.

consecro,

им

Орлушина, f. vіdе орлина.

Освајање, n. das Erobern , captio. Орман, т. (у Сријему, у Бачк, и у Освајали, ам, v. impf. eroperi, rеdigo Бан.) Pet Raten , armarium,

sub potestatem. орница , f. 21erla, 2terfel, arrum. Осва нути, нем, т. рт. рот аnbreфens ортак“, m. Ber Befelfфаftеr (Gom. den Lage erreicht werden, invenior a die pagnon) in einer Handelsunternehmung, illucescentе. Кад се Србљи у јутру socius negotii.

састану (у Србији) и назове један Ортаклун , m. Sie pansung#gеfец. другом добро јутро, онда га schaft, societas.

уппа: Је си ли мирно осванто? о ршаков, ва, во, бев Compagnons, А онај одговори: Мирно, валѣory; socii.

како ти ! Орпаковање, р. Сав баnsein in @efeЙ „Освану звезда на ведром небу, Tchaft, societas.

„Рабар девојци пред белим двором — Ортаковати, кујем, у. impf. Сот. Освёспити, им, (Рес. и Среді.) vide pagnon seyn, sum socius.

освијестипін. Оргаковица, f. pie Srаи бев ёompag• Освеслиписе, имce, (Рес, и Срем.) nons, uxor socii.

vidе освијестиннсе. Орлачење, р. Ber 26fфIup einer раnу. Освета, f. "bie Хафе, vindicta, Нема

Jungsgesellschaft, initio societatis , cre освете без луда брапа. atio socii.

Осветипи, им, у. pf. weihen (Wasser); Ортачина, f.

augm. р. орнак : ортачино моја !

Осветитисе, имсе, т. г. pf. коме, Ортачити, им, y, impf. }ит орлак sich rächen an jemand, vindictam sumo machen, facio socium.

de aliquo. Ортачипінсе, имсе, ү, r, impf. qртак Осветлати, ам, (Рес. и Срм.) vid. werden, socius fio,

освјеплати. Орипачки, кa, кo, 1) н, іп. новци, Сопта Освијеспили, т. р. (Ерц.) зир pagnies, societatis. 2) ady. wie Coms Besinnung bringen, revoco ad mentem. pagnons, more sociorum.

Освијестиписе, им се. v. г. р. (Ери.) Оружање, п, дав $emaffnen, armаtiо. zur Besinnung kommen,

redeo ad ору жапи, ам, v. impf. Dewaffnen, armo. mentem. Оружје, р. Die Safen, arma.

Освітак, пка, m. беr аnkruф ( Oc, m. die Wespe, vespa.

Tages), diluculum: Осакалипи, им, у. pf. 1) sum kruppel „На освипак неђељи дођоше maden, debilem reddo. 2) zum Krüp: „Прије зоре и бијела дана pel werden, debilis fio.

Освишање, р. бав еіфtbarperpen Бер Осакалиписе, имзсе, r. pf. zum anbrechendem Lage, apparitio primo Krüppel werden, debilitor.

diluculo. Ocam, acht, octo.

Освипати, икем, у.

impf. Fichtbar wers Осамдеселі, афiзig, octoginta.

den bey anbrechendem Tage, appare Осамдесептерo, vidе осамдесеторо. diluculo. Осамдесеті", па , по, беr аbtitute, Освјетлати, ам, v. pf. (Ерц.) п. ). octogesimus.

образ, $bre тaфen, illustro existОсамдесешоро, Дnşahl pon 8o, octo mationem. ginta.

Освојими, йм, v. pf. eroбeen, capin, Осамионсе, имce, v, г. pf. alcin blсіз оссиро. ben, relinquor solus.

Осврабати, ам, v. pf. кога, mit #raf? Осамнаест, аttpn, oetodecim. ansteden, scabie inlicio. Осамнаестеро, vidе осамнаеспоро. Осврабанисе , амce, v. г. pf. Die &rakt Осамнаестй, па, по, беr афtsebnte, bekommen, scabie infici. duodevigesimus.

Осврнутисе, немсе, yidе обазреписе. Осамнаеспоро, еіnе 2Insabl во афt. Освртатье, п. vіdе обзирање.

zehn, octodecim (wie frang, une dixhui. Ocepmamuce, pkemce, vide obsupa

taine). Осап, m. Begeno um erebernika in Ocəдети, дим, (Pec.) 1 vіdе осијефеBosnien.

Оседишин , им, (Срем.) [ти. Осаћанин, m. човек из Осапia. Oca- Оседлапи, ам, v. pl. fatteln, imрово Кани су готово сви дрвођеље, па

sellam

equo. иду љепи по свој Турској, те граде Осек , m. (Рес. и Срем.) vidг осјек. куће и остале зграде ; врло су Осек, m. (Рес. и срем.) vide Осијев. добри људи, и знаду, гопово сви, Оселе, воn пап ап, abhipc, ex hre славу навзусі.

tempore,.

[ocr errors]

тисе.

2

« PreviousContinue »