Page images
PDF
EPUB

1 ber:

чанин.

Оселити (одселипти), им, v. pf. 1) ко- дсион, на, но, gewaltthätig, violentus. ra, einen übersiedeln, transporto. 2) 0. Осипање, n. Рав Ливеinancer = falen • Lafa

ceano, er ist weggezogen, emigravit. fen, Zerstreuen, dissipatio, Оселилисе (одселилисе), имce, v. г. Осипати, ам (и осипљем), т. impf. pf. fich wegsiedeln, emigro.

auseinander fallen lassen, dissipo , H.nl. Осеніялии, им, (Рес. и Срем.) vide ocie чарапу. мапи.

Осигнаписе, амсе (и осипљемсе), у.г. Оселилисе, имce, (Рес. и Срем.) vide impf. 1) auseinander roden, dissipor. осјетинпинсе.

2) befäet werden, conseri. Осећање, и. (Рес. и Срем.) vidе осје- Осирадили, им, v. pf, mit cпpaдa ber. Хање.

brämen, praetexo, limbo. Осећати, ам, (Рес, и Срем. ) vide Осиромашин, им, у. pf. Berarmet , осјећапін.

depauperor. Осећапінсе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Осиропети, етим, v. pf. (Рес.) осјећаписе.

Осиропитии, нм, v. pf. (Срем.)}maifet Осен, осечем , ( Рес. и Срем. ) vide Осироfели, оптим, v. pf. (Ерц.)) werə ocjehu.

den, verwaisen, orbus fio. Осећнсе, осечемсе, (Рес. н Срем.) vide Ocје, а. (сой.) pie 24ebrenjpisen, ariосјећисе.

stae. Осецање, р. (Рес, и Срем.) vidе оси- осјек (одсјек), т. (Ерц.) :) Ser 216. јецајье.

schnitt, segmentum. 2) осјеком, іn Оседали, ам, (Рес. и Срем.) vidе ос Bausch und Bogen , per aversionem, јецаши.

Осјетипи, им, v. pf. (Ерц.) empfinbeit, Осецалінсе, амсе, (Рес. и Срем.) vide spüren, sentio. осијецаписе.

Осјетиписе, имce, v. г. р. (Ерцə mer. Осечак, чка, т. (Рес, и Срем.) vide ken, sentio. осјечак.

Осјећање, п. (Ерц.) 1) бав $mpfince, Осечанин, m. (Рес, и Срем.) vide Ocje sensus. 2) das Merken, animadversio.

Ocjekama, am, v. impf. (Epq.) empfin. Осечки, кa, кo, (Рес. и Срем ) vide

den, sentio. Осјечки.

Осјећаписе, амое, v. г. impf. (Ерц.) Осечкиња, f. (Рес. и Срем.) vide Осјеч merken, sentio. Биһа.

осјећи (одсјећи), осијечем, v. pf. (Ерц.) Осигурами, ам, v. pf. (у Сријему, у 1) abhauen, deseco. 2) bestimmen, de

Бачи, и у Бан.) jiфеr telet, tutum termino. 3) abnehmen, imminui. 4) (von reddo, prospicio.

Kukuruz) ben Fruchtstengel anlegen Осидрапін, ам, v. pf. (см.) mit дет facio spicam.

ausgeworfenen Anker befestigen, auco- Ocjekuce (oacjekuce), ocajeremce, v. ra teneo navem :

г. pf. (Ерц.) на кога, еіnеn аnfаbren, „Осидраше панану галију

invehor in aliquem. „Под бијелу кулу Кујунџија — Осјечак (одсјечак), чка, m. (Ерц.) бер Осије дипін , им, v. pf. 1 (Ерц.) grau Abschnitt, segmentum. Освјеђепи, једим, v. pf. 7 феthеп, са. Осјечанин, m. (Ерц.) деr @Tegger, Esnesco.

sekinensis. Осијек, т. (Ерц.) &fegg, Essekіnum. Осјечки, кa, кo, (Ерц.) &ffeggers, esсијецање (одсијецање), п. (Ерц.) і) sekinensis. des Abhauen, decisio. 2) das Unfahé Ocje"kuha, f. (Ep.) die Esseggerin, ren (im Reden), invectio. 3) das Abs femina Essekinensis. nehmen (дев überfфwcnmentеn 23af. Оскакање (одскакање), п. 1) бав небеr= fers), remissio. 4) (vom Kukuruz) das springen (Bezwingen im Sprunge), vica Lehrenmachen, spicarum protrusio. 5) toria saltus. 2) das Abspringen, desul

das Abschägen, aestimatio. усијецапи, ам, v. impf. (Ерц.) 1) аб: Оскакали (одскакати), ачем, т. impf.

баuen, decido. 2) н. п. потрицу, 1) abspringen, desilio, resilio. 2) übers fфӣen, aestimo. 3) осијеца вода, аб. springen (besiegen im Sprunge), rinco перmеn, demo. 4) осијецају кукурузи, saltu. 3) (v. pf.) davon springen, abeo Dehren machen, spicam emitto.

saltans. сијецаписе, амce, v. г. impf. (Ерц.) на Оскакивање (одскакивање), п. vido

kora, einen anfahren, invehi in quem, силилия, им, v. pf. gemaltig merten, Оскакивати (одскакивати), кујем, sim nanciscor et potentiam.

vide ocкaкamiн 2. CUM, außer, praeter , praeterquam. Оскоруша , , ) Pet Sperterbaum, sor

tura.

оскакање 1.

штап.

bus domestica Linn. 2) die Frucht das OcMognya, f. eine Anzahl von adt, oga von, die Arlesbeere, sorbum.

doas, octo (fr. une huitaine). декорушов, ва, вo, Opeperlingв , Осморо, cine 24nsayou apt, (ft. one sorbi.

buitaine). Оскорушовац, вца, ш. оскорушов Осмочитписе, имсе, . г. pf. um Wrot

effen (f. B. Fifolen); nach Deutscher Mit Оскорушовача, f. 1) ein еtоd son Срее. etwa: Gekochtes essen, obsodia edo.

berbaum, baculus sorbeus. 2) Brannt. OCMYAHMH, AM, v. pf. absengen, doo wein von Arletbeere, vinum ustum o buro, H. B. ein Schwein, die feest sorbo.

verlengen. Оскорушовина, f. Opeperlingbols, li- Осмудилисе, имсе, т. г. pl. fі, гр. goum sorbeum.

sengen, aduror. Оскорушовица, f. ракија од оско Оснежини, жи, (Рес. и Срем.) та Pyua.

оснијежими. Оскочици (одскочипти ), нм, т. pf. Оснивање, п. бав Brunsen, jactio fis

1) abspringen, desilio. 2) überspringen damentorum. (weiter springen als ein anderer), saltu OCHÁBamk, am, v. impf. gründen, Grund

vinco. 3) hinwegspringen , resilio, legen, jacio fundamenta. Ослабити, им, v. pf. fфwah weeken, Oсније жипи, жи, v. p. 624.) фарға, debilitor.

es ist Schnee gefallen, cecidere nives. Осладитисе, дисе, v.r, pf. коме шта, основа , f. Der Better (беin Seber), огт

fuß (angenehm, lieb, theuer) werden, Aufzug, die Werfte, stamen. dulcis fio.

Основании, нујем, v. pf. 1) аn; ettila (4:3 Ослањање, п, бағ Bertrauen auf its Garn), ordino telam. 3) den Grund mand, confisio, fiducia.

(zum Gebäude) legen, fundamenta jacio. Ослањаписе, амсе, т. г. impf. per. Оснуппак , шка , ш. бer 2 ign bei ::

trauen auf einen, confido in aliquo. Webern) bevor er an den Beberji api Ослепени, дим ,"r" cees bar

erblins kommt, stamen. Ослепипи, им, v. pt. (Срем.) 1реп,сое» особина, f. befontеrеѕ cigentum (r: Ослијепили, им, у. pf. (Ерц.) Zcus fio, nicht unter der gemeinsa aftlichen Haus Ослијепљети, пим, т.р. (Ерц.)) oculis : verwaltung steht), res propria, non com capior.

munis familiae, peculium. Sekoja A Осло63дини, им, v. pf. кога, einem на има краву или овцу, што ј0] Muth machen, animum addo.

поклонно отац, или други h; 4 Ослободиписе, имce, v. г. pf. Ruth мушкарци држе кошнице, броні. bekommen, animum capio.

њаке ; сију дуван и т. д. Ослонитисе, имce, y. т. pf. на кога, особиша, па", 'mo, befoavet8, sing

auf einen vertrauen, confido in aliquo. laris, proprius. Ослоњање, р. уidе ослањање. Особито, ) bеfоntere, praesertin. 1) Ослоњаписе, амсе,

vide ослањаписе. besonders, seorsum. Ocmar, m. 1) Art Maß, mensurae genus. OcoBuha, f. die Ause (am Rade), exis. 2) cin ghter (Pfer) von 8 Sabren, Oсовљи, ља, ље, 28efpeni, vеѕрага

Ocoje, n. das Didicht, der dics Buch, Осмёвање, . (Рес. и Срем.) video in den teine Sonne kommt, Sind смијевање.

densus. Осмёватисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Осока, f. eine2rt Stuffіgteit, liquidi dер. осмијеваписе.

Осолити, им , v, pf. "einfalsen, sald» Осменутисе, немсе, (Рес. и Срем.) Осолиписе, имсе, т. г. pi. et a3 @i vidе осмјен уписе.

salzenes essen, manduco sallitom. Осмёрица, f. vіdе осморица.

Осорљив, ва, вo, reigbae, gayzocliз, Осмepo, yidе осморо.

iracundus. Осми , ма, мо, беr att, octavus. Осочан, чңа, но,

cf. ocoka. Осмијевање, о. (Ерц ) бав ЗuläфeIn, Оспа, f. vіdе аспа. arrisio.

Оспице, f. pl. vіdе красіпе, Осмијевалисе, амсе, т. г. impf. (Брц.) оспичав, ва, вo, bаttеrnаrtід, у якіх zulächeln, adrideo.

larum notis maculatus. cf. GoredB. Осмина, г. ) бав Фtel, pars octava. Осрамошиши, им, v. p. in each ) eine Zahl von 8, octo.

bringen, dedecore adficio. Осмица , 1. "біе афе (im &artenfpiel), дерами, осерем, v. pt. baberitists. numerus octonarius, ogdoas,

procaco. Осмјенупписе, немсе, , r. pf. (Врц.) осратисе, осеремсе, vidе поср*

(einmal) pulächeln, adrideo.

octeunis equus,

исе.

haneo.

осредње, ња, њe, mittelmäpig , me- Острвица, ғ. ©tast in Dalmatien, 0dincris :

strovitia: „Кнезовима аме погла

лањајгне,

„A bевојка Англијска краљица, „Кмешовима осредње парите

„сДуком зетом од земље Горание, Оспава, f. Die pintertage (сав Оepot), „Она оде шеру Острвици

depositum : дао на осшаву; осіпаве оспорвљанин, ш. бет 3nfulаnеr, іnѕuајдучке.

lanus. дставки; им, т. yf. ) aufbeben, vet, Оспорвљанка, f. Die Snfelbemophere, wahrer, custodio, repono. 2) lassen,

insulana. mitto. 3) баpеr браду den Bart Ocmpbo, n. die Insel, das Enland, der wadjen lassen, promittere barbam. 23örs (Berber), insula. Једно село Оставилансе , имсе ,

vide остану украј Дрине (под Лозницом) зовесе мисе.

Острво. Оспављање, п. 2), бав Дufbeben, cu- Оспорвски, кa, кo, Эnfels, insularis.

stoditio. 2) бав Waffen, relictio. 3) бра- . Оспорвце, т. dim. р. оспорво.

де, per lange Bart, promissio barbae. Острићи, ижем, остригао, т. pf. fdje. Остављати, ам, т. impf. 1) verbab.

ren, tondeo. теп, герово. 2) Taffen, mitto, relinquo. Острогон, m. Bran, Strigonium. 3) (дав фaar, Ben Bart, Ben Сфnur. Oструга, f. vіdе купина.

баrt) wафfen Lafen, promitto barbam. Oспругапи, ужем, v. pf. a5fфабет, Оспајање, р. Зав Bleiben, perman

derado. sio.

Остружине, f, pl. pie 26fфабfel, quod Ocmajame, jem, v. impf. 1) verbleiben, abradi debet.

maneo. 2) zurüdbleiben, remaneo.“ Оступање (одступање), p. Bas inə Остајати , појим, v. pf. н. п. лазаре,

wegtreten, recessio. на зими, audbalten, bеrbleiben, рег. Остўпапи (одступати), ам, V. impf.

abtreten, recedo. Ocmaan, aa, 10, übrig, reliquus. Оступан, ам, . pf. fampfen, conОспанак, нка, m. Тав Пеrbleiben, man. tundo, pinso. sio : срећан ми пут, а мени до€ар Оступипи (одступити), им, v. pf.

abtreten,

recedo. Ослган упи, нем, vidе остапи. Осу дити (одсудити), им, т. р. 46. Остануписе, немсе, т. г. pf. чега urtheilen, das Urtheil fäden, judicium et was bleiben lassen, mitto, non curo :

fero. „Останисе Мујо человања,

Осудити, мм, v, pf. perurtheilen, con„Четовања и ашиковања

demno. Оспарепти, рим , v. pf. (Pec.), aftern, Oсуђивање, п. Вав Berurtheilen, conОспарити, им, v. pf. (Срем.)alt mer. demnatio. Оспарјеши, рим, v. pf. (Ерц. Joen, con- Осуђивање (одсуђивање), п. Вав 26. senesco.

urtheilen , judicii latio. Остаmак, шка , m. 1) бав иебеrbеіб. Осуђивати, љујем, v, fr. perurtheilen,

fel, reliquia. 2) die Uebriggebliebenen, condemno. relicti (post mortem): да Бог да ос- Осуђивали (одсуђивати), ђујем, т. папку живот и здравље.

impf. aburtheilen, judicium fero. Остали (говорисе и останути), анем, осужњитисе, нмce, v. г. pf. ein ®с. v. pf. 1) bleiben, maneo, permaneo.

fangener werden, ins Gefängniß fom. 3) од болести, genefen, ѕеrvari e mor men, in vincula conjici. bo. 3) од кога, зuriib1eiten binter Осўкати (одсукали), учем, v. pf. а. Фет: није остао од ђавола, relin. dreben, abwinden, retorqueo, devolvo. qui, deterior sum.

Осукнівање (одсукивање), п. За 26. Omse, f. pl. der Dreyjad (der Fischer), dreben, retorsio, devolutio. tridens.

Осуківати (одсукивати), кујем, т. OCMBÂume, n. d:r Stiel des Drenzado, impf. abdrehen, retorqueo. manubrium tridentis.

Осуриши, им, у. pf. blaß färben, cu Оспипсати, ам (осшипшем?), т. pf. lore pallido imbro.

in laun fteben, coquo in alumine, im- Осуши, оспем, v. pf. аutіnаnter fаt. buo alumine.

len lassen (z. B. den Strumpf), dissile. Осо, m. hyp. 2. Остоја.

Осутисе, оспемсе, т. г. pf. 1) au, n. Ocmoja, m. Mannsname, nomen viri. ander rollen, dissipor. 2) befäet er. Острвипінсе, имее, у. е. pf. ein аав den, conseri : zu freien bekommen (von Hunden), Ca „Осусе небо звездама, daver pancisci.

А равно доље овцама

останак.

[ocr errors]
[ocr errors]

Осушити, имт, v. pf. troenen, ѕiсеѕ. Оптијесници, им, . pf. (Срц.) Enapy Осушитисе, имce, v. г. pf. persperen, machen , facio angustum. austrodnen, siccor.

Опимање, п. бав деgnehmen, Cattei лава, Ғ. Тав Шrummet, foenum chor Bea, ademtio. dam.

Оптимарици, им, v. pf, ftriegeln, stri Опакање, р. бав 216gieben (bas Bein), gili rado. deductio , derivatio.

Оптимали, ам (и оптимљем), v, impi Ondңаши, ачем, т. impf. absieben (бет wegnehmen, adimo. srbiderivo.

Омиматисе, амсе (н опимљемсе), т. (Online, vide oдaпiле.

1. impf. 1) rich frey machen, eximor, Отаљаћи, ам, у. pf. gut auführeit, liberor. 2) Oko wma, sich reißen un bene perficio, vinco.

etwas), raptim emo, diripio, панчащи, ам, т. pf. dünn werden, ex Qпипсати, ам (ошипшем ?), vide » tenuor.

слипсали. Опањити, им pf. Dünn maфen, Oтирање, р. Зар 26 wifфеn, abstersio. extenuo.

Опиращи, рем, т. impf. apmifфеn, absОпац, оца, m. Bеr аtеr, pater.

tergo. Отворање, п. 1) дав Оefnen, apertiо. Опираптисе, ремсе, т. г. impf. fіф ара 2) das Polieren, politio.

wischen, abstergor. Опіворапи, ам, v. impf. 1) aufmaфen, Oтирам, m, дав раnіtub, mantile, manaperio. 2) polieren, polio.

tella, mappa. Избирач нађе опирач Опіворили, нм, v. pf. a) aufmaфen, (кад се који жени).

aperio. 2) роlіеrеnt, polio, 3.3. пушку, Опискивање, п. 1) бав 23egoriten, гесребрно што и пi. д.

motio (per pressionem). 2) das Lobios Опіврднути, нем, y, pf, part werдеп, pfen, apertura per remotionem, induresco.

Опискивали, кујем, v. imp. 1) bins Отврстисе, зece, v. г. pf. fi, tüfen, wegdrücken, removeo (urgendo), f. B.

solvi: отврзла му се крв на нос (или nahy. 2) losstopfen, aperio per remo. из носа).

tionem. Ome ! Зuruf anв Рfеrѕ, ит ее 3u еnt. Oтисківатисе, кујемсе, т. г. impf. н. fernen, vox abigentis equum.

п. у свијепті, іn sie weite 243elt binau8 Omérңупи, нем, у. pf, ftrecвen, au8. sich werfen. ziehen, extendo.

Отиснути, нем, , pf. 1) бinmegbrӣ? Отёгнуписе, немсе, т. г. pf, jih bina den, removeo. 2) aufstopfen, aperio. streden, extendor.

Описнупінсе, немсе, v. г. р. у свијет, Опежати, ам, v. pf. ) fфwer wеrѕеп, sich in die weite Welt hinein werfen, abeo gravis fio. 2) Idwerfällig werden, gras

inter homines ignotos. vis fio.

Ouriћи (опали), опидем, отишао Олезање, р. дав 2 8 }ieben, Див ftec• (говорисе у брзом изговору ошао cfen, extensio,

и очао), v. pf. fоrtgeben, abeo. Отезати, ежем, т. impf. аивіttеden, Оптицање, п. vіdе опјецањс. extenso.

Оптицамц, ичем, vidе опјецати. Oméзаписе, ежемсе г. impf. і опјецање, и. (Ерц ) .) дав 2uffфnel dahinstrecken, extensor.

len, intumescentia.' 2) das Ablaufen, (meлици, им, v. pf. Faben, ein Ra16 defluxus. werfen, pario (vitulum).

Опјецати, опјечем, у: impf. (Ерц. Omeлитисе, имce, v. г. pf. ealsen. a) anlaufen, aufschwellen, intumesco, pario.

2) ablaufen, desluo. Операти, ам, (Ресь и Срем.) video Опiказати, ажем, т. pf. antportен , Керами.

entgegnen, respondeo. Отесали, ешем, у. pf. behauen, do. Опiказівање, о. Рав 2ntporten, respone lo, dedolo, exascio.

satio. Олеснити, им, (Рес. и Срем.) vide Отказивади, зујем, т. impf. antory опијеснити.

ten, responso. Omепи, опімем, v. pf. nehmen, weg.

Отркале, vidе одакле. nehmen, capio, rapio.

Опикапи, очем, т. pf, fertig meben / Omemнсе, опмемсе, т. г. pf. ft бе. pertexo. reyen, liberor.

Оліквівање, п. 2) рав @овјФmieben, deOrieku, eyem, v. pf. anlaufen, auf fractio, solutio. 2) das Dängeln (der rohweden, intumesco. 2) aslaufen, de

Sense), cum quis tundendo acuit (falcorro, minuor.

cem focuariam). Опешчаюці, ам, vide опекаши. Отківати, ам, т. іmрі. 2) lo#фші

[ocr errors]

2

den, recudo i. e, cudendo defringo, sol.

vo. 2) Kocỳ, dängeln, tundendo acuo, Откидак, тка, m. ein abgerissenes

Stüc, particula defracta, decerpta. Опік кідање, т. дав 2breigen, dеrеptіо, Опні даши, ам, v. impf. abreipen, de

ripio. Qлкинути, нем, y, pf. абесіреп, de

гіріо: опкинула се лађа. Оклапање, и, і дав 265eten, dеtесtiо.

2) das 2ufsperren, reclusio. Отклалапи, ам, v. impf. 1) абвесеп,

den Deckel abnehmen, detego. 2) aufs

sperren, auffdließen, recludo, pando. Отклами, кољем, v. pf. abbreфen (am

Preife), detrahо: једва сам пacјим зубима опіклао. Окле, vidе одакле. Оклопнпри, им, y, pf. 1) abseden,

delego. 2) aufmachen, reclúdo. Откључавање, р. бав Дufiliepen, reclusio.

aufschlies Окључали, ам, у. pf, Ben, re

cludo. Оліковати, кујем, v. pf. 2) To8fфnies деп, recudo, demo. 3) косу, абдina

geln, tundendo exacuo. Олікопавање, п. Ваз 26graben, subla

tio (fodiendo). Откопавати, ам, у. impf. абgraben, Окспапи, ам, т. pf.

tollo fodiendo. Omkoc, m. das Gras, welches mit ei: nem Sensenstreiche abgemäht wird, quod upo falcis foenariae ictu demeti. tur: покисли откоси ; покисло сије.

но у откосима. Откосин, им, .

pf. abmähen, demeto, deseco. Олікривање, п. 2) дав 2бдеden (tes

Hauses), detectio. 2) das Enthüllen.

nudatio , detectio. Открвівали, ам, у. pf. абдеden, entbe.

den, enthüllen, detego, relego. Открипн, ријем, v. pf. abbeden, ent.

deden, enthüllen, detego, retego.

врло радо иду уот мицу, и мес, то нуде један другога: „Ајде море да пти отмемо му, или ону, ђе. војку.”, у олімнцу се иде с оружјем какогоѣ на војску. Кашпо оптими. чари догребају ћевојку код споке или кад пође на соду, па је увате и одведу; а кашто ударе на куку ноћу (као ајдуциг), а обију кућу и свеж у ђевојачкога оца и браћу, док нађу ћевојку и одведу. Кашпіо се побију ћевојачка брала и рођаци с оптичарима и буде меса доста : као што је у Јадру (у селу Клутци. ма) 1805ле године погинуо ћевојчин брат и један ошмичар; и ђевојку опепі нијесу могли олепи. Запio отмичари не смију ласно да ударе на кућу, ђе знаду да има млого рода у ћевојке, а особио ње је се ло сложно: зашпіон сељаци, како стану пушке пуцалии и учини се буна, спопадне сваки своју пунку па прчи у помоћ. Свему је селу срамота, кад се из села отме ke, војка, а опімичарима још већа, кад се врате јалови. Кад опімнчаріс докопају ћевојку у руке, онда је. већ не ће оставити, макар сви изгинули; ако ли се ћевојка спане за піезапи и не ће да иде, онда је вуку за косе, идеру итапом као вола у купусу. Опомічари не смију нін сђевојвом момачкој кући: заш; по пођу кашпо сељаци, с родом ђевојачким, за њима у поfеру; нето је одведу у шуму, и памо је вјенчају у каквој колиби (пударској или паспінрcкoj), или ђе око буквића. Поп мора вјенчании, ако му се и не fе: зашпо оће да га бију. Кад дође покера у село, онда опи, опікул су опімичари, изиђу преда њң лијепим начином и граде мир. Ако се тако помире, добро ; ако ли род ћевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и отмичари с февојком. Кад угледа мати ђевојку на мещћеми, а она се стане бусапи рукама у прси, и јаукапі : „Куку мене! ево роба мога.” Кад се почну судили, кадија најприје пиша Ђевојку: Или је сила, драга воља ? Ако рече ћевојка, да је онла, и да она не ће с оним момком живљели ни данас ни сјупра, макар је сву исјекли на команде онда "зло по отмичаре: морају лежати у апсу и плаћати глобу. Ако ли Бевојка рече (као што понајви. не бива): „Није сила, веће драга воља: ја ћу за њим и у гору ну воду, онда адмичари далу ішпо,

OmkyĄá,} woher ? unde?

или

Omkýr, m. der loskauf, die Auslösung,

redemtio : „Океш ли ме пустиш” на опікупе ? Откупиши,

, им, у. pf. Іовғаufen, redimo. Опікупљивање, п. Тав goefaufen, dus

lösen, redemtio. Окупљівати, љујем, т. impf. Гов

kaufen, redimo. Опле, vidе опале. Отмица, f. Der Räофеnraut, raptus

puellae. у Србији и данашњи дан ошимају бевојке. Млада момчад

« PreviousContinue »