Остатак, шка, m. 1) дав Цеbеrbleib. fel, reliquia. 2) die Uebriggebliebenen, relicti (post mortem): да Бог да ос

ташку живот и здравље.

Остати (говорисе и останути), анем, v. pf. 1) bleiben, maneo, permaneo. 2) од болести, genefen, servari e morbo. 3) од кога, zurüdbleiben binter тет: није остао од ђавола, relinqui, deterior sum.

Остве, f. pl. ber Dreyjad (ber ifher),

tridens.

strovitia:

derado.

Остружине, f. pl. bie 216äl, quod Abschäbsel, abradi debet.

Оступање (одступање), п. бав фін megtreten, recessio.

Оступати (одступати), ам, v. impf. abtreten, recedo.

Оступати, ам, v. pf. flampfen, contundo, pinso.

Оступити (одступити), им, v. pf. abtreten, recedo.

Осудити (одсудити), им, v. pf. аб. urtheilen, das Urtheil fällen, judicium

fero. Осудити, им, v. pf. verurtheilen, соцdemno.

Осуђивање, п. дав Веrurtheilen, condemnatio.

Осуђивање (одсуђивање), п. дав 21б. urtheilen, judicii latio. Осуђивати, ђујем, v. fr. perurtheifen,

condemno.

Осуђивати (одсуђивати), ђујем, т. impf. aburtheilen, judicium fero. Осужњитисе, имсе, v. г. pf. ein Ses fangener werden, ins Gefängniß kommen, in vincula conjici. Осукати (одсукати), учем, v. pf. аб

drehen, abwinden, retorqueo, devolvo. Осукивање (одсукивање), п. дав ба drehen, retorsio, devolutio. Осукивати (одсукивами), кујем, т. impf. abdrehen, retorqueo. Осуриши, им, v. pf. blaß färben, colore pallido imbuo.

Осуши, оспем, v. pf. auteinander fale len laffen (3. 3. ben Strumpf), dissir. Осутисе, оспемсе, т.г. pf. 1) oun ander rollen, dissipor. 2) besaet ther den, conseri :

„Осусе небо звездама, А равно поље овцама

Oman, oчa, m. der Vater, pater. Omворâше, n. 1) daß Oeffnen, apertio. 2) das Polieren, politio. Ошвораши, ам, v. impf. 1) aufmachen, aperio. 2) polieren, polio. Омвоρими, нм, v. pf. 1) aufmachen, aperio. 2) polieren, polio, f. B. nyшку, сребрно щто и т. д. Отерднути, нем, v. pf. hart werden, induresco.

Оmврстисе, зece, v. r. pf. sich lösen, solvi: отврзла му се крв на нос (или из носа).

Ome! Zuruf ans Pferd, um es zu ents fernen, vox abigentis equum. Омéгнуши, нем, v. pf. ftrecken, ausziehen, extendo.

Отегнутисе, немсе, т. г. pf. fih hin strecken, extendor.

Отежати, ам, v. pf. 1) schwer werden, gravis fio. 2) schwerfällig werden, gravis fio.

Oméзamе, n. das Ausziehen, Ausstre cken, extensio.

Отезати, ежем, v. impf. auêftreden,

extenso.

Отезащисе, ежемсе v. r. impf. fich dahinstrecken, extensor. Оmèлиmи, им, v. pf. kalben, ein Kalb werfen, pario (vitulum). Оméлимисе, имсе, v. г. pf. kalben, pario.

Отерати, ам, (Рес. и Срем.) vide okeрamи.

Отесати, ешем, v. pf. Беђаuen, do. lo, dedolo, exascio. Отеснити, им, (Рес. и Срем.) vide отијеснити.

Отети, опімем, v. pf. пеђтеп, тез. nehmen, capio, rapio. Ощетисе, отмемсе, v. r. pf. sich bes reven, liberor.

Ошèkи, ечем, v. pf. anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) ablaufen, decurro, minuor.

Отешчани, ам, vide отежаши.

Отијесниши, им, v. pf. (Ерц.) Епар
machen, facio angustum.
Олимâне, п. das Wegnehmen, Entreis
Ben, ademtio.

Отимарищи, им, v. pf. ftriegeln, stri gili rado.

Отимати, ам (и оптимљем), v. imp wegnehmen, adimo. Отиматисе, амсе (и отимљемсе), r. impf. 1) sich frey machen, eximor, liberor. 2) OKо шma, sich reißen (um etmas), raptim emo, diripio. Отипсати, ам (ошипшем?), vide

стипсати.

Omирâше, п. daß Abwischen, abstersio. Ошираши, рем, v. impf. abwischen, abstergo.

Omnрamиce, peмce, v. r. impf. sich abs wifchen, abstergor.

Omipâu, m, das Handtuch, mantile, mantella, mappa. Избирач нађе отирач (кад се који жени). Омискиваже, n. 1) das Wegdrücken, remotio (per pressionem). 2) das LosĤopfen, apertura per remotionem, Оптискивами, кујем, v. impf. 1) bin wegdrücken, removeo (urgendo), ¡. B. Aahy. 2) losstopfen, aperio per remo tionem.

Omискивамисе, куjeмce, v. r. impf. H. п. у свиjem, in die weite Welt hinaus sich werfen.

Омиснуми, нем, v. pf. 1) hinwegdrü

den, removeo. 2) aufstopfen, aperio. Отиснутисе, немсе, v. г.р. у свијет, sich in die weite Welt hinein werfen, abeo inter homines ignotos.

Ошићи (отићи), отидем, отишао (говорисе у брзом изговору ошао и очао), v. рf. fortgehen, abeo. Оптицање, n. vide отјецање. Отицати; ичем, vide omjецати. Оmjeшâе, u. (Epy) 1) das Aufschwelt len, intumescentia. 2) das Ablaufen, defluxus.

Оmjeшamи, оmjeчeм, v: impf. (Ep) Отјецати, отјечем, 1) anlaufen, aufschwellen, intumesco, 2) ablaufen, defiuo. Отказати, ажем, v. pf. antworten, entgegnen, respondeo. Отказивање, п. дав Intworten, respon

satio.

Отказивати, зујем, v. impf. antwor ten, responso. Ошкале, vide одакле. Ошкаши, очем, v. pf. fertig wебеп, pertexo.

Омкшване, n. 1) das losschmieden, defractio, solutio. 2) das Dängeln (der Sense), cum quis tundendo acuit (falcem foenariam).

Omкивamи, aм, v. impf. ) losschmi

den, recudo i. e, cudendo defringo, solvo. 2) косу, ðängeln, tundendo acuo, Откидаю, шка, m. ein abgerissenes

Stück, particula defracta, decerpta. Откидање, п. дав 2loreißen, dereptio. Откидати, ам, v. impf. abreißen, deripio.

Откинути, нем, у. pf. abreißen, deгіріо: откинула се лађа. Оклапане, n. i) das Abdecken, detectio. 2) das Aufsperren, reclusio. Отклапати, ам, v. impf. 1) been, den Deckel abnehmen, detego. 2) aufs sperren, aufschließen, recludo, pando. Отклаши, кољем, у. pf. abbrechen (am Preife), detraho: једва сам пастим зубима отклао.

Откле, vide одакле.

Отклопити, им, v, pf. 1) аббестен, delego. 2) aufmachen, recludo. Откључавање, п. baš uließen, теclusio.

Откључаваши, ам, v. impf. I qufflies
Откључаши, ам, pf.
Ben, re-

cludo.

v.

Врло радо иду у от мицу, и чес то нуде један другога: „Ајде море да ти отмемо ту, или ону, ђе војку." у опшмицу се иде с оружјем какогођ на војску. Кашто отми. чари догребају ђевојку код стоке, или кад пође на году, па је уваше и одведу; а кашто ударе на кућу ноћу (као ајдуци), па обију кућу и свежу ђевојачкога оца и браћу, док нађу ђевојку и одведу. Кашто се побију ђевојачка браћа и рођаци с отмичарима и буде меса доста: као што је у Јадру (у селу Клупци ма) 1805те године погинуо ђевојчин брат и један отмичар; и ђевојку опет нијесу могли отети. Зато отмичари не смију ласно да ударе на кућу, ђе знаду да има млого рода у ђевојке, а особито ђе је се

ло сложно: зашто и сељаци, како стану пушке пуцами и учини се буна, спопадне сваки своју пушку па трчи у помоћ. Свему је селу срамота, кад се из села отме ђевојка, а отмичарима још већа, кад се врате јалови. Кад отмичари докопају ђевојку у руке, онда је већ не ће оставити, макар сви изгинули; ако ли се ђевојка стане за піезами и не ће да иде, онда је вуку за косе, и деру штапом каф вола у купусу. Отмичари не смију ићи с ђевојком момачкој кући: заш то пођу кашпо сељаци, с родом ђевојачким, за њима у поћеру; него је одведу у шуму, и тамо је вјенчају у каквој колиби (пударској или пастирској), или ђе око буквиКа. Поп мора вјенчати, ако му се и не ће: зашто оће да га бију. Кад дође поћера у село, онда оби, откуд су отмичари, изиђу преда њи лијепим начином и граде мир. Ако се тако помире, добро; ако ли род ђевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и отмичари с ђе војком. Кад угледа мати ђевојку на мешћеми, а она се стане бусати рукама у прси, и јаукати: ,Куку мене! ево роба мога!" Кад се почну судити, кадија најприје пита ђевојку: Или је сила, Драга воља? Ако рече ђевојка, да је сила, и да она не ће с оним момком живљети ни данас ни сјутра макар је сву исјекли на комаде онда зло по отмичаре: морају ле жати у апсу и плаћати глобу. Ако ли ђевојка рече (као што понајви ще бива): „Није сила, веће драга воља: ја ћу за њим и у гору и у воду," онда ошмичари даду што

ИЛИ

гођ кадији, па се помире с ђевојачким родом, и одведу ђевојку кући те чине свадбу.

Највише се догоди те отимају Девојке, кад момак запроси ђевојку па му је не даду; а кашто је и не просе (кад знаду да је не ће дати), мего управо отиду и отму, а моМак је није ни виђео. Бевојќе отимају понајвише момчад, која немају родитеља, или ако и имају, а они и не слушају, него се скићу Којекуда; а за поштена момка и од поштена рода слабо ће кад отети ђевојку, нити ће шакови момак отићи у отмицу.

Цени је Ђорђије био забранио отимати ђевојке: издао је заповијест, да ће свакога момка, за ког отму ђевојку, погубили; попа, који вјенча отету ђевојку, обријаши (распопити); кума, ђевера и старог свата шибаши; а осталим отМичарима сваком по 50 батина уДарими,

Omмичáp, m. der Mädchenräuber, rap-
tor puellae. cf, отмица.
Отоболитисе, лисе, v. г. pf. an etmas
herabhangen, dependeo.
Отовариши, им, v.pf. ablaben, demo.
Отбич (отоич), Iso eben, kurz vors
Отбичке (отоичке, er, paulo ante.
Omok, m. die Geschwulst, tumor.

1

Omona, f. ein Seitenarm eines Stromes, der sich wieder mit demselben.ver. einigt, und dadurch eine Insel bildet, cornu fluminis circumfluum. Отоле, vide ошале. Отопитисе, писе, ѵ. г. рf, н. п. сниjer, schmelzen, liquefio. Отоплитисе, лисе, v. г. pf. lau were den, tepesco.

Оточити, им, . pf. 1) abziehen (den 23cin), derivo (vinum). 3) н. п. сјеки. py, mit dem Weßsteine abschleifen, co

te acuo.

Отпакивали, ђујем, v. impf,

machen, defectorem reddo, seduco, Отпађиватисе, ђујемсе, т. г. impf, abfällig werden, abfallen, deficio, se ducor.

Отпарати, ам, v. pf abtrennеn, weg
frennen, solvo, separo.
Ошпасати, ашем, v. pf. loben,
discingo.

Отпасивање, n. baš Coogürten, discin-
Ictio, solutio.
Отпасивати, сујем, v. impf. logite
ten, solvo.

Отпасти, аднем, v. pf. wegfallen, de

cido. Отпаштање, п. дав 22bfaften, 2066. Ben durch Fasten, cum quis jejunio luit, jejunio redimit.

Отпаштати, ам, v. impf. abfoften, durch Fasten abbüßen, jejunio redimo. Отпевање, п. (Рес. и Срем.) vide om пијевање.

Отпевати, ам, (Рес. и Срем.) vide отпијевати.

Отпевати, ам, (Рес. и Срем.) vido отпјевали.

Отпечатити, им, v. pf. entfiegel, дв. mo signum, resiguo. Отпечаћавање, ц. дав Cntfiegeln, sigilli demtio.

Отпечаћавати, ам, v. impf. flegen resigno, demo sigillum. Отпијање, п. 1) дав 26trinlen, delibatio. 2) das Abtrinken, pensatio per po

tum.

Omnijama, ам, v. impf. 1) abtrinken, delibo bibendo. 2) abtrinfen, penso bi

bendo.

Отпијевање, п. (Ерц.) .) дав Gutger gensingen, wenn einer früher gefungen, responsatio cantanti. 2) das Absagen, die Auslösung durch Gesang, liberatio

per cantum. Отпијевами, ам, v. impf. (Ерц.) 1) коMe, einem, der angesungen, entgegen. fingen, respondeo cantanti, excipio cal tantem. 2) што, abfingen, cantu lucror (wie Orpheus seine Eurydice). Отпињање, п. дав œusf naûén, solutio. Отпињаши, њем, v. impf. [06,

solvo.

Отпирање, п. дав 2lufthun (ber

durch Hinwegräumung des davor Ge stellten), apertio. 2) das Entschuldigen auf einen anbern, excusatio in alium, Ошпираши, рем, v. impf. врата, Die Thür aufthun, aperio. Отпирашисе, ремсе, v. r. impf. на коra, sich auf einen entschuldigen, crimen rejicio in alium.

Ошпирити, им, v. pf. fich bабон та den, abscedo (clam yel pulsus).

Ommicam, иmем, v. рf. 1) комe, ¡us rudschreiben, antworten, rescribo. 2) Kora, einen schriftlich anklagen, accuso quem per literas. Ошписване, n. das Zurückschreiben, responsio, rescriptio. Отписивати, сујем, v. impf. antmor. ten, responso.

Ошпити, пијем, v. pf. 1) abirinten, debibo, delibo. 2) abtrinken, durch Trinken berichtigen (z. B. eine Schuld, forderung), bibendo penso. Отпјевати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) што, ablingen, durch Singen abverdienen, tilgen, cantu penso. 2) комe, singend abgehen, abeo cantans:

„Пјевај друже, да ти отпјевамо Отплакати, лачем, v. pf. 1) дие Weinen abbüßen, abweinen, lacrimis luo. 2) weinend davongehen, abeo la

Omпojamи, jem, v. pf. absingen (in der Kirche), decanto.

--

Отпорити, им, vide отпарати. Ошпоручивање, п. дав uvudentbieten, responsio ad nuncium. Отпоручиваши, чујем, v. impf. zurüd= entbieten, respondeo nuntio : ,,А братац сестри отпоручује Отпоручити, им, v. pf. jurindenbie. ten, nuntium remitto. Ошпосшиши, им, v. pf. abfasten, durch Fasten abbüßen, jejunio luo. Оmпочиваже, n. das Ausruhen, Ausra, sten, requies.

Отпочиваши, ам, v. impf. ausrasten, ausruhen, requiesco.

Отпочинути, нем, v. pf. außraften, requiesco.

Omпρвô, unlängst, nuper, non ita pri

dem.

Отпрдеши, дим, (Рес.) vide отпре

ти.

Отпрдивање, п. дав Derabfarzen, recrepitus (?).

Отпрдивати, дујем, v. impf. Бесаб., hinwegfarzen, depedo: omnρдyjy my кесе низ гузицу.

Оmпрдиши, им, v. рf. (Сpem.) en

abfar. Отпрђети, дим, v. pf. (Ерц.) І зеп, pedendo penso. cf. исписна.

mentis.

Отпузати, ужем, v. pf. Savonrieden Omnузиши, им, ν. pf. J(von Kindern), abrepo.

Omnуcm, m. die Entlassung, der Ab. schied, dimissio.

Оmnýсmиши, им, v. рf. a) entlassen, dimitto. 2) ablassen, remitto: „Од арача раји отпустите Отпучавање, п. дав Costnopfen, discinctio.

Omnyчáваши, ам, v. impf. losknöpfen, discingo.

ง.

Отпучање, п. vide ошпучавање. Отпучати, ом, vide оппучавати. Отпучити, им, pf. losknöpfen, discingo. Отпуштање, п. 1) дав Entlaffen, di missio, exauctoratío. 2) das Erlassen, Nachlassen, remissio.

Ornýшmamи, ам, v. impf. 1) entlassen,

dimitto. 2) nachlassen, erlassen, remitto. Отпушкање, n. vide отпуштање. Отпушкати, vide отпуштати. Отребили, им, (Рес. и Срем.) vide отријебиши.

am,

Отребишисе, имсе, (Рес. и Срем.) viДе отријебитисе.

Отрезнити, им, (Рес. и Срем.) vide отријезними.

Ompécаше, n. das Abschütteln, excussio. Оmpесаmи, aмm, v. impf. abschütteln,

ausbeuteln: ноге од снијега иид сниjer c Hoгy, excutio. Ompécamиce, amce, v. r. impf. sich auss schütteln, excuti.

Отресине, f. pl. 3. 3. змајеве, бе Glimmer (den die Zigeunerin für etwas ausgibt, das der Lindwurm abges schüttelt habe), exuviae draconis, Отрескаптисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide отријескашисе.

Оmрéсти, сем, v. pf. abschütteln, ex

cutio.

Отресшисе, семсе, v. r. pf. sich ause schütteln, excuti.

Отријебити, ум, v. pf. (Ерц.) аби ben, expurgo.

Отрије батисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) 1) sich abklauben, expurgor (e. g. pediculis). 2) von dem Öbst, wann es die Blüte abgeworfen, und die Frucht angefeßt, florem abjecisse, fructum edo. Отријезними, им, v. pf. (Ерц.) ben Rausch austreiben, crapulam expello.