Отријескатисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) sich voll saufen, potu impleri. Отрикур, m. ein erbi tetes Bort об. fconer urt, vox ficta obscoena, q. d. tergipenium. Отримуд, m. vox icta obscena, q. d. Ompor, m. das Gift, venenum. Отровница, f. 1) гуја, giftig, veneficus: erlei= деп, serfaulen, putresco: ошРулио у гвожђу (у тавници.). Отурање, п. дав Begmerfen, abjectio. Отурати, ам, v. impfermerfen, abОтурити, им, v. df. jicio : „Испред себе ђерђеф отурила — Ошући, учем, vide обити. Оћелавиши, им, v. pf. Eahl werden, calvus fio. Оћераши, ам, г. pf. (Ерц.) іnme. treiben, abigo. Оћешити, им, v. pf. befichtigen, бе schauen, inspicio (einen Getödteten), cf. опћешити. Окоравити, им, v. pf. eináugig wer. sco. 2) vide опазити. Ох! (у Ерц. ог!), inter; d), об! ah! vah! Оцат, оца, п. (у крајини Неготинској) der fig, acetum. cf. сирке. Оцеви, отаца, m. pl. vide оци. Оцедити, им, (Рес. и Срем.) vide оциједили. Оцепити, им, (Рес. и Срем.) vide оцијепити. Оцепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide оцјепљивање. Оцепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide оцјепљивати, Оци, отаца, m. pl. празник у неђељу између Материца и Божића. Какогођ што жене вежу о Машерицама, тако људе (који су ђецу имали) о Оцима. cf. материце. Оциједили, им, v. pf. ((Ерц.) 1) qub drücken, aquam exprimo. 2) abseihen, Оцијелиши, им, v. pf. (Ерц.) еда aquam emilto. ten, diffindo. Оцило, vide огњило. Оцин, на, но, н. п. гра, Дза, без Дза, reverendi patris (monachi). Пребран гра у Србији зову сељаци (каб у шали) оцин гра (зашто га навише калуђери готове и једу онако са зеишином и с бибером и п.д.) Оцјепљивање, п. (Ерц.) даб 216palten das diffissio. exspecto. Очемеритисе, имсе, v. г. г. gällen (durch vieles Essen), cibo nimio se corrumpere. Оченути, нем, v. pf. einen 210 am Stamme abreißen, ramum avello. Очепити, им, v. pf, кога, einem auf den Fuß treten, pono pedem meum in alterius pedem. Очепити, им, v. pf. што, aufftopfen, demto embolo aperio. Очепљавање, п. баз Xufftopfen, demtio emboli. Очепљавати, ам, v. impf. aufftopfen, embolum demo. Очерупати, ам, v. pf. rupfen, vello. Очешати, шем, v. pf. Frauen, refrico. v. pf. auskämmen, Очешљати, ам, pecto. Очи, очију, f. pl. bie Mugen, oculi. Очимками, ам, v. pf. in fleine tü= de theilen (z. B. Fleisch für die KinОчин, на, но, без Baters, patris. der), in particulas minutas partiri. Очињи, ња, ње, н. п. вид, Augen, oculorum: тако ми вида очињега. Очистити, им, V. pf. 1) reinigen, purgo. 2) sich mit Sack und Pack davon machen, clam abeo. Очице, f. pl. dim. у. очи. 9 Ouŷ, oчya, m. der Stiefvater, vitricus. Очуов, ва, Bo, des Stiefvaters, vitrici. Очупашн, ам, v. pf. abrupfen, vello. Ôna*, m. Chodscha (türkischer Geistlicher) sacerdos turcicus. Оџак*, m. vide димњак. Оџак m. vide Двор 1. Oчàклnja*, f. Zimmer mit Kamin, cubiculum in quo caminus. Оџаковић, m. (у Босни) von gutem Sau= fe, illustri loco natus, cf, Kоленовим. Opaчáp, m. der Rauchfangkehrer, purgator caminorum. Одачâрев, ва, BO,[des Rauchfangkehrers Одачâров, ва, EO, purgatoris camino rum. Один, на, но, des Chodscha, sacerdotis turcici Очиниша, f. die Frau des Chodscha, sacerdotis turcici uxor. Оцински, ка, ко, 1) Shoðфа, ѕаcordotis turcici. 2) adv. nach Art eines Chodscha, more chodjae. O interj. Ruf um den Hund wegzuOma! interj. treiben, vox abigentis ca nem.' Ошакнути, нем, v. pf. ш. ј. псето, om sagen, dico ou. Ошао, cf. отићи. Ошап, т. суво воће, као н. п. шљи. Ошаф, м. ве, јабуке, крушке и ш. A. gedörrtes Obst, poma tosta: „Бевојка се весели: ,, Удаћу се и јесени. А мајка је кара: „Немаш кујо дара. ,,Имам врећу ошапа, ,,Сваком свату по шака Ошвањишисе, имсе, . г. pf. videoсрамотитисе. Oшвe, f. pl. ein Theil am weiblichen Hems de, indusii pars. Ошестариши, им, v. pf. abzirteln, demetior circino. Ошијати, ам, v. pf. (чим, кога, што) etwas, was man auf den Schultern trägt, feitwärts werfen, de humeris detorqueo. Ошинути, нем, v. pf. einen Diet (3. . mit der Peitsche) geben, ico. Ошишати, ам, v. pf. vide ocmpukи. Oшкâшье, n. das our fagen, abactio voce oш! Пабирак, рка, m. die Nachlese (des Weins), racemus post vindemiam re siduus, die Nachlese (des Kukuruz) spicac a messoribus relictae. Пабирчење, n. bie Rachlefe, дав Пата lesen, racematio; spicilegium. Пабйрчиши, иM, v. impf. nachlesen, racemo; spicas lego. Пása, f. Frauenname, nomen feminae. Павао, Bла, m. Paul, Paulus. Павишина, f. бијела лоза, діе адсебе, clematis vitalba Linn. Павmaк, m. Gebüsch von Waldreben, vitalbetum? Павица, f. dim. . Пава. men viri, Павле, m. vide Павао. nae. aвлuk, m. dim. . Пaɛaо. Пlasma, f. vide naşma. Павшалија, f, vide пафталија. Павше, f. pl. vide пафте. Павлица, f. dim. 9. павша. Падâше, п. das Fallen, casus. Пàдamи, am, v. impf. 1) fallen, cado. 2) пада киша, снијег e reqnet, schneyt, pluit, ningit (cadunt pluviae, nives). пада ми роhaк, ist (komme heraus): А. Милан и и пада рођак. А. Његова мати и моја мати од Двије сестре ђеца. Пађенија, f. bie Srobne eines offer bauers, angaria monastica (ad monasterium praestanda). Пађенијаш, т. lofterroboter, opега rius monasticus. Namma, f. die zärtliche Liebe der Eltern gegen Kinder, und zwischen Eheleu. Icn, amor parentum in liberos, aut conjugum mutuus. Пазар*, п. 1) ber Marft, forum. 2) на. Керати пазар, сinen Sandel beforðечи, betreiben (durch Zureden), mercatus. Пазаривање, п. баš Sandeln, merca tura. Пазаривати, рујем, v. impf. fanbeln, Пазариши, им, v. pf. ђandeln, Faufen Пазиписе, имсе, v. r. impf, пази се с Паја, m. (Рес. и Срем.) vide Пајо. Пајван*, m. ber Štrid (für wеіденде spferbe), funis. Пајити, им, dim. 9. спавати (u іn Dern) [fn: паји буји злато моје ! (жене говоре, као пјевајући, кад устављују ђецу), dormio. Пајр, т. (Ерц.) һур. . Павао. Мак, 1) vide па. 2) aber, vero: онда palancae, oppidi. ) adv. palankisch, more oppidano. Паланка*, f. eine Palante (Riftelbing zwischen Dorf und Stadt), oppidum. Паланчанин, m. Sinwohner einer паланка, oppidanus. Палац, лца, m. der Daumen, pollex. Палацка, f. 1) оно што израсте на рогозу као кукурушчић. 2) Hrt Beutels? Пlake, m. Stadtchen an Einfluß der Колубара in bie Сава. Палежанин, m. ber lefфer. Палексија, f. vide Полексија. Палешки, ка, ко, топ Палеж Палити, им, v. impf. 1) anjinben, in. cendo. 2) fengen, amburo. Палица, f. 1) ber Stod, Špastecfiod, baculus. 2) der Stock. (im Jose), baculus jugi. Паличица, f. dim. 9. палица. Паличњак, т. т. ј. сврдао, што се на јармовима врше рупе за палице, der Bohrer zu dem Stockloch im Joct, terebra major pro foramine jugi ad in. serendum baculum. Палош (палош), m. ber Фаф, gladius militaris. Палощина (палошина), f. augm, . палош. Палучак, чка, m. eine Elcine unregele mäßige Au, campus herbidus prope aquam. Паљевина, f. wab berbreint ober ange fengt miro; quod aduritur: удара на паљевину, еs richt nah Вранд. Паљење, п. 1) baš Unündеn, incensio. 2) das Sengen, adustio. Паљешак, шка, m. vide пабирак. Паљешковање, vide пабирчење. Паљешковати, кујем, vide пабирчити. Namêm, 1) der Verstand mens, intelli gentia, prudentia. 2) das Eedächtniß, nurin депfen: није му било на памети, mens, memoria: узми се у па памет (vide, attende, quid agas). Паметан, тна, но, verlänbig, prudens, intelligens. Паметовање, п. діе Érinnerung, memoria. Паметоваши, шујем, v. impf. (cm.) деdenten, meminisse; cf. памтити: "Мо`ш ли знаши и паметовани Памтити, им, v. impf. gebenten, ,, erinnern, meminisse. Памћење, п. діеrinnerung, memoria, das Gedenken. Пàмуn, die Baumwolle, erioxylon, Me ко као памук. Памучам, чна, но, Заиттойеn, bombaceus, xylinus. Пlamyчap, a. der Baumwollhändler, mercator bomby carius. Панагија, f. 1.8. 1. mavayla (bie allerhet» lanahia, f. ligste), eine Bilber - Diptyфа, diptycha. Панар, m. (Konyus) ber Mart, die Mafe, nundinae. Панађурашше, n. ber Martiplat, fo rum. Пандур, т. 1) (у Србији) ber Bächter der offentlichen Sicherheit, zur Auf, fuchung der Räuber u. s. w. viator pu blicus. Свака кнежина има по неколико пандура, који са буљубашом вду по кнежини те ћерају ајдуке и друге рђаве људе вашају. По неким мјестима (као по Босни) чува. ју кашто пандури и пушове и праше трговце, cf. пандурница. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) деге подіне, аpparitor. Е секо! Бог је пандур (одговорила некаква жена у Сријему, кад јој је друга рекла: Ласно је шебе секо; твој је муж пандур). Пандурија, f. bie Stelle, baš mt бев пандур, munus apparitoris, apparitio: отишао у пандурију. Пандурница, f. bie Manourenhütte, tugurium pandurorum. По Босни су ђешто начињене пандурнице око пута (раздалеко једна од друге како се може чути кад пукне пушка), те у њима сједе пандури и чувају пупове од ајдука; а кашто праше трговце од једне пандурнице до друге. Пандуров, ва, во, дев Vanburen, panduri. Пандуровање, п. ber Panburenbient, adparitio. Пандуровати, рујем, v.impf. Фанди» rendienste thun, adparere. Пандурски, ка, ко, 1) рапðисі, panduricus. 2) adv. радисі, рап durice. Панта, т. (Рес. и Срем.) vide Панто. Пантелија, m, Panteleimon, Pantelee љика. arnfraut, filix. ein garnftengel, filix Папратња, f. зидине од намастира (у Босни више Зворника). Папратњача, f. . . земља, засибо den, locus filicosus. Папраћа, f. vide Папратња. Папрен, на, но, 1) mit capsicum annuum Linn. gewürzt. 2) gepfefert D. i.. theuer, carus. Папрење, п. дав Bürgen mit паприка. Папрењача, f. ш. 1. гљива (у Сријему) vide млијечница. Паприка, f. capsicum annuum Linn. Паприти, им, v. impf. mit паприка würzen, condio pipere indico. Паприца, f. у воденици оно грожђе, што стоји попријеко на сену и др жи на себи камен и окреће. Папричица, f. dim. . паприка. Папула, f. н. п. од граа, ш., кад се куван гра угњечи без чорбе; тако и од сочива, cin Sifolenmuš, puls e faseolis. Папуча*, pl. bie Pantoffeln, crepidae, Папучица. f. pl, dim. . папуча. Папуција*, . der Wantojelmaфетк crepidarius. m. Пapa, die Münze Para, numi genus. Пара, f. 1) деr them, halitus, s) ber Dunst, vapor. Парада, f. біе Фагаče, pompa militaris. Парадити, им, v. impf, in фасаде tel len, instruo aciem. Пapahene, n. das Stellen in Parade, instructio aciei. Паразлама *, f. bei ber line ber äußers ste Ring an der Röhre, circulus flintae ultimus : „Паразлама од тридест дуката Паракамилавка, f. ber f warje Slor ben die Mönche über die Kamilauka tragen, paracamilauchium ? Параклис, т. (пapáx nas) (in fcherzhaf. tem Cinne, als hatte bie Bort mit dem KANс etwas gemein) das Gebet, welches über einen gelesen wirð, paraclesis. Параклисара, m. ber Rirhendiener, Яйfter, Sloaner in ben Alötern, aedituus. Паракувар, m. ber Rebentom, coqui vicarius (in den Klöstern). Паракуваров, ва, во, бев Лебепрофев, coqui vicarii. Паралажа, f. u. m. Ser ulügner, Ейдена gehülfe, Lügenbruder, mendacis adjutor, vicarius: cастала се лажа и па. ралажа: један лаже, а други полатује. Парање, п. дав Coštrennen, Husmeiben, divisio, disjunctio. Параскева, f. bic heil. Parasteme, Параскевија, f. S. Parasceve: . Убила га света Петка ПараскевијаПарасник, m. (у Сријему, у Бачк. и у Ван.) der Bauersmann, rusticus. Параснички, ка, ко, 1) äui, rusticus. 2) adv. mie ein Bater, rustice. Парастос, т. (у Сријему, у Бачк. и у ан.) Art Gottesdienstes für Verstorbes inferiarum genus. Парати, ам, v. impf. Yoštrennen, divido : ne, А. Дај пара (Sels). Б. Непарају сад, већ на мије гуле. Параћин, m. Štabt unmeit Ћуприја. Параћинац, нца, m. einer von ПараКин. Параћински, ка, ко, 1) son Параћин. 2) (adv.) запалити лулу параћински, м. ј. напунити лулу, па завалити њом ватре и пепела. Парашинца, f. Det öfili am influffe ber Drina in die Same. Парашница је отприје била пуста, и није за њу нико ни знао, док је нијесу прошавшије година населили прекодринци и голи синови, и на чинили од ње као малу варошицу: зато се у новим пјесмама пјева шер Парашница: „Трећу пиште шеру Парашници, „Голом сину Зеки буљубаши Паргал, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Perkal (Bergan), pannus Barracanus: „Купићу ти дикице! сукњу од пар гала Парење, в. дав Bärmen, calefactio, Парионица, f. дав Вера um bie 2 fhe ju laugen, vas lixiviarium. Парин, m. ein gemöhnliches Pferd im Be genfaße des am, equus vulgaris (nápi пос?): ,,Кнезовима ате поклањајте, "Кметовима осредње париле Парипче, чета, n. ein junger парип. Парити, им, v. impf. 1) wärmen, cas lefacio. 2) mit heißem Wasser begießen, calida perfundo, н. п. кошуље, преку. 3) очи, Weiden, pasco oculos (aspecia grato). ,, Парица, f. dim. . пара. Парлог, m. ein vermahelofter Beinberg, vinea neglecta. Парложење, п. дав Bermaßrlofen дев Weinbergs, neglectio vineae. Парложити, им, v. impf. Den Bein berg vernachläffigen, negligo vineam. Парница, f. 1) cin Зид бев ден. den Messers, cultri dividentis linea, 2) der Prozeß, lis. Парничар, m. der Projeffircr, litium 4 Парог, m. ein Stod mit einem Pečen (um z. B. Farnkraut damit nach Hau, fe zu tragen), baculus uncinatus. Парожак, рошка, m. vide парошчића Паројчење, п. даѕ Shwärmen дeв првенац, examen horni examinis. Паројчишисе, чисе, v. г. impf. men (menn ев дег првенац tout), emitto fetum (dicitur de examine horno). Парошчић, m. dim. baš nbe (Jaten, Aft) am Hirschgeweihe, ramus: „Дај ми Боже златне роге „И сребрне парошчиће Парусија (парусија), f. bie öfe Bato tung der пnсаниjа (Gabe, von 50 Pias fter an ein Kloster, damit es für uns bete), stipendii genus, monachis da. tum, ut pro me orent. Парусијаш, m. ber Ѕебет ілет пару сија, qui dat tapduoias. Парцов, m. (у Сријему) vide пацов. Парче *, чепіа, n. vide комад. Парченце, цепта, n. dim. 9. парче. Пас, пса, m. der Suno, canis. Пас, ш. 1) vide појас. 2) иду говеда пасом, weidend, depascendo. Пасање, п. дав Umgütten, cinctio. Пасати, пашем, v.impf. umgütten, cingod Пасатисе, амсе, v. r. impf, беза шта, etwas entbehren können (fr. se passer), Пасење, п. даš Beiden, pastio. Пасидреновина, f. vide пасјаковина, Пасина, f. augm. 4. пас 1. Насић, m. dim. 9. пас. |